Grip (Sindrom Gripa, Influenca, Influenza, Prehlada) je akutno infektivno oboljenje izazvano virusima influence. Prisutni su simptomi i znaci oboljenja gornjih i/ili donjih disajnih puteva i sistemske manifestacije: povišena telelsna temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima.
Etiologija
Virusi influence spadaju u Ortomiksoviruse.
Postoje virusi influenzae tip A, B i C – na osnovu antigenskih (Ag) karakteristika nukleoproteina i M proteina. Na površini lipidnog omotača virusa nalaze se dva glavna glikoproteina HEMAGLUTININ (H Ag) i NEURAMINIDAZA (N-Ag). Ovi virusi su podložni mutacijama → javljaju se novi subtipovi.
Virus humane influence A, subtip H5N1 je mutant virusa Avian influence tip A i humanog influenca virusa tip A.
Virus se prenosi kapljičnim putem. Epidemije se javljaju u intervalu od 1 do 3 godine, A influenca najčešće (tip B – lakše oboljenje). Epidemija se javlja pri pojavi novih antigenih sojeva, nastaju mutacijom virusnih antigena. Nastanak novih subtipova na koje nema imuniteta širom sveta dovodi do pandemija.
Pandemije gripa u svetu:
- 1918- Spanska groznica
- 1957- Azijski grip H2N2
- 1968- Hong Kong H3N2
- 1977- Ruski grip H1N1
Patogeneza
Inficirane su ćelije respiratornog trakta, prvo trepljasti epitel. Replikacija virusa traje od 4-6h. Iz inicijalnih fokusa širi se na veliki broj ćelija (za par časova). Posledica sistemskih manifestacija bolesti → sekrecija citokina (TNK i IL-6). Imunski odgovor podrazumeva produkciju humoralnih antitela (At), lokalnih sekretornih antitela (At), ćelijski imuni odgovor, proizvodnju interferona. Antitela protiv hemaglunina najvažniji su medijator imuniteta. Citotoksični T limfociti, proliferisani T limfociti i “ćelije ubice” (NK ćelije) su deo ranog imunog odgovora.
Mehanizmi odbrane za prestanak izlučivanja virusa nisu definitivno utvrđeni. Izlučivanje virusa prestaje za 2-5 dana.
Klinička slika
Izvor infekcije je nazofaringealni sekret a put širenja kapljični. Mesto ulaska je nazofaringealna sluzokoža. Virus se intracelularno razmnožava, dovodi do uništenja cilijarne aktivnosti, nekroze sluzokože i nakupljanja sekreta (sluz, leukociti, deskvamirane ćelije) sto sprečava prodiranje u nove ćelije ali opstruira sluzokožu, iritira i izaziva kašalj. Inkubacija traje 18-72h.
Sistemski simptomi:
- visoka telesna temperatura
- malaksalost
- bolovi u mišićima i zglobovima
- grebanje u guši
- suv nadražajni kašalj
- glavobolja
- bolovi u očnim jabučicama
- sekrecija iz nosa i suzenje očiju
Kliničke manifestacije:
- Od “common cold” do teških oboljenja sa prostracijom i malo respiratornih sindroma.
- Kod starijih može da se ispolji samo povišenom telesnom temperaturom, malaksalošću i konfuznim stanjem. Nakon 3-4 dana nestaje povišena telesna temperatura, ali respiratorni simptomi su izraženiji i mogu se održavati nedelju dana i više.
- Kod nekomplikovanih slučajeva oporavak za 7 do 10 dana.
- Kod malog broja pacijenata, malaksalost može da traje još nedeljama (postgripozna astenija) zbog poremećaja plućne funkcije.
Komplikacije
- Najčešće su pulmonalne:
– “primarne”- gripozna virusna pneumonija i
– “sekundarne”- bakterijske (S. pneumonije, S. aureus, H. Influence) i udružene: - ORL: sinusitis, otitis media, pansinusitis, traheitis, bronhitis
- Neurološke i CNS: encefalitis, meningitis, polineuritis Guillain-Barre …
Dijagnoza
- Etiološka: izolacija virusa iz guše, nazofaringealnog sekreta ili sputuma
- Metodom PCR – virusni nukleoprotein ili neuraminidaza
- ELISA IgM
- Retrogradna dijagnostika – četvorostruki porast titra antitela metodom hemaglutinacije, imunoflorescencije
- Antitela se određuju u parnim uzorcima seruma u razmaku od 10-14 dana
Diferencijalna dijagnoza
- Klinička dijagnoza gripa van epidemije je teška zbog sličnosti sa drugim respiratornim oboljenjima: streptokoknim faringitisom, ranom fazom bakterijske pneumonije.
- U fazi febrilnosti, diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir razna febrilna stanja (infektivne i neinfektivne etiologije)
Terapija
- Nekomplikovani slučajevi → simptomatska terapija (antipiretici, analgetici, vitamini).
- Izbegavati salicilate kod dece mlađe od 18 godina, zbog Rejnoov sindrom-a.
- Specifična antivirusna terapija sprovodi se kod “rizičnih” grupa: imunokompromitovanih i kardiopulmonalnih pacijenata i starih osoba
- Amantadin i rimantadin (inhibitori M proteina) → protiv virusa influence A
- Zanamivir i oseltamivir (inhibitori neuraminidaze) → protiv svih serotipova influence B
- Ribavirin (analog nukleozida) → protiv virusa influence A i B , primena u obliku aeroslola
Ishod
- Kod nekomplikovanih slučajeva je povoljan ishod, rekonvalescencija je produžena.
- Kod pacijenata rizičnih grupa morbiditet i mortalitet se povećavaju u toku epidemije!
Prevencija
- Vakcinacija
- Kod nas se koristi inaktivirana “mrtva” vakcina, iz sojeva prethodne epidemije.
- Atenuirana “živa” vakcina → intranazalna, stimuliše lokalnu produkciju antitela, efikasnije nego mrtva.
- Kod dece do 13 godina primenjuje se “split” vakcina.
- Antivirusni lekovi → može profilaksa 6 nedelja
Izvor
Infektvne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,