Peptički ulkus želuca i duodenuma (ulcus bulbi duodeni, ulcus venticuli, čir želuca, čir dvanaestopalačnog creva)

Peptički ulkus (čir) je ograničeni defekt sluznice, submukoze i muskularis mukoze. Etiološki ulkus nastaje usled pojačane aktivnosti želudačnog soka. Kaže se da bez kiseline nema ni ulkusa!

Postoje faktori koji sluznicu želuca i duodenuma (dvanaestopalačnog creva) čuvaju od peptičke aktivnosti hlorodovonične kiseline (HCl) i pepsina; to su tzv:

• ODBRAMBENI FAKTORI:

1. želudačna sluz koju luče mukusne ćelije (mukusni gel): ona je alkalna i sprečava prodor peptičkih enzima do sluznice, i neutrališe jone vodonika (H+)
2. membrana epitelnih ćelija
3. korektna cirkulacija (zato je staza nastala zbog insuficijencije srca ili portne hipertenzije pogubna za integritet sluznice)
4. normalan zid kapilara
5. bikarbonatni jon (lučI ga pankreas)

• AGRESIVNI FAKTORI: 
  deluju nasuprot odbrambenim faktorima:

1. hlorovodonična kiselina (HCl) i pepsin
2. upala sluznice
3. poremećaj cirkulacije
4. ateroskleroza
5. duodenogastrični refluks

Na povećanje hlorovodonične kiseline (HCl) deluju pozitivno:

1. gastrin
2. histamin i muskarinski efekti (holinergici)
3. kalcijum dat intravenski
4. pepsin

Parijetalne ćelije luče intrizing faktor (B12), njegovo lučenje regulisano je na isti način i istim faktorima kao i lučenje hlorovodonične kiseline (HCl).

• OSTALI FAKTORI:

1. Nasledni faktori: urođeni nedostatak enzima epitela, smanjena sposobnost regeneracije, učestalost krvne grupe “O”
2. Psihički faktori: stres
3. Endokrini faktori: žene u reproduktivnom periodu ređe boluju od ulkusa (zaštitni uticaj estrogena); povećana učestalost ulkusa kod Adisonove bolesti i hiperparatireoidizma (povišen kalcijum (Ca) povećava lučenje hlorovodonične kiseline (HCl))

U nastanku hroničnog ulkusa, veliku ulogu igra i kortizol (spori hormonski put), jer kortizol pojačava sekreciju hlorovodonične kiseline (HCl) i sluzi; međutim, u pitanju je sekrecija biološki manje vredne sluzi, tj ta sluz ne predstavlja dovoljo dobar prekrivač na sluznici, tako da joni vodonika (H+) i pepsina slobodno prodiru u epitel sluzokože

U nastanku akutnog ulkusa ulogu igra histamin i pojačano dejstvo vagusa (brzi nervni put)

Ulkusna bolest je češća kod muškaraca, najčešće između 30-40 godine

KARAKTERISTIKE ŽELUDAČNOG ULKUSA:

• kod osoba starijih od 40 godina;
• na terenu već izmenjene sluznice
• Poremećaj odbrambenih faktora: usporene pražnjenje želuca i regurgitacija duodenalnog sadržaja (žuči) oštete sluznicu želuca
• Normalna ili smanjena sekrecija želuca
• MALIGNO ALTERIŠE !!!

Simptomi:

1. dispeptične smetnje (nadutost, mučnina)
2. povraćanje
3. bol
   – opisuje se kao osećaj paljenja, pečenja i “kao da ga nešto grize”
   – Bol se javlja odmah ili ½ do 1h posle jela, a lokalizovan je iznad pupka, levo od srednje linije; širi se pod levi rebarni luk
   – Period smetnji traje 3-6 nedelja
   
4. hematemeze

Ekaldov trijas:

1. bol
2. hiperaciditet
3. krvarenje

KARAKTERISTIKE DUODENALNOG ULKUSA:

DUODENALNI ULKUS (čir dvanaestopalačnog creva, ulcus bulbi duodeni) – je čest kod bolesnika sa hroničnim plućnim srcem (staza i ishemija oštećuju sluznicu); takođe u hroničnoj insuficijenciji jetre. Javlja se u mlađem životnom dobu, povišen je nivo agresivnih činilaca, javlja se kod hipersekrecije, predisponirajući genetski faktor (O-krvna grupa), kod H.pylori (90-100%), kod pušenje (smanjenje bikarbonata)

• maligno NE ALTERIŠE !!!
• smetnje imaju sezonski karakter (jesen, proleće)

Simptomi:

1. gorušica, naročito noću
2. povraćanje (kod komplikacija: penetracija, perforacija)
3. bol na prazan stomak i noću

• Bol pokazuje ritmičitost; javlja se 1-3h posle jela, jednakog je intenziteta i traje 15-60 minuta. Stišava ga obrok ili antacidi
• Bol je lokalizovan iznad pupka desno
• Ako bolest primi hroničan tok, bol postaje stalan

Bolesnik je mršav, jezik obložen; postoji osetljivost u nivou projekcije Th IX i XII.  Česta je asociranost duodenalnog ulkusa i policitemije rubre vere.

***želudačni ulkus je, uglavnom na maloj krivini, a duodenalni na bulbusu !!! ***

DIJAGNOZA:

1. Rentgen: na AP snimku niša u reljefu; opisuje se kao ovalan depo kontrasta obložen svetlim haloom (edem sluznice), a na profilnom snimku niša se vidi kao višak u senci (bradavica)
2. Endoskopski pregled:
3. Krvna slika: kod krvarenja slika hipohromne anemije

Diferencijalna dijagnoza:

• dijafragmalna kila
• hronična oboljenja jetre i pankreasa
• karcinom (rak) želuca (isključuje se biopsijom)

TERAPIJA:

1.Opšte mere:

• odmor, smanjiti stres, zabrana alkohola i duvana, ishrana kao kod gastritisa

2.Medikamentozna terapija:

• antacidi (Gelusil-lac i Kompenson)
• H2 blokatori (Ranitidin, Cimetidin)
• inhibitori pepsinogena
• antiholinergici (Atropin)
• prostaglandini
• inhibitori protonske pumpe (Omeprazol)

Terapija želudačnog ulkusa traje 4-6 nedelja (maksimalno 8 nedelja), ako do tada ne zaceli, ulkus se leči hiruški

Terapija duodenalnog ulkusa sprovodi se sve do zaceljenja, a ne sme se prekidati ni u fazama remisije

3. Hiruška terapija je indikovana:

• ako ulkus dugo ne zarasta
• ako ne reaguje na lekove
• ako se jave komplikacije

Terapija za Helicobacter pylori: (ako je on izazivač)

1. Metronidazol
2. Orvagil
3. Ampicilin

KOMPLIKACIJE ULKUSA

1. Pilorostenoza
2. Krvarenje
3. Perforacija
4. Penetracija

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,