Demencija je izraz koji opisuje niz simptoma koji utiču na kognitivne funkcije osobe, uključujući i njihovu sposobnost da misle, da se sećaju i da rezonuju. Ona ima tendenciju da se pogoršava tokom vremena, tako da ima nekoliko ključnih znakova za upozorenje.
Demencija se dešava kada nervne ćelije u mozgu čoveka prestanu da funkcionišu. Iako se to tipično dešava kod starijih ljudi, nije neizbežan deo starenja. Prirodna degradacija mozga se dešava svakome u toku starenja, ali se dešava brzo kod ljudi sa demencijom.
Ima mnogo različitih tipova demencija. Prema Nacionalnom Institutu za starenje (National Institute on Aging prim.prev), najčešća je Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease prim.prev). Ostali tipovi uključuju:
- Lewy telesna demencija
- frontotemporalna demencija
- vaskularni poremećaji
- kombinovana demencija ili kombinacija tipova
Ima deset tipičnih ranih znakova demencije. Da bi neko dobio dijagnozu, on/ona bi obično doživeli dva ili više ovih simptoma, a ti simptomi bi bili ozbiljni dovoljno da im predstavljaju smetnju u svakodnevnom životu.
Ovo su rani znakovi demencije :
1. Gubitak pamćenja
Osoba koja se razboli od demencije može imati poteskoća da se seti datuma ili događaja. Gubitak pamćenja je opšti simptom demencije. Osoba sa demencijom može imati teskoće da se priseti informacija koje je skoro naučila, poput datuma ili događaja, ili nove informacije. Ta osoba može da otkrije da se mora oslanjati na prijatelje ili porodicu ili ostala pomagala za pamćenje da bi vodila računa o svemu. Većina ljudi povremeno zaboravlja stvari ali je to česće kako stare. Oni obično mogu da se sete toga kasnije ukoliko je njihov gubitak pamćenja povezan sa starošću a ne usled demencije.
2. Poteskoće oko planiranja ili rešavanja problema
Osobi sa demencijom može da bude teško da sledi plan poput praćenja recepta u toku kuvanja ili instrukcije u toku vožnje. Rešenje problema može da postane teže kao što je sabiranje brojeva kada se plaćaju računi
3. Poteškoće pri obavljanju poznatih stvari
Osobi sa demencijom može da bude teško da ispuni zadatke koje redovno obavlja kao što su promena podešavanja na televizoru, rukovanje kompjuterom, pravljenje čaja ili dolazenje na poznatu lokaciju. Ova teškoća sa poznatim zaduženjima može da se desi u kući ili na poslu.
4. Zbunjenost u vremenu i prostoru
Demencija može da oteža procenu protoka vremena. Ljudi mogu takodje da zaborave gde se nalaze u bilo kom trenutku. Može im biti teško da razumeju događaje u budućnosti ili prošlosti a može da se desi da teško pamte datume.
5. Poteškoće u razumevanju vizuelnih informacija
Vizuelne informacije mogu biti pune poteskoća za osobu sa demencijom. Može im biti teško da čitaju, da procenjuju udaljenosti, ili da procene razlike u bojama. Nekome ko obično vozi auto ili bicikl može se dogoditi da mu bude teško da obavlja ove aktivnosti.
6. Problemi oko pisanja ili govora
Pisanje rukom može postati manje čitko kako demencija progredira. Osobi sa demencijom može biti teško da se angažuje u razgovoru sa drugima. Njima se možda desi da zaborave šta govore ili šta je neko drugi rekao. Može im biti teško da započnu razgovor. Tim ljudima možda bude teško da sriču reči ispravno, da koriste ispravnu interpunkciju ili im se gramatika pogorša. Rukopis nekih ljudi sa demencijom bude teži za čitanje.
7. Zaturanje stvari
Osoba sa demencijom možda neće biti u stanju da se seti gde je ostavila predmete u svakodnevnoj upotrebi, poput daljinskog upravljača, važna dokumenta , gotovinu ili svoje ključeve. Zaturanje ličnih predmeta može biti frustrirajuće i može da znači da će optužiti druge ljude za krađu istih.
8. Loše prosudjivanje ili donošenje odluka
Može biti teško nekome sa demencijom da shvati šta je pravedno i racionalno. To može da znači da su skloni da plaćaju previše u kupovini, ili da budu preterano sigurni oko kupovine stvari koje im nisu potrebne. Neki ljudi sa demencijom takođe obraćaju manje pažnje na to budu čisti i uredni.
9. Povlačenje od druženja
Osoba sa demencijom može da postane nezainteresovana za druženje sa drugim ljudima, bilo u domaćem okruženju ili na poslu. Mogu da postanu povučeni i da ne pričaju sa drugima, ili da ne obraćaju pažnju kada im se ostali obraćaju. Možda prestanu da se bave hobijima ili sportom koji uključuje druge ljude.
10. Promene u ličnosti ili raspoloženju
Osoba sa demencijom može da iskusi nagle promene raspoloženja ili promene u ličnosti. Na primer, mogu da postanu razdražljive, depresivne, uplašene ili anksiozne. Mogu takođe da postanu manje inhibirane ili da se neprimereno ponašaju.
Prema Alchajmer Asocijaciji (Alzheimer’s Association), neistinito je da se kognitivne funkcije uvek pogoršavaju kako osoba stari. Znaci kognitivnog propadanja mogu da budu demencija ili neka druga bolest za koje lekari mogu da pruže podršku.
Kada otići lekaru
Osoba koja iskusi bilo koji od ovih simptoma ili ih primeti kod svojih bližnjih treba da razgovara sa lekarom. Iako ne postoji lek protiv demencije još uvek, lekar može da pomogne da se uspori progresija bolesti i ublaže simptome, i da tako poboljša kvalitet života osobe.
preuzeto sa Medical News Today
prevod sa engleskog angloland angloland@sbb.rs
