Zauške, Parotitis, Mumps (Mumps infekcija, Parotitis epidemica) predstavljaju akutnu virusnu sistemsku infekciju prouzrokovanu virusom mumpsa (RNK virus, pripada porodici Paramyxovirusa).
Tipično se ispoljava bolnim otokom pljuvačnih žlezda, najčešće parotidnih (tj. parotitisom), ali se može manifestovati i kao serozni meningitis, encefalitis, orhitis i dr.
Ĉovek je jedini prirodni domaćin (tj. rezervoar) virusa. Pre uvodjenja vakcinacije predstavljala je znatno češću bolest u dečjem uzrastu. U nerazvijenim zemljama se i danas javlja u signifikantnom broju dok se u razvijenim javlja sporadično i u vidu manjih epidemija.
Epidemiologija
Infekcija se prenosi kapljičnim putem. Pacijent je zarazan vec 5-7 dana pre pojave simptoma pa sve do 9-og dana nakon pojave simptoma. Epidemiologija je izmenjena uvođenjem obavezne vakcinacije.
U nevakcinisanoj populaciji najčešće oboljevaju deca uzrasta između 5 i 9 godina. Bolest ima sezonski karakter → pik incidencije se javlja tokom zime i proleća (period januar-maj).
PATOGENEZA
Inkubacioni period traje najčešće 16-18 dana (moze 14-25).
Virus prodire u sluznicu respiratornog trakta (nazalna i oralna sluzokoža) gde se razmnožava u ćelijama epitela (primarna replikacija). Preko parotidnog kanala dospeva do parotidnih žlezda, tamo se takođe replikuje i izaziva inflamaciju. Preko regionalnih limfnih čvorova može preći u krv pa nastaje viremija i sistemska diseminacija virusa.
Virus pokazuje afinitet za egzokrine žlezde (pored parotidnih može da napadne i ostale pljuvačne žlezde, testise, ovarijume, pankreas), štitastu žlezdu, mozak.
Kliničke manifestacije
Parotitis
Najčešća klinička manifestacija. Bolest počinje kraćim prodromalnim periodom (povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, gubitak apetita, bol u uhu). Nakon ovog perioda se razvija otok parotidne žlezde (elastičan, nejasno ograničen, lako bolno osetljiv, lokalizovan ispred i malo ispod nivoa aurikule). Otok se prvo javlja sa jedne strane a 2-3 dana kasnije i sa druge strane. Održava se oko 3 dana a zatim dolazi do povlačenja simptoma. Posle 7 dana se spontano povlače svi znaci bolesti.
Orhitis
Epididimoorhitis se javlja najčešće kod tinejdžera i mlađih odraslih muškaraca (kod 20-40% inficiranih nakon puberteta), kod dečaka retko. Nastaje zbog replikacije virusa u seminifernim tubulima (limfocitna infiltracija i edem). Nastaje 7 dana posle parotitisa. Može nastati i kasnije ili kao jedina manifestacija infekcije virusom.
Klinički, javlja se otok testisa (unilateralno ili bilateralno), crvenilo kože skrotuma, jaki bolovi, povišena temperatura, muka, glavobolja → Febris testicularis. Bol i otok se povlače posle 7 dana. Kao posledica može nastati sterilitet, mada retko, čak i kod bilateralnih orhitisa.
Serozni meningitis
Može biti jedina manifestacija mumpsa (kod 15% bolesnika) ili se može javiti kod pacijenata sa parotitisom (kod 50%). Počinje simptomima i znacima meningitisa. Kod pacijenata sa parotitisom, simptomi se javljaju 5-og dana bolesti.
Nalaz likvora je tipičan za serozne meningitise (bistar, oko 450 ćelijskih elemenata u 1mm3 sa predominacijom mononuklearnih ćelija, proteini i ŠUL: b.o. ili lako sniženi). Virus se može dokazati u cerebro-spinalnoj tečnosti. Za 7-10 dana simptomi se povlače, komplikacije su retke.
Encefalitis
Retka, ali teška manifestacija mumps infekcije. Može nastati u isto vreme kao i parotitis ili 1-2 nedelje kasnije (postinfektivni encefalitis).
Klinički: povišena telesna temperatura, glavobolja, povraćanje, poremećaj svesti, generalizovane konvulzije, fokalni neurološki ispadi i dr. Oporavak je najčešće kompletan, ali su moguće i sekvele: epilepsija, hidrocefalus i psihomotorna retardacija
Druge manifestacija mumpsa
- Retke su: senzoneuralna gluvoća, pankreatitis, tireoiditis, nefritis, artritis, mastitis, miokarditis, hepatitis, trombocitopenija
Dijagnoza
Klinički nalaz → kod parotitisa, druge manifestacije bolesti ako nisu praćene parotitisom zahtevaju laboratorijsku potvrdu.
Virus mumpsa se može dokazati serološkim metodama (ELISA test) → otkriva se prisustvo antitela IgM klase, a posle 3-4 nedelje IgG antitela. Ovi testovi mogu raditi i u CST (likvoru) i dokazati etiologiju meningitisa i encefalitisa. Izolacija virusa je moguća, ali ne koristi se rutinski.
Amilaze su povišene u krvi i urinu kod parotitisa i pankreatitisa.
Diferencijalna dijagnoza
- Parotitis druge virusne etiologije: influenca A, parainfluenca, koksaki, LCM meningitisa
- Bakterijske infekcije: Stapylococcus aureus kod dijabetičara ili kod starijih sa slabijom higijenom usne duplje
- Neinfektivni uzročnici: Tumor pljuvačnih žlezda, opstrukcija izvodnih kanala kamencima, sarkoidoza, Sjegrenov sindrom i dr.
- Pažljivim pregledom treba razlikovati parotitis od limfadenitisa vrata
Lečenje
- Terapija je simptomatska koja će olakšati tegobe bolesnika i omogućiti adekvatnu hidrataciju i ishranu
- Kod bolesnika sa orhitisom: ležanje, hladni oblozi, analgetici, a kod izraženog otoka testisa i glikokortikoidi
- Kod infekcija CNS-a: hospitalizacija i simptomatska terapija
Prevencija
- Primenjuje se živa atenuirana vakcina, najčešće u kombinaciji sa vakcinom protiv morbila i rubele (MRM, MoRuPar). Od 1981. je započeta vakcinacija u našoj zemlji. Vrši se u 2 godini života a revakcinacija u 7 godini.
Izvor:
Infektvne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,