Idiopatski hronični pankreatitis, kod koga se ne mogu detektovati očigledni etiološki faktori, čini 10–30% svih hroničnih upala gušterače. Unutar ove grupe, posebno mesto zauzima Autoimuni hronični pankreatitis (AIP), entitet koji je prvi put jasno definisan 1995. godine. U savremenoj medicini 2026. godine, AIP ne posmatramo samo kao bolest pankreasa, već često kao manifestaciju šireg sistemskog poremećaja.
1. Koncept i klasifikacija: Tip 1 vs Tip 2
Savremena klasifikacija strogo razlikuje dva podtipa AIP-a, koji imaju različitu patofiziologiju i klinički tok:
- Tip 1 AIP (LPSP): Limfoplazmocitni sklerozirajući pankreatitis. Ovo je pankreasna manifestacija IgG4-povezane sistemske bolesti (IgG4-RD). Karakteriše se povišenim serumskim IgG4 i zahvaćenošću drugih organa (žučni putevi, pljuvačne žlezde, retroperitoneum).
- Tip 2 AIP (IDCP): Idiopatski duktocentrični hronični pankreatitis. Karakteriše se granulocitnim epitelnim lezijama (GEL) i obično nije povezan sa povišenim IgG4 niti ekstrapankreatičnim bolestima, ali je često udružen sa inflamatornim bolestima creva (IBD).
2. Klinički simptomi i dijagnostički kriterijumi
Pacijenti sa AIP-om retko imaju dramatične napade akutnog pankreatitisa. Dominiraju:
- Blaga nelagodnost u epigastrijumu i leđima.
- Opstruktivni ikterus: Najčešći simptom, nastao usled stenoze intrapankreatičnog dela holedohusa.
- “Sausage-shaped” pankreas: Karakteristično difuzno uvećanje žlezde na CT ili MRI snimcima.
Laboratorijski markeri
Najznačajniji nespecifični marker je serumski IgG4, koji je povišen kod oko 70% pacijenata sa Tipom 1. Takođe, prisustvo autoantitela (ANA, reumatoidni faktor) i hipergamaglobulinemija dopunjuju dijagnostičku sliku.
3. Patohistologija: Sklerozirajući proces
Mikroskopski, AIP karakteriše gusta infiltracija limfocita i plazmocita, prvenstveno oko pankreasnih duktusa. Ključni nalazi uključuju:
- Difuznu limfoplazmocitnu infiltraciju sa acinusnom atrofijom.
- Značajnu fibrozu celog organa.
- Obliterativni flebitis: Zapaljenje i zatvaranje vena unutar i oko pankreasa, što je patognomoničan nalaz.
Hirurški osvrt
U sferi hepatobiliopankreatične (HPB) hirurgije, autoimuni pankreatitis predstavlja najveći izazov u diferencijalnoj dijagnostici karcinoma glave pankreasa. Zbog morfološke sličnosti, značajan broj pacijenata biva podvrgnut radikalnim resekcijama (poput Whipple procedure) pod sumnjom na malignitet, da bi se tek na definitivnom histopatološkom nalazu potvrdio AIP.
U 2026. godini, insistiramo na primeni steroidnog testa kod pacijenata kod kojih serologija i imidžing ukazuju na mogućnost AIP-a. Dramatičan odgovor na kortikosteroide (prednizolon) ne samo da potvrđuje dijagnozu, već često dovodi do potpune regresije bilijarnih stenoza i dijabetesa, čime se izbegava operativni stres i trajni gubitak egzokrine funkcije. Prepoznavanje ovog entiteta je ključno za očuvanje kvaliteta života pacijenta.
Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.
Član je sledećih profesionalnih udruženja:
- Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
- Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
- Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
- European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)