Ishrana kod dijabetesa (šećerne bolesti)

 Dijabetes ili Šećerna bolest se javlja kada ćelije pankreasa (gušterača) ne uspevaju da luče dovoljno insulina – hormona koji reguliše nivo šećera u krvi. Usled nedovoljnog lučenja insulina ili njegove nedelotvornosti dolazi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina sa povećenjem nivoa šećera u krvi hiperglikemije na gotovo svim organima.

Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.

Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.

Postoje dva tipa šećerne bolesti:

• I tip – insulin zavisan – javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.
• II tip – insulin nezavisan – javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).

Prvi simptomi:

Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti – dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.

Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.

HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….

Tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.

Hipoglikemiju uzrokuje:

• prereskakanje obroka;
• unošenje premalo hrane;
• veća fizička aktivnost od uobičajne;
• prevelika doza insulina ili tableta;
• uzimanje alkohola;

Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin.

Glikemijski indeks namirnica

Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:

• I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;
• II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;
• III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;

Dijabetičar u ishrani treba da koristi namirnice sa niskim i umerenim glikemijskim indeksom!

Žitarice:

 PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene pahuljice, mekinje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

Voće:

PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretirane hemijskim supstancama.

Žvaćite, ne gnječite, ne miksirajte, jedite sa korim!

Povrće:

PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski indeks, bogate su dijetetskim vlaknima. Ovo su korisne namirnice i treba ih jesti jednom nedeljno!

Mleko i proizvodi:

PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!

Kombinacija namirnica

Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:

• DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka
• LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!

Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.

PRIMER: krompir – Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.

U početku sastavljanja vašeg jelovnika ovo će vam se činiti teško, ali ćete se vremenom izveštiti u biranju i kombinovanju namirnica. Bićete iznenađeni uspehom koji će vam doneti ovakav način kombinovanja hrane!

Primer jelovnika za jedan dan

Doručak:

• 50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.

Užina I:

• jabuka

Ručak:

• 50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti

Užina II:

• Šolja mleka ili jogurt

Večera:

• čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g

Obrok pred spavanje:

• Šolja mleka, jogurta ili voće

Fizička aktivnost

Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti. O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.
Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizičke aktivnosti su mnogobrojne:

• smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;
• smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );
• poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;
• poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;
• poboljšanje ostalih masnoća u krvi;
• smanjenje krvog pritiska;
• smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;
• ublažavanje stresa;
• pomoć u odvikavanju od pušenja;

Svakodnevna fizička aktivnost praktikuje se stalno!

Podsetnik:

• Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;
• Isplanirajte svoje obroke;
• Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;
• Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;
• Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;
• Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;
• Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;
• Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;
• Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;
• Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;
• Pravilna ishrana je osnova lečenja i sprovodi se doživotno;
• Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;
• Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;
• Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;
• Izbegavajte masnu hranu;
• Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola
• Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.
• Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;
• Redovno vežbajte, rekreirajte se;
• Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!

Јasna Anđelković, 
viši dijetetičar-nutricionista
Autorka je urednik portala NaDijeti.com
Članak je preuzet uz odobrenje autorke