Melanom je maligni (zloćudni) tumor pigmentnih ćelija kože.
Rizici od sunčanja danas
Godinama dolazi do promena na ozonskom omotaču a štetnost UV zraka je veća nego pre 30 godina. Posebno se ne preporučuje sunčanje u periodu od 10 do 16 časova. Izlaganje prekomerno suncu nije dobro, pogotovu nije poželjno da izgorite. Koža je najveći organ u telu koji pamti svaku povredu, svaku traumu. A opekotina je ogromna trauma koja može da posle 10 ili 20 godina dovede do rizika od stvaranja kancera kože.
Od zaštitnih faktora treba birati preparate za lokalnu primenu sa sposobnošću apsorpcije UV zraka. Svakako se savetuje da se na izloženim delovima tela kao što su glava, poglavina, ekstremiteti, šake koriste kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Makar od 50. A za one delove tela koji nisu toliko izloženi ili su prekriveni odećom može se slobodno aplikovati i neki manji zaštitni faktor. Ukoliko se duže vreme provodi na suncu po nekoliko puta treba nanositi kremu sa zaštitnim faktorom.
Koliko je rizično povrediti mladež, kakve promene su opasne, da li treba uklanjati mladeže?
Sami mladeži po sebi nose određeni rizik. Osobe koje imaju po telu mnogo mladeža su u višestruko većem riziku da dobiju melanom u odnosu na druge ljude. Mladeži posebno oni koji se nalaze na poglavini, koje mi ne vidimo a stalno su izloženi suncu su u ruziku da pređu u nešto maligno. Melanom, najagresivniji kancer kože, u 30% slučajeva nastaje na već postojećem mladežu. I to nije malo. U 70% slučajeva melanom nastaje na zdravoj koži. A sunčevo zračenje, pogotovu solarijumi, imaju uticaj na nastanak melanoma.
Solarijum – da li ga zaista treba izbegavati?
Naravno. Solarijum apsolutno treba izbegavati. U svetu postoje ograničenja gde je maloletnim licima zabranjeno korišćenje solarijuma. U nekim zemljama upotreba solarijama je potpuno zabranjena. Postoje studije koje pokazuju da prekomerno, dugogodišnje izlaganje UV zracima može dovesti ne samo do melanoma već i do drugih kancera kože. Apsolutno izbegavazi solarijum – dokazano je štetan.
O prognozi i toku bolesti melanoma
Na prognozu i tok bolesti ne utiče način kako je melanom nastao, već su mnogo bitniji neki drugi faktori. Sama prognoza bolesti zavisi od stadijuma bolesti. Posebno od toga kakav je melanom – da li je tanak ili debeo, da li ima ili nema ulceraciju, da li se proširio na limfne žlezde. Ono što treba da nas upozori da bi trebalo da odemo kod lekara je kada se naglo promeni oblik mladeža, kada ivice mladeža postaju nejasne prema zdravoj koži. Takođe kada u sklopu jednog mladeža imamo polja hiperpigmentacije ili depigmentacije. Svaki mladež iznad iznad 6-7 milimetara zavređuje određenu kliničku pažnju. Ako mladež prokrvari, ako vlaži, ako su pored njega uvećani limfni čvorovi trebalo bi otići kod lekara specijaliste.
Da li je svaka povreda mladeža znak za paniku i hitan odlazak lekaru?
Treba otići kod lekara ali nema mesta panici. Sama povreda neće dovesti do toga da dođe do neke maligne transformacije. Ljudi se uglavnom uspaniče i pomisle da će dobiti kancer. Ako povredite mladež trebalo bi da se javite lekaru da se taj mladež hirurški u lokalnoj anesteziji ukloni. Naravno taj mladež se svakako šalje na patohistološku analizu da bi znali da li je on zloćudan ili dobroćudan. Ali sama povreda nije faktor rizika, međutim ukoliko neki mladež često povređujemo, trebalo bi ga hirurški odstraniti.
Rast melanoma
Melanom se prvo širi površinski ali onda u jednom trenutku kreće da raste vertikalno. Dakle u dubinu. E to ne valja. I što se duže čeka mogućnost za metastaziranje je mnogo veća.
Da li je melanom izlečiv?
Ako se pacijent javi na vreme, ako je melanom tanak i ako nije probio bazalnu membranu, može se jednom običnom hirurškom intervencijom nekome spasiti život. Dakle ako ga uhvatimo na vreme pacijent je posle jedne intervencije izlečen. Ali ako se pacijent nije javio na vreme, ako je u pitanju bolest koja je uznapredovala, prognoza je lošija a preživljavanje je manje. Srećom u poslednjih nekoliko godina uvedene su mnoge savremene terapije u lečenju melanoma.