Za nas u HPB hirurgiji, ovo predstavlja specifičan izazov: mi ne lečimo samo maligni tumor, već istovremeno moramo voditi računa o hronično insuficijentnom organu u kojem se taj tumor nalazi.

Etiologija: Promena profila pacijenata

Razvoj hepatocelularnog karcinoma je proces koji najčešće traje decenijama. Hronična inflamacija i regeneracija hepatocita (jetrenih ćelija) dovode do genetskih mutacija i maligne transformacije.

Tradicionalno, dominantni faktori rizika bili su hronični virusni hepatitisi B i C (HBV i HCV) i alkoholna ciroza jetre. Međutim, uvodom visokoefikasnih direktnih antivirotika (DAA) za lečenje hepatitisa C, onkološka i hirurška praksa beleži snažan trend promene etiologije.

Danas u operacionim salama sve češće viđamo pacijente čiji je HCC posledica Metaboličkog sindroma i Nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD), koja progredira u nealkoholni steatohepatitis (NASH). Gojaznost, dijabetes melitus tip 2 i insulinska rezistencija postali su vodeći, tihi pokretači hepatokarcinogeneze u zapadnom svetu.

Klinička slika i paraneoplastični sindromi

U ranim stadijumima, HCC je klinički nem. Simptomi se obično javljaju tek kada tumor dostigne značajne dimenzije ili kada dovede do dekompenzacije osnovnog oboljenja jetre.

Znakovi upozorenja koji zahtevaju hitnu evaluaciju obuhvataju:

• Naglo pogoršanje stabilne ciroze (pojava ili refraktornost ascitesa, nova epizoda krvarenja iz varikoziteta jednjaka).
• Bol u gornjem desnom kvadrantu trbuha i palpabilna masa.
• Žutica i neobjašnjiv gubitak telesne težine.

Posebnu pažnju treba obratiti na paraneoplastične sindrome – stanja koja izazivaju same tumorske ćelije lučenjem biološki aktivnih supstanci, a uključuju hipoglikemiju, eritrocitozu (povišen broj crvenih krvnih zrnaca) i tešku hiperkalcemiju.

Dijagnostika: Zbog čega biopsija često nije potrebna?

Hepatocelularni karcinom je jedan od retkih maligniteta u medicini čija se definitivna dijagnoza može postaviti isključivo na osnovu radioloških karakteristika, bez potrebe za patohistološkom potvrdom (biopsijom).

Razlog za to leži u specifičnoj vaskularizaciji. Zdrava jetra dobija 75-80% krvi iz vene porte, a samo 20-25% iz hepatične arterije. S druge strane, HCC se napaja gotovo isključivo iz hepatične arterije (neoangiogeneza).

Ovaj fenomen koristimo u naprednoj radiologiji (Trofazni MDCT skener ili MRI abdomena). Tipičan radiološki profil HCC-a po LI-RADS klasifikaciji podrazumeva:

1. Snažno i rano preuzimanje kontrasta u arterijskoj fazi (Arterial wash-in).
2. Brzo ispiranje kontrasta u venskoj i odloženoj fazi (Venous wash-out), kada tumor postaje tamniji od okolnog tkiva.

Od tumorskih markera, pored standardnog Alfa-fetoproteina (AFP), u modernoj dijagnostici se sve više oslanjamo i na PIVKA-II (DCP), koji pokazuje visoku specifičnost, posebno kod tumora sa mikrovaskularnom invazijom.

Hirurško lečenje: Resekcija vs. Transplantacija

Terapijski pristup se strogo vodi [BCLC algoritmom koji smo detaljno obradili u prethodnom tekstu]. Ipak, hirurgija ostaje jedina potencijalno kurativna opcija.

1. Anatomska resekcija jetre

Hirurško uklanjanje tumora (resekcija) je rezervisano za pacijente sa očuvanom funkcijom jetre (Child-Pugh A, optimalan rezultat lidokainskog MEGX testa) i dovoljnim volumenom preostalog zdravog tkiva (FLR).

Zbog sklonosti HCC-a da se širi kroz sitne grane vene porte (mikrovaskularna invazija), anatomske resekcije – gde se uklanja kompletan jetreni segment zajedno sa njegovom vaskularnom peteljkom – pokazuju značajno manje stope lokalnog recidiva u poređenju sa neanatomskim, klinastim resekcijama. Ukoliko postoji sumnja na zahvaćenost drenažnih puteva, vrši se i disekcija regionalnih limfnih žlezda u hepatoduodenalnom ligamentu.

2. Transplantacija jetre

Za razliku od resekcije, transplantacija jetre nudi elegantno rešenje za dva problema: uklanja se maligni tumor, a istovremeno se leči i osnovna bolest – ciroza, iz koje bi se vremenom verovatno razvio novi karcinom. Indikacije za transplantaciju su tradicionalno bile ograničene rigoroznim Milanskim kriterijumima (jedan tumor do 5 cm, ili do 3 tumora, nijedan veći od 3 cm). Danas, primenom procedura za smanjenje tumora (downstaging), sve češće uspešno transplantiramo i pacijente koji izlaze iz ovih početnih okvira.

3. Alternativne i premošćujuće terapije

Kada tumor nije primarno resektabilan, HPB hirurzi blisko sarađuju sa interventnim radiolozima i onkolozima na primeni:

• TACE (Transarterijska hemoembolizacija): Zagušivanje krvnih sudova tumora uz lokalno dejstvo hemioterapeutika.
• Ablacione tehnike (RFA/MWA): “Spaljivanje” malih tumora toplotnom energijom.
• Sistemska terapija: Kod uznapredovale bolesti dominira primena imunoterapije (Atezolizumab/Bevacizumab) i inhibitora tirozin kinaze, koja sve češće omogućava downstaging tumora u resektabilnu fazu.

U hirurgiji hepatocelularnog karcinoma, granice se neprestano pomeraju zahvaljujući multidisciplinarnom pristupu i modernim tehnologijama.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Hepatocelularni karcinom (HCC): Savremena dijagnostika i hirurški izazovi appeared first on Svet Medicine.

Kako deluje?

Abemaciklib je tzv. ciljani terapijski lek. On specifično inhibira (zaustavlja) aktivnost enzima CDK4 i CDK6. Ovi enzimi igraju ključnu ulogu u regulaciji ćelijskog ciklusa – procesa deljenja i umnožavanja ćelija. Kod hormonski pozitivnog (ER+), HER2-negativnog raka dojke, put CDK4/6 je često preterano aktivan, što dovodi do nekontrolisanog rasta tumorskih ćelija.

Blokirajući ove enzime, abemaciklib zaustavlja progresiju ćelijskog ciklusa, sprečavajući da se tumorske ćelije dele i umnožavaju. Važno je naglasiti da se lek uvek koristi u kombinaciji sa drugim lekovima:

• U postmenopauzalnim ženama: obično u kombinaciji sa inhibitorom aromataze (npr. letrozol) kao inicijalna terapija, ili sa fulvestrantom kod progresije bolesti nakon prethodne hormonalne terapije.
• U premenopauzalnim ženama: koristi se u kombinaciji sa inhibitorom aromataze ili fulvestrantom i terapijom za suprimiranje funkcije jajnika.

Kome je namenjen?

Abemaciklib je indiciran za lečenje hormonski pozitivnog (ER+), HER2-negativnog, lokalno uznapredovalog ili metastatskog raka dojke kod odraslih žena i muškaraca.

Efikasnost

Klinička istraživanja (kao što je studija MONARCH) pokazala su impresivne rezultate. U odnosu na samu hormonalnu terapiju, dodavanje abemacikliba značajno:

• Produžava vreme pre progresije bolesti (PFS – “progression-free survival”), što znači da tumor duže ostaje pod kontrolom.
• Povećava ukupno preživljavanje (OS – “overall survival“) u nekih bolesnika.
• Umanjuje rizik od progresije bolesti ili smrti za oko 50%.

Način primene i doziranje

Lek se isključivo uzima oralno, u obliku tableta. Doziranje je fiksno (npr. 150mg dva puta dnevno), a terapija se sprovodi u ciklusima od 28 dana, uz pauzu od određenog broja dana u zavisnosti od protokola. Terapija traje dok postoji klinička korist, odnosno dok je bolest pod kontrolom i dok se toksičnost dobro podnosi.

Nuspojave

Kao i svi lekovi, abemaciklib ima potencijalne nuspojave. Najčešće uključuju:

• Supresiju koštane srži: Smanjenje broja neutrofila (neutropenija), leukocita (leukopenija), trombocita (trombocitopenija) i anemija. Zbog toga je redovno praćenje krvne slike obavezno.
• Umor (astenia, malaksalost).
• Gastrointestinalne smetnje: mučnina, dijareja, povraćanje, gubitak apetita.
• Alopecija (gubitak kose).
• Povećanje nivoa kreatinina i jetrinih enzima u krvi.

Većina nuspojava je upravljiva prilagodavanjem doze (prema propisima lekara), uz suportivnu terapiju i redovni monitoring. Lekar će detaljno objasniti plan upravljanja nuspojavama.

Važna napomena za pacijente

• Abemaciklib se može koristiti samo pod strogim nadzorom onkologa specijaliste.
• Neophodno je striktno poštovati propisanu dozu i režim uzimanja.
• Redovne kontrole krvne slike su od vitalnog značaja za bezbednost.
• O svim nuspojavama ili promenama u zdravstvenom stanju obavezno obavestiti lekara.
• Terapija je često dostupna kroz zdravstvene sisteme ili specijalne programe; o pitanjima dostupnosti treba razgovarati sa lekarom i ustanovom.

Zaključak

Abemaciklib je revolucionarni ciljani lek koji je promenio paradigmu lečenja HR+, HER2- metastatskog raka dojke. U kombinaciji sa endokrinom terapijom, on omogućava dugotrajniju kontrolu bolesti, produžava preživljavanje i poboljšava kvalitet života mnogim pacijentima. Iako nosi određena rizika od nuspojava koji se pažljivo monitorišu, njegova klinička dobrobit čini ga kamenom temeljcem savremene onkološke terapije za ovaj podtip raka dojke.

Napomena: Ovaj članak ima informativni karakter i ne zamenjuje stručni medicinski savet. Sve odluke o lečenju moraju se donositi u konsultaciji sa kvalifikovanim lekarom specijalistom.

• Verzenios abemaciklib film tableta; 100mg; blister, 2x14kom LILLY, S.A. – Španija
• Verzenios abemaciklib film tableta; 150mg; blister, 2x14kom LILLY, S.A. – Španija
• Verzenios abemaciklib film tableta; 50mg; blister, 2x14kom LILLY, S.A. – Španija

The post Abemaciklib appeared first on Svet Medicine.

mRNK vakcine su u ovom trenutku u nauci nešto što je najzanimljivija tema ili što bi se žargonski reklo HIT, jer su potpomogle da se preokrene talas protiv COVID-19 infekcije. I pre nego je počela pandemija, naučnici iz MSK istraživačkog centra (Memorial Sloan Kettering Cancer Center – MSK) su testirali mRNK tehnologiju spravljanja vakcina u različite svrhe, poput one u tretmanu karcinoma.

Pankreasni hirurg dr Balachandran je predvodio prvu kliničku studiju koja je testirala mRNK vakcine kao potencijalni tretman kod karcinoma pankreasa. Vakcine su spravljane za svakog bolesnika ponaosob. Koriste se proteini pankreasnih tumora, neoantigeni, u alarmiranju imunskog sistema da prepozna karcinomske ćelije kao strano telo. Nada je da će vakcina smanjiti rizik od povratka karcinoma nakon što je karcinom hirurški odstranjen. mRNK vakcine treniraju telo da se brani od sopstvenih abnormalnih kancerskih ćellija.

Rezultati faze 1 studije pankreasne vakcine

Rezultati faze 1 studije, objavljeni u časopisu Nature, ukazuju da vakcina uzrokuje imunski odgovor koji je efektivan i trajan. Kod 8 od 16 bolesnika vakcina je aktivirala snažan imunski odgovor T ćelija, koje mogu da prepoznaju karcinom pankreasa koji je specifičan za određenog bolesnika. Kod ovih bolesnika takođe je uočeno i odloženo ponovno javljanje bolesti, što sugeriše da T ćelije aktivirane vakcinom mogu imati željeni efekat – da drže pod kontrolom karcinom pankreasa. Dr Balachandran izjavljuje da ovi rezultati mogu ukazivati na to da jednog dana možemo biti u mogućnosti da koristimo vakcinu u terapiji karcinoma pankreasa; a ovi dokazi podržavaju strategiju individualizacije u terapiji karcinoma. Ono što je dalje potrebno jesu veće randomizovane studije koje uključuju bolesnike iz različitih centara i različitih delova sveta.

Na šta nam ova nova dostignuća ukazuju oko korišćenja mRNK vakcina u tretmanu karcinoma pankreasa?

Pa zasigurno da sno na pravom putu: mRNK vakcina može da aktivira T ćelije da prepoznaju ćelije karcinoma pankreasa kao strane. Šta više, vakcina stimuliše veći broj T ćelija, a ove T ćelije mogu biti aktivne i do 2 godine u organizmu, i pored toga što bolesnici dobijaju hemioterapiju nakon vakcinacije. Srednje vreme praćenja od 18 meseci kod ovih bolesnika ukazuje da se karcinom nije vratio. Nasuprot tome, karcinom se vratio u proseku oko 13 meseci nakon hirurgije kod bolesnika kod kojih vakcina nije aktivirala T ćelije.

Uzbudljivo je videti da personalizovana vakcina može pokrenuti imunski sistem u borbi protiv karcinoma pankreasa.

Koji su sledeći koraci da mRNK vakcinu protiv karcinoma učinimo još efektivnijom?

Pre svega potrebno je analizirati podatke iz studije karcinoma pankreasa kako bi se bolje razumelo koji faktori potpomažu da vakcina deluje kod bolesnika. Naravno, potrebno je i razumeti iz kojih razloga neki bolesnici sa karcinomom pankreasa ne reaguju da primenu vakcine i zašto.

Postoji veliki interes u korišćenju imunoterapije kod karcinoma pankreasa jer ništa do sada nije pokazalo zadovoljavajući efekat. Istraživački tim je pratio mali broj bolesnika sa karcinomom pankreasa koji su nakon hirurške resekcije uspeli da pobede male šanse i prežive. Pregledali su tumore koji su odstranjeni i uvideli da je u tumorskom tkivu bio naročito veliki broj imunskih ćelija, naročito T ćelija. Nešto iz ovih tumorskih ćelija je slalo signal da alarmira T ćelije i privuče ih. Nakon toga su pronašli da su ovi signali proteini – neoantigeni, koje T ćelije prepoznaju kao strano telo, što predstavlja okidač da imunski sistem napada. Kada se tumorske ćelije dele, one akumuliraju ove neoantigene, koji su posledica genetskih mutacija. Kod većine bolesnika sa karcinomom pankreasa, ove neoantigene ne detektuju imunske ćelije, tako da imunski sistem ne doživljava tumorske ćelije kao pretnju. Ali u ovoj studiji istraživači su uvideli da su neoantigeni drugačiji kod preživelih od karcinoma pankreasa – oni otkrivaju tumor T ćelijama, dovodeći do toga da ih T ćelije prepoznaju, i to čak i nakon 12 godina od operacije. T ćelije imaju u svojoj memoriji ove neoantigene kao pretnju.

Spravljanje vakcine koja je personalizovana, kreirana za svakog bolesnika ponaosob, je jako kompleksan proces. S obzirom na to da ćelije karcinoma proizilaze iz naših sopstvenih ćellija, za naš imunski sistem je jako teško da razlikuje proteine ćelija karcinoma kao strane u poređenju sa proteinima patogena poput virusa. Svavako da napredak u genomskom sekvencionisanju i ćelijskoj biologiji sada čine mogućim dizajniranje vakcine koja može da spozna razliku.

Kako funkcioniše eksperimentalna mRNK vakcina protiv karcinoma pankresa? Kako je personalizovana za svaki individualni tumor?

Nakon što se hirurški odstrani karcinom pankreasa, tumor se genetski sekvencioniše kako bi se tražile mutacije koje produkuju najbolje neoantigenske proteine – one koji izgledaju najnepoznatije imunskom sistemu. Vakcina se proizvodi sa mRNK specifičnoj za ove proteine u individualnom tumoru. Dok se vakcina spravlja, bolesnik dobija terapiju checkpoint inhibitorima, jer se smatra da ovi lekovi mogu da pojačaju imunski odgovor.

mRNK vakcina se daje u 9 injekcija. Kada se vakcina ubrizgava u krvotok, uzrokuje da imunske ćelije (dendritske ćelije) stvaraju neoantigenske proteine. Dendritske ćelije takođe treniraju ostatak imunskog sistema, uključujući T ćelije, da prepoznaju i napadaju tumorske ćelije koje nose ove proteine, što smanjuje mogućnost ponovnog javljanja karcinoma.

• Neki bolesnici sa karcinomom pankreasa preživljavaju više godina nakon postavljanja dijagnoze
• Kod ovih bolesnika, imunski sistem sprečava vraćanje karcinoma
• mRNK vakcina bazirana na ovom konceptu se testira u kombinaciji sa drugim tipom imunoterapije
• Prvi rezulati ukazuju da vakcina ima željeni efekat na imunski sistem.

Izvor: https://www.mskcc.org/news/can-mrna-vaccines-fight-pancreatic-cancer-msk-clinical-researchers-are-trying-find-out

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Vakcina protiv karcinoma pankreasa? appeared first on Svet Medicine.

• karcinom debelog creva (kolona) ili rektuma kji je metastazirao, u kombinaciji sa hemioterapijom koja uključuje fluoropirimidine;
• metastatski karcinom dojke, u kombinaciji sa paclitaxel ili capecitabine;
• uznapredovali ne-sitnoćelijski karcinom pluća kod bolesnika čine ćelije karcinoma nisu većinom skvamoznog tipa, a gde se daje hemioterapija bazirana na platini;
• uznapredovali ne-sitnoćelijski karcinom pluća kod bolesnika čije ćelije karcinom pokazuju izvesne promene (aktivirane mutacije) u genima za EGFR, gde se daje u kombinaciji sa erlotinibom;
• uznapredovali ili metastatski karcinom bubrega, u kombinaciji sa interferon alfa-2a;
• epitelijalni karcinom ovarijuma, karcinom jajovoda ili peritoneuma. Vegzelma se koristi u kombinaciji sa određenim hemioterapeuticima kod novodijagnostikovanih bolesnika kada je karcinom uznapredovao, ili kod prethodno lečenih bolesnika kod kojih se rak vratio (rekurentni);
• karcinom cerviksa koji je perzistentan, rekurentni ili metastatski. Vegzelma se daje u kombinaciji sa paclitaxel i cisplatina ili topotekan.

Vegzelma je biosimilar, što znači da je visoko sličan drugom biološko leku koji je već registrovan u EU – Avastin. Kao aktivnu supstancu sadrži bevacizumab, monoklonsko antitelo koje je dizajnirano da prepozna i da se veže za VEGF. Vezivanjem za VEGF, Vegzelma stopira njegovo dejstvo, tećelije karcinoma nemaju mogućnosti razvoja svojih krvnih sudova i za posledicu nemaju kiseonika i nutritijenata, što potpomaže tome da se uspori rast tumora.

Sigurnost i neželjeni efekti su slični kao i kod Avastina. Najčešći neželjeni efekti su hipertenzija, slabost, dijareja, bol u trbuhu, a od ozbiljnijih neželjenih efekata su gastrointestinalna perforacija, hemoragija, arterijski tromboembolizam. Kontraindikovana je primena kod trudnica i osoba preosetljivih na bevacizumab.

Vegzelma je proizvod farmaceutske kuće Celltrion Healthcare Hungary Kft.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Vegzelma appeared first on Svet Medicine.

Dijagnoza

Uobičajeni simptomi raka mokraćne bešike su problemi sa mokrenjem, krv u mokraći, bol i nemogućnost mokrenja. Međutim, ovi simptomi nisu specifični samo za rak mokraćne bešike i mogu se javiti i kod mnogih drugih stanja koja nisu povezana sa rakom. Da bi se utvrdilo postojanje raka bešike, obavlja se pregled koji se naziva cistoskopija kojom se vrši uvid u unutrašnjost mokraćne bešike i uretre.

Postoje posebne vrste pregleda koje pomažu u dijagnozi i proceni proširenosti bolesti. Dijagnoza se može potvrditi samo histopatološkim pregledom pri čemu se uzorci tkiva ispituju u laboratoriji. Ovaj pregled otkriva specifične karakteristike tumora i koristi se za utvrđivanje tipa raka bešike.

Lečenje na osnovu proširenosti bolesti (klasifikovane u stadijume)

• Nemišićna invazivna bolest (stadijum 0a, stadijum 0is, stadijum I) obuhvata tumor ograničen na sluznicu (povrsinski sloj tkiva koji oblaže unutrašnjost mokraćne bešike).
  • Nakon cistoskopije, svim pacijentima se tumor uklanja transuretralnom resekcijom (TUR). Ovo bi eventualno moglo predstavljati i definitivno izlečenje ako bi ceo tumor bio uklonjen.
  • Ponekad se može primeniti adjuvantna terapija, kao što su hemioterapija ili imunoterapija direktno u mokraćnu bešiku, u cilju sprečavanja ponovne pojave bolesti.
  • Ukoliko ovi načini lečenja ne uspeju, uklanjanje mokraćne bešike (cistektomija) je naredna opcija.
• Mišićni invanzivni rak mokraćne bešike (stadijum II, stadijum III) uključuje tumor koji zahvata mišićni sloj bešike ili se kroz bešiku proširio na okolna tkiva.
  • Preporučeno lečenje je radikalno uklanjanje mokraćne bešike, uključujući potpuno ili delimično uklanjanje nekih okolnih organa. Ovaj postupak može biti malo modifikovan kako bi se sačuvali organi što je više moguće.
  • Hemioterapija ili radioterapija se preporučuju pre operacije u cilju poboljšanja ishoda lečenja. Ako pacijent odbija operaciju ili ako pacijent nije dobrog opšteg stanja, radioterapija, agresivna transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURBT) ili transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike u kombinaciji sa radioterapijom i/ili hemioterapijom neke su od opcija lečenja.
• Uznapredovala ili metastatska bolest (stadijum IV) predstavlja širenje tumora kroz mokraćnu bešiku u karlicu ili trbuh ili zahvatanje udaljenih organa.
  • Hemioterapiji se daje prednost, jer je hiruško lečenje u ovoj fazi bolesti neefikasno. Operacija i radioterapija nakon hemioterapije dodatno mogu poboljšati lečenje.
  • Radioterapija se može primeniti za ublažavanje bolova ili krvarenja.
• Lečenje ponovne pojave bolesti (relaps):
  • Hemioterapija lekom vinflunin uz najbolju terapiju simptoma.
  • U slučaju neuspeha, preporučuje se hemioterapija na bazi taksana ili platine.
  • Pacijenti se takođe ohrabruju da učestvuju u kliničkim studijama.

Praćenje

U zavisnosti od stadijuma bolesti i rizika od relapsa, različiti pregledi mogu se obavljati prilikom kontrolnih pregleda. Kod neinvazivnog raka koji ne zahvata mišićni sloj, preglede je potrebno obavljati na svakih 3-6 meseci u prve dve godine, i na svakih 6 do 12 meseci nakon toga (ili kako je preporučio lekar).

Epidemiologija

Ovaj rak je peti najčešći maligni tumor u Evropi. Rak mokraćne bešike se oko pet puta češće javlja kod muškaraca.  Rak mokraćne bešike je po učestalosti četvrti najčešći rak kod muškarca, a trinaesti kod žena. Verovatnoća da će muškarac u Evropskoj Uniji oboleti od raka mokraćne bešike u nekom trenutku svog života je od 1.5 do 2.5%. Za muškarce koji žive u Belgiji, na Malti, u Španiji i Italiji verovatnoća je nešto veća: između 3.1 i 4.2%. Verovatnoća da žena u Evropskoj Uniji dobije rak bešike manja je od 1%. Rizik od razvoja raka bešike raste se godinama: 70% pacijenata obolelih uoči simptome nakon 65. godine života.

Faktori rizika

Danas nije tačno poznato šta dovodi do pojave raka mokraćne bešike. Neki faktori rizika su identifikovani, ali kod mnogih pacijenata izgleda da ni jedan od njih nije prisutan. Faktor rizika povećava mogućnost pojave raka, ali nije neophodan niti dovoljan da izazove rak. Kod pojedinih osoba koje imaju faktore rizika, postoji mogućnost da se rak nikada neće razviti, dok kod drugih koji ih nemaju, moguće je da se rak razvije.

Glavni faktori rizika za pojavu raka bešike su:

• Starosna dob: rak mokračne bešike se najčešće javlja kod starijih osoba. Generalno, 70% pacijenata sa rakom bešike dijagnostikuje se nakon 65- te godine života
• Prethodna istorija raka mokraćne bešike, 
• Pušenje: je najvažniji faktor rizika za pojavu raka mokračne bešike. Prestanak pušenja duže od 4 godine može umanjiti rizik
• Hemijske supstance koje mogu da izazovu rak mokračne bešike:
  • Anilin boje: hemikalije koje se koriste u fabrikama boja
  • Ciklofosfamid: hemioterapeutik, lek koji se koristi u lečenju raka
  • Aromatični amini: izlaganje ovim hemikalijama javlja se u okviru različitih zanimanja, kao sto su slikarstvo, kožna, automobilska industrija, industrija gume, papira, metala, ali i kod vozača kamiona, radnika hemijskog čišćenja, zubnih tehniča i frizera. U tim okolnostima, rak se može javiti 30 do 50 godina nakon izlaganja ovim materijama
  • Arsenik: u jednom regionu Tajvana voda sadrži visok nivo arsenika, što povećava rizik za pojavu raka bešike
  • Aristolochia fangchi: kineska biljka koja se koristi u nekim dijetetskim suplementima i biljnim preparatima. Povećan rizik od pojave raka mokraćne bešike pronađen je kod osoba koje su koristile dijetetski suplement kome je dodata ova biljka
• Zračenje: smatra se da izlaganje jonizujućem zračenju u predelu bešike, npr. tokom radioterapije raka prostate, povećava rizik od raka bešike
• Neki faktori rizika su od posebnog značaja za određeni tip raka mokraćne bešike, odnosno rak skvamoznih ćelija. Ovaj tumor je uzrokovan hroničnom iritacijom ili upalom bešike. U zapadnim zemljama, glavni faktori rizika za skvamocelularni rak su loše funkcionisanje bešike, produženo prisustvo katetera u bešici, kamen u mokraćnoj bešici i hronična infekcija mokraćne bešike. U Africi i na Bliskom istoku, važan faktor rizika za rak skvamoznih ćelija je infekcija Schistosomahematobium-om, mikrobom uobičajenim za ovaj region, koji može da inficira bešiku i dovede do hronične upale
• Dijabetes*: osobe sa dijabetesom tip-2 (šećerna bolest) imaju povećani rizik za razvoj raka mokraćne bešike

Ostali faktori koji se dovode u vezu sa povećanim rizikom za pojavu raka mokraćne bešike, ali za to nema dokaza:

• Kafa, veštački zaslađivači i alkohol: ne postoji dokaz da konzumiranje ovih supstanci povećava rizik za pojavu raka mokraćne bešike.
• Voda iz vodovoda sa visokim nivom trihalometana: ove hemikalije su proizvodi razlaganja hlora koji se koristi za dezinfekciju. Neke studije pokazuju da dugotrajno konzumiranje ove vrste vode sa česme može povećati rizik za nastanak raka mokraćne bešike, ali za to nema dovoljno dokaza
• Genetika: generalno, ako u porodici postoji član porodice oboleo od raka mokraćne bešike, onda postoji nešto veći rizik za pojavu ovog oboljenja. Rak mokraćne bešike koji nastaje kao posledica nasleđa mutiranog gena javlja se veoma retko.
• Telesna težina: jedna studija pokazala je da je prekomerna telesna težina povezana sa većim rizikom za pojavu raka mokraćne bešike, ali druge studije to nisu potvrdile.

Predloženi su neki faktori kao zaštita od razvoja raka mokraćne bešike, ali jasni dokazi za to ne postoje:

• Unos tečnosti: predloženo je da veći unos tečnosti može smanjiti rizik za razvoj raka mokraćne bešike kod muškaraca, ali između studija postoje nesuglasice.
• Voće i povrće: smatra se da konzumiranje voća i povrća ima protektivno dejstvo na pojavu raka mokraćne bešike.

Dijagnostika

Rak mokraćne bešike može biti otkriven tokom rutinskog pregleda, ili se na njega može posumnjati na osnovu specifičnih simptoma. Glavni simptomi su:

• Krv u urinu (hematurija): ova pojava je obično bezbolna i javlja se kod 85% obolelih
• Problemi sa mokrenjem: češća potreba za mokrenjem nego uobičajeno (učestalo mokrenje), potreba za neodložnim mokrenjem (urgentno mokrenje) ili bol prilikom mokrenja (dizurija)

Međutim, ovi simptomi nisu specifični samo za rak mokraćne bešike i mogu se javiti i u drugim stanjima koja nisu povezana sa rakom, kao što su urinarna infekcija, kamen u bubregu ili benigna hiperplazija prostate.

Rak mokraćne bešike može blokirati protok urina iz bubrega. Nagomilavanje urina unutar bubrega može dovesti do rastezanja bubrega (hidronefroza) i bola. Osim pitanja u vezi sa navedenim simptomima, doktor će obaviti celokupni klinički pregled i zatražiti laboratorijski pregled krvi kako bi stekao uvid u krvnu sliku i rad bubrega.

Dijagnoza raka mokraćne bešike zasniva na sledećim pregledima:

1. Kliničko ispitivanje

Fizikalni pregled pruža informacije o znacima raka mokraćne bešike i drugim zdravstvenim problemima. Lekar može pregledati rektum i vaginu kod žena, kako bi odredio veličinu tumora bešike i video da li se i koliko proširio.

2. Cistoskopija

Cistoskopija je pregled mokraćne bešike: doktor ubacuje osvetljenu cev sa kamerom u uretru da bi pregledao unutrašnjost bešike i mokraćne cevi i otkrio tumor. Cistoskopija može biti obavljena u ordinaciji; uz upotrebu lokalnog anestetika u gelu, ova procedura se obično dobro podnosi. Cistoskopija se takođe može obaviti i u opštoj anesteziji zajedno sa kliničkim bimanuelnim pregledom mokraćne bešike. Lekar može ubaciti precizan hiruški instrument u cev cistoskopa kako bi direktnim uvidom uzeo uzorke tkiva tumora ili sa bilo kog drugog sumnjivog dela. Ovaj postupak zove se biopsija. U nekim slučajevima, lekar može odmah odstraniti ceo tumor, postupkom koji se naziva transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURBT). U tom slučaju, cistoskopija takođe predstavlja prvi korak u lečenju.

U posebnim okolnostima, lekar će pregledati i uretere (mokraćovode), procedurom koja se zove ureteroskopija. U drugim okolnostima, cistoskopija takođe uključuje i biopsiju uzoraka iz uretre.

3. Citološki pregled mokraće (urina)

Ovo je laboratorijski test kojim se proverava prisustvo ćelija tumora u mokraći.

4. Histopatološki pregled

Laboratorijsko ispitivanje tumorskog tkiva uklonjenog tokom cistoskopije. Histopatološki nalaz će potvrditi dijagnozu raka mokraćne bešike i obezbediti više informacija o karakteristikama tumora, pri čemu će lekaru omogućiti da odredi tip raka bešike. Ukoliko dođe do operacije nakon cistoskopije (obicno je to TURBT), drugi histopatološki pregled biće izvršen tokom same hirurške intervencije. Veoma je važno da se potvrde rezultati prve biopsije i da se obezbedi tačnija informacija o raku i njegovom stadijumu.

5. Radiološki pregled

Ako histopatološki pregled pokaže da je tumor zahvatio dublje slojeve (slojeve mišića) mokraćne bešike, potrebno je dopunsko radiološko ispitivanje kako bi se utvrdilo da li je tumor zahvatio tkivo i limfne čvorove van bešike. Radiološko ispitivanje je deo dijagnostičke procedure koja se zove stažiranje (stejdžing) i može se izvesti korišćenjem kompjuterizovane tomografije (skener) ili snimanjem trbuha i karlice magnetnom rezonancom (MRI). Kako kod 2.5% pacijenata može istovremeno postojati tumor gornjeg urinarnog trakta, potrebno je snimiti i gornji urinarni trakt, bilo CT urografijom ili intravenskom ili retrogradnom pijelografijom (poseban rendgenski pregled bubrega, bešike i uretera). Kod pacijenata sa visokim rizikom za pojavu metastaza, može biti obavljena dodatna dijagnostika, kao što je CT grudnog koša, takođe i scintigrafija kostiju ako postoje simptomi širenja bolesti u kosti.

Kako bi odredio najbolji način lečenja, lekar treba da razmotri mnoge informacije vezane kako za pacijenta tako i za rak.

Važne informacije o pacijentu

• Pol
• Lična anamneza, prethodna oboljenja i lečenja
• Postojanje raka mokraćne bešike u porodici
• Opšte stanje pacijenta i specifične tegobe
• Rezultati kliničkog pregleda
• Rezultati laboratorijskih testova krvne slike i funkcije bubrega i jetre.

Važne informacije o raku

• Stažiranje (procena raširenosti bolesti)

Za procenu proširenosti raka i prognoze pacijenta, lekari koriste metodu stažiranja. Najčešće se koristi tzv. TNM sistem. Kombinacija veličine tumora i invazije okolnog tkiva (T), zahvaćenosti limfnih čvorova (N), i postojanja metastaza, odnosno širenja tumora na druge organe (M), svrstaće tumor u jedan od stadijuma. Stadijum bolesti je osnova za donošenje ispravne odluke o lečenju. Što je niži stadijum, prognoza je bolja. Stadijum se određuje nakon završenih kliničkih i radioloških ispitivanja i histopatološkog pregleda (biopsije). Ako je neophodna operacija, definitivni stadijum bolesti će se odrediti na osnovu analize hiruškog uzorka. Tabela prikazuje različite stadijume raka mokraćne bešike. 

• Rezultati biopsije tumora

Tumorsko tkivo dobijeno biopsijom u laboratoriji pregleda patolog. Ova analiza zove se histopatološka analiza. Ako se operacija obavlja nakon cistoskopije, histopatološki pregled obuhvata i pregled tumora i limfnih čvorova koji su odstranjeni tokom operacije. Takav postupak je od velike važnosti kako bi bili potvrđeni rezultati biopsije i kako bi se dobilo više informacija o stadijumu raka. Rezultati pregleda bioptata uključuju:

• Histološki tip – Procena histološkog tipa zasniva se na tipu ćelija od kojih se tumor sastoji. Oko 90% svih malignih tumora mokraćne bešike su maligni tumori prelaznog epitela (tranziciocelularni rak, rak urotelijuma). Prelazni epitel se sastoji od više slojeva ćelija koje mogu promeniti oblik pri širenju bešike, kao i liniju najdubljeg sloja zida mokraćne bešike. Preostalih 10% većinom su skvamocelularni karcinom i adenokarcinom. Ostali histološki tipovi su veoma retki.
• Gradus tumora – Procena gradusa tumora se zasniva na različitosti tumorskih ćelija u odnosu na ćelije koje čine sluzokožu zdrave mokraćne bešike. Poremećaji njihovih osobina ukazuju na brzinu kojom se ćelije umnožavaju i stepen njihove invazivnosti. Postoje 4 stepena raka bešike:
  • Papilom: tumor koji se sastoji od nemalignih ćelija.
  • Papilarna urotelijalna neoplazma niskog malignog potencijala (PUNLMP): tumor koji se sastoji od nemalignih ćelija koje su obično obložene tankim slojem prelaznog epitela.
  • Rak urotelijuma niskog stepena: maligni tumor koji raste sporo sa malom verovatnoćom širenja.
  • Rak urotelijuma visokog stepena: maligni tumor brzog rasta sa velikom verovatnoćom širenja.

TERAPIJA

Planiranje tretmana obuhvata tim zdravstvenih stručnjaka iz različitih medicinskih oblasti. Obično podrazumeva sastanak lekara različitih specijalnosti, takozvani multidisciplinarni sastanak ili onkološki konzilijum. Na ovom sastanku se razmatra planiranje terapije na osnovu relevantnih informacija.

Lečenje obično kombinuje terapije koje:

• utiču lokalno na rak, kao što su operacija, radioterapija, lokalna hemioterapija i lokalna imunoterapija
• utiču na tumorske ćelije u celom telu primenom sistemske hemioterapije.

Pravilno lečenje zavisiće od stadijuma tumora, karakteristika tumorskih ćelija i rizika za pacijenta. Terapijske opcije imaju svoje prednosti, rizike i kontraindikacije. Pacijentima se savetuje konsultacija sa onkologom o očekivanim koristima i rizicima svake terapije, kako bi bili informisani o posledicama terapije. Ponekad, više terapijskih opcija mogu biti odgovarajuće, a pri izboru terapije trebalo bi razmotriti sve koristi i rizike po pacijenta.

Plan lečenja za nemišićno invazivnu bolest (stadijum 0a, stadijum 0is, stadijum I)

U ovim stadijumima, tumor je ograničen na površinski sloj zida besike (sluzokoža) bez zahvatanja mišičnog zida bešike. Cilj lečenja je lokalno otklanjanje tumora operacijom, metodom TURBT. Ipak, preporučuje se dodatna procedura koja se izvodi lokalno u samoj bešici (adjuvantni intravezikalni tretman) kako bi se smanjio rizik ponovne pojave tumora ili napredovanja tumora. Koji će se tip adjuvantne terapije koristiti zavisi od rizika za progresiju i recidiv: za svakog pacijenta sa stadijumom 0a ili I, izračunava se korišćenjem sistema bodovanja koji se zasniva na nekoliko specifičnih karakteristika tumora.

• Cistoskopija i transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURBT)

Tokom inicijalne cistoskopije, svi pacijenti se podvrgavaju TURBT. Često se uklanja kompletan tumor, i, u ovom slučaju, TURBT predstavlja konačni vid lečenja. Ipak, nekada se preporučuje dodatno lečenje (adjuvantni tretman) lekovima koji se primenjuju direktno u bešiku (intravezikalni tretman). Koji će se vid dodatnog lečenja sprovesti zavisi od individualnog rizika za napredovanje ili ponovnu pojavu bolesti kao i od sposobnosti pacijenta da toleriše potencijalne neželjene efekte povezane sa lečenjem. Kod određenih pacijenata sa tumorom visokog rizika, preporučuje se druga TURBT, pre ili posle intravezikalne terapije u cilju otkrivanja zaostale bolesti i preciznijeg određivanja stadijuma.

• Intravezikalna hemioterapija ili imunoterapija

U cilju smanjenja rizika od recidiva ili progresije, pacijentima koji su bili podvrgnuti TURBT daje se jedna intravezikalna instilacija (ubacivanje) hemioterapeutika odmah nakon operacije. U većini slučajeva koristi se Mitomicin C, ali se takođe mogu koristiti Epirubicin ili Doksorubicin.

Za pacijente sa tumorom niskog rizika za pojavu relapsa ili progresije, jednom instilacijom se završava lečenje.

Kod pacijenata sa srednjim ili visokim rizikom, iza prve instilacije treba da sledi intravezikalna hemioterapija ili intravezikalna imunoterapija bacilom Calmette Guérin (BCG). Da li će se primeniti hemioterapija ili imunoterapija zavisi od individualnog rizika. Hemioterapija se uobičajeno daje do godinu dana, a imunoterapija minimum godinu dana.

• Intravezikalna imunoterapija bacilom Calmette-Guérin (BCG)

Pacijentima sa određenim stepenom rizika preporučuje se intravezikalni tretman uz pomoć bacila Calmette-Guérin (BCG), vakcine koja se koristi protiv tuberkuloze. Mehanizam dejstva intravezikalnog BCG-a nije potpuno razjašnjen. Smatra se da BCG podstiče reakciju imunog sistema koji uništava ćelije raka. Lečenje BCG-om se zbog toga smatra imunoterapijom. Obično se primenjuje šestonedeljni tretman (indukciona terapija), praćen takozvanom terapijom održavanja u trajanju od najmanje godinu dana. Neki tretmani traju i do dve godine.

• Cistektomija

Cistektomija se preporučuje pacijentima sa stadijumom 0is iIi I koji ne reaguju na adjuvantni intravezikalni tretman.

Plan lečenja za mišićni invazivni rak mokraćne bešike (stadijum II, stadijum III)

U ovim stadijumima, tumor je zahvatio mišićni sloj mokraćne bešike ili se proširio kroz zid bešike na okolna tkiva. Lečenje ima za cilj da hiruški odstrani celu bešku kao i limfne čvorove karlice i okolnih organa. Pre operacije, primenjuje se hemioterapija, u cilju smanjenja veličine tumora, a koja deluje i na tumorske ćelije metastaza koje su suviše male da bi se detektovale, i smanjuje rizik da se ćelije tumora prošire u druge delove tela tokom operacije.

• Radikalna cistektomija

Standardni tretman mišićno invazivnog raka mokraćne bešike podrazumeva radikalnu cistektomiju. Kod muškaraca podrazumeva potpuno uklanjanje mokraćne bešike, vidljivog tkiva tumora, kao i uretru, prostatu, semene kesice, donje delove uretera i limfne čvorove karlice. Kod žena, radikalna cistektomija podrazumeva uklanjanje mokraćne bešike, vidljivog i resektabilnog tumora, cele uretre, donje delove uretera, susedne vagine, materice i limfnih čvorova karlice. Kod nekih pacijenata, ovaj postupak može biti neznatno modifikovan u cilju očuvanja određenih struktura. Da li je ovo moguće zavisi od toga koliko se tumor proširio i potrebno je pažljivo proceniti svakog pacijenta pojedinačno.

Radikalna cistektomija dovodi do gubitka funkcije bešike, a to je skladištenje mokraće. Hirurg će povezati uretere na novi izlaz kako bi se omogućilo oticanje urina (urinarna diverzija). Ovaj novi kanal moze biti ili uretra, koža trbuha ili završni deo debelog creva (rektosigmoidna diverzija). Pristup zavisi od stadijuma tumora, okolnih struktura koje mogu biti sačuvane nakon radikalne cistektomije, zdravstvenog stanja kao i odluke pacijenta. Dodatno, radikalna cistektomija može da dovede do uklanjanja određenih reproduktivnih organa. To može dovesti do seksualne disfunkcije i/ili do gubitka reproduktivne funkcije.

• Hemioterapija

Neoadjuvantna kombinovana hemioterapija se preporučuje kod pacijenata sa stadijumom bolesti T2 ili T3. Ovo znači da se kombinacija hemioterapeutika daje pre cistektomije ili radioterapije. Preporučene kombinacije su Gemcitabin i Cisplatin (skraćeno GC), ili Metotreksat, Vinblastin, Doksorubicin i Cisplatin (skraćeno MVAC). Cilj neoadjuvantne terapije je da iskoreni mikrometastaze, smanji veličinu tumora kao i rizik da se ćelije tumora prošire tokom hirurškog zahvata.

• Radioterapija

Samo radioterapija može biti preporučena pacijentima koji nisu dobrog zdravstvenog stanja kako bi bili podvrgnuti opsežnoj operaciji radikalne cistektomije. Radioterapija može biti deo kombinovanog lečenja u određenim slučajevima gde je cilj lečenja očuvanje funkcije mokraćne bešike.

• Terapija očuvanja organa

Terapija očuvanja organa odnosi se na tretman koji ima za cilj očuvanje bešike. Ovo se preporučuje pacijentima koji ne žele da budu podvrgnuti radikalnoj cistektomiji, ili onima koji nisu dobrog opšteg stanja da podnesu ovu vrstu lečenja. Ovaj tretman može biti: agresivna TURBT, TURBT u kombinaciji sa radioterapijom ili hemioterapijom, ili TURBT u kombinaciji sa radioterapijom i hemioterapijom. Ovaj poslednji pristup naziva se trimodalni kombinovani tretman i predstavlja pristup kome se daje prednost. Terapija očuvanja organa se može razmatrati kod pacijenata u ranoj fazi raka bešike, pod uslovom da ispunjavaju i niz drugih medicinskih kriterijuma. Terapija očuvanja organa zahteva doživotno praćenje, cistoskopijom i pregledom citologije urina kako bi se procenio odgovor na lečenje i otkrio recidiv. Ako se uoči uporna bolest ili bolest koja se ponavlja, preporučuje se hitna cistektomija, ako je to moguće.

Plan lečenja za uznapredovalu i metastatsku bolest (stadijum IV)

U ovoj fazi, tumor se proširio kroz zid bešike u zid karlice ili trbuha, ili čak do udaljenih organa. Kako je teško ili nemoguće ukloniti ceo tumor operacijom, primarni cilj lečenja je da se ćelije tumora tretiraju hemioterapijom koja se primenjuje intravenski i deluje sistemski.

• Hemioterapija

Standardnu kombinaciju lekova čine Cisplatin sa Gemcitabinom (skraćeno GC) ili Metotreksat, Vinblastin, Doksorubicin i Cisplatin (skraćeno MVAC). MVAC uzrokuje više toksičnih posledica od GC. Pacijenti sa ograničeno uznapredovalom bolešću (uključuje limfne čvorove i nema visceralnih metastaza u organima) i oni koji su zdravstveno sposobni, mogu dobiti visoku dozu MVAC-a u kombinaciji sa granulocitno-stimulišućem faktorom rasta (G-CSF), faktorom rasta koji može da poveća toleranciju hemioterapije. Približno polovina pacijenata ne može da podnese Cisplatin zbog lošeg opšteg stanja, slabe bubrežne funkcije i/ili pridruženih oboljenja. Ovi pacijenti leče se Karboplatinom i Gemcitabinom (skraćeno CarboGem), Metotreksatom, Karboplatinom i Vinblastinom (skraćeno M-CAVI), Taksanom ili samo Gemcitabinom. CarboGem je referentni protokol u ovom slučaju. M-CAVI uzrokuje nešto više toksičnih efekata od CarboGem-a. Lekar procenjuje podnošljivost posle svakog ciklusa hemioterapije a procena odgovora na primenjenu terapiju vrši se nakon dva do tri ciklusa hemioterapije istim radiološkim metodama koje se koriste za otkrivanje tumora.

• Hirurgija i radioterapija nakon sistemske hemioterapije

Sistemska hemioterapija praćena cistektomijom ili limfadenektomijom ili radioterapijom može se razmatrati za odabrane pacijente sa lokalno uznapredovalom bolešću.

• Radioterapija

Radioterapija može biti korisna za ublažavanje bolova ili krvarenja.

Lečenje relapsa bolesti

Kada se bolest ponovo javi i nakon lečenja hemioterapijom na bazi platine, za metastatsku bolest preporučuje se Vinflunin uz najbolju moguću negu. Vinflunin se preporučuje kao hemioterapija druge linije kada bolest napreduje u kraćem vremenskom intervalu od 12 meseci nakon prve hemioterapije. U ovom slučaju, može se preporučiti i hemioterapija na bazi taksana ili učešće u kliničkim studijama. Ako do napredovanja bolesti dođe nakon 12 meseci od prvog tretmana, može se ponoviti hemioterapija na bazi platine.

Lečenje komplikacija uznapredovale bolesti

• Blokada protoka urina

Rak mokraćne bešike može blokirati protok urina i izazvati nakupljanje urina u bubregu. To moze prouzrokovati bol i poremećaj funkcije bubrega. Ako cistektomija nije moguća jer je bolest uznapredovala ili pacijent nije u kondiciji da se podvrgne ovoj proceduri, možda će biti neophodno preusmeravanje urina van bešike. Ovo se moze izvršiti hiruškim povezivanjem bubrega ili uretera sa kožom trbuha. Ta intervencija se zove nefrostomija ili ureterostomija. Urin se sakuplja u plastičnu kesu koja je pričvršćena za kožu pacijenta.

NEŽELJENI EFEKTI TERAPIJE

Neželjeni efekti operacije

Pojedini rizici često su povezani za bilo koju hirušku intervenciju koja se izvodi pod opštom anestezijom. Ovakve komplikacije su retke i uključuju duboku vensku trombozu, problem sa srcem i disanjem, krvarenje, infekciju, ili reakcije na anesteziju. Neželjeni događaji u velikoj meri mogu biti sprečeni temeljnom lekarskom procenom zdravstvenog stanja pacijenta pre intervencije.

Bešika se nalazi u karlici zajedno sa lokalnim limfnim čvorovima, crevima, glavnim krvnim sudovima, i ženskim reproduktivnim organima. U zavisnosti od stepena hiruških resekcija koje su potrebne da bi se dobili najbolji rezultati, neke od ovih struktura mogu biti oštećene. Precizno preoperativno određivanje stadijuma i radiološka snimanja pomoći će da se ovakav rizik minimalizuje. Uklanjanjem limfnih čvorova u karlici ili abdomenu, limfni sistem može biti oštećen ili blokiran, što može dovesti do limfedema, stanja u kome se limfna tečnost sakuplja u nogama i dovodi do njihovog oticanja. Ovo se može javiti ubrzo nakon intervencije, ali i kasnije.

Gubitak funkcije bešike nakon cistektomije – Posledica cistektomije je gubitak funkcije bešike. Postoji nekoliko hiruških zahvata za preusmeravanje ili sakupljanje urina, kako unutar, tako i van tela. Najbolji izbor treba pažljivo proceniti u zavisnosti od stadijuma tumora, primenjenog hiruškog lečenja, stanja pacijenta i njegove želje.

• Ortotopska neobešika. Konstruiše se novi organ mokraćne bešike (neobešika): tkivo creva se koristi za formiranje vrećice koja je postavljena između uretera i uretre. Ortotopska znači da je nova bešika postavljena na isto mesto kao i urođena. Urin će se skupljati u ovoj vrećici i izbacivati kroz mokraćnu cev.
• Abdominalna diverzija. Hirurg spaja uretere do veštačkog otvora na zidu trbuha, koji se zove stoma. Ova veza može biti direktna ili hirurg moze da koristi tkivo tankog creva da preusmeri urin do stome. Urin se skladišti u malu plastičnu kesu koja je pričvršćena za kožu. Hirurg takođe može formirati vrećicu na unutrašnjoj strani trbuha i stomu koja ne dozvoljava spontano izlučivanje urina van tela: u ovom slučaju vrećica se može prazniti spolja uz pomoć katetera. Ovo se zove kontinentna urinarna diverzija.
• Rektosigmoidna diverzija. Hirurg povezuje uretere sa završnim delom debelog creva, koji se zove rektosigma. Rektosigma obično zadržava stolicu i imaće istu funkciju za urin. Hirurg može plasirati deo creva između uretera i rektosigme. Priroda i učestalost neželjenih efekata ovih diverzionih procedura zavisiće od vrste procedure. Najčešći problemi su suženje mokraćnog kanala kod stome i infekcija bubrega.

Seksualna disfunkcija i/ili gubitak reproduktivne funkcije – Radikalna cistektomija kod muškaraca podrazumeva resekciju uretre, semenih vezikula i prostate. Kod žena podrazumeva resekciju materice i dela vagine. Gubitak ovih reproduktivnih organa moze dovesti do seksualne disfunkcije, nemogućnosti oplodnje, a kod žena nemogućnost rađanja. Lekar će takve pacijente usmeravati specijalizovanim osobama za podršku.

Radioterapija –  Neželjeni efekti radioterapije mogu se javiti u organima koji su direktno tretirani, kao i u zdravim organima koji se nalaze blizu bešike i nisu zaštićeni od X-zraka. Za rak mokraćne bešike, moderne tehnike zračenja su veoma bezbedne i ozbiljnije komplikacije se javljaju kod manje od 5% pacijenata. Efekti na urinarni sistem uključuju bol prilikom mokrenja, hitnu potrebu za mokrenjem, krv u urinu, blokadu urinarnog toka, i ulceraciju sluzokože bešike. Efekti zračenja na donje partije creva uključuju nelagodnost, proliv, sluzavu ili krvavu stolicu, i retko, perforaciju creva. Kod žena, suženje vagine može biti zakasneli efekat radioterapije u regiji karlice. Onkolog će predložiti strategiju za maksimalno sprečavanje i olakšanje ovih reakcija.

Terapija intravezikalnim ukapavanjem – Glavni neželjeni efekat intravezikalne BCG instilacije je upala mokraćne bešike ili cistitis. Najozbiljniji neželjeni efekat je sistemska infekcija, koja može nastati prolaskom bacila kroz zid bešike u krv. Iz tog razloga, ova terapija se ne preporučuje pacijentima sa oslabljenim imunim sistemom. Generalno, neželjeni efekti intravezikalne BCG terapije se mogu kontrolisati.

Intravezikalna instilacija hemioterapije lekom kao što je Mitomicin C može imati nekoliko neželjenih efekata, kao što su cistitis, alergijske i kožne reakcije.

Hemioterapija – Neželjeni efekti hemioterapije su česti ali se danas mogu dobro kontrolisati uz adekvatne mere podrške. Neželjeni efekti zavise od primenjenih lekova, doze i faktora koji su specifični za svakog pojedinačnog pacijenta. Ako je pacijent imao druge zdravstvene probleme u prošlosti, potrebno je preduzeti neke mere predostrožnosti i/ili izmeniti način lečenja. Neželjeni efekti su mnogo ozbiljniji kada se hemioterapija primenjuje sistemski (obično kroz venu), nego kada se daje lokalno, direktno u mokraćnu bešiku. Priroda, učestalost i ozbiljnost neželjenih efekata razlikuju se u zavisnosti od korišćenih kombinacija.

Najčešći neželjeni efekti su:

• gubitak ili proređenost kose;
• smanjen broj krvnih zrnaca, što može dovesti do anemije, krvarenja i nastanka modrica, i infekcija;
• malaksalost;
• osećaj mučnine.

Drugi neželjeni efekti koji se mogu javiti sa jednim ili više hemioterapeutika za rak mokraćne bešike uključuju:

• ranice u ustima i ulceracije;
• promene ukusa;
• proliv;
• osećaj peska u očima i suzenje;
• osetljivost na dnevno svetlo;
• oštećenje bubrega;
• gubitak sluha;
• oštećenje ploda u materici pacijentkinje obolele od raka koja prima hemioterapiju;
• gubitak plodnosti;
• prekid ciklusa kod žena (amenoreja), koji može biti privremen.

Povremeni neželjeni efekti uključuju:

• promene u funkciji jetre;
• oštećenje srčanog mišića;
• trnjenje ili peckanje u prstima ruku i nogu (periferna neuropatija);
• zatvor;
• zamućen vid;
• osip ili crvenilo kože;
• kašalj ili kratak dah;
• promene na jetri;
• promene u boji kože i/ili noktima;
• alergijsku reakciju;
• upalu na mestu uboda i mesta infuzije;
• groznicu i jezu.

Retki neželjeni efekti su:

• depresija;
• suve oči;
• glavobolja;
• ubrzan rad srca;
• vrtoglavica;
• povišen krvni pritisak.

Na kraju, treba napomenuti da neki hemioterapijski lekovi mogu negativno uticati na majčino mleko i ostaviti štetne posledice na bebu koja sisa.

PRAĆENJE

Nije neuobičajeno da oboleli od raka osete simptome vezane za primenu terapije i po završetku lečenja.

• Neretko se mogu javiti anksioznost, problemi sa spavanjem, depresija, a može biti potrebna i psihološka podrška
• Tokom i posle tretmana, ishrana može biti poremećena zbog gubitka apetita, mučnine i opšte malaksalosti
• Otežana koncentracija i problemi sa memorijom su česti neželjeni efekti sistemske hemioterapije

Praćenje pacijenta uz pomoć lekara

Nakon završetka lečenja, lekar će predložiti program praćenja pacijenta u cilju:

• otkrivanja i sprečavanja neželjenih efekata lečenja
• što ranijeg otkrivanja mogućeg recidiva bolesti i primene adekvatnog lečenja
• pružanja medicinskih informacija, psihološke podrške i upućivanje pacijenta na specijalizovanu podršku kako bi se obezbedio povratak normalnom svakodnevnom životu

Protokol praćenja pacijenta uključuje redovne posete lekaru i odgovarajuća ispitivanja. Protokol zavisi od stepena i stadijuma tumora bešike koji je lečen, i od vrste tretmana. Generalno, redovne posete mogu uključivati kombinaciju sledećih ispitivanja:

• Istoriju opšteg stanja pacijenta i simptoma vezanih za rak mokraćne bešike od poslednje posete lekaru
• cistoskopiju za otkrivanje recidiva i biopsiju novih promena
• snimanje gornjeg urinarnog sistema
• urinarnu citologiju: laboratorijsko ispitivanje urina na postojanje rasutih tumorskih ćelija i potencijalno tumor mokraćne bešike
• laboratorijska ispitivanja: analiza krvi i funkcije bubrega
• ponovljena radiološka ispitivanja u slučaju da su prvobitna ispitivanja pokazala patološki nalaz

Ne postoje opšte-prihvaćeni protokoli za praćenje pacijenata.

Kod nemišićno invazivnog raka bešike: regularna cistoskopija i urinarna citologija na svakih 3–6 meseci tokom prve dve godine, na osnovu rizika od recidiva, i svakih 6–12 meseci nakon toga. Nakon tretmana mišićno invazivnog raka mokraćne bešike radikalnom cistektomijom: urinarna citologija, testovi funkcije jetre i bubrega na svakih 3-6 meseci tokom dve godine, a zatim u zavisnosti od kliničke slike. Snimanje grudnog koša, gornjeg urinarnog trakta, abdomena i karlice potrebno je vršiti na 3–6 meseci tokom dve godine zbog rizika, a zatim u zavisnosti od kliničke slike.

Za pacijente sa mišićno invazivnim rakom bešike kod kojih je primenjena strategija očuvanja organa, potrebno je proceniti odgovor na lečenje nakon primene hemio-radio terapije. Nakon toga, preporučuje se isti režim praćenja kao za pacijente sa radikalnom cistektomijom. Obavezno, na svakih 3-6 meseci tokom dve godine potrebno je raditi cistoskopiju sa biopsijom i citologiju urina. Tokom praćenja pacijenta, treba obavljati monitoring i dugoročnih posledica lečenja kao i potencijalnu pojavu sekundarnih tumora.

Povratak normalnom načinu života

Povratak normalnom životu može biti težak uz činjenicu da se tumor može vratiti. Savetuje se eliminacija svih poznatih faktora rizika za rak mokraćne bešike. Posete lekaru tokom praćenja pacijenta pružaju pacijentu priliku da dobije medicinske informacije, psihološku podršku i upućivanje na specijalizovano pružanje podrške. Dodatni stručni psihološki saveti mogu biti korisni, a neki pacijenti podršku mogu pronaći u grupama pacijenata ili medijima specijalizovanim za pacijente. Dijetetičari mogu pružiti savete vezane za adekvatnu ishranu. Socijalni radnici mogu pomoći u pronalaženju sredstava za uspešnu rehabilitaciju.

RECIDIV – Ponovna pojava raka naziva se recidiv. Odluka o lečenju zavisiće od obima recidiva, i treba je pažljivo razmotriti za svakog pojedinačnog pacijenta. Kod pacijenata lečenih terapijom očuvanja organa, rezidualni tumor se može detektovati u 20% slučajeva tokom ponovne provere proširenosti bolesti. Kod 20-30% pacijenata koji su inicijalno odgovorili na terapiju razviće se novo ili recidivantno oboljenje u sačuvanoj bešici. Do 70% pacijenata nema tumor nakon prve cistoskopske kontrole. Četvrtina njih razvije nove tumore u nekom kasnijem trenutku, što zahteva dodatno lečenje (cistektomiju kada je to moguće).

Kod pacijenata sa metastatskim oboljenjem i progresijom bolesti nakon završetka prve linije terapije na bazi platine, preporučuje se druga linija hemioterapije sa Vinfluninom.

izvor: ESMO

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Rak mokraćne bešike appeared first on Svet Medicine.

Skrining podrazumena primenu nekog pregleda ili testa kod osoba bez simptoma u cilju što ranijeg otkrivanja određene bolesti. Skrining kod karcinoma dojke podrazumeva mamografiju uz obavezan klinički pregled lekara. Nekada je neophodan i pregled ultrazvukom pa i magnetnom rezonancom. Mamografija se radi nakon 45 godine. Tada ona ima najviše smisla i dijagnostička vrednost mamografije je tada najveća. Najnezgodnija dijagnostička grupa za radiologe i kliničare su mlađe žene odnosno one između 30.i 40. godine života. Tada je tkivo dojki gusto, mamografija je teška za interpretaciju, teško je bilo šta videti na njoj. Ultrazvuk je takođe ograničen, tako da kod njih treba uraditi sve dostupne dijagnostičke metode. Posebno treba da se kontrolišu oni koji imaju porodično opterećenje što podrazumeva da su im majka ili baka bolovale od karcinoma dojke ili imaju neke promene u dojkama poput fibroadenoma. Dakle potrebno je da se kontrolišu jednom godišnje kod lekara, a jednom mesečno da urade samopregled.

Mnogi ljudi se u Srbiji plaše ne samo dijagnoze već i samog pregleda. I dok jedni misle da je pregled bolan, drugi se plaše da im on ne “pogorša stanje”. Zbog toga kada se pacijentima pomene da treba da urade biopsiju, mnogi od njih zaziru od straha. A nema razloga. Bilo gde u svetu, pa i kod nas, svaka promena u dojci se prvo bioptira. Recimo u Japanu se niko ne operiše ako nema dokazanu dijagnozu karcinoma dojke. Nema studije koja govori o tome da biopsija nosi rizik od rasejavanja bolesti. Kod nas pacijenti koji se operišu u preko 90% slučajeva već imaju dokazan karcinom dojke. Što znači da su oni pre operacije već uradili biopsiju tako da znamo i sa kojim tipom tumora se suočavamo. I ta prča da je nešto bilo benigno a onda je postalo maligno zbog biopsije takođe ne stoji. Isto je i sa povredama dojki. Dosta žena dođe i kaže kako je njoj sve počelo od onda kada je udarila dojku. Možda se nisu pregledali pa ih je trauma naterala da se jave na pregled, ali sama trauma tj povreda dojke nije rizik od nastanka karcinoma.

Šta je to što možemo uraditi kako bi rizik za nastajanje kancera sveli na minimum?
Treba izbegavati alkohol, cigarete, buti umeren u hrani. Fizička aktivnost je veoma bitna. Rizik nikada nećemo svesti na nulu ali možemo dosta da ga smanjimo. Koliki je strah od kancera, vidi se po tome što mnogi imaju i strah da prođu pored Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) o čemu je svojevremeno pričao i nekadašnji direktor ove ustanove prof. dr Radan Džodić. To je on tada nazvao pravim primerom atavizma. Nažalost toga ima u našem narodu. Strah je kod nekih toliki da neće da dođu na Instututu nego obično traže doktore po nekim privatnim ordinacijama gde su konsultatnti jer se plaše da dođu na IORS. Ne znam zašto je to tako. Većina pacijenata koja dođe na Institut ima samo reči hvale kako za doktore, tako i za medicinske sestre i ostalo osoblje. Svi na Institutu se trude da rade svoj posao maksimalno dobro, ali taj atavizam je teško promeniti kod ljudi.

A kako je kancer postao – ona bolest, kojoj čak mnogi ne smeju da pomenu ni ime?
U pitanju je strah. Radi se o ozbiljnoj bolesti koja se nije nekada tako uspešno lečila kao danas. Nije bilo toliko terapijskih opcija kao danas. Ali strah je ostao, a doktore naročito nervira kada se ljudima koji propagiraju koje-kakva lečenja kancera sodom bikarbonom i sličnim, daje toliki prostor u medijima.

Koliko je kancer (rak) danas kao bolest poznat lekarima?
Ono što se otkrilo u poslednjih 10 godina je impresivno. Mnogo je učinjeno na polju bazičnih istraživanja. Ipak ne znamo sve do kraja. Osnova lečenja karcinoma je pre svega hirurgija, posebno kada se pacijent javio na vreme. Dobra hirurgija nema alternativu. Procenat benefita od hirurgije konkretno za kancer dojke je preko 80%. Sve ostalo, radioterapija, hormonska i biološka terapija, hemioterapija, predstavlja dodatak lečenju. Svakako da radioterapija, hemioterapija imaju svoju značajnu ulogu u tome da se smanji mogućnost da se bolest vrati, ali hirurgija svakako drži primat u lečenju.

Ako je strah da se ne dobije kancer na prvom mestu, onda je bojazan da se bolest ne vrati na drugom mestu. Svaki kancer ima neku svoju stopu preživljavanja. To znači da ako imamo 100 pacijenata u istom stadijumu bolesti, a npr. stopa preživljavanja je 80%, onda to znači da će 80% preživeti prvih pet godina, a 20% neće. Statistika ponekad zvuči obeshrabrujuće. Rizik kod svake maligne bolesti postoji. Treba reći da rizik od povratka bolesti nikada neće biti nula. I zato su neophodne redovne kontrole. Da je rizik nula, one ne bi imale smisao.

Priče o tome kako se mlad organizam lakše izbori sa bolešću, nije uvek sto posto tačna, barem kada je kancer u pitanju. Kada govorimo o melanomu, zbog imunološkog sistema je bolje ako ste mlađa osoba jer ishod lečenja može biti bolji. Ali kada je kancer dojke u pitanju, posebno onaj koji je hormonski zavistan, tu godine ne idu u prilog, i klinička slika je malo komplikovanija kod mlađih pacijentkinja.

Dobar hirurg je onaj koji zna dobro svoj posao ali ima i dobar odnos prema pacijentu. Kako se ophoditi prema pacijentima nema u udžbenicima ali to ipak može da se nauči. Taj odnos mnogo zavisi od kućnog vaspitanja, od urođene empatije, a neke stvari možete naučiti i od starijih mentora. Poverenje koje lekari ulivaju pacijentima je jako bitno. Nije uvek lako pacijentima reći istinu o njihovom zdravstvenom stanju. Posebno onim osetljivijim pacijentima. Ali oni moraju da znaju istinu o svojoj bolesti. Zato treba naći način kako da se pacijentu objasni ozbiljnost njegove bolesti.

Borba sa kancerom i dalje traje ali smo na dobrom putu.

The post Karcinom dojke appeared first on Svet Medicine.

Rizici od sunčanja danas

Godinama dolazi do promena na ozonskom omotaču a štetnost UV zraka je veća nego pre 30 godina. Posebno se ne preporučuje sunčanje u periodu od 10 do 16 časova. Izlaganje prekomerno suncu nije dobro, pogotovu nije poželjno da izgorite. Koža je najveći organ u telu koji pamti svaku povredu, svaku traumu. A opekotina je ogromna trauma koja može da posle 10 ili 20 godina dovede do rizika od stvaranja kancera kože.

Od zaštitnih faktora treba birati preparate za lokalnu primenu sa sposobnošću apsorpcije UV zraka. Svakako se savetuje da se na izloženim delovima tela kao što su glava, poglavina, ekstremiteti, šake koriste kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Makar od 50. A za one delove tela koji nisu toliko izloženi ili su prekriveni odećom može se slobodno aplikovati i neki manji zaštitni faktor. Ukoliko se duže vreme provodi na suncu po nekoliko puta treba nanositi kremu sa zaštitnim faktorom.

Koliko je rizično povrediti mladež, kakve promene su opasne, da li treba uklanjati mladeže?

Sami mladeži po sebi nose određeni rizik. Osobe koje imaju po telu mnogo mladeža su u višestruko većem riziku da dobiju melanom u odnosu na druge ljude. Mladeži posebno oni koji se nalaze na poglavini, koje mi ne vidimo a stalno su izloženi suncu su u ruziku da pređu u nešto maligno. Melanom, najagresivniji kancer kože, u 30% slučajeva nastaje na već postojećem mladežu. I to nije malo. U 70% slučajeva melanom nastaje na zdravoj koži. A sunčevo zračenje, pogotovu solarijumi, imaju uticaj na nastanak melanoma.

Solarijum – da li ga zaista treba izbegavati?

Naravno. Solarijum apsolutno treba izbegavati. U svetu postoje ograničenja gde je maloletnim licima zabranjeno korišćenje solarijuma. U nekim zemljama upotreba solarijama je potpuno zabranjena. Postoje studije koje pokazuju da prekomerno, dugogodišnje izlaganje UV zracima može dovesti ne samo do melanoma već i do drugih kancera kože. Apsolutno izbegavazi solarijum – dokazano je štetan.

O prognozi i toku bolesti melanoma

Na prognozu i tok bolesti ne utiče način kako je melanom nastao, već su mnogo bitniji neki drugi faktori. Sama prognoza bolesti zavisi od stadijuma bolesti. Posebno od toga kakav je melanom – da li je tanak ili debeo, da li ima ili nema ulceraciju, da li se proširio na limfne žlezde. Ono što treba da nas upozori da bi trebalo da odemo kod lekara je kada se naglo promeni oblik mladeža, kada ivice mladeža postaju nejasne prema zdravoj koži. Takođe kada u sklopu jednog mladeža imamo polja hiperpigmentacije ili depigmentacije. Svaki mladež iznad iznad 6-7 milimetara zavređuje određenu kliničku pažnju. Ako mladež prokrvari, ako vlaži, ako su pored njega uvećani limfni čvorovi trebalo bi otići kod lekara specijaliste.

Da li je svaka povreda mladeža znak za paniku i hitan odlazak lekaru?

Treba otići kod lekara ali nema mesta panici. Sama povreda neće dovesti do toga da dođe do neke maligne transformacije. Ljudi se uglavnom uspaniče i pomisle da će dobiti kancer. Ako povredite mladež trebalo bi da se javite lekaru da se taj mladež hirurški u lokalnoj anesteziji ukloni. Naravno taj mladež se svakako šalje na patohistološku analizu da bi znali da li je on zloćudan ili dobroćudan. Ali sama povreda nije faktor rizika, međutim ukoliko neki mladež često povređujemo, trebalo bi ga hirurški odstraniti.

Rast melanoma

Melanom se prvo širi površinski ali onda u jednom trenutku kreće da raste vertikalno. Dakle u dubinu. E to ne valja. I što se duže čeka mogućnost za metastaziranje je mnogo veća.

Da li je melanom izlečiv?
Ako se pacijent javi na vreme, ako je melanom tanak i ako nije probio bazalnu membranu, može se jednom običnom hirurškom intervencijom nekome spasiti život. Dakle ako ga uhvatimo na vreme pacijent je posle jedne intervencije izlečen. Ali ako se pacijent nije javio na vreme, ako je u pitanju bolest koja je uznapredovala, prognoza je lošija a preživljavanje je manje. Srećom u poslednjih nekoliko godina uvedene su mnoge savremene terapije u lečenju melanoma.

The post Melanom (zloćudni tumor kože) appeared first on Svet Medicine.

Dr sci med Marko Jevrić je rođen 21.07.1977. godine u Leskovcu gde je završio osnovnu školu i srednju medicinsku školu. Stekao je zvanje doktor medicine na Medicinskom fakultetu u Nišu 2003.godine sa prosečnom ocenom u toku studija 9.62. Tokom studija stipendista ambasade kraljevine Norveške.

Zaposlen je na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije kao specijalista opšte hirurgije od 2005. godine.

• Oktobra 2013.god položen specijalistički ispit iz opšte hirurgije sa odličnim uspehom.
• Aprila 2019.god izabran u zvanje kliničkog asistenta na Katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu

Bavi se hirurškim lečenjem raka dojke, raka štitaste žlezde, melanoma i sarkoma u kontinuitetu od 2005.godine.

Učestvovao je na domaćim i međunarodnim simpozijumima i kongresima kao slušalac i kao usmeni izlagač.

Odbrana doktorske teze 2021.god : “Ispitivanje prediktivne vrednosti molekularnih biomarkera u proceni toka i ishoda bolesti kod pacijentkinja sa luminalnim HER2 negativnim nodus negativnim karcinomima dojke” na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Mentor – Prof dr Darija Kisić Tepavčević.

U februaru 2018.god boravio na edukaciji iz hirurgije raka dojke u Japanu – Yokohama City University, JICA Project for Improvement of the National Program for early detection of breast cancer, Yokohama, Japan.

Učestvovao je na projektu “Farmakodinamska i farmakogenetska istraživanja novih lekova i prediktivna/ prognostička vrednost farmakoterapije u onkologiji ”, pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije, od 2006. do 2009. godine.

Takođe učestvovao kao istraživač EORTC-a na projektu 10085: Clinical and biological characterization of Male Breast Cancer, an international EORTC, BIG, TBCRC and NABCG intergroup study.

Autor je i koautor većeg broja radova objavlјenih u celini u domaćim i internacionalnim časopisima. Član je ESSO (Evropsko udruženje onkoloških hirurga), UOHS (Udruženje onkoloških hirurga Srbije), kao i Kancerološke i Hirurške Sekcije Srpskog Lekarskog Društva.

The post Dr Marko Jevrić (Marko Jevric, MD) appeared first on Svet Medicine.

Sredinom maja meseca 2021. godine američka agencija za lekove (FDA) odobrila je upotrebu leka Rybrevant (amivantamab-vmjw) kao prvu terapiju odraslih sa ne-sitnoćelijskim karcinomom pluća, čiji tumori imaju specifičan tip genske mutacije: EGFR egzon 20 insercione mutacije.

Karcinom pluća je jedan od najčešćih tipova karcinoma i vodeći uzročnik smrtnosti od karcinoma širom sveta, pri čemu 80-85% od svih karcinoma pluća spada u grupi ne-sitnoćelijskih karcinoma pluća (non-small cell lung cancer – NSCLC). Oko 2-3% bolesnika sa NSCLC ima insercionu mutaciju EGFR egzona 20, što spada u grupu mutacija na proteinu koji uzrokuje brz ćelijski rast, te posledično, pomaže širenju karcinoma. Inserciona mutacija EGFR egzona 20 je treći najčešći tip EGFR mutacije.

Efikasnost leka je ispitana u studiji na oko 80 bolesnika sa NSCLC i inserionom mutacijom EGFR egzona 20, čija je bolest pokazivala progresiju tokom ili posle hemioterapije bazirane na platini. Glavni ishod koji je meren je ukupna stopa odgovora (proporcija bolesnika čiji tumor je uništen ili redukovan dejstvom leka), koja je u studiji iznosila oko 40%, srednje trajanje odgovora oko 11 meseci.

Među najčešće neželjene efekte leka ubrajaju se osip, svrab, bolovi u mišićima ili zglobovima, oticanje nogu, kašalj, povraćanje. Bolesnici koji koriste ovaj lek moraju limitirati izlaganje sunčevim zracima tokom i još dva meseca nakon tretmana, a lek može uzrokovati i probleme sa vidom kao i oštećenja fetusa.

Lek je proizvod farmaceutske kuće Janssen Pharmaceutical Companies of Johnson & Johnson.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Rybrevant – novi lek u terapiji karcinoma pluća appeared first on Svet Medicine.

Američka agencija za lekove (FDA) odobrila je imunoterapisjki lek Tecentriq (Atezolizumab) u terapiji sitnoćelijskog karcinoma pluća (SCLC). Ovo je drugi imunoterapijski lek odobren za primenu u terapiji pacijenata sa uznapredovalim SCLC, ali prvi koji je odobren kao deo inicijalnog tretmana (prva linija). Koristi se uz hemioterapiju za pacijenta sa SCLC, koji nisu primali druge lekove ili terapiju.

Sitnoćelijski karcinom pluća čini oko 10% do 15% od svih karcinoma pluća. Ovaj tip karcinoma je vrlo često u uznapredovaloj fazi kada se dijagnostikuje, a pacijenti sa ovom vrstom karcinoma nemaju mnogo terapijskih opcija. Šta više, u proteklih dvadesetak godina svega nekoliko novih lekova je odobreno u terapijske svrhe u lečenju SCLC.

Lek Tecentriq (Atezolizumab) spada u checkpoint inhibitore. Ostvaruje svoje dejstvo blokirajući PD-1, protein pojedinih karcinomskih ćelija koji onemogućava imunski sistem da ih napada. Lek je već odobren u terapiji ne-sitnoćeliljskog karcinoma pluća, karcinoma mokraćne bešike i trostruko-negativnog karcinoma pluća.

Lek je prošao ispitivanje kroz kliničku studiju na preko 400 pacijenata, a glavni fokus je bio na sveukupnom preživljavanju, kao i na praćenju vremena tokom kojeg pacijenti žive bez pogoršavanja osnovne bolesti.

Neki od najznačajnijih neželjenih efekata su mučnina, periferna neuropatija, nadutost.

Lek Tecentriq (Atezolizumab) je proizvod farmaceutske kuće F. Hoffmann-La Roche/Genentech.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Tecentriq (Atezolizumab) – novi lek u terapiji sitnoćelijskog karcinoma pluća appeared first on Svet Medicine.