“Ustanovili smo značajan zdravstveni benefit od svakodnevnog konzumiranja 100g crne čokolade tokom 10-godišnjeg perioda,” navodi Ella Zomer, PhD student sa Univerziteta Monash u Melburnu. “To je recimo ekvivalent jednoj tabli čokolade koja sadrži najmanje 70% kakaa.” Dnevna doza crne čokolade tokom 10-godišnjeg perioda može da smanji rizik od moždanog udara i srčanog infarkta.
Rezultati studije naglašavaju da crna čokolada može predstavljati veoma jeftinu i ukusnu strategiju kod osoba sa povišenim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.
U studiji objavljenoj u BMJ istraživači pokazuju da crna čokolada utiče na krvni pritisak i nivo holesterola u krvi i prevenira 70 nefatalnih i 15 fatalnih kardiovaskularnih ishoda na 10.000 ljudi tokom desetogodišnjeg peroda. Takođe studija je među prvima koja istražuje dugoročni benefit flavonoida na zdravlje (flavonoidi se nalaze u crnoj čokoladi, a poznati su kao supstance koje smanjuju nivo holesterola i krvnog pritiska).
Kardiovaskularne bolesti, poput moždanog i srčanog udara, predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u svetu.
“Mi ne savetujemo da visoko rizične grupe koriste crnu čokoladu kao jedinu preventivnu meru, već da je koriste u kombinaciji sa drugima, poput redovnih fizičkih aktivnosti, vežbanja..” navodi Zomer.
Da bi došli do svih ovih podatka istraživači su koristili složene matematičke modele u predviđanju dugoročnih efekta na zdravlje pri upotrebi dnevne doze crne čokolade kod oko 2000 ispitanika, sa visokim kardiovaskularnim rizikom; ali bez prethodne istorije bolesti srca ili šećerne bolesti, i bez prethodne medikamentne terapije (za snižavanje krvnog pritiska).
U zaključcima studije se navode i neke smernice daljih istraživanja koja bi trebalo da ispitaju mogućnost obogaćivanja crne čokolade većim koncentracijama flavonoida u cilju smanjenja konzumirane doze čokolade.
Reference:
- The effectiveness and cost effectiveness of dark chocolate consumption as prevention therapy in people at high risk of cardiovascular disease: best case scenario analysis using a Markov model, BMJ 2012; 344 doi: 10.1136/bmj.e3657