Nekontrolisano povećanje krvnog pritiska vodi strukturnim promenama srčanog mišića, koronarnih arterija i sprovodnog sistema srca. Hipertenzivna bolest srca (HBS) je termin koji obuhvata spektar oboljenja direktno izazvanih hroničnim uticajem povišenog krvnog pritiska (arterijske hipertenzije). Ove promene se klinički ispoljavaju kroz anginu pektoris, infarkt miokarda, srčane aritmije i, u krajnjem stadijumu, srčanu insuficijenciju.
Etiologija i faktori rizika
Uzrok HBS je hronično povišen krvni pritisak (KP). Kod odraslih pacijenata razlikujemo dva glavna oblika:
- Esencijalna hipertenzija: Čini čak 90% slučajeva i nema jedan jasan uzrok, već je rezultat genetike i načina života.
- Sekundarna hipertenzija (10%): Posledica je drugih oboljenja:
- Bubrežni uzroci: Stenoza renalne arterije, policistična bolest bubrega.
- Endokrini uzroci: Feohromocitom, Kušingov sindrom, hiperaldosteronizam.
- Ostalo: Opstruktivna noćna apneja (Sleep Apnea), koarktacija aorte.
Patofiziologija: Kako pritisak menja srce?
Povišen pritisak deluje na srce direktno (povećanjem otpora – afterload) i indirektno (neurohumoralnim promenama).
Hipertrofija leve komore (HLK)
Kao odgovor na povećan otpor, miociti (srčane ćelije) hipertrofišu kako bi održali funkciju pumpe. Aktivacija renin-angiotenzin sistema dovodi do rasta intersticijuma, što vodi ka fibrozi i gubitku elastičnosti srca.
Poremećaj leve pretkomore i aritmije
Povećan pritisak dovodi do dilatacije (širenja) leve pretkomore. Ovo je ključni preduslov za nastanak atrijalne fibrilacije (AF), koja nosi visok rizik od tromboembolijskih komplikacija i moždanog udara.
Ishemija miokarda
Povećan rad srca zahteva više kiseonika, dok povišen pritisak istovremeno oštećuje endotel krvnih sudova i ubrzava arteriosklerozu, smanjujući protok kroz koronarne arterije.
Klinička slika i simptomi
Simptomi HBS zavise od stadijuma bolesti. Često pacijenti godinama nemaju tegobe (hipertenzija kao “tihi ubica”), dok se ne razviju komplikacije:
- Srčana insuficijencija: Zamor, gušenje u naporu (dispneja), oticanje nogu, nemogućnost ležanja na ravnom (ortopneja).
- Ishemija: Anginozni bol (stezanje u grudima) koji se širi u vilicu ili levu ruku.
- Aritmije: Palpitacije (lupanje srca), vrtoglavice i nesvestice.
Dijagnostički postupci
Dijagnoza se postavlja detaljnim kardiološkim pregledom:
- Fizikalni nalaz: Merenje pritiska, auskultacija srca (traženje šumova ili S3/S4 tonova), pregled očnog dna (retinopatija).
- Ehokardiografija (Ultrazvuk srca): Zlatni standard za procenu debljine zida leve komore i ejekcione frakcije (snage srca).
- EKG: Registruje znake opterećenja srca i poremećaje ritma.
- Laboratorija: Kontrola funkcije bubrega (ureja, kreatinin) i nivoa elektrolita (kalijum).
Savremeni pristup lečenju (Update 2026)
Prema aktuelnim protokolima, cilj je održavanje pritiska ispod 130/80 mmHg za većinu pacijenata.
Ne-farmakološke mere
- Ishrana (DASH dijeta): Smanjenje soli na manje od 5g dnevno, povećan unos kalijuma kroz voće i povrće.
- Fizička aktivnost: Minimalno 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno (šetnja, plivanje).
- Redukcija težine: Gubitak od samo 5-10kg može značajno smanjiti sistolni pritisak.
Farmakoterapija
U lečenju HBS koriste se sledeće grupe lekova:
- ACE inhibitori i ARB (sartani): Prvi izbor kod pacijenata sa dijabetesom i oštećenjem srca.
- Beta-blokatori: Ključni kod udružene ishemijske bolesti i aritmija.
- Diuretici (Tiazidni i Henleove petlje): Smanjuju volumen tečnosti.
- Kalcijumski antagonisti: Efikasni u kontroli pritiska i smanjenju rizika od šloga.