Ospa je čest klinički znak.
Grupa bolesti kod kojih je ospa pravilo uključuje sledeće bolesti: Morbilli, Rubella, Varicella, Variola, Exanthema subitum, Megalerythema epidemicum i Scarlatina. Sve nabrojane bolesti su virusne etiologije osim Scarlatine koja je izazvana piogenim streptokokom.
Zajedničke karakteristike virusnih osipnih bolesti
Uzročnici su virusi neotporni u spoljašnjoj sredini. Rezervoar je čovek a izvor infekcije nazofaringealni sekret u poslednjoj trećini inkubacionog stadijuma i tokom osipnog stadijuma. Prenose se kapljičnim putem. Sezona je jesen zima proleće. Bolest se javlja endemo-epidemijski
Patogeneza
- Generalizovano oboljenje
- Primarna i sekundarna viremija
- Virusi su dermotropni izazivaju egzantem i enantem
- Neurotropni
- Imaju teratogeno dejstvo na plod čoveka
- Imunitet je doţivotan osim kod Rubelle
- Prenosi se transplacentarno i prvih 6 meseci novorodjenčad zaštićena pasivnim antitelima.
Kliničke karakteristike
- Cikličan tok telesne temperature i ospa
- Inkubacioni period koji je asimptoman (asimptomatski)
- Kataralni stadijum
- Osipni stadijum
- Stadijum rekonvalescencije
OSIPNI STADIJUM
- PREDILEKCIONO MESTO
- ŠIRENJE OSPE
- U odnosu na delove tela
- Vremenski
- Da li štedi pojedine delove tela
- Morfologija ospe
- Evolucija eflorescencija
- Monomorfna polimorfna
- Distribucija ospe
- Koža u momentu izbijanja ospe
- Subjektivne smetnje
- Povlačenje ospe
- Promene na koţi posle povlačenja
- E N A N T E M
Ospa kao patognomoničan znak:
- rozeola kod trbušnog tifusa
- petehije kod meningokokne sepse
- U ovoj grupi bolesti ospa ima i prognostički značaj
Bolesti za koje treba znati da mogu imati ospu:
- Mumps infekcija, EBV infekcija, Leptospiroza,
- Enterovirusne infekcije
Bolesti kod kojih se ospa nikada ne javlja
- difterija, tetanus, pertussis
Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net