Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak, hypertensio arterialis)

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak, hypertensio arterialis) je najčešće hronično oboljenje savremenog čoveka; udružena je sa porastom oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih i bubrežnih bolesti.

Postoje dve osnovne grupe regulatornih mehanizama i nekoliko sporednih:

1. NERVNI MEHANIZMI:

   – Baroreceptori u aorti i karotidnim arterijama (na istezanje oni reaguju povišenjem frekvencije)
   – Hemoreceptori (karotidna i aortna telašca)
   – Refleksi pretkomora i a.pulmonalis (venski reflexksi)
   – Mehanička reakcija centralnog nervnog sistema (CNS-a)

2. HUMORALNI MEHANIZMI:

   – Noradrenalin
   – Adrenalin
   – ADH (antidiuretski hormon)

   Ovi mehanizmi (pod 1 i 2) deluju za nekoliko sekundi, Kroz nekoliko minuta ili sati, deluju sledeći mehanizmi:

3. STRES RELAKSACIJA KRVNIH SUDOVA:

   – Mehanizam pomeranja tečnosti (centralizacija krvotoka)
   – Promena volumena cirkulišuće tečnosti (atrijalni natriuretski peptid)

4. RENIN–ANGIOTENZIN–ALDOSTERON
   je mehanizam koji se uključuje posle nekoliko sati

 Arterijska hipertenzija je stanje povećanog arterijskog pritiska iznad 140/90 mmHg. Vrednosti između 141-159 mmHg za sistolni i 90-94 mmHg za dijastolni pritisak nazivaju se GRANIČNE VREDNOSTI (granična hipertenzija); tj LABILNA HIPERTENZIJA

KLINIČKA HIPERTENZIJA postoji samo ako su vrednosti sistolnog pritiska preko160 mmHg, a dijastolnog preko 95 mmHg

ETIOLOŠKA PODELA:

1. FUNKCIONALNA HIPERTENZIJA: 
   javlja se u trudnoćI, hipertireozi, cirozi jetre, anemiji, starosti, kod dece, u kompletnom AV bloku
2. SEKUNDARNA (SIMPTOMATSKA) HIPERTENZIJA nastaje usled:

   2.1. Bolesti bubrega: renovaskularna hipertenzija (bolesti a.renalis), glomerulonefritisi, policistični bubrezi, TBC bubrega, tumori koji luče renin2.2. Endokrine bolesti: Kušingov sindrom (Syndroma Cushing), primarni aldosteronizam, feohromocitom, akromegalija, dijabetes, hiperparatireoidizam2.3. Bolesti kardiovaskularnog sistema: koarktacija aorte2.4. Neuropsihijatrijski poremećaji: povišenje intrakranijalnog pritiska, psihogeni poremećaji2.5. Jatrogeni uzroci: terapija kortikosteroidima, tiroksinom, amfetaminima, kontaceptivi

3. ESENCIJALNA HIPERTENZIJA

   – Preveliki unos Na
   – Nenormalna regulacija zapremine telesne tečnosti
   – Disregulacija sistema renin-angiotenzin
   – Oštećena sinteza aldosterona
   – Bubrežne anomalije
   – Porast UD
   – Primarni defekt na nivou arteriola

KLINIČKA SLIKA:

1. POČETNA, LABILNA ILI GRANIČNA HIPERTENZIJA: najčešće bez simptoma ili su oni oskudni i postoje samo u periodu rasta arterijskog pritiska:
   – Uznemirenost, glavobolja, zamor
   – Epistaksa, dispnea na napor
2. UMERENA HIPERTENZIJA: uz gore navedene znake javljaju se i: 
   zujanje u ušima, palpitacije, tahikardija, 
   osećaj pritiska u grudima (zbog opterećenja leve komore porastom arterijskog pritiska)
3. TEŠKA, KLINIČKI IZRAŽENA HIPERTENZIJA: uz sve navedeno, postoje i znaci komplikovane hipertenzije:
   – Srce: bol u grudima anginoznog tipa (opterećena leva komora ili pridružena koronarna bolest)
   – Periferne arterije: suženje arterija, pa klaudikacije
   – CNS: glavobolja (potiljačna, pulsirajuća) koja ne reaguje na terapiju; konfuzno stanje, poremećaj vida, neurološki ispadi (hemipareze, hemiplegije; zbog krvarenja, tromboza ili embolija); hipertenzivna encefalopatija
   – Bubrezi: u malignoj hipertenziji dolazi do insuficijencije bubrega pa potom i do smrt

EKG: 

• ograničena i labilna hipertenzija – tahikardija
• Čuje se S4 tj atrijalni srčani galop
• znaci slabljenja leve komore (zbog opterećenja)
• znaci hipertrofije leve komore;
• naglašen A2

PALPATORNO:

• nalazimo proširen ictus, poremen ulevo za 2-3 prsta.
• Vremenom dolazi do insuficijencije leve komore, pa bolesnik se nalazi često kraj otvorenog prozora (kao se bori za vazduh) sa pepeljasto-cijanotičnom bojom lica, dispneom i tahipneom, a u najtežim slučajevima  znaci edema pluća (penušav-sukrvičav ispljuvak)

RTG:

• hipertrofija levog srca

EHOKARDIOGRAFIJA/ANGIOGRAFIJA:

Pregled sudova očnog dna (Fundus hipertonicus):

1. stepen: početna stenoza, izvijuganost sa segmentnim suženjima
2. stepen: izraženo suženje arterija
3. stepen: hemoragije i eksudati
4. stepen: edem papile

LABORATORIJA:

• stanje bubrega (diureza, proteinurija, elektoliti),
• glikemija, trigliceridi

PODELA PREMA KLINIČKOJ SLICI:

1. GRANIČNA HIPERTENZIJA (140-160 / 90-95 mmHg)

   Bez promena na očnom dnu, EKG-u i bubrezima

2. BLAGA HIPERTENZIJA (160-180 / 95-114)

   Fundus hipertonicus 1. ili 2.stepena
   EKG: umerena hipertrofija leve komore
   Bubreg je normalan

3. SREDNJE TEŠKA HIPERTENZIJA (181-191 / 115-130)

   Fundus hipertonicus 1. ili 2. stepena
   EKG: Izražena hipertrofija leve komore
   Proteinurija, pad glomeluralne filtracije

4. TEŠKA HIPERTENZIJA (191 i više / 131 i više)

   Fundus hipertonicu 3.stepena
   EKG: Jako izražena hipertrofija leve komore
   Bubreg ozbiljno oštećen

5. MALIGNA HIPERENZIJA (191 i više / 131 i više)

   Fundus hipertonicu 4.stepena
   Insuficijencija srca
   Insuficijencija bubrega

KOMPLIKACIJE:

1. Srce i koronarne arterije: hipertrofija leve komore i leve pretkomore, insuficijencija leve komore koja prerasta u globalnu insuficijenciju, poremećaji ritma, koronarna bolest
2. Ateromatozne promene na krvnim sudovima
3. Disekcija aorte
4. Cerebralni krvni sudovi: tromboze, embolije, hemoragije, infarkt mozga
5. Bubrežni krvni sudovi: tromboze, embolije, hemoragije, infarkt bubrega
6. Krvni sudovi ekstremiteta: klaudikacije, gangrena
7. Krvni sudovi očnog dna: fundus hipertonicus do slepila

TERAPIJA

– je potrebna ako je dijastolni Pa > 104 mmHg

• 1. HIGIJENSKO-DIJETETSKI REŽIM: 
  –  smanjiti unos soli
  – redukcija telesne mase
  – prestanak pušenja
  – umerena fizička aktivnost
• Ovim merama koriguje se granična, labila hipertenzija; ako se za 3-6 meseci dijastolni pritisak ne smanji ispod 90 mmHg, započinje se medikamentozna terapijom
• 2. MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA: 
  Najčešće se počinje jednim lekom (diuretik ili beta blokator) koji se daje od dve do nekoliko nedelja, ako izostane efekat, uvodi se drugi lek (npr ACE inhibitor), a ako ni on ne daje rezulatate, kroz dve nedelje uvodi se i trećI lek (vazodilatator, ganglijski blokator)

  *1* Diuretici: Arifon, Lasix, Triamteren, Aldactone A*2* Inhibitori ugljene anhidraze: Acetazolamid*3* Adrenergički blokatori: 
         ALFA blokatori (Fentolamin, Prazosin)
         BETA blokatori (Inderal, Prinorm)
         Blokatori adrenegr.neurona (Gvanetidin)*4* Ganglijski blokatori: Pentolinijum*5* Vazodilatatori: Diazoxid, Hidralazin, Dilatiazem, Verapamil*6* ACE inhibitori: Kaptopril, Enalapril

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape,