Poređenje trenutno dostupnih vakcina protiv COVID-19 virusne infekcije (Pfizer, Moderna, AstraZeneka, Sinopharm, Sputnjik V, Janssen).

Pfizer – BioNTech

• Tehnologija: RNK
• Efikasnost: oko 95% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Odobrena u: Bahrein, Brazil, Novi Zeland, Saudijska Arabija, Švajcarska.
  Za hitnu upotrebu u: Argentina, Australija, Botsvana, Kanada, Čile, Kolumbia, Kostarika, Ekvador, EU, Hong Kong, Island, Irak, Israel, Japan, Jordan, Kuvajt, Liban, Linhenštajn, Malezija, Maldivi, Meksiko, Moldavija, Mongolija, Borveška, Oman, Panama, Peru, Filipini, Katar, Srbija, Singapur, Južna Africa, Južna Koreja, Tinis, UAE, UK, USA.
  Validacija za hitnu upotrebu i od WHO.
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Moderna

• Tehnologija: RNK
• Efikasnost: oko 94,5% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• odobrena u: Švajcarska.
  Za hitnu upotrebu: Kanada, EU, Island, Izrael, Mongolija, Norveška, Katar, Singapur, UK, USA, Vijetnam
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 4 nedelje

AstraZeneka – Oxford

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 76% nakon prve doze, 82% nakon druge doze
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Autorizovana u Brazil, UK, EU, Indiji, Argentini…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 4 nedelje, preporučen je duži vremenski razmak između doza, od 12 nedelja jer je bolja efikasnost
  – pokazuje manju efikasnost za južnoafrički soj

Sinopharm

• Tehnologija: inaktivni virus
• Efikasnost: oko 80% 
• Klinička ispitivanja: u toku faza III kliničkih ispitivanja,
• Autorizovana u Kini, UAE, Egiptu, Bahreinu, Srbiji,…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Sputnjik V (Gam-Kovid-Vak)

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 92% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Autorizovana u Rusiji, Belorusiji, Argentini, Srbiji, BiH…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Janssen (Johnson&Johnson)

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 57-72% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja,
• Autorizovana u SAD, EU, Bahrein…
• Doziranje: 1 doze, testira se i shema sa 2 doze

izvor: WHO.int, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Vakcine protiv COVID-19 (vakcine protiv korona virusa) appeared first on Svet Medicine.

• Sequelae poliomyelitidis (B91)
  • encephalitidis viralis (B94.1)

A80 Akutna dečja paraliza
Poliomyelitis anterior acuta

A80.0 Akutna dečja paraliza,posle vakcinacije
Poliomyelitis paralytica acuta, postvaccinalis

A80.1 Akutna dečja paraliza,divlji importovani virus
Poliomyelitis paralytica acuta (virus importatum)

A80.2 Akutna dečja paraliza, domaći virus
Poliomyelitis paralytica acuta (virus autochtonum)

A80.3 Druga i neoznačena akutna dečja paraliza
Poliomyelitis paralytica acuta, alia, non specificata

A80.4 Druga akutna neparalitička dečja paraliza
Poliomyelitis acuta, non paralytica

A80.9 Akutna dečja paraliza, neoznačena
Poliomyelitis acuta, non specificata

A81 Spore infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusima
Infectiones systematis nervosi centralis virales lentae

A81.0 Creutzfeldt-Jakobova bolest
Morbus Creutzfeldt-Jakob

A81.1 Subakutno sklerozirajuće difuzno zapaljenje mozga
Panencephalitis scleroticans subacuta

A81.2 Progresivno višežarišno oboljenje bele moždane mase
Leucoencephalopathia multifocaiia progressiva

A81.8 Druge spore infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusom
Infectiones aystematis nervosi centralis virales lentae aliae

A81.9 Spora infekcija centralnog nervnog sistema uzrokovana virusima, neoznačena
Infectio systematis nervosi centralis viralis lenta, non specificata

A82 Besnilo
Rabies

A82.0 Šumsko besnilo
Rabies slivatica

A82.1 Gradsko besnilo
Rabies urbana

A82.9 Besnilo, neoznačeno
Rabies, non specificata

A83 Zapaljenje mozga uzrokovana virusima koje prenose komarci
Encephalitis viralis anophelis transmissa

A83.0 Japansko zapaljenje mozga
Encephalitis japonica

A83.1 Zapadno konjsko zapaljenje mozga
Encephalitis equine occidentalis

A83.2 Istočno konjsko zapaljenje mozga
Encephalitis equine orientalis

A83.3 Zapaljenje mozga St. Louis
Encephalitis St. Louis

A83.4 Australijsko zapaljenje mozga
Encephalitis australiensis

A83.5 Kalifornijsko zapaljenje mozga
Encephalitis californiensis

A83.6 Rociova bolest
Morbus viralis Rocio

A83.8 Druga zapaljenja mozga uzrokovana virusima koje prenose komarci
Encephalitis viralis anophelis transmissa alia

A83.9 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose komarci, neoznačeno
Encephalitis viralis anophelis transmissa, non specificata

A84 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose krpelji
Encephalitis viralis ixodibus transmissa

A84.0 Dalekoistočno zapaljenje mozga
Encephalitis Orientis extremi ixodibus transmissa

A84.1 Centralnoevropsko zapaljenje mozga
Encephalitis Europae centralis ixodibus transmissa

A84.8 Druga zapaljenja mozga uzrokovana virusima koje prenose krpelji
Encephalitis viralis ixodibus transmissa alia

A84.9 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose krpelji,neoznačeno
Encephalitis viralis ixodibus transmissa, non specificata

A85 Druga zapaljenja mozga uzrokovana virusima
Encephalitis viralis alia

A85.0 Zapaljenje mozga uzrokovano enterovirusima
Encephalitis enteroviralis (G05.1*)

A85.1 Zapaljenje mozga uzrokovano adenovirusima
Encephalitis adenoviralis (G05.1*)

A85.2 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose insekti, neoznačeno
Encephalitis viralis arthoropodis transmissa, non specificata

A85.8 Druga označena zapaljenja mozga uzrokovana virusima
Encephalitis viralis alia, specificata

A86 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima, neoznačeno
Encephalitis viralis, non specificata

A87 Zapaljenje moždanica uzrokovano virusima
Meningitis viralis

A87.0 Zapaljenja moždanica uzrokovana enterovirusima
Meningitis enteroviralis (G02.0*)

A87.1 Zapaljenja moždanica uzrokovana adenovirusima
Meningitis adenoviralis (G02.0*)

A87.2 Zapaljenje srednje sudovnjače oka i moždanica sa povećanim brojem limfocita
Choriomeningitis lymphocytica

A87.8 Druga zapaljenja moždanica uzrokovanavirusima
Meningitis viralis alia

A87.9 Zapaljenja moždanica uzrokovana virusima, neoznačena
Meningitis viralis, non specificata

A88 Druge infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusima
Infectiones systematis nervosi centralis virales aliae

A88.0 Osipna groznica uzrokovana enterovirusom Boston
Febris exanthematosa enteroviralis. exanthema Boston)

A88.1 Epidemijska vrtoglavica
Vertigo epidemica

A88.8 Druge označene infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusima
Infectiones systematis nervosi centralis virales alia, specificatae

A89 Infekcija centralnog nervnog sistema uzrokovana neoznačenim virusima
Infectio systematis nervosi centralis viralis, non specificata

The post A80-A89 Infekcije centralnog nervnog sistema izazvane virusima appeared first on Svet Medicine.

Novi koronavirus koji se pojavio 2019. godine nazvan je SARS-CoV-2. Otkriven je u Kini krajem 2019. Radi se o novom soju koronavirusa koji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19.

 Odakle potiču koronavirusi?

• Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama, ali neki od njih mogu preći na ljude. Nakon što pređu sa životinje na čoveka mogu se prenositi među ljudima. Veliki broj životinja su nosioci koronavirusa. Na primer, koronavirus Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) potiče od kamile, dok SARS potiče od cibetke, životinje iz reda zveri srodnih mačkama.

Može li se ovaj virus porediti sa SARS-om ili sezonskim gripom?

• Novi koronavirus otkriven u Kini genetski je usko povezan s virusom SARS iz 2003. i ta dva virusa imaju slične karakteristike, iako su podaci o ovom virusu još uvek nepotpuni. SARS se pojavio krajem 2002. godine Kini. U razdoblju od osam meseci 33 države su prijavile više od 8000 slučajeva zaraze virusom SARS-a. Tada je od SARS-a umrla jedna od deset zaraženih osoba. Trenutno dostupne informacije nisu dovoljne da bi se sa sigurnošću moglo reći koliko je smrtonosan SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni nalazi ukazuju da je on manje smrtonosan od SARS-CoV. Iako se SARS-CoV-2 i virusi gripa prenose s osobe na osobu i mogu imati slične simptome, ta dva virusa su vrlo različita te se stoga i ponašaju drugačije. Još je prerano donositi zaključke o načinu širenja SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni podaci ukazuju da se SARS-CoV-2prenosi kao SARS.

Kako se virus prenosi? Koliko lako se on širi?

• Iako virus potiče od životinja, on se sada širi sa osobe na osobu (prenos sa čoveka na čoveka). Trenutno dostupni epidemiološki podaci nisu dovoljni za utvrđivanje lakoće i uspešnosti širenja virusa među ljudima. Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem pri kijanju i kašljanju. Preliminarna istraživanja ukazuju da je prosečan period inkubacije 5–6 dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.

Koji su simptomi zaraze 2019-nCov?

• Koliko je poznato, virus može uzrokovati blage simptome slične gripu poput:

• povišene telesne temperature
• kašlja
• otežanog disanja
• bolova u mišićima, i
• umora

U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oblicima bolesti.

Jesu li neki ljudi pod većim rizikom od drugih?

• Starije osobe i osobe s hroničnim bolestima (poput povišenog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa, poremećaja jetre i bolesti disajnih puteva) imaju veći rizik razvoja težih oblika ove bolesti.

Postoji li specifično lečenje bolesti COVID-19?

• Ne postoji specifična terapija ove bolesti. Pristup lečenju pacijenata s infekcijama povezanim sa koronavirusom je simptomatsko.

Gde osoba koja ima simptome i sumnja na infekciju novim koronavirusom može da se testira?

• Ako imate simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku. Potrebno je da postupite u skladu sa dobijenim uputstvima.

   

• Telefoni epidemiološke službe za sve informacije:
  Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa koronavirusom: 064/89-45-235
  Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011/26-84-566
  

Kako izbeći zarazu?

• Ako boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transmisija virusa:

• izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju;
• izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje;
• pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane;
• pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja perite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola;
• izbegavajte kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama.
• Gde god putujete, pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane.

Kako da se ponaša osoba koja je bila u bliskom kontaktu sa osobom obolelom od COVID-19?

• Osoba koja je tokom poslednjih 14 dana bila u bliskom kontaktu sa obolelim od COVID-19 biće stavljena pod aktivni nadžor u samoizolaciji. To znači da će osoba biti u kućnoj izolaciji pod zdravstvenim nadžorom, meriti telesnu temperaturu jednom dnevno i biti u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim epidemiologom. Ako ova osoba razvije znake respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadžor postupiće prema algoritmu aktivnosti za postupanje sa licem kome je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor u vezi sa mogućom izloženošću infekciji novim koronavirusom SARS-CoV-2.

Koja su pravila za dezinfekciju/pranje ruku?

• Pranje i dezinfekcija ruku ključni su za sprečavanje infekcije. Ruke treba prati često i temeljno sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Kada sapun i voda nisu dostupni možete koristiti dezinficijens koji sadrži najmanje 60% alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta, stoga ih nemojte dirati neopranim rukama.

Jesu li hirurške maske efikasna zaštita protiv SARS–CoV-2?

• Uz primenu drugih mera zaštite, hirurška maska, ako se pravilno koristi, pruža određeni stepen zaštite, odnosno sprečava zaražavanje kapljičnim putem. Za uobičajeni socijalni kontatakt s obolelim dovoljna je hirurška maska i održavanje udaljenosti najmanje jedan metar od bolesnika.

Postoji li vakcina protiv SARS–CoV-2?

• Trenutno ne postoji vakcina protiv koronavirusa, pa tako ni protiv SARS–CoV-2. Zato je važno sprečiti infekciju ili njeno dalje širenje.

Štiti li ovogodišnja vakcina protiv sezonskog gripa od SARS–CoV-2?

• Virus gripa i SARS–CoV-2 su vrlo različiti i vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti od bolesti uzrokovane virusom SARS–CoV-2.

Da li treba odložiti putovanje u područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

• Građanima Republike Srbije se savetuje da odlože planirana putovanja u sva područja u kojima se registruje intenzivna transmisija virusa SARS-CoV-2 zbog mogućeg rizika od zaražavanja novim korona virusom.

Ukoliko putujete u područja intenzivne transmisije, preporučuje se pridržavanje sledećih mera:

• izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju znake infekcije organa za disanje (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);
• izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u prostoru gde se nalazi veliki broj osoba;
• pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi, ili ako to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim osobama ili boravka u potencijalno ugroženom području;
• može se preporučiti nošenje maski preko usta i nosa ukoliko se boravi u prostoru gde su masovna okupljanja (aerodromi, železničke i autobuske stanice, gradski i međugradski prevoz i sl);
• pridržavanje mera zaštite od prenošenja infekcije kod svih osoba koje osete simptome infekcije organa za disanje (respiratorna higijena – održavanje odstojanja od drugih osoba, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku);
• izbegavanje kontakta sa živim ili mrtvim divljim ili domaćim životinjama.

Šta ako sam nedavno boravio/la u području na kome postoji intenzivna transmisija virusa i imam simptome respiratorne infekcije?

• Osoba koja je unazad 14 dana boravila u Kini ili drugim zahvaćenim područjima i naglo razvije znakove bolesti disajnih puteva (povišena telesna temperatura, kašalj, gušobolja ili teškoće disanja) treba da se telefonom javi nadležnom epidemiologu, opiše znakove bolesti i obavezno kaže da je boravila u području na kome postoji intenzivna transmisija virusa. Osobe koje su u poslednjih 14 dana pre ulaska u Republiku Srbiju boravile na području zahvaćenom epidemijom bolesti koju izaziva SARS–CoV-2 biće stavljene pod zdravstveni nadžor u samoizolaciju pri ulasku u Srbiju. To znači da će im ukoliko nemaju simptome bolesti pri ulasku u zemlju, granični sanitarni inspektor izdati rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor u samoizolaciji kod kuće, te će biti u kontaktu sa nadležnim epidemiologom tokom trajanja nadžora. Ukoliko osoba tokom zdravstvenog nadžora razvije simptome respiratorne bolesti ili povišenu temperaturu, epidemiolog će postupiti u skladu sa sumnjom na bolest uzrokovanu COVID-19.

Šta se dešava tokom leta avionom ili na aerodromu?

• Ako se tokom leta uoče znakovi bolesti kod nekog od putnika osoblje aviona će svim putnicima podeliti anketne listiće (Passenger locator cards) koje moraju ispuniti. Osoblje aviona će zatim pokupiti listiće pre sletanja aviona i po sletanju ih predati graničnom sanitarnom inspektoru na graničnom prelazu. Na osnovu listića i anketiranja granični sanitarni inspektor će izdati rešenje o zdravstvenom nadžoru i putnike uputiti na teritorijalno nadležnog epidemiologa. Građani kojima je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor treba da se u roku od 24 časa jave teritorijalno nadležnom institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje. Epidemiolog instituta/zavoda će uzeti potrebne podatke i dati im uputstvo o sprovođenju nadžora u trajanju od 14 dana. Ako osoba po završetku zdravstvenog nadžora ne razvije simptome respiratorne bolesti, epidemiolog šalje obaveštenje o završetku zdravstvenog nadžora nadležnim ustanovama. Obolela osoba iz aviona će se transportovati u bolnicu na dalju obradu. Ako se pre isteka zdravstvenog nadžora pokaže da oboleli putnik ne boluje od SARS–CoV-2 prekida se zdravstveni nadžor nad njegovim kontaktima.

   

• Rizik od zaraze na aerodromu sličan je riziku na svakom drugom mestu gde se okuplja velik broj ljudi.

Da li je bezbedna hrana uvezena iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

• Nije zabeležen prenos SARS–CoV-2 putem hrane, te stoga nema dokaza da prehrambeni proizvodi uvezeni iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa predstavljaju zdravstveni rizik za građane vezan za SARS-CoV-2. On se prvenstveno prenosi sa jedne osobe na drugu.

Da li je bezbedan kontakt sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama?

• Postojeća istraživanja povezuju SARS-CoV-2 sa nekim vrstama slepih miševa u Kini, ali nije isključeno prisustvo i kod drugih životinja. Nekoliko vrsta koronavirusa se javlja kod životinja i mogu se prenositi na druge životinje i ljude. Prema raspoloživim podacima nema dokaza da kućni ljubimci (npr. psi i mačke) imaju veći rizik zaraze nego ljudi. Kao mera opšte prevencije u kontaktu sa životinjama pridržavajte se osnovnih načela higijene.

Da li je bezbedno da primim poštansku pošiljku iz područja zahvaćenih infekcijom novim koronavirusom?

• Na osnovu raspoloživih podataka smatra se da je rizik od prenosa novog koronavirusa na ljude putem poštanskih pošiljki zanemarljiv. Svi do danas poznati koronavirusi, uključujući virus koji je pre 18 godina uzrokovao SARS i virus koji unazad sedam godina uzrokuje MERS prenose se neposrednim bliskim kontaktom (kapljičnim putem) i vrlo su osetljivi na atmosferske uslove (vrlo kratko zadržavaju infektivnost izvan ljudskog tela), te za nijedan od njih nije utvrđen prenos putem poštanskih pošiljki.

Da li su sušači za ruke u javnim toaletima efikasni u uništavanju novog koronavirusa?

• Ne. Sušači za ruke nisu efikasni u uništavanju SARS-CoV-2. Da biste se zaštitili od novog koronavirusa, potrebno je da što češće perete ruke sapunom i vodom ili da ih čistite dezinficijensima na bazi alkohola.

Koliko su efikasne termovizijske kamere u otkrivanju ljudi zaraženih novim koronavirusom?

• Termovizijske kamere su efikasne u otkrivanju osoba koje imaju povišenu telesnu temperaturu. Međutim, oni ne mogu da detektuju osobe koje su zaražene novim koronavirusom, a kod kojih još uvek nema simptoma bolesti.

   

• Ukoliko se termičkim skenerom otkrije osoba da ima povišenu telesnu temperaturu i dolazi iz područja u kome je registrovano obolevanje od novog koronavirusa, to ne znači automatski i da je osoba zaražena ili obolela od novog koronavirusa. Granična sanitarna inspekcija preduzima dalje korake u zavisnosti od visine telesne temperature i prisustva simptoma infekcije organa za disanje.

Može li prskanje alkoholom ili hlorom po telu ubiti novi koronavirus?

• Ne. Raspršivanje alkohola ili hlora po neće ubiti viruse koji su već ušli u vaše telo. Prskanje takvih materija može biti štetno za sluzokožu usta i oka. Preparati na bazi alkohola i hlora mogu biti korisni za dezinfekciju površina, ali ih treba koristiti u skladu sa uputstvom za upotrebu.

Da li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može sprečiti infekciju novim koronavirusom?

• Ne. Nema dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom štiti ljude od respiratornih infekcija pa ni od infekcije novim koronavirusom.

izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

The post Novi koronavirus COVID-19: Pitanja i odgovori appeared first on Svet Medicine.

KAKO DA SE ZAŠTITITE OD INFEKCIJE NOVIM KORONA VIRUSOM?

Često perite ruke sapunom i vodom ili sredstvima za suvo pranje ruku na bazi alkohola.

Zašto? Ukoliko se na vašim rukama nalazi virus, pranjem ruku sapunom i vodom i čišćenjem ruku sredstvom za suvo pranje na bazi alkohola ubijate virus.

KADA TREBA PRATI RUKE?

PRE:

• neposrednog kontakta sa hranom i pripreme hrane
• dodirivanja usta, nosa i očiju
• kontakta sa bolesnikom

POSLE:

• brisanja nosa, kašljanja, kijanja
• upotrebe toaleta
• kontakta sa životinjama
• rukovanja otpadom ili čišćenja prostorija
• vožnje gradskim prevozom ili dodirivanja predmeta koji su u dodiru sa velikim brojem ljudi
• kontakta sa bolesnikom

KOLIKO DUGO TREBA PRATI RUKE? Pranje ruku treba da traje najmanje 20 sekundi.

Kada kašljete i kijate: pokrijte usta i nos povijenim laktom ili maramicom. Maramicu odmah bacite u kantu za otpatke sa poklopcem i operite ruke na propisan način.

Zašto? Ovim se sprečava da se bakterije i virusi šire kroz vazduh i zadržavaju na površinama. Ukoliko kijete ili kašljete u ruke, možete kontaminirati predmete, površine ili ljude koje dodirnete.

Izbegavajte da dodirujete oči, nos i usta.

Zašto? Ukoliko se na vašim rukama nalazi virus, na primer zato što ste bili u blizini obolele osobe, možete se inficirati dodirivanjem očiju, nosa ili usta.

Držite se na odstojanju: Održavajte udaljenost od 1-2 metra između sebe i obolele osobe.

Zašto? Kada neko kija ili kašlje, kapljice koje u sebi nose virus mogu da dospeju do vas i da se zarazite.

PREPORUKE ZA OSETLjIVE GRUPE STANOVNIŠTVA

Infekcija korona virusom u oko 80% slučajeva uzrokuje blagu bolest i većina obolelih se oporavlja dok 6% ima teški oblik bolesti sa komplikacijama. Najveći broj teških oblika bolesti registrovan je kod osoba starijih od 60 godina i osoba sa hroničnim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, hronične bolesti disajnih organa, šećerna bolest). Starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima treba da se pridržavaju istih opštih mera zaštite kao i opšta populacija i da koriste svoju uobičajenu terapiju prema savetu lekara.

Mere zaštite:

• Često perite ruke vodom i sapunom (u trajanju od najmanje 20 sekundi) ili sredstvima koja sadrže 70% alkohol.
• Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju povišenu telesnu temperaturu, kijaju i/ili kašlju.
• Izbegavajte pozdravljanje rukovanjem i ljubljenjem, a sa sagovornicima održavajte razdaljinu od najmanje jednog metra.
• Ne dirajte oči, nos i usta neopranim rukama.
• Ako kašljete ili kijate, prekrijte usta i nos nadlakticom ili papirnom maramicom. Maramicu odmah bacite u kantu za otpatke sa poklopcem i ruke odmah operite.
• Hiruršku masku koristite ako kijate i kašljete ili ukoliko negujete bolesnog člana porodice dok se maska ne ovlaži. Nakon skidanja maske obavezno temeljno oprati ruke.
• Često provetravajte prostorije u kojima boravite.
• Izbegavajte boravak u zatvorenom prostoru sa većim brojem ljudi- sredstva javnog prevoza u vreme većih dnevnih gužvi, odlazak u supermarkete, tržne centre i druga mesta javnog okupljanja (npr. bioskopi, pozorišta, sportske manifestacije).
• Ukoliko imate zakazan lekarski pregled ili vam je potreban recept za lekove koje redovno uzimate, kontaktirajte lekara telefonom.
• Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku.
• Održavajte higijenu životnog prostora

izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

The post Novi korona virus – kako da se zaštitite? appeared first on Svet Medicine.

Normalne vrednosti intrakranijalnog pritiska (IKP):

•  kod odraslih 70-100cm H₂O
•  kod dece 45-90cm H₂O.

Volumen intrakranijalne i intraspinalne šupljine je stalan i iznosi 1650ml. U fiziološkim uslovima, konstantne vrednosti IKP obezbeđuju:

•  zapremina mozga → oko 1400ml
•  zapremina cerebrospinalne tečnosti (CST) → oko 150ml
•  intrakranijalni krvni volumen → oko 75ml.

U toku zapaljenskih bolesti CNS-a, uzroci povišenja IK pritiska su:

• edem mozga
• poremećaj hidrodinamike CST
• poremećaj autoregulacije cerebralne cirkulacije, cerebralna vazodilatacija, povećanje IK krvnog volumena i povećanje cerebralnog krvnog protoka.

Posledice povišenja intrakranijalnog pritiska su:

• smanjenje moždanog perfuzionog pritiska (MPP= razlika između arterijskog i IK pritiska, 70-100mmHg)
• hipooksigenacija
• neuronsko oštećenje.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA Meningi i CerebroSpinalne Tečnosti (CST)

Mozak i kičmena moždina su obavijeni sa 3 opne:

•  spoljna opna → dura mater
•  srednja opna →  arahnoidea
•  unutrašnja opna → pia mater

Arahnoidea i pia mater predstavljaju leptomeninge. Između njih je šupljina ispunjena likvorom. Prostor u kome cirkuliše likvor deli se na spoljni sistem (cerebralni, subarahnoidalni i perivaskularni prostor) i unutrašnji sistem (lateralne, III i IV moždana komora, cisterne cerebelomedularis i pontis). Likvor se stvara u plexus chorioideus-u bočnih komora koje komuniciraju sa III, ova sa IV moždanom komorom a ova sa canalis centralis medulae spinalis. Resorbuje se u tzv. Pacchioniovim granulama u subarahnoidalnom prostoru.

Funkcija likvora je višestruka: zaštita od potresa i toplote, regulisanje IKP, hidratacija mozga, uloga u metabolizmu mozga, uticaj elektrolita likvora na podražljivost nervne ćelije, hormonski uticaj hipofize preko likvora, imunobiološka reakcija.

Likvor je bistra tečnost, kao “izvorska voda”, po sastavu najbliža ultrafiltratu krvne plazme. Normalni nalazi likvora:

•  broj ćelija 3-5 ly
•  ŠUL 2-4 mmol/l (50-60% vrednosti ŠUK-a)
•  proteini 0,2-0,4 g/l
•  hloridi 115-118 mmol/l

Količina likvora kod odraslih je 140-160ccm, kod dece 40-60ccm. Za 24 sata stvori se 400-500ccm likvora. Uzorak likvora za analize se dobija lumbalnom punkcijom (LP), najčešće između L3 i L4. Uzima se do 5ml kod odraslih, odnosno do 2ml kod dece.

ETIOLOGIJA MENINGEALNOG SINDROMA

•  meningitisi
•  moždana krvarenja
•  tumori mozga (benigni i maligni)
•  apscesi mozga i ciste
•  kongestija mozga
•  traume glave (frakture lobanje, kontuzije)

MENINGITISI

– To su zapaljenja moždanica izazvana infektivnim agensima, alergijskim, toksičnim, fizičkim i hemijskim noksama. Klinički je to skup simptoma i znakova iz meningealnog sindroma praćen patološkim nalazom u likvoru i opštim infektivnim sindromom. Meningizam je skup simptoma i znakova iz meningealnog sindroma sa normalnim nalazom u likvoru.

ETIOLOGIJA MENINGITISA

1. BAKTERIJSKI MENINGITISI

• Neisseria meningitidis
• Streptococcus pneumoniae
• Haemophylus influenzae
• Staphyloccus aureus
• Streptococcus pyogenes
• Klebsiella pneumoniae
• Proteus mirabilis
• E.coli
• Mycobacterium tuberculosae– TBC meningitis je jedini bakterijski meningitis sa bistrim likvorom

2. VIRUSNI MENINGITISI

• Enterovirusi (ECHO, Polio, Coxsackie), Influenza, Mumps, HSV 1, HSV 2, Adeno, E.Barr, LCMV

3. SPIROHETOZNI I RIKECIJALNI

• Borrelia burgdorferi, Leptospira, Treponema pallidum, Ricketsiae

4. GLJIVIČNI MENIGNITISI

• Candida albicans, Cryptococcus neoformans

5. PARAZITARNI MENINGITISI

• Askaride, Trichinella spiralis, Taenia solium, Taenia saginata, Toxoplasma gondii

6. MENINGITISI IZAZVANI FIZIČKO-HEMIJSKIM AGENSIMA:

• endogena uremija, diabetes mellitus, udisanje otrovnih gasova, insolacija

7. TOKSOALERGIJSKI MENINGITISI

Svi navedeni meningitisi od 2. do 7. spadaju u grupu meningitisa sa bistrim likvorom → meningitis serosa s. lymphocytaria

PATOGENEZA

Meningitisi prema načinu nastanka mogu biti primarni i sekundarni.

• PRIMARNI
• Ulazna vrata- sluzokoža nazofarinksa, ređe digestivni trakt, placenta i koža
• Put prenošenja- kapljični, ređe fekooralni i transplacentarno

Do CNS uzročnik prodire na 3 načina:

1. iz krvi u likvor prodorom kroz horioidni pleksus
2. iz krvi u likvor kroz zidove kapilara mozga
3. direktno iz nazofaringsa u subarahnoidalni prostor na bazi mozga limfnim putem

• SEKUNDARNI
• poznato ili nepoznato žarište
• per continuitatem (otitis)
• metastatski (pneumonija)
• u toku sepse (salmoneloza)

PATOANATOMIJA

Prema patoanatomskim promenama razlikujemo tri stepena zapaljenske reakcije leptomeninga:

1. kongestija meninga
2. serozno zapaljenje meninga
3. gnojno zapaljenje meninga

• I KONGESTIJA
  • hiperemija meninga sa hipersekrecijom likvora, bez migracije elemenata iz krvi u likvor
  • klinička slika meningizma (povišen ICP, nalaz u likvoru uredan)

• II SEROZNI MENINGITIS
  • hiperemija moždanica, hipersekrecija likvora, edem i zapaljenje moždanica uz migraciju limfocita i eksudaciju proteina
  • LIKVOR
    • bistar, pritisak povišen
    • pleocitoza 300-1000 el.(ly)
    • hiperproteinorahija (Pandy +)
    • glikorahija normalna
  • TBC Meningitis – jedini serozni meningitis sa hipoglikorahijom

     

• III PURULENTNI MENINGITIS
  • pored eksudacije i degeneracije i nekrotične promene, sa migracijom polimorfonukleara koji obrazuju gnojna telašca, eksudacija proteina velika (fibrinogena)
  • LIKVOR
    • mutan (polimorfonukl.+ bakterije)
    • pleocitoza500-10 000 el/mm³(gran.)
    • proteinorahija visoka
    • hipoglikorahija

Klinička slika MENINGITISA

Meningitis se manifestuje kroz tri sindroma:

1. – infektivni
2. – meningealni
3. – likvorni

I – INFEKTIVNI SINDROM

• febrilnost, opšta slabost, anoreksija

II – MENINGEALNI SINDROM
skup simptoma i znakova koji nastaju kao posledica povišenog IKP:

1. glavobolja
2. povraćanje
3. opstipacija
4. objektivni MENINGEALNI ZNACI (odbrambeni refleksi koji ukazuju na povećan tonus vratne i lumbalne muskulature):

1. ukočen vrat
2. Kernigov znak (Kerningov znak je pozitivan ukoliko ispitivač nije u mogućnosti da uspravi trup pacijenta (koji je na početku u ležećem položaju) tako da zaklapa sa nogama prav ugao (već zaklapa tup ugao))
3. gornji i donji Bružinski
4. Vujićev znak (Vujićev znak → Bolesnik leži u postelji, noge mu se postave u položaj blage spoljašnje rotacije a ruke u položaj supinacije; znak je pozitivan ukoliko pri pasivnom podizanju glave bolesnika dođe do blage unutrašnje rotacije nogu i pronacije ruku)
5. meningealni položaj (opisthotonus)
   

 NESTALNI ZNACI:

• znaci pojačanog senzibiliteta: fotofobija, hiperakuzija, hiperestezija
• neurovegetativni poremećaji: bradikardija, opstipacija, dermografizam, apnea…
• eflorescencije na koži: petehije, makule…
• herpes simplex na koži i sluzokožama
• poremećaji svesti: somnolencija, sopor, koma

III – LIKVORNI SINDROM

• povećana brzina isticanja likvora
• izgled: bistar, mutan, hemoragičan
• promene boje
• broj elemenata
• nivo belančevina
• nivo šećera
• nivo hlorida

Meningitisi se prema izgledu likvora dele na:

• meningitis sa mutnim likvorom (bakterijski)
• meningitis sa bistrim likvorom (virusni, TBC, leptospirozni, mikotični, nedovoljno lečen bakterijski)
• meningitis sa hemoragičnim likvorom (maligni meningokokni, teški TBC, anthrax)

DIJAGNOZA MENINGITISA

Svaki meningealni sindrom praćen febrilnim stanjem suspektan je na meningitis.
Lumbalna punkcija obavezna u slučaju:

•  glavobolje
•  povraćanja
•  ukočenosti vrata.

Kod beba → napeta fontanela → vrednost kao svi mening. znaci zajedno → apsolutna indikacija za Lumbalnu Punkciju

Lumbalna punkcija je:

• dijagnostička (nalaz likvora, etiologija)
• terapijska (otpuštanjem likvora smanjuje se IKP i ublažavaju simptomi)
• kontrolna procedura

Etiološka dijagnoza postavlja se izolacijom uzročnika i serološkim reakcijama.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA MENINGITISA

• Tumori,
• krvarenja,
• edem mozga,
• meningizam

TERAPIJA

I – KAUZALNA

•  antibiotici, antivirusni (aciklovir)
•  tuberkulostatici

II – SIMPTOMATSKA
III – NEGA

Izvor: Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine, MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Opšte karakteristike meningitisa i meningealni sindrom appeared first on Svet Medicine.

To je DNK virus koji spada u herpesviridae. Slabo je otporan u spoljašnjoj sredini. Sadrži kapsidni antigen (Ag- EBV-VCA) na koji se stvaraju antitela IgM i IgG klase.

Epidemiologija

• Rezervoar je čovek. Izvor infekcije može biti: saliva, krv ili cervikalni sekret.
• Prenosi se bliskim kontaktom: pljuvačkom (bolest poljupca), seksualnim putem ili produktima krvi.
• Javlja se epidemijski u jesen i proleće. U zemljama sa nižim ekonomskim standardom oko 90% populacije je seropozitivno do 4. godine života. U Srbiji i SAD oko 50% je seropozitivno do pete godine, ostalih 50% postane u uzrastu između 14 i 25 godina.

PATOGENEZA

EPITELNE ĆELIJE OROFARINKSA

1.  Replikacija virusa (EBV DNA +)

    

2.  infekcija B-limfocita preko svojih receptora

    

3.  prenose virus na ćelije RESa 
   (stadijum inkubacije 30- 60 dana)

    

4. a) LITIČKA REAKCIJA – smrt B-limfocita 
   b) LATENTNA INFEKCIJA
   Formiranje plazmida
   Povremena replikacija virusa
   Poliklonalna proliferacija B-limfocita

    

5. Stimulacija T-limfocita
   SUPRESORI → inhibišu proliferaciju B-limfocita
   CITOTOKSIĈNI → liziraju B-limfocite u kojima se vrši replikacija virusa

    

6. U perifernoj krvi se javljaju VIROCITI 
   (povećan broj T-limfocita)

HETEROFILNA ANTITELA

Kliničke manifestacije EBV infekcije

1. PRIMARNA INFEKCIJA

•  Asimptomatska serokonverzija
•  Infektivna mononukleoza
•  Primarna atipična EBV infekcija
•  Hronična infektivna mononukleoza
•  X vezani limfoproliferativni sindrom.

INFEKTIVNA MONONUKLEOZA – LAKŠI OBLIK (7-10 DANA)

•  Postepen početak (umor, malaksalost gubitak apetita)
  • Retrobulbarna glavobolja, gušobolja,
  • subfebrilne temperature
• OBJEKTIVNO: edem lica i kapaka
  • Limfadenomegalija
  • Angina catarhalis
  • Hepatosplenomegalija

TEžI OBLIK INFEKTIVNE MONONUKLEOZE

•  Traje 2-3 nedelje
•  Telesna temperatura po tipu continue ili intermitentna
•  Angina membranacea seu confluens
•  Govor “na puna usta “
•  Generalizovana limfadenomegalija
•  Hepatosplenomegalija

AKUTNA FAZA
(moguće kliničke manifestacije )

•  ENANTEM (petehijalan na prelazu mekog i tvrdog nepca)
•  EGZANTEM (makulopapulozan ili petehijalan)
•  IKTERUS

KLINIČKI OBLICI

•  TIFOIDNI
•  ANGINOZNI
•  GLANDULARNI

KOMPLIKACIJE

•  CNS: meningitis, encefalitis, mijelitis, poliradikuloneuritis.
•  INTERSTICIJALNA PNEUMONIJA
•  RUPTURA SLEZINE
•  MEHANIČKA OPSTRUKCIJA DISAJNIH PUTEVA
•  HEMATOLOŠKE: (autoimune trombocitopenije i neutropenije)

DIJAGNOZA

•  HEMATOLOŠKI NALAZI
  •  Leukocitoza sa limfomonocitozom
  •  Virociti (T-limfociti)
  •  Neutropenija
  •  Trombocitopenija
•  FUNKCIONE PROBE JETRE

• SEROLOŠKA DIJAGNOZA
  •  Paul-Bunel Davidsonova reakcija
  •  Negativna kod dece do 4 godine
  •  Može biti lažno pozitivna
  •  Anti VCA (virus capsid antigen) IgM antitela

REAKTIVACIJA EBV INFEKCIJE

•  BURKITTOV LIMFOM
•  NAZOFARINGEALNI KARCINOM
•  REKURENTNI PAROTITIS
•  LIMFOPROLIFERATIVNI POREMEĆAJI
•  VLASASTA LEUKOPLAKIJA
•  CHRONIC FATIGUE SY

Diferencijalna dijagnoza

•  Angine – Difterija, streptokokna angina, anginozna tularemija
•  Adenopatije – Toksoplamoza, CMV infekcija, Hodgkin
•  Oboljenja jetre – Virusni hepatitisi

Terapija

•  Anginozni oblik → penicilin ako se sumnja na superinfekciju streptokokom
•  Kontraindikovano je davati ampicilin– stvaranje heterofilnih antitela i pojava egzantema
•  Kod faringotrahealne opstrukcije → kortikosteroidi
•  Simptomatska terapija i prevencija

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Infektivna mononukleoza (bolest poljupca) appeared first on Svet Medicine.

1.  Herpes simplex virus tip 1 (HSV TIP 1)
2.  Herpes simplex virus tip 2 (HSV TIP 2)
3.  Varicella-zoster virus (VZV)
4.  Epstein-Barr virus (EBV)
5.  Citomegalovirus (CMV)
6.  Humani herpes virus 6 (HHV 6)
7.  Humani herpes virus 7 (HHV 7)
8.  Humani herpes virus 8 (HHV 8)

SUBFAMILIJE HERPES VIRUSA

Alfaherpesvirinae

•  Ovde spadaju virusi HSV 1, 2 i VZV
•  Kultivišu se na različitim kulturama, šire se sa ćelije na ćeliju i liziraju ih
•  Mesto latencije su senzorni ganglioni
•  Neurotropni su
•  Imaju kratak reproduktivni ciklus

Betaherpesvirinae

•  Pripadaju im CMV, HHV6 i HHV7
•  Razmnožavaju se na različitim ćelijskim kulturama
•  Imaju dug reproduktivni ciklus pa dovode do uvećanja ćelija
•  Mesto latencije su sekretorne žlezde i retikuloendoteni sistem (RES)

Gammaherpesvirinae

•  Ovde se ubrajaju EBV i HHV 8
•  In vitro inficiraju limfoblastoidne ćelije
•  Retko dovode do litične reakcije
•  Latentni su na B i T limfocitima

Herpes simplex virus

Morfologija HSV1 i 2

• Virion 150 -200 nm
• Ĉetiri dela :
  • Lipidni omotač: glikoproteinski izraštaji i trilaminarni prsten
  • Tegument: prostor između omotača i kapsida, sadrži amorfnu masu proteina
  • Kapsid: pentoni na uglovima i heksoni na stranicama (ikozaedarna simetrija)
  • Jezgro: unutar kapsida virusna DNK

Epidemiologija

• Rezervoar je isključivo čovek. Izvor infekcije može biti oralni ili genitalni sekret. Prenose se direktnim kontaktom, transplacentarno ili perinatalno. Mesto ulaska može biti orolabijalna ili genitalna sluzokoža.

Patogeneza

U epitelnim ćelijama virus vrši replikaciju → asimptomatska primoinfekcija najčešće. U 10% slučajeva nastaje liza ćelija i pojava simptoma. Virus se širi per continuitatem a viremiju sprečavaju makrofazi, NK ćelije, T-limfociti, antitela i interferon. U slucaju imunodeficijencije, infekcija se generalizuje u sve visceralne organe i CNS.

Posle primoinfekcije, virus putuje duž aksona do senzornih gangliona zadnjih korenova kičmene moždine i trigeminalnog nerva. Reaktivacija je ili po tipu replikacije genetske šifre HSV bez lize nervnih ćelija (DNK se širi centrifugalno preko perifernih senzornih živaca i replikuje u epitelnoj ćeliji koju lizira) ili se kompletno replikuje na mestu latencije u niskom titru i širi neuroaksonima. Replikacija se uvećava pod uticajem predisponirajućih faktora i tako dolazi do reaktivacije.

Klinička slika

• Inkubacija je od 2 do 12 dana 

Kliničke manifestacije:

HSV1

• Primoinfekcija:
  •  Akutni herpetični gingivostomatitis
  •  Keratoconjunctivitis
  •  Encefalitis
  •  Asimptomna infekcija
• Rekurentna infekcija:
  •  Herpes labialis

HSV2

• Primoinfekcija :
  •  Herpes genitalis
  •  Aseptični meningitis
  •  Perianalne infekcije
  •  Proctitis
  •  Neonatalni herpes – perinatalna infekcija
• Rekurentna infekcija

OSTALE HSV INFEKCIJE

•  HERPES ENCEFALITIS
•  HERPETIČNI PNEUMONITIS
•  HEPATITIS
•  DISEMINOVANA HSV INFEKCIJA
•  HERPES PANARICIJUM
•  ECZEMA HERPETICUM
•  ERYTHEMA MULTIFORME

Terapija

•  ACIKLOVIR
  •  Gingivostomatitis deca → 15 mg na kg x5, 7 dana
  •  Herpes labialis u prodromu → 400mg x 5, 5 dana
  •  Genitalni primarna epizoda → 200mg x 5, 10 dana
  •  Recidiv → 400mg x3 5d. ili 800mg x 3, 2 dana
  •  Hronična supresija → 400mg x 2

Citomegalovirusna infekcija

•  KONGENITALNA
•  KONATALNA
•  STEĈENA
  • LATENTNA
  • MANIFESTNA

•  50-100% adulta je seropozitivno

Epidemiologija

Rezervoar je čovek. Izvor infekcije su pljuvačka, urin, cervikalni sekret, sperma, krv i derivati krvi. Put prenošenja može biti:

1.  sa majke na dete
   • Intrauterina infekcija
   • Intrapartalna infekcija
   • Postpartalna infekcija
2.  respiratorni put
3.  transfuzije
4.  seksualni put
5.  transfuzije tkiva i organa

Patogeneza

Virus se zadržava u acinusima pljuvačnih žlezda ili tubulima bubrega, sa mogućnošću recidiva infekcije usled oštećenja imuniteta. Postojanje bazofilnih telašaca sa eozinofilnim inkluzijama u jedru govori u prilog virusa citomegalijske inkluzione bolesti.

Klinički sindromi CMV

• inkubacija 4-8 dana
• Kongenitalna infekcija – nekad preveremen porođaj, smrt ploda, a ako prežive, deca su zaostala u rastu, sa žuticom, hepatosplenomegalijom, mikrocefalijom, encefalitisom, horioretinitisom, trombocitopenijom i hemolitičkom anemijom
• Stečene infekcije – slično mononukleozi, febrilnost sa limfadenopatijom i atipičnom limfocitozom, hemolitička anemija, trombocitopenija, pneumonitis. Moguće je zaraziti se transfuzijama inficirane krvi, ikterus .

• CMV imunokompromitovanih:
  •  pneumonitis
  •  retinitis
  •  kolitis, ezofagitis
  •  encephalitis

Lečenje i prevencija

•  Ganciklovir, Foskarnet i Cidofovir
•  Terapija teških CMV infekcija imunokompromitovanih
•  Striktno sprovođenje higijenskih mera
•  Primalac i davalac seronegativni ili pozitivni
•  CMV imunoglobulini i profilaktička antivirusna terapija u slučaju da se primalac i davalac ne podudaraju.

HHV 7

•  Roseolovirus – subfamilija betaherpesvirine
•  Rezervoar je čovek, izvor pljuvačka, majčino mleko i stolica a prenosi se bliskim kontaktom.
•  Primoinfekcija je najčešće asimptomna ili se javlja u vidu Roseole infantum. Neurotropan je i može izazvati pojavu konvulzija, hemiplegije sa sekvelama encefalitisa i drugih neuroloških poremećaja.
•  Virus je i hepatotropan.

HHV 8

• Pripada genusu Rhadinovirusa.
• Rezervoar infekcije je čovek, izvor su pljuvačka, semena tečnost, krv i derivati krvi. Prenosi se pljuvačkom ili seksualno.
• Primoinfekcija može biti asimptomna ili sa povišenom telesnom temperaturom koja traje 10 dana, katarom respiratornih puteva, limfadenomegalijom i makulopapuloznom ospom. U starijem uzrastu je sa makulopapuloznom ospom.

DRUGE KLINIČKE MANIFESTACIJE HHV 8

•  Kaposi sarkom
•  Primarni efuzioni limfom
•  Multicentrično Castlemanovo oboljenje

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Herpes virusne infekcije appeared first on Svet Medicine.

Grupa bolesti kod kojih je ospa pravilo uključuje sledeće bolesti: Morbilli, Rubella, Varicella, Variola, Exanthema subitum, Megalerythema epidemicum i Scarlatina. Sve nabrojane bolesti su virusne etiologije osim Scarlatine koja je izazvana piogenim streptokokom.

Zajedničke karakteristike virusnih osipnih bolesti

Uzročnici su virusi neotporni u spoljašnjoj sredini. Rezervoar je čovek a izvor infekcije nazofaringealni sekret u poslednjoj trećini inkubacionog stadijuma i tokom osipnog stadijuma. Prenose se kapljičnim putem. Sezona je jesen zima proleće. Bolest se javlja endemo-epidemijski

Patogeneza

•  Generalizovano oboljenje
•  Primarna i sekundarna viremija
•  Virusi su dermotropni izazivaju egzantem i enantem
•  Neurotropni
•  Imaju teratogeno dejstvo na plod čoveka
•  Imunitet je doţivotan osim kod Rubelle
•  Prenosi se transplacentarno i prvih 6 meseci novorodjenčad zaštićena pasivnim antitelima.

Kliničke karakteristike

•  Cikličan tok telesne temperature i ospa
•  Inkubacioni period koji je asimptoman (asimptomatski)
•  Kataralni stadijum
•  Osipni stadijum
•  Stadijum rekonvalescencije

OSIPNI STADIJUM

•  PREDILEKCIONO MESTO
•  ŠIRENJE OSPE
•  U odnosu na delove tela
•  Vremenski
•  Da li štedi pojedine delove tela
•  Morfologija ospe
•  Evolucija eflorescencija
•  Monomorfna polimorfna
•  Distribucija ospe
•  Koža u momentu izbijanja ospe
•  Subjektivne smetnje
•  Povlačenje ospe
•  Promene na koţi posle povlačenja
•  E N A N T E M

Ospa kao patognomoničan znak:

•  rozeola kod trbušnog tifusa
•  petehije kod meningokokne sepse
•  U ovoj grupi bolesti ospa ima i prognostički značaj

Bolesti za koje treba znati da mogu imati ospu:

• Mumps infekcija, EBV infekcija, Leptospiroza,
• Enterovirusne infekcije

Bolesti kod kojih se ospa nikada ne javlja

• difterija, tetanus, pertussis

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Ospa u infektivnim bolestima appeared first on Svet Medicine.

Bolest je raširena u svetu, naročito u tropskim krajevima i oblastima umerenog klimatskog pojasa (jugoistočna Azija, Indija, tropski predeli Amerike). Kod nas su učestali jedino importovani slučajevi (iz Kube, Venecuele, Brazila, Indije, Kine itd.). Javlja se sporadično, ali i u obliku velike epidemije.

Rezervoar i izvor infekcije predstavljaju:

• čovek, afrički i azijski primati

Vektor je:

• komarac (Aedes aegypti, A. Aldobictus, A. Polynesiensis) → čovek

Inkubacija traje 5-8 dana, a moguća su dva oblika infekcije:

1. Asimptomna (asimptomatska) infekcija (većina infekcija)
2. Klinička manifestna infekcija:

I. Klasična denga groznica
II. Hemoragijska denga groznica

I. Klasična Denga groznica

I faza

• Nagao početak, porast telesne temperature do 40 C, febrilnost tipa continue traje 2-7 dana
• bol u mišićima, kostima (duge), zglobovima
• Glavobolja – (retroorbitalni bol), iscrpljenost
• Egzantem (morbiliformna ospa, bledoružičasta)
• Hepatosplenomegalija, limfadenopatija
• Relativna bradikardija i hipotonija
• telesna temperatura pada litički, latentni period 1-2 dana

II. faza

• Ponovo porast telesne temperature (Sedlasta temperaturna krivulja)
• Pojava egzantema (skarlatiniformni, morbiliformni)
• Rekonvalescencija – produžena, traje nedeljama, prognoza dobra.

Dijagnoza

• Laboratorijski nalazi
• Leukopenija (2-4 x 10⁹/l, sa skretanjem u levo)
• Trombocitopenija (< 1ooooomm³/l), produženo protrombinsko vreme,
• ALT i AST umereno povišene.

Etiološka potvrda dijagnoze

1. Direktno: Izolacija virusa na ćelijama komarca ili majmuna
2. Indirektno: Serološki testovi

– RVK
– Test neutralizacije
– IFT
– Imunobloot tehnika
(spec IgM i IgG se mogu dokazati i posle 3 meseca)

Terapija

• Nema specifične antivirusne terapije
• Kontrola vitalnih funkcija
• Parentralna rehidratacija
• Strogo mirovanje
• Supstituciona terapija prema potrebi: transfuzija krvi, supstitucija trombocita i nekih činilaca koagulacije,

Salicilati i i hepatotoksični lekovi su kontraindikovani !

Prevencija

• Vakcina u ispitivanju
• Zaštita pacijenata od uboda komaraca
• Borba protiv komaraca
• Obavezna prijava bolesti

Izvor:
Infektvne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Denga (denga groznica, kostolomna groznica, dengue) appeared first on Svet Medicine.

Karcinogeni se dele na hemijske, fizičke i biološke (mikroorganizmi).

HEMIJSKA KARCINOGENEZA

Proces hemijske karcinogeneze odvija se kroz 4 stadijuma:

1. INICIJACIJA – je prva faza koja podrazumeva izlaganje ćelije odgovarajućoj dozi karcinogena koji dovodi do nastanka mutacija kao ireverzibilnih promena DNK. Inicijacija samostalno ne može dovesti do nastanka tumora.
2. PROMOCIJA – se karakteriše stimulacijom proliferacije prethodno izmenjenih ćelija. Ćelije na ovom nivou još ne poseduju sposobnost autonomnog rasta. Promene koje nastaju u ovoj fazi su reverzibilne.
3. PROGRESIJA – je faza u kojoj usled akumulacije genetskih mutacija dolazi do autonomnog rasta tumora. Dejstvo inicijatora i promotora više nije potrebno.
4. KARCINOM – ili bilo koji drugi tip neoplazme je poslednja faza u karcinogenezi. Maligno transformisane ćelije u ovoj fazi imaju sposobnost invazije i metastaziranja.

Najvažniji hemijski karcinogeni su:

• 1. Alkilirajući agensi – koji imaju direktno djestvo na DNK, npr neki citostatici dovode do leukemije i limfoma.
• 2. Policiklični aromatični ugljovodonici – indirektno deluju, ima ih u duvanskom dimu (Ca pluća).
• 3. Aromatični amini i azo boje – rak mokraćne bešike kod radnika u industriji boja i gume.
• 4. Prirodni produkti biljaka i mikroorganizama – Aflatoksin B1 je proizvod Aspregilus flavusa.
• 5. Nitrozamini i amidi – začini i konzervansi (Ca želuca).
• 6. Ostali: azbest (mezoteliom), polivinil hlorid (angiosarkom jetre).

KARCINOGENEZA ZRAČENJEM

Kod većine osoba oštećenja nastala sunčevim zračenjem mogu se popraviti. Međutim, kod preosetljivih osoba (Xeroderma pigmentosum) poremećeni su tzv. reparacioni mehanizmi, odnosno oštećenja na nivou gena odgovornih za reparaciju DNK. Izlaganje UV zračenju povećava rizik od nastanka melanoma, ali i planocelularnog i bazocelularnog Ca kože.

Osobe koje su izložene jonizujućem zračenju po okončanju latentnog perioda od nekoliko godina znatno češće oboljevaju od leukemije, Ca štitne žlezde, Ca pljuvačnih žlezda, Ca kože itd.

KARCINOGENEZA UZROKOVANA MIKROORGANIZMIMA

Ovde se prvenstveno misli na onkogene viruse. Pored virusa i neke bakterijske infekcije dovode se u vezu sa tumorima, npr Helicobacter pilori u vezi sa Ca ili MALT limfomom želuca.

ONKOGENI DNK VIRUSI

Humani papiloma virus – HPV je povezan sa nastankom bradavica na koži, kožnim benignim tumorima, šilastim kondilomima vulve, penisa, perianalnog predela, papilomima larinksa, planocelularnim Ca cerviksa itd. 
Tipovi 16 i 18 povezani su sa invazivnim planocelularnim Ca cerviksa, dok su tipovi 6 i 11 češći kod ravnih kondiloma koji ne progrediraju u karcinom. 

EBV se vezuje za receptore na površini B limfocita dovodeći do transformacije u limfoblaste koji pokazuju povećanu proliferativnu aktivnost. Kod imunodeficijentnih dovodi do nastanka afričkog Burkitovog limfoma, a povezuje se i sa nekim oblicima Hodgkinove bolesti i nazofaringealnima Ca.

Hepatocelularni Ca usko je povezan sa hroničnom hepatitis C virusnom infekcijom, retko i sa HBV infekcijom.

ONKOGENI RNK VIRUSI

HTLV-1 pokazuje tropizam za CD4+ T limfocite i povezuje se sa T-ćelijskom leukemijom odnosno Limfomom koji se endemski javljaju u nekim delovima Japana i na Karibima.

KARCINOGENEZA jos moze biti uzrokovana i ishranom, lekovima, pušenjem, ugljenskim katranima itd.

Građa tumora

Tumor se sastoji iz dva osnovna dela, parenhima i strome.

• Parenhim je građen od malignih, neoplastično promenjenih ćelija, koje su, bar u početnoj fazi rasta tumora, veoma slične jedna drugoj. Parenhim je deo tumora koji određuje njegove biološke osobine.
• Stromu tumora čine vezivno tkivo i krvni sudovi, koji obezbeđuju potporu i ishranu tumora. Ćelije strome nisu maligno promenjene.

Podela:
Prema tkivu iz kojeg potiću (histogenezi) maligni tumori se dele u nekoliko grupa:

• K a r c i n o m – je tumor epitelnog porekla, pokrovnog ili žlezdanog (adenokarcinom). Karcinom pokrovnog epitela može biti planocelularni, bazocelularni i tumor prelaznog epitela.
• S a r k o m i – su tumori potpornog, mezenhimnog tkiva, tj. kostiju, hrskavice i mekih potpornih struktura. Oni obuhvataju brojne tumore, svrstane prema tkivu iz koga potiču. Posebnu skupinu neoplazmi mezodermalnog porekla čine neoplazme limforetikularnog i hematopoetskog tkiva, l e u k e m i je i l i m f o m i
• E m b r i o n a l n i  tumori – nastaju usled poremećaja u razvoju i potiču od embrionalnih ćelija. Mogu biti građeni od jedne vrste ćelija, ali i više germinativnih slojeva, obično sva tri, kada se nazivaju teratomi.

Tumori se razlikuju i razvrstavaju prema organu u kojem nastaju, te se često i nazivaju prema njemu, a ne prema tkivu iz koga su nastali (tumori dojke, tumori pluća, tumori kože i slično).

Onkogeni – Geni čiji su produkti potrebni za nastajane i održavanje malignog stanja nazivaju se onkogenima ili transformišućim genima. Oni potencijalno mogu menjati međusobni odnos ćelija, njihov rast, a pre svega deobu i diferencijaciju.

• Celularni onkogeni – sekvence DNA koje su sposobne da izazovu malignu transformaciju ćelije.
• Celularni protoonkogeni – nastaju promenom strukture i ekspresije normalnih ćelijskih gena, koji su neophodni u regulaciji vitalnih bioloških procesa ćelije, pre svega ćelijske deobe i diferencijacije.

Antionkogeni su tumor supresor geni. Za razliku od onkogena, koji proizvode stimulišuće faktore za rast tumora, proteinski produkti antionkogena koče rast tumora. Jedan od njih je gen za p53.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Karcinogeneza appeared first on Svet Medicine.