Botulizam je teška alimentarna neurointoksikacija izazvana egzotoksinom Clostridium botulinuma koja se karakteriše parezama i paralizama uz suvoću sluzokoža.
Istorijat
- 1793.godina epidemija u Nemačkoj
- 1895.godina epidemija u Belgiji
- 1896. Van Ermegrem otkrio Bacilium botulinum
- 1913. Leusch i Burke otkrili postojanje tipova A i B toksina
- 1912. god. Bengston – izolovao tip C toksin
Etiologija
Clostridium botulinum je sporogen, anaeroban gram pozitivan bacil koji luči najjači poznat toksin. Luči više tipova toksina (A, B, C, D, E, F, G). Najslabiji toksin je tip B a najjači tip E. Svaki tip egzotoksina (neurotoksina) ima svoje gangliozidne receptore. Toksini su termolabilni na temperaturama preko 80C.
Epidemiologija
Botulizam je uglavnom sporadično oboljenje. Moguće su manje epidemije. Smrtnost iznosi 5-60%. Prirodni rezervoar je digestivni trakt životinja i riba (gde se nalazi u obliku spora). Spore se mogu naći i u zemlji i na povrću. Ubikvitarne su – za njihovu germinaciju su potrebni anaerobni uslovi. Glavni izvor infekcije su domaći proizvodi (šunka, suvo meso, kobasica) i konzervirana hrana. Kontaminirano mleko u prahu i med su glavni izvor infekcije novorodjenčadi. Botulizam novorodjenčadi se povezuje sa sindromom iznenadne smrti. Postoji i botulizam rane koji predstavlja izolovano oboljenje, javlja se uglavnom kod narkomana (smrtnost 40%).
Patogeneza
Prilikom lize mikroorganizma oslobađa se botulinski toksin (citoplazmatski protein). On iz tankog creva dospeva u ductus thoracicus a preko njega u krvotok. Sledeće odredište toksina su sinapse eferentnih parasimpatičkih živaca i motornih ploča gde sprečava sprovodjenje impulsa i oslobadjanje acetilholina. Ovo se odražava na funkciju holinergičkih vlakana – nastaje mlitava oduzetost, arefleksija, hipotonija.
Klinička slika
Postoji 4 oblika bolesti prema načinu nastanka:
- klasični botulizam (izazvan hranom)
- botulizam rane (wound botulism)
- botulizam odojčeta (infant botulism)
- botulizam odraslih
KLASIČNI BOTULIZAM
Inkubacija traje najčešće 3-36 sati (moze i 3-4 dana). Kod oko 30% obolelih se javljaju gastrointestinalne smetnje. Osnovna odlika bolesti su neurološki poremećaji. Prvi znaci su smetnje sa vidom- diplopija (91%), mutan vid, midrijaza, ptoza kapaka, strabizam, nistagmus. Gotovo kod svih se javljaju disfagija (96%), dizartrija (84%) i umor (77%). Sledi nastajanje paraliza, descendentno. Pareza mekog nepca dovodi do poremećaja fonacije, pareza disajnih mišića do akutne respiratorne insuficijencije. Paraliza gutanja se javlja kod težeg oblika. Povlačenje paraliza se odigrava obrnutim redosledom. Usled lezije parasimpatikusa nastaju sekrecijske smetnje (prestanak lučenja pljuvačke, suza i znoja). Sluzokoža usta postaje jako suva. Javlja se promuklost i afonija. Ostali simptomi uključuju meteorizam, opstipaciju, smetnje pri mokrenju, promene na EKG-u. Bitna odlika botulizma je da je svest pacijenta očuvana. Oporavak traje dugo- 3 do 4 meseca. Paralize se sporo povlače (ascendentnim redosledom).
BOTULIZAM RANE
Nastaje u slučaju penetrantnih rana, fraktura, rana od igle kod narkomana, postoperativnih intestinalnih rana, carskog reza. Clostridium botulinum produkuje toksin in vivo u inficiranoj rani (toksin A ili B). Simptomi slični kao kod klasičnog oblika + povišena temperatura. Terapija podrazumeva obradu rane, drenažu, davanje penicillina G, metronidazola i antitoksina.
BOTULIZAM ODOJČETA
Najveći broj obolelih uzrasta 4-7 nedelja. Može se javiti do 24. nedelje. Izazvan toksinima A ili B. Više od 20% obolele novorodjenčadi jelo med (dokazano je da se spore mogu naći u medu). Bakterija vrši kolonizaciju intestinalnog trakta sa intraenteralnom produkcijom i apsorpcijom toksina (dugo, i posle 3 meseca). Prvo se javlja opstipacija a zatim neurološki znaci kranijalnih nerava, progresivne, simetrične descendentne paralize i respiratorna insuficijencija (kod 50%).
U ovom uzrastu botulizam često biva neprepoznat i smatra se da je odgovoran za oko 5% slučajeva iznenadne smrti odojčadi. Terapija- daju se aminoglikozidi i tetraciklini jer poboljšavaju ulaz kalcijuma u neurone (kod dece samo).
BOTULIZAM ODRASLIH
Nastaje zbog intestinalne kolonizacije bakterija. Neutvrdjene etiologije. Toksin (tipa A ili B) se luči in vivo u gastrointestinalni trakt. Dokaz za to je produžena ekskrecija i nalaz Clostridiuma botulinuma u fecesu kao i spora u sumnjivoj hrani. Bolesti često prethode operacije ili druge nenormalnosti GIT-a. Nema dokaza za uspeh antimikrobne terapije.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka. Može se vršiti biološki ogled, dokazivanje toksina u serumu obolelog i pregled hrane na toksin.
Diferencijalna dijagnoza
Dolaze u obzir trovanja atropinom, metil-alkoholom i gljivama, miastenija gravis, encefalitis, poliomijelitis, neuritis kranijalnih nerava i eventualno difterija.
Terapija
Specifičnu terapiju predstavlja polivalentni serum (A, B, E tipa). Nespecifična uključuje antibiotike (kristalni penicilin, metronidazol), laksative (duboke klizme), inhibitore acetilholinesteraze (prostigmin), intenzivnu negu, reanimaciju, traheotomiju, veštačku ventilaciju. Imunitet nije utvrdjen ni posle teške bolesti. Prevencija je termička obrada namirnica.
Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, freepik.com