Klirensi (klirens inulina, klirens ureje, klirens kreatinina, klirens para-amino-hipurata (PAH))

Klirens supstance predstavlja zapreminu plazme očišćenu od supstance u jedinici vremena 

C = (U x V) / P

C = klirens supstance
U = koncentracija supstance u urinu
V = zapremina stvorenog urina u jedinici vremena
P = koncentracija supstance u plazmi

1. KLIRENS INULINA:

Inulin (polimer glukoze), posle parenteralnog unošenja filtrira se u glomerulima, ali se NITI REAPSORBUJE, NITI SEKRETUJE U TUBULIMA. Koncentracija inulina u primarnoj mokraći  je ista kao i u plazmi. ZnačI, klirens inulina jednak je jačini GF (glomerularne filtracije)

               C_in = GF = 125 ± 15 ml/min (GF = 180 litara /24h)

• Ako je klirens neke supstance manji od klirensa inulina, to znači da se ta supstanca reapsorbuje u tubulima
• Ako je klirens neke supstance veći od C_in, to značI da se ta supstanca sekretuje u tubulima

Klirens neke supstance koja se pasivno transportuje u tubulima, ne zavisi od koncentracije supstance u plazmi; ako se transportuje aktivno onda zavisi. 
 Ovaj klirens se ne određuje u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je ovo merenje osnova za merenje klirenasa drugih supstanci, tj. za procenu bubrežne funkcije

2. KLIRENS UREJE

• Ureja se filtrira u glomerulima i pasivno reapsorbuje u tubulima, zato je klirens ureje manji od klirensa inulina
• Klirens ureje nema konstantnu vrednost, već zavisi od veličine diureze; što je diureza veća, klirens ureje je veći i obrnuto
• Kako je kod zdravih ljudi raspon diureze ogroman (0,5-15 ml/min), klirens ureje varira od 30-90 ml/min
• Jedino kod izražene bubrežne insuficijencije, raspon diureze se smanjuje (1,5-2,5 ml/min), pa klirens ureje manje varira, 
• Klirens ureje nije dobro merilo u hroničnoj bubrežnoj insuficijenciiji (jer ureja nije dobro merilo bubrežne funkcije)

3. KLIRENS  KREATININA:

Kreatinin se filtrira, ali i aktivno sekretuje, pa mu je klirens veći od klirensa inulina (za 7%). U fiziološkim uslovima koncentracija kreatinina u plazmi je konstantana; tj. količina kreatinina koja se dnevno stvara iz kreatin-fosfata iz mišića, je za jednu istu osobu konstantna, za razliku od drugih otpadnih metabolita proteina (ureja…). Koncentracija kreatinina ne zavisi od ishrane; i zato je klirens inulina dobra mera bubrežne funkcije

Metoda je Jaffeova reakcija  
(mokraća se sakuplja u toku 24h; pa se podeli ukupna količine sakupljene mokraće sa 1440 min (24h) i tako se dobije diureza u minutu); u dobijenoj mokraći se tada odredi koncentracija kreatinina

Normalne vrednosti klirensa kreatinina:    

• muškarci 100-150 ml/min
• žene 85-125 ml/min

 Samo kod zdravih osoba klirens kreatinina je jednak inulinu. Kod hronične bubrežne insuficijencije klirens kreatinina pada, tako da odnos klirensa kreatinin/inulina postaje 2:1.

4. KLIRENS  PARA-AMINO-HIPURATA (PAH)

Para-amino-hipurat (PAH) je supstanca strana organizmu, pomoću njega možemo odrediti protok plazme kroz bubrege, a izlučuje se glomerularnom filtracijom (GF) i tubulskom sekrecijom posle parenteralnog unosa.

Kada je koncentracija PAH u plazmi < 10 mg/100 ml, klirens PAH ima normalnu vrednost od 625 ml/min (konstantno).
Klirens PAH približno je jednak rezidualnom protoku plazme (jer se sav PAH koji dođe u bubreg u jedinici vremena izluči).

KONCENTRACIJA UREJE i KREATININA U SERUMU:

– uzimaju se kao merilo bubrežne funkcije

• konc.ureje: 2,5-7,0 mmol/l
• konc.kreatinina: 40-124 umol/l

Stvaranje kreatinina ne zavisi od hrane, već od mišićne mase (slabije razvijene osobe 2g/24h). Proizvod koncentracije kreatinina (Pcr) u plazmi i klirensa kreatinina (Ccr) je konstantan        

Pcr X Ccr = const.

Za utvrđivanje renalne hipofunkcije, kriterijum je Ccr !!!, a ne koncentracija kreatinina u plazmi (kod hronične bubrežne insuficijencije raste Pcr)

Stvaranje ureje zavisi od:    

• količine proteina u hrani
• stanja metabolizma

Samo u slučaju konstantne količine unetih proteina i dobrog metabolizma biće     Pu  X  Cu = const.    

Dakle, koncentracija ureje u serumu, ne može biti dobro merilo bubrežne funkcije, baš u tim slučajevima različitog unosa proteina ili poremećaja metabolizma (infekcije, gladovanje, stres, šok)

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,