Ishrana kod povišenih masnoća u krvi
Povišen holesterol u krvi predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za razvoj infarkta miokarda i moždanog udara.
Holesterol je uglavnom proizvod zasićenih masti iz hrane, pa su bolesti koje nastaju usled povišenog holesterola najčešće posledica nepravilne ishrane, a svega 5% uslovljeno je nasleđem i to su primarni poremećaji. Drugu grupu čine sekundarni poremećaji i nastaju u sklopu drugih bolesti – dijabetesa, gojaznosti, smanjene funkcije štitne žlezde, ili kao posledica upotrebe nekih lekova, alkohola ili nepravilne ishrane.
Masnoće u krvi nalaze se u obliku triglicerida i holesterola. Holesterol se u krvi nalazi u više oblika. LDL holesterol – “loš holesterol” je najodgovorniji za napredovanje procesa ateroskleroze i sužavanje krvnih sudova, dok HDL holesterol – “dobar holesterol” smanjuje taloženje štetnog holesterola u arterijama i usporava proces ateroskleroze. Povećane vrednosti holesterola dovode do nakupljanja masnih naslaga na zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog sužavanja, a kada se tako sužen krvni sud začepi krvnim ugruškom prekida se dotok krvi i nastaje infarkt miokarda, moždani udar ili bol u donjim ekstremitetima.
Kada je hrana u pitanju najvažniji izvor holesterola su meso, jaja, životinjske masti, mleko i mlečni proizvodi. Povećanje nivoa holesterola nastaje kao posledica visokokalorične ishrane koja sadrži visok unos holesterola i zasićenih masnih kiselina. Povećan unos koncentrovanih ugljenih hidrata, i alkohol takođe dovode do povećanja nivoa triglicerida u krvi.
Trebalo bi znati ciljne vrednosti masnoće u krvi. Poželjno je da:
- ukupni holesterol bude manji od 5 mmol/l,
- LDL holesterol manji od 3 mmol/l,
- HDL holesterol veći od 1 mmol/l,
- trigliceridi manji od 1,7 mmol/l.
Za uspešno lečenje poremećaja metobolizma holesterola i drugih masti neophodno je:
- regulisati ishranu,
- povećati fizičku aktivnost,
- primeniti lekove za sniženje holesterola ukoliko predhodne mere ostanu bez očekivanih rezultata.
Saveti za dijetu kod povišenog holesterola i triglicerida
- doživotno se pridržavati uputstva o pravilnoj ishrani;
- telesnu težinu održavati u granicama normale;
- o količini hrane koju treba unositi razgovarati sa dijetetičarem-nutricionistom;
- meriti težinu najmanje jednom u dve – tri nedelje;
- svakodnevno se baviti fizičkom aktivnošcu (brz hod, trčanje, plivanje, vožnja biciklom);
- alkohol i pušenje su zabranjeni;
- smanjiti upotrebu kuhinjske soli;
- hranu pripremati isključivo na ulju. Povrče kuvati, a ulje dodati na kraju kuvanja. Jednom upotrebljeno ulje ne sme se ponovo koristiti!
- za pripremu hrane koristiti sledeće postupke: kuvanje, kuvanje na pari, pečenje na žaru, priprema na teflonu;
- konzumirati manje količine mesa, a dva obroka nedeljno zameniti morskom ribom. Deo mesa zameniti sojom;
- povećati unos dijetnih vlakana (hleb od neprosejanog brašna, mekinje, cele jabuke, pasulj, grašak neoljušteni pirinač, kelj, krastavac, celer);
- za zaslađivanje koristiti veštačke zasladivace ili jesti nezasladenu hranu;
- jesti što više raznovrsne sveže salate sa malo ulja ili bez njega.
Autorka je urednik portala NaDijeti.com
Članak je preuzet sa gornjeg linka uz odobrenje autorke