Pseudo-opstrukcija kolona (Ogilvijev sindrom) je funkcionalni poremećaj kod kog kolon postaje masivno proširen u odsustvu mehaničke opstrukcije. Pseudo-opstrukcija se najčešće javlja kod hospitalizovanih pacijenata i povezana je sa upotrebom narkotika, ležanjem i udruženim oboljenjima.
Smatra se da je pseudo-opstrukcija rezulat autonomne disfunkcije i teškog adinamičkog ileusa. Dijagnoza se postavlja na osnovu prisustva masivne dilatacije kolona (obično pretežno desnog i poprečnog kolona) u odsustvu mehaničke opstrukcije.
Početno lečenje se sastoji od obustavljanja narkotika, antiholinergika ili drugih lekova koji mogu da doprinesu ileusu. Stroga pošteda creva i intravensko hidriranje su ključni. Većina pacijenata će odgovoriti na ove mere. Kod pacijenata čije se stanje ne poboljša, kolonoskopska dekompresija je često efektna. Međutim, ova procedura je tehnički izazovna i mora se obratiti velika pažnja da se izbegne izazivanje perforacije. Rekurencija se javlja kod do 40% pacijenata.
Intravenski neostigmin (inhibitor acetilholinesteraze) je takođe ekstremno efektan u dekompresiji dilatiranog kolona i povezan je sa niskom stopom rekurencije (20%). Međutim, neostigmin može da izazove prolaznu, ali duboku bradikardiju i može da bude nepogodan za pacijente sa kardiopulmonarnim oboljenjima. Pošto je dilatacija kolona tipično najveća u proksimalnom kolonu, plasman rektalne cevčice je retko efektan.
Ključno je isključiti mehaničku opstrukciju (obično gastrografinskom ili barijumskom klizmom) pre medicinskog ili endoskopskog lečenja.
Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com