Toksoplazmoza (Toxoplasmosis, toxoplasma, toksoplazma, mačkitis)

je parazitsko oboljenje (zoonoza) izazvano protozoom Toxoplasma gondii. Toxoplasma se javlja u 3 oblika:

• TROFOZOIT (tahizoit) – akutna infekcija
• TKIVNA CISTA (s bradizoitima) – latentna infekcija
• OOCISTA ( nastaje spajanjem mikro i makro-gametocita u tankom crevu mačke, izbacuje se fecesom u spoljašnju sredinu gde sporuliše u 2 sporociste od kojih svaka sadrži 4 trofozoita)

Epidemiologija

Parazit je rasprostranjen širom sveta, posebno u uslovima vlažne tople klime. Visoka opšta prevalenca u humanoj populaciji: Francuska i Nemačka 80%, SAD 40%. Rezervoar infekcije su mačke. Izvor je stolica mačke. Put prenošenja može biti: preko hrane (mleko, nedovoljno termički obrađeno meso, povrće, voće), transfuzijom krvi, transplacentarno, akcidentalno (rad u laboratoriji).

Osetljivost je opšta, nema razlike u oboljevanju u odnosu na pol i uzrast.

IMUNITET

• imunokompetentni: ravnoteža imunog sistema i parazita uz održavanje infekcije
• imunokompromitovani: infekcija nadvladava oslabljen imuni odgovor i pojava klinički manifestne toksoplazmoze

Patogeneza

Toxoplasma ulazi preko sluzokože gastrointestinalnog trakta (gde se razmnožava), preko limfnih sudova dospeva u krv a zatim ulazi u limfocite i makrofage. Stiže u tkiva i organe za koje ima afinitet: respiratorni sistem, centralni nervni sistem, oko, embrionalna tkiva.

Stečena toksoplazmoza imunokompetentnih

•  ASIMPTOMATSKA u 80%
•  SIMPTOMATSKA:

– limfadenitis, najčešće cervikalni, LGL pojedinačne, bezbolne, ne podležu supuraciji.

– febrilnost, malaksalost, noćno znojenje, gušobolja, mijalgije

– ponekad znaci miokarditisa, pneumonije, hepatitisa, meningoencefalitisa, splenomegalija, makulopapulozna ospa

– moguća limfocitoza sa atipičnim limfocitima, nekad eozinofilija

– prognoza obično povoljna

– retko – smrtni ishod ( u slučaju miokarditisa, pneumonije, meningoencefalitisa)

Stečena ili reaktivirana toksoplazmoza imunodeficitarnih

Težak klinički tok

1.  GENERALIZOVANA ili
2.  LOKALIZOVANA infekcija

– Generalizovana – febrilnost, ospa, miokarditis, pneumonija, miozitis, encefalitis
– Lokalizovana najčešće kao INFEKCIJA CNS (encefalitis, meningoencefalitis difuznog tipa, multifokalna žarišna infekcija)

 KONGENITALNA TOKSOPLAZMOZA

Generalizovani oblik

• IKTERUS
• HEPATOSPLENOMEGALIJA
• PURPURA
• ZNACI OŠTEĆENJA CNS

Neurološki oblik

• ENCEFALOMIJELITIS
• INTRACEREBRALNE KALCIFIKACIJE
• HIDROCEFALUS
• HORIORETINITIS

Okularna toksoplazmoza

• najčešće u sklopu kongenitalne toksopazmoze (obostrana)
• retka u toku stečene toksoplazmoze (jednostrana)
• osnovno obeležje: progresivni nekrotizirajući horioretinitis
• zapaljenjem mogu biti zahvaćeni: horioidea, sklera, optički nerv (papilitis, optički neuritis), staklasto telo
• horioretinitis klinički: slabljenje vida, do slepila

DIJAGNOZA

• EPIDEMIOLOŠKA ANKETA – konzumacija termički neobrađenog mesa (biftek), kontakt s mačkom…
• KLINIČKA SLIKA nespecifična (liči na infektivnu mononukleozu kod imunokompetentnih, a na druge oportunističke infekcije kod imunodeficitarnih (tuberkuloza, P. carinii)
• MIKROBIOLOŠKA POTVRDA:

1. direktno dokazivanje

2. indirektno dokazivanje (serološke metode)

1. DIREKTNA DETEKCIJA

• kod imunokompromitovanih
• PCR – DNA u tkivima i telesnim tečnostima: kongenitalna, okularna, cerebralna, diseminovana toksoplazmoza
• Patohistološki pregled tkiva dobijenog biopsijom limfnog čvora, embrionalnog tkiva ili placente
• citološki pregled likvora, bronholavata, amnionske tečnosti, kosne srži (prisustvo tahizoita u tkivima ili telesnim tečnostima – akutna infekcija ili reaktivacija)
• izolacija uzročnika iz krvi i dr. telesnih tečnosti na kulturi ćelija ili miševima (akutna infekcija)
• imunoperoksidaza tehnika – dokazivanje uzročnika u CNS-u u sklopu AIDS-a

2. INDIREKTNA DETEKCIJA

•  široka primena kod imunokompetentnih
•  SEROLOŠKE ANALIZE: IgM i IgG, nekad IgA i IgE
•  ELISA, IIFT, Western blot
•  TITROVI ANTITELA NE KORELIRAJU S TEžINOM BOLESTI!

IgM – pojava 5. – 7. dana infekcije

PAžNJA: ČESTO PRISUTNA MESECIMA, PA I DUžE OD 1 GODINE posle infekcije kada nisu marker akutne infekcije

↓

test aviditeta IgG antitela (IgG antitela visokog aviditeta isključuju akutnu infekciju, a IgG niskog aviditeta nisu siguran marker akutne infekcije jer nizak aviditet može trajati mesecima

↓

kombinacija testova –npr. TSP (toxoplasma serological profile):

Sabin-Feldman – dye test

double sandwich IgM ELISA

IgG ELISA

IgE ELISA

test diferencijalne aglutinacije

IgG – pojava u 2. nedelji od infekcije, vrh titra posle 1-2 meseca, pa pad, odrţavaju se u niskom titru doživotno.

IgA – markeri akutne infekcije kao i IgM, ali se ponekad kod inficiranog fetusa dokažu IgA i IgG, a IgM su negativna.

IgE – markeri akutne infekcije, kraće se održavaju od IgM i IgA, pa njihovo prisustvo govori za vrlo skoro nastalu infekciju.

Diferencijalna dijagnoza

• limfadenopatija: mononukleozni sindrom druge etiologije (adenovirusi,CMV)
• bolest mačjeg ogreba (Bartonella henseli)
• tuberkuloza
• sarkoidoza
• reaktivni limfadenitis u sklopu piogenih infekcija
• limfomi

TERAPIJA

• Asimptomatski oblik imunokompetentni –bez terapije
• limfadenitis/imunokompetentni odrasli i deca – bez Th  (ako nije težak i dugotrajan)
• izražen limfadenitis – MAKROLIDI 2-3 nedelje (roksitromicin, spiramicin)
• Teže kliničke manifestacije kod odraslih imunokompetentnih: PIRIMETAMIN (prvo 100mg dnevno, potom 25 mg dnevno per os), (KLINDAMICIN) + SULFADIAZIN (4-6 g dnevno) 4-5 nedelja + FOLNA KISELINA 5mg dnevno per os
• Imunokompromitovani (AIDS), primaoci transplantata i oboleli posle infekcije transfuzijom krvi
•  LEČENJE OBAVEZNO!

OBOLELI OD AIDS-a :

• INICIJALNA TERAPIJA: 
  PIRIMETAMIN 100 mg dnevno per os, potom 50-75 mg/ dnevno + SULFADIAZIN 4-8 g/dnevno + FOLNA KIS. 10 mg dnevno 6 nedelja, potom 
• DOžIVOTNO: SUPRESIVNA TERAPIJA:
  PIRIMETAMIN 50 mg dnevno + SULFADIAZIN 1,5 g dnevno + FOLNA KISELINA 10 mg/dn

TOKSOPLAZMOZA TRUDNICE

•  SPIRAMICIN do 30 g dnevno do porođaja

KONGENITALNA TOKSOPLAZMOZA

– prvih mesec dana života PIRIMETAMIN/SULFADIAZIN/FOLNA KISELINA, potom 30-40 dana SPIRAMICIN, pa spiramicin intermitentno, ukupno 2-3 kure u 1. godini života.

Dalje lečenje zavisi od stanja deteta.

– KORTIKOSTEROIDI – kada su ispoljeni znaci akutne infekcije kod deteta s kongenitalnom toksoplazmozom –  1-2 mg/kg dnevno do povlačenja znakova

Prevencija

•  Redovno pranje ruku, posebno posle rada sa sirovim mesom
•  Detaljno pranje svežeg voća i povrća
•  Dobra termička obrada mesa i drugih sirovih namirnica

TRUDNICE: izbegavanje kontakta sa zemljom (npr. rad u bašti), mačkama i njihovim fekalijama 

Radi se na razvoju vakcine namenjene neimunim ženama generativne dobi i mačkama.