Paraduodenalni pankreatitis je specifična forma fokalnog hroničnog pankreatitisa koja zahvata prostor između glave pankreasa i duodenuma (tzv. “paraduodenalni žleb” ili groove). U literaturi je opisan pod raznim imenima, što odražava različite oblike ove inflamacije: cistična distrofija heterotopičnog pankreasa, periampularna cista zida duodenuma, Groove-pankreatitis, pankreasni hamartom duodenalnog zida. Adsay i Zamboni su predložili unificirani termin paraduodenalni pankreatitis, koji najbolje opisuje patofiziologiju ovog stanja.
Klinički, ova pankreasna inflamacija se predominantno javlja kod muškaraca (40 do 50 godina) sa anamnezom ekscesivnog konzumiranja alkohola. Glavni simptomi su posledica stenoze duodenuma i opstrukcije duktalnog sistema:
- Jak bol u gornjim partijama trbuha.
- Postprandijalno povraćanje i mučnina.
- Značajan gubitak telesne težine.
- Ikterus (se razvija kod približno 20% pacijenata).
Imidžing tehnike (CT, MRI/MRCP, EUS) mogu otkriti cistične promene u zidu duodenuma, kalcifikacije paraduodenalnog pankreasnog tkiva, pseudocistu u zidu duodenuma, kao i tumor u regiji između duodenuma i pankreasa uz nepravilnosti pankreasnog duktusa u glavi pankreasa.
1. Patohistologija: Specifični Supstrat
Iz perspektive HPB hirurga, patohistološki nalaz je od ključnog značaja za diferencijalnu dijagnozu. Karakteristike uključuju:
- Makroskopski: Postoji zadebljanje i ožiljavanje zida duodenuma koje zahvata i okolno tkivo glave pankreasa, posebno u predelu papile minor. Prisutne su cistične promene nalik situ u zidu duodenuma sa perifokalnom hroničnom inflamacijom. Ciste mogu biti i po nekoliko santimetara u dijametru, a sadrže bistru tečnost, granulirani materijal ili kalkuluse. Fibrozno tkivo u zidu pankreasa komprimuje i dislocira zajednički žučni vod.
- Mikroskopski: Hronični inflamatorni proces zahvata submukozu, dublje slojeve zida duodenuma i okolno pankreasno tkivo. Tipično, postoji nekoliko malih fokusa nekroze okruženih gustom proliferacijom mioidnih ćelija (miofibroblasta), koje su pozitivne na mišićne markere. Ova promena je najprominentnija u predelima papile minor. Između mioidnih proliferacija se nalaze cistični duktalni elementi, acinusni lobulusi, ostrvca i nervi.
- Pseudocistične lezije: Često postoje pseudocistične lezije ispunjene acidofilnim materijalom, ograničene granulacionim tkivom sa reakcijom gigantskih ćelija tipa „oko stranog tela”. Čest je nalaz eozinofila i hiperplazije Brunner-ovih žlezda, što doprinosi zadebljanju duodenalne mukoze. Inflamatorni proces se sa duodenalnog zida prenosi na obližnji pankreas, ali celularna i fibrozna reakcija postaje manje intenzivna, tako da centralni delovi glave pankreasa obično nisu zahvaćeni.
2. Patogeneza
Abuzus alkohola je glavni precipitirajući faktor, s obzirom da su većina pacijenata etiličari. Specifična lokacija inflamatornog procesa ukazuje na ulogu anatomskih varijacija:
- Opstrukcija papile minor: Postoji opstrukcija izlivanja na nivou papile minor, što je karakteristično za određene slučajeve pancreas divisum-a.
- Heterotopični pankreas: Prisustvo takozvanog heterotopičnog pankreasnog tkiva u duodenalnom zidu može ukazati na inkompletnu involuciju dorzalnog pankreasa u ovoj regiji, što dodatno doprinosi opstrukciji izlivanja.
Hirurški osvrt
Kao hirurg koji se bavi HPB patologijom, paraduodenalni pankreatitis (Groove) smatram jednim od najvećih dijagnostičkih izazova. Morfološke sličnosti sa adenokarcinomom glave pankreasa su frapantne. Pacijenti dolaze sa bezbolnim ikterusom, stenozom duodenuma i tumorskom masom, što automatski podiže sumnju na malignitet. U našoj praksi na hirurgiji, CEFALIČNA DUODENOPANKREATEKTOMIJA (Whipple procedura) je često neizbežna, bilo zbog nemogućnosti da se onkološki isključi malignitet, bilo zbog ireverzibilne stenoze duodenuma koja pacijentu onemogućava ishranu.
U 2026. godini, integracija podataka o genetici pankreasa i molekularnom profilu omogućava nam da budemo precizniji, ali patohistološka potvrda cistične distrofije heterotopičnog pankreasa na Whipple uzorku je često jedini definitivan dokaz da je pacijent imao Groove pankreatitis. Prepoznavanje rane faze šoka kod ovih pacijenata, koji su često hronično dehidrirani i pothranjeni, osnov je za smanjenje perioperativnog mortaliteta.
Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.
Član je sledećih profesionalnih udruženja:
- Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
- Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
- Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
- European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)