Infekcija može da oponaša složeno analno fistulozno oboljenje, ali se zaustavlja na analnoj ivici stoga što nema apokrinih žlezda u analnom kanalu.

Lečenje obuhvata inciziju i drenažu akutnih apscesa i otkrivanje svih hronično upaljenih fistula i debridman granulacionog tkiva. Radikalna ekscizija i transplantat kože su skoro uvek neophodni.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Zapaljenje znojnih žlezda appeared first on Svet Medicine.

Mada je etiologija nepoznata, spekuliše se da brazda stvara vakuum koji uvlači dlaku u središnje udubljenje kada pacijent sedi. Ove urasle dlake zatim mogu da se inficiraju i akutno prezentiraju kao apsces u sakrokokcigealnom regionu. Nakon što se akutna epizoda povuče, rekurencija je česta.

Akutni apsces treba incidirati i drenirati čim se dijagnoza postavi. Budući da su ovi apscesi obično veoma površni, ova procedura se često može izvesti u ordinaciji, klinici ili operacionoj sobi pod lokalnim anestetikom. Budući da rane u srednjoj liniji u ovom regionu slabo zarastaju, neki hirurzi predlažu korišćenje reza lateralno od interglutealne brazde.

Predloženo je više procedura za lečenje hroničnog pilonidalnog sinusa. Najjednostavniji metod podrazumeva otkrivanje trakta, kiretiranja dna i marsupijalizovanja rane. Rana se zatim mora održavati čistom i bez dlaka, sve dok se zarastanje ne dovrši (što često zahteva nedeljne posete ordinaciji radi nege rane).

Kao alternativa, može se načiniti mali lateralni rez i ekscidirati jama. Ovaj metod je delotvoran kod većine primarnih pilonidalnih sinusa. Uopšteno, treba izbegavati obimnu resekciju. Složeni i/ili rekurentni sinusni traktovi mogu da zahtevaju obimniju resekciju i zatvaranje Z-plastikom, klizećim ili rotirajućim režnjem.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Pilonidalna bolest appeared first on Svet Medicine.

Perianalni prostor okružuje anus i bočno se sastavlja sa glutealnim masnim tkivom. Intersfinkterični prostor razdvaja unutrašnji i spoljašnji analni sfinkter. Spojen je distalno sa perianalnim prostorom, a cefalično se produžava do rektalnog zida. Ishiorektalni prostor (ishiorektalna jama) je smešten bočno i pozadi u odnosu na anus i medijalno ograničen spoljašnjim sfinkterom, lateralno ishijumom, naviše levatorom anusa, a naniže transverzalnim septumom. Ishiorektalni prostor sadrži donje rektalne sudove i limfatike. Dva ishiorektalna prostora se pozadi spajaju iznad anokokcigealnog ligamenta, ali ispod mišića levatora anusa, stvarajući duboki retroanalni prostor. Supralevatorski prostori leže iznad levatora anusa na obe strane rektuma i komuniciraju pozadi. Anatomija ovih prostora utiče na lokalizaciju i širenje kriptoglandularne infekcije.

Kako se apsces uvećava, širi se u jednom od nekoliko pravaca. Perianalni apsces je najčešća manifestacija i javlja se u vidu bolnog otoka na analnoj ivici. Širenje kroz spoljašnji sfinkter ispod nivoa puborektalnog mišića stvara ishiorektalni apsces. Ovi apscesi mogu da postanu ekstremno veliki i ne moraju biti vidljivi u perianalnom regionu. Digitalni pregled rektuma će otkriti bolan otok lateralno u ishiorektalnoj jami. Intersfinkterični apscesi se javljaju u intersfinkteričnom prostoru i poznato je da ih je teško dijagnostikovati, što često zahteva pregled pod anestezijom. Karlični i supralevatorski apscesi su retki i mogu da budu rezultat širenja intersfinkteričkog ili ishiorektalnog apscesa naviše, ili širenja intraperitonealnog apscesa naniže.

Dijagnoza

Jak bol u anusu je najčešća prezentirajuća tegoba. Hodanje, kašalj ili napinjanje može da pogorša bol. Palpabilna masa se često detektuje inspekcijom perianalne oblasti ili digitalnim pregledom rektuma. Povremeno, pacijenti će se prezentirati sa groznicom, retencijom mokraće ili sepsom opasnom po život. Dijagnoza perianalnog ili ishiorektalnog apscesa se obično može postaviti samim fizičkim pregledom (bilo u ordinaciji ili u operacionoj sali). Međutim, složena ili atipična prezentacija može da zahteva vizualuzacione studije, kao što su CT i MRI, radi punog razaznavanja anatomije apscesa.

Lečenje

Anorektalne apscese bi trebalo lečiti drenažom čim se postavi dijagnoza. Ako je dijagnoza pod znakom pitanja, pregled pod anestezijom je često najekspeditivniji način potvrđivanja dijagnoze i lečenja problema. Zakasnelo ili neadekvatno lečenje može ponekad da izazove ekstenzivno gnojenje opasno po život, sa masivnom nekrozom tkiva i septikemijom. Antibiotici su indikovani samo ako postoji masivan prekrivajući celulitis ili je pacijent imunokompromitovan, ima dijabetes melitus ili oboljenje srčanih zalistaka. Antibiotici sami nemaju efekta u lečenju perianalne ili perirektalne infekcije.

Perianalni apsces. Većina perianalnih apscesa se može drenirati pod lokalnom anestezijom u ordinaciji, klinici ili sobi za hitne intervencije. Veći, složeniji apscesi mogu zahtevati drenažu u operacionoj sali. Krstasti rez kože i potkožnog tkiva se izvodi preko najizraženijeg dela apscesa i ekscidiraju se “uši” kako bi se sprečilo prevremeno zatvaranje. Nije neophodno tamponiranje rane, a sedeće kupke započinju sledećeg dana.

Ishiorektalni apsces. Ishiorektalni apsces izaziva difuzni otok u ishiorektalnoj jami koji može da zahvata jednu ili obe strane, stvarajući “potkovičasti” apsces. Prosti ishiorektalni apscesi se dreniraju kroz rez na koži koja ih prekriva. Potkovičasti apscesi zahtevaju drenažu dubokog retroanalnog prostora i često zahtevaju protivrezove jednog ili oba ishiorektalna prostora.

Intersfinkterični apsces. Poznato je da je intersfinkterične apscese teško dijagnostikovati zbog toga što stvaraju malo otoka i slabe perianalne znake infekcije. Bol se tipično opisuje kao dubok i “gore unutra” u analnoj oblasti, i obično ga pogoršava kašljanje ili kijanje. Bol je tako intenzivan da obično onemogućava digitalni rektalni pregled. Dijagnoza se postavlja na osnovu visokog indeksa sumnje i obično zahteva pregled pod anestezijom. Nakon što se identifikuje, intersfinkterični apsces se može drenirati putem ograničene, obično zadnje, unutrašnje sfinkterotomije.

Supralevatorski apsces. Ovaj tip apscesa nije čest i može biti težak za dijagnostikovanje. Usled blizine peritonealne duplje, supralevatorski apscesi mogu da imitiraju intra-abdominalne uslove. Digitalni rektalni pregled može da otkrije indurisanu, ispupčenu masu iznad anorektalnog prstena. Esencijalno je identifikovati izvor supralevatorskog apscesa pre lečenja.

Ako je apsces posledica širenja naviše intersfinkteričnog apscesa, treba ga drenirati kroz rektum. Ako se drenira kroz ishiorektalnu jamu, može rezultirati složena, suprasfinkterična fistula. Ako supralevatorski apsces nastaje širenjem naviše ishiorektalnog apscesa, treba ga drenirati kroz ishiorektalnu jamu. Drenaža ovog tipa apscesa kroz rektum može da rezultira ekstrasfinkteričnom fistulom. Ako je apsces posledica intra-abdominalnog oboljenja, primarni proces zahteva lečenje i apsces se drenira najdirektnijim putem (transabdominalno, rektalno ili kroz ishiorektalnu jamu).

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Anorektalni apsces appeared first on Svet Medicine.

Američka agencija za lekove (FDA) odobrila je primenu leka Trogarzo (ibalizumab-uiyk), novi antiretrovirusni lek za odrasle sa HIV-om, kod kojih HIV infekcija se ne može sa uspehom lečiti drugim terapijskim protokolima. Trogarzo se primenjuje intravenski u jednoj dozi svake dve nedelje, I koristi se u kombilaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima.

Dok se većina pacijenata sa HIV-om može uspešno lečiti korišćenjem kombinacije dva ili više antiretrovirusnih lekova, dotle mali procenat pacijenata pokazuje multirezistentnost na primenjene terapijske protokole, označavajući ove pacijente kao visoko rizične za sve HIV-povezane komplikacije pa I progresiju bolesti ka smrtnom ishodu.

Sigurnost I efikasnost leka Trogazgo ispitana je kroz kliničku studiju na preko 40 teško obolelih pacijenata sa multirezistentom HIV-1 infekcijom, kod kojih je visok nivo virusa (HIV-RNA) u krvi I pored upotrebe antiretrovirusnih lekova. Mnogi od ovih pacijenata su prethodno bili tretirani sa 10 I više antiretrovirusnih lekova. Tokom primene leka kod većine je zapažen znatni pad u vrednosti nivoa HIV-RNA u krvi. Nakon 24 nedelje primene leka kod 43% pacijenata postignuta je HIV-RNA supresija.

Mađu najčešće prijavljivanim neželjenim efektima terapije navode se dijareja, mučnina, svrab.

Lek je proizvod farmaceutske kompanije TaiMed Biologics USA Corp.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Trogarzo – Novi lek u terapiji HIV (AIDS) appeared first on Svet Medicine.

 Istorijat

Postoji više teorija o poreklu HIV-a. Danas je dosta prihvaćena “lovačka teorija” po kojoj je HIV virus nastao ukrštanjem dva tipa SIV virusa (simian immunodeficiecy virus) od koga oboljevaju šimpanze (Pan troglodytes troglodytes). Prema ovoj teoriji, virus je nastao kod šimpanze koja je bila inficirana sa oba tipa SIV virusa a transmisija na čoveka se odigrala tokom obreda inicijacije koji postoje u nekim afričkim plemenima a koji podrazumevaju konzumaciju živog, termički neobrađenog srca šimpanze (na taj način mladi lovci dokazuju pred ostalim članovima plemena da su postali odrasli muskarci).

Prisustvo HIV virusa, dokazano u uzorcima plazme i limfnog čvora uzetih 1959.g. i 1960.g. u DR Kongu, kao i uzorcima tkiva tinejdžera koji je umro 1969.g. u Sent Luisu, SAD i norveškog mornara koji je umro 1976.g., sve u vreme kada nije bio razvijen genetski inženjering, opovrglo je sve teorije zavere da je virus veštački kreiran u laboratoriji.

Bolest je prepoznata kao poseban klinički entitet 1981.g. u SAD među grupom mladih homoseksualaca i grupom intravenskih narkomana obolelih od retke oportunističke infekcije – Pneumocystis carinii pneumonije (PCP). 1983.g., dva naučnika, Robert Gallo i Luc Montagnier, nezavisno su jedan od drugog otkrili novi infektivni agens, prisutan u krvi obolelih. Gallo je novootkriveni virus nazvao HTLV-III (humani T-limfotropni virus 3), a Montagnier LAV (lymphadenopathy-associated virus). Kasnije se ispostavilo da je reč o istom virusu pa je preimenovan u HIV 1. 1985.g. je otkriven HIV2. Gaëtan Dugas, stjuard kanadske avio-kompanije smatra se indeks slučajem (patient zero) HIV-a u Severnoj Americi (transmisija virusa iz Afrike).

Nije poznato da je ijedna infektivna bolest do sada za tako kratko vreme izazvala tako veliki strah i interesovanje u celom svetu kao što je to slučaj sa sidom. Procenjuje se da je danas oko 40 miliona ljudi u svetu inficirano virusom HIV-a. Konzervativci sidu koriste kao činjenicu da “seksualna revolucija jede svoju decu” a kler je smatra “kaznom božjom” za homoseksualce i narkomane.

I pored ogromnog broja naučnika angažovanih na rešavanju problematike HIV-a, još uvek nije pronadjen način da se inficirane osobe izleče niti je pronađena vakcina da se zdravi ljudi zaštite. Otkriven je, međutim, veliki broj antiretroviralnih lekova koji su doveli do produženja životnog veka obolelih. Vest o izlečenju prvog pacijenta od HIV-a pojavila se u medijima 2008. ali samo izlečenje nije još zvanično naučno potvrđeno. U pitanju je pacijent Timothy Ray Brown koji je pored toga što je bio inficiran HIV-om bolovao i od akutne mijeloidne leukemije. Gero Hütter, nemački hematolog, došao je na ideju da pacijentu presadi koštanu srž od donora koji je rezistentan na HIV (poznato je da postoje ljudi koji ne poseduju CCR5 receptore na površini limfocita odgovorne za ulazak virusa u ćeliju; najviše ih je u populaciji skandinavskih zemalja, a na drugom mestu su balkanske zemlje). Na taj način, Hütter je navodno uspeo da izleči pacijenta i od HIV-a i od leukemije. Vreme će pokazati da li je ovo stvarno i bio prvi slučaj uspešnog izlečenja.

Etiologija

Virus humane imunodeficijencije (HIV) pripada porodici Retrovirida, rodu Lentivirusa (RNK virus). Zahvaljujući glikolipoproteinskom omotaču virus je osetljiv na najobičnije dezinficijense i deterdžente. Ova njegova osobina ima veliki značaj u epidemiologiji side. Na temperaturi od 56C ugine već za 30 minuta a u kiseloj ili baznoj sredini za 10min. Relativno je otporan na UV i jonizujuće zrake.

Epidemiologija

Rezervoar infekcije je isključivo čovek a izvor mogu biti sve telesne tečnosti. Načini transmisije (prenosa infekcije) su:

1.  seksualni put
2.  krv, krvni derivati (nesterilne igle, špricevi)
3.  vertikalna transmisija (sa majke na dete, najčešće u toku porođaja)

AIDS nije više bolest homoseksualaca, prostitutki, hemofiličara i narkomana. Svako ko se na bilo koji način rizično ponaša može dobiti infekciju (nije dakle akcenat na rizičnim grupama već na rizičnom ponasanju).

• TELESNE TEĈNOSTI KAO IZVOR INFEKCIJE

Infektivnost zavisi od vrste telesne tečnosti i stadijuma HIV infekcije. Uvek su infektivni krv, semena i presemena tečnost, vaginalni sekret i majčino mleko. HIV se ne može preneti pljuvačkom, plodovom vodom, likvorom, sinovijalnom tečnošću niti preko suza i znoja.

• SEKSUALNI PUT PRENOŠENJA INFEKCIJE

Dominantan je način prenošenja u Africi. Postoji globalni trend porasta ovog načina prenošenja. Makar i jedan jedini, bilo koji oblik seksualnog opštenja, ako je nezaštićen → rizičan je.

• KRV, KRVNI DERIVATI, INTRAVENSKA APLIKACIJA DROGA

Korišćenje zajedničkog šprica ili igle (kod i.v.. narkomana) ili zajedničke slamčice za kokain je rizično. Drugi načini aplikacije nisu per se rizični. Od 1985.g. (kada je uvedeno obavezno testiranje jedinica krvi na HIV) mogućnost da neko primi transfuzijom inficiranu krv je samo teoretska (1:650 000, zbog “perioda prozora”- videti u daljem tekstu).

Prosečan rizik od inficiranja HIV-om, pod pretpostavkom izlaganja odgovarajućem infektivnom izvoru, pri različitim načinima (putevima) ekspozicije:

•  Transfuzija HIV+ krvi: 90%
•  Porođaj (za dete HIV+ majke): 20-25%
•  I.V. upotreba droga, deljenje igle: 0, 67%
•  Receptivni analni odnos: 1-3%
•  Insertivni analni odnos: 0,1%
•  Receptivni vaginalni odnos: 0,1%
•  Insertivni vaginalni odnos: 0,01%
•  Receptivni oralni odnos sa ejakulacijom: 0,1%
•  Receptivni oralni odnos bez ejakulacije: ?
•  Insertivni oralni odnos: ?

HIV se NE MOŽE DOBITI uobičajenim kućnim kontaktom sa HIV inficiranom osobom: rukovanjem, poljupcem u obraz, boravkom u istoj prostoriji, spavanjem u istom krevetu, korišćenjem zajedničkog kupatila i toaleta (odvojiti pribor za ličnu higijenu – brijač, četkica za zube).

Mehanizam nastanka HIV infekcije

Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti, virus mora prvo da dospe u krv. Delovima svog omotača (gp 120 i gp 41) se prikači za receptore na površini CD4+ T-limfocita (koreceptor CCR5). Nakon vezivanja, virus ulazi unutar ćelije, ugrađuje svoj genetski materijal u genetski materijal ćelije (uz pomoć enzima reverzne transkriptaze) i na taj način počinje da se razmnožava (koristeći mehanizme replikacije i transkripcije domaćina). Ishod je najčešće smrt inficiranih ćelija. Tokom vremena dolazi do postepenog opadanja broja Th limfocita (oko 1200/mm³ ima ih kod zdrave osobe; kada broj padne ispod 200/mm³ nastupa SIDA).

Imunski odgovor na HIV je humoralni (B limfociti luče Anti-HIV antitela) i celularni (CD4= T helper= Th limfociti- orkestratori imunskog odgovora i CD8= T citotoksični= Tc limfociti).

U roku od 5 do 7 dana virus dospeva u krv (iz izvora infekcije; za to vreme prolazi kroz mukozu ili epidermis i dermis, regionalne limfne čvorove a preko njih u krv).

Stadijumi HIV infekcije

•  Akutni retroviralni sindrom [Antitela]
•  Asimptomatski period [CD4 <1000]
•  Rana simptomatska HIV infekcija [CD4 <500]
•  Oportunističke Infekcije “AIDS” [CD4 <200]
•  Uznapredovali “AIDS” [CD4 <50]

Akutni retroviralni sindrom

Oko 50-80% osoba ima neke simptome dok ostatak prođe ovaj period asimptomatski. Simptomi se obicno jave 1-6 nedelja nakon HIV infekcije. U pitanju su blagi simptomi koji prolaze bez specifičnog lečenja. Ova faza se naziva i bolest serokonverzije. Akutni retroviralni sindrom se može ispoljiti kao:

• sindrom mononukleoze- febrilnost, faringitis, limfadenopatija, ospa-raš

• meningealni sindrom

•  gripozni sindrom.

Klinički asimptomatska faza

Ovaj stadijum u proseku traje oko 10 godina, ali može trajati i znatno kraće ili nešto duže, što je sve individualno. Prolazi bez ikakvih simptoma (eventualno mogu biti uvećani limfni čvorovi). Količina virusa u perifernoj krvi pada ali se i dalje mogu detektovati Anti-HIV antitela.

Rana simptomatska HIV infekcija

Kako vreme odmiče, imunski sistem nije više u stanju da se izbori sa virusom:

• funkcija limfnih čvorova slabi usled dugogodišnje intenzivne aktivnosti;
• virus mutira i postaje više patogen za Th-limfocite;
• organizam nije više u stanju da održava tempo zamene T-ćelija koje su uništene i njihov broj počinje da pada.

AIDS

Sida je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno najteža faza infekcije. Praktično svi organi i sistemi mogu biti zahvaćeni HIV infekcijom kada dođe do AIDS-a. Infekcije su neobične ili po svom uzročniku ili po lokalizaciji, zbog toga što kod zdravih ljudi nikada ne izazivaju promene (ili jako retko). Nazivaju se oportunističke infekcije. Javljaju se i specifične vrste tumora. Ove infekcije i tumori jednim imenom se nazivaju AIDS indikativne bolesti.

Plućne manifestacije AIDS-a

• Kašalj je jedan od najčešćih simptoma.
• Sinusitis (uporni, rezistentni na terapiju)
• Pneumocystis carinii pneumonia (PCP): suv kašalj, dispnea
• Tuberkuloza: znojenje, hemoptizije
• Bakterijska pneumonija (bakteriološki pregled sputuma)
• Kapoši sarkom (prisustvo i kožnog oblika, bronhoskopija)
• Rak pluća (prisustvo rizikofaktora)
• ostali: Criptococcus

Neurološke manifestacije

• Periferna neuropatija
• Post-herpetička neuralgia
• Syphilis
• Glavobolje
• Ekspanzivne lezije (CD4<200)
• Meningitis

EKSPANZIVNE LEZIJE CNS-a:

• Toksoplazmoza mozga
• Primarni limfom mozga
• Progresivna multifokalna
• leukoencefalopatija(PML)
• HIV demencija- HIV encefalopatija ne spada u ekspanzivne lezije

Dijagnostika HIV infekcije

METODE ZA UTVRĐIVANJE:

1.  Prisustva virusa ili delova virusa (izolacija virusa, ELISA p24, PCR)
2.  Prisustva antitela na virus ili njegove delove (ELISA, Western blot)

Rutinski screening test- ELISA antiHIV test

• Potvrdni tzv. konfirmacioni test je WESTERN BLOT
• Još precizniji i bolji je PCR – Polimerase chain reaction (Polimerazna lančana reakcija)
• P24 ELISA je ranije pozitivan ali ne tako osetljiv

   

• Test se radi najranije 4-6 nedelja posle rizičnog kontakta (prosečno 2 meseca), ponavlja se na 3 i 6 meseci.
• Mogućnost da je neko ostao negativan na testu a suštinski je inficiran posle godinu dana je TEORETSKA
• ELISA nije 100% sigurna → lažno pozitivan ili negativan rezultat
• Period prozora (Window time): 
  period od 6 nedelja do 6 meseci (prosecno 1,2-2,1 mesec) kada su rutinski ELISA testovi negativni a čovek je sustinski inficiran

Lečenje HIV infekcije

• ANTIRETROVIRALNI LEKOVI (HAART- Highly Antiretroviral Therapy)
• Ostali LEKOVI → ANTIMIKROBNI LEKOVI (antibiotici, antigljivični, antiparazitarni lekovi),
  CITOSTATICI, zračna terapija

ANTIRETROVIRALNI LEKOVI

• NIRT– Nukleozidni Inhibitori Reverzne Transkriptaze
• NNIRT– NeNukleozidni Inhibitori Reverzne Transkriptaze
• PI– Proteaza Inhibitori
  – Inhibitori fuzije 2003.
  – Inhibitori integraze 2008.
  – Inhibitori koreceptora 2008.

Postojeći antiretroviralni lekovi

Kombinovana terapija
2 NIRT + 1 NNIRT ili 1 PI !!!

Prevencija HIV infekcije i AIDS-a

• Specifična prevencija- vakcina ne postoji
• Problemi konstrukcije vakcine:

– Mutagenost virusa
– Bezbednost vakcine
– Nedovoljno efikasna mrtva
– Podjedinične vakcine

MERE NESPECIFIĈNE PREVENCIJE

1.  Prevencija seksualne transmisije
2.  Prevencija prenošenja preko krvi
3.  Prevencija prenošenja sa majke na dete

1. PREVENCIJA SEKSUALNOG PRENOŠENJA INFEKCIJE

• Izbegavanje seksualnog odnosa sa HIV+ osobom
• Redukcija broja partnera
• Upotreba prezervativa (kondoma)

  Zašto baš prezervativ?

• Predstavlja mehaničku barijeru
• Sprečava trudnoću i druge polne bolesti
• Jeftin je i lako dostupan

2. PREVENCIJA UPOTREBE NESTERILNIH IGALA

• Prevencija intravenske narkomanije
• Ako već ne mogu preći na metadonski ili neki drugi program lečenja:
  OBUKA → jednokratni špric i jednokratna igla, nikada ne upotrebljavati zajednički pribor, dezinfekcija mesta za ubod.

3.PREVENCIJA PRENOŠENJA INFEKCIJE SA MAJKE NA DETE

• Savetovanje HIV+ žena
• Savetovanje HIV+ trudnica
• Medicinski prekid trudnoće
• Lečenje HIV+ trudnica
• Zabrana dojenja
• O ishodu trudnoće odlučuju žena i lekar zajedno…

• Ako se na vreme dijagnostikuje HIV infekcija i primeni odgovarajuća profilaksa (terapija), a porođaj adekvatno završi, rizik vertikalne transmisije je manji od 2 % . Bez profilakse, rizik da beba bude inficirana u slucaju HIV+ majke je oko 40%.

Postekspoziciona profilaksa- PEP

R I Z I K

•  Rizik izlaganja krvi i patogenima iz krvi je blago viši za zdravstvene radnike nego za osobe koje ne rade sa krvlju.
•  Perkutana povreda (ubod iglom ili posekotina oštrim predmetom )
•  Kontakt sluzokože ili ne-intaktne kože (koža koja je razderana ili zahvaćena dermatitisom ). RIZIK ZNATNO NIŽI

Rizik infekcije posle perkutane povrede:

•  Za hepatitis B virus ( HBV), ako je krv: 23-37-62%
•  Za hepatitis C virus ( HCV ), rizik prenošenja HCV infekcije je oko 1.8% ( 0-7% )
•  Za HIV, rizik prenošenja je oko 0.3%

Rizik infekcije je viši u slučaju:

• izlaganja većoj kolicini krvi ili druge infektivne tečnosti
• izlaganja krvi pacijenta u uznapredovaloj fazi bolesti
• duboke perkutane povrede
• povrede šupljom iglom napunjenom krvlju

Osnovne mere predostrožnosti

• Pranje ruku
• Koristiti zaštitnu opremu: rukavice, zaštitne naočare i maske
• Rukavice se obavezno nose pri svakom pristupu venskoj i arterijskoj krvi
• Koristiti igle uz oprez:
  – koristiti igle u sigurnom okruženju
  – kontejner za odlaganje igli u blizini
  – ne vršiti rekap igli

P E P 2. korak: PRIJAVA I DOKUMENTACIJA

PRIJAVITI

PEP PROTOKOL
ZDRAVSTVENI DOSIJE MEDICINSKOG RADNIKA
Potrebno je zabeležiti:

•  datum i vreme izlaganja
•  detalji događaja: gde i kako je došlo do izlaganja, mesto izlaganja na telu, ako je izlaganje povezano sa iglom treba zabeležiti tip igle
•  detalji izlaganja: tip i količina tečnosti ili materijala, težina izlaganja

PEP 3. korak: ISPITIVANJE IZLAGANJA

RIZIK POSTOJI

☻ Krv ☻ Ejakulat ☻ likvor
☻ Sinovijalna tečnost ☻Pleuralna tečnost
☻ Peritonealna tečnost ☻ Perikardijalna tečnost
☻ Vaginalni sekret ☻ Amnionska tečnost

RIZIK NE POSTOJI
osim ako ne sadrže vidljivu krv:

Urin Sputum Saliva
Stolica Emesis Nosni sekret
Suze Znoj

PEP 4. korak: ISPITIVANJE IZVORA IZLAGANJA
kada je pacijent koji predstavlja izvor poznat

• Testirati pacijenta na HbsAg, HCV-At i HIV-At
• NE preporucuje se PCR HIV RNK
• Razmotriti korišćenje brzog HIV-At testa
• Ako osoba koja predstavlja izvor NIJE HIV pozitivna dalje praćenje zdravstvenog radnika nije potrebno
• Za pacijente koji ne mogu da se testiraju, razmotriti medicinsku dijagnozu, kliničke simptome i anamnezu rizičnih ponašanja

Kada pacijent koji predstavlja izvor NIJE poznat:

• Ispitati verovatnoću visoko rizičnog izlaganja:
  • Razmotriti verovatnoću infekcije medju pacijentima u okruženju izlaganja:
    npr.koliki je nivo prenošenja infekcije u tom društvu?
    Da li se klinika / bolnica brine o većem broju HIV bolesnika?
• Ne ispitivati upotrebljivane igle na patogene, jer je pouzdanost ovakvih nalaza nepoznata

• HIV PEP treba da se započne ODMAH, NAJDALJE DO 36h, posle toga zatražiti savet stručnjaka
• TRAJANJE 4 NEDELJE

Izlaganja HIV-u

•  osnovni režim 2 leka, adekvatan za većinu izlaganja
•  prošireni režim 3 leka, za izlaganja koja predstavljaju povišen rizik
•  Ako je posle incidenta nepoznat nivo rizika, bolje je započeti osnovnu PEP sa 2 leka , nego odložiti PEP.
•  Ako su informacije o izvoru nepoznate, i doneta je odluka da se započne PEP, onda ne treba odlagati PEP, jer terapija može da se menja ako je potrebno i ako je započeta PEP. Ako se požaţe da je pacijent koji predstavlja izvor HIV negativan, treba prekinuti PEP.

Izvor: Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine, MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post HIV infekcija i AIDS appeared first on Svet Medicine.

1.  U toku trudnoće
   (prenatalna, intrauterina, kongenitalna)

    

2.  Za vreme porodjaja (perinatalna)

    

3.  Posle porođaja (postnatalna)

Prenatalne i perinatalne infekcije su uzrok oko 10% kongenitalnih malformacija.

Putevi infekcije

•  HEMATOGENO – preko krvi kroz placentu (rubella, toxoplasma, Treponema pallidum)
•  ASCEDENTNO – ushodno iz vagine (bakterijske infekcije, Chlamidia)
•  PER CONTINUITATEM – chorioamnionitis (bakterije)
•  DOJENJEM (HIV)

Delovanje infekcije na fetus

•  DIREKTNO
•  INDIREKTNO – hiperpireksija, hemijski, metabolički poremećaji, hipokalijemija
•  PREDISPONIRAJUĆI ĈINIOCI: vrsta uzročnika, gestacijska starost, zrelost placente, prematuritet

Dijagnostika

•  POSTNATALNA – postojeće kongenitalne malformacije
•  PRENATALNI SKRINING  najvažniji

1.  SEROLOŠKA DIJAGNOSTIKA

   ELISA METODE – detekcija IgM antitela iz krvi majke, novorođenčeta ili ploda (kordoamniocentezom), plodove vode (amniocentezom). Prisustvo IgM antitela bilo gde označava akutnu infekciju majke ili ploda. IgG antitela kod majke označavaju staru infekciju, kod ploda ili novorođenčeta se pasivno prenose i gube se za 6 meseci. Ukoliko im titar raste posle porođaja znače ili infekciju krajem trudnoće ili perinatalnu infekciju.
   Testovi aviditeta- ili afiniteta. Određivanjem aviditeta IgG antitela može se najpribližnije utvrditi starost infekcije. Što je aviditet viši (izražava se u %) to znači da je infekcija starija.

    

2.  IZOLACIJA VIRUSA ILI BAKTERIJA
3.  PCR TEHNIKE
   Za njih važi da su skupe, nisu rutinske ali se rade i kod nas.

Virusne infekcije u trudnoći

RUBELLA:

• spontani pobačaj
• mrtvorođenje
• rađanje deteta sa kongenitalnim anomalijama
• Najopasniji, prva rubela u periodu organogeneze prvih 12-16 gestacijskih nedelja:
  GREGOV TRIJAS: ductus botali, gluvoća, slepilo, mogući hepatitisi, mentalna retardacija, mikrocefalija.
• Ukoliko se utvrdi akutna rubela u prvom trimestru trudnoće indikovan je prekid trudnoće.

CITOMEGALOVIRUS (CMV):

• prenatalno rana trudnoća → kongenitalna oštećenja
• prenatalno kasnije u gestaciji → rađanje naizgled zdravog deteta koje će kasnije razviti oštećenja, najčešće oka i sluha, mentalni deficit
• perinatalno → najčešće blaga pneumonija ili asimptomatska
• Prva infekcija u organogenezi → indikovan pobačaj (rađanje deteta sa citomegalijskom inkluzionom bolešću – hepatosplenomegalija, trombocitopenija, horioretinitis, petehije, mikrocefalija).
• Deca sa kongenitalnom ili perinatalnom infekcijom izlučuju virus urinom i pljuvačkom do godinu dana i treba da se izoluju.

HERPES SIMPLEX VIRUS (HSV):

• Prva HSV1 infekcija u organogenezi je ekstremno retka, ipak dovodi do teških oštećenja ploda.
• Najčešće se infekcija novorođenčadi događa sa HSV2 u toku porođaja majke koja ima aktuelni genitalni herpes. Mogući ishod:

1.  GENERALIZOVANI OBLIK, SEM disease
2.  MENINGOENCEPHALITIS
3.  kožni oblik

TEŠKE SEKVELE (izuzev kožne forme?)

VARICELLA ZOSTER VIRUS (VZV):

• Retko, ali u prvih 16 nedelja može dovesti do hipolazije udova, oštećenja centralnog nervnog sistema (CNS-a), oštećenja oka
• Posle 16. nedelje ne dovodi do kongenitalnih oštećenja, ali deca rano postnatalno mogu dobiti zoster

SINDROM PERINATALNE VARICELLE

• najopasniji period je kad majka dobije varicelu 5 dana pre i 2 dana posle porođaja → teška varicella novorođenčeta
• Prevencija: Aciklovir majci, detetu VZVHIG plus aciklovir

•  Parvo B19 → dovodi do pobačaja ali ne i do kongenitalnih oštećenja
•  HBV, HCV → dovode do infekcije deteta ali ne i do malformacija
•  HPV → infekcija u toku porođaja, kasnije u životu respiratorni juvenilni laringitis, bradavice
•  Enterovirusi: retko dovode do kongenitalnog oštećenja, ali ipak mogu; mogu nastati u bilo kojem periodu trudnoće i posle porođaja.

Bakterijske infekcije u trudnoći

•  LISTERIOZA dovodi do spontanog pobačaja, mrtvorođenja ili prevremenog porođaja. Nastaje u bilo koje vreme gestacije.
  24-48h posle porođaja GRANULOMATOSIS INFANTISEPTICA → mikroapscesi u svim organima, smrtnost je oko 50%. Posle ovog perioda, postnatalno nastaje meningitis, sepsa
•  Streptococcus pyogenes → ascendentno, sepsa – meningitis
•  Chlamidia → chorioamnionitis koji nastaje ascendentno, dovodi do prevremenih porođaja, najčešće u toku samog porođaja
•  Treponema pallidum → hematogeno, kongenitalni sifilis, rani ili kasni

Protozoalne infekcije u trudnoći

Toxoplasma gondii majke, putem ingestija cista, često je asimptomatski ali može i gl. forma

• RANA GESTACIJA pobačaj, kongenitalne malformacije, mrtvorođenje
• Drugi trimestar KLASIĈNA KONGENITALNA TOKSOPLAZMOZA: 15-25 nedelje, hepatosplenomegalija, ikterus, chorioretinitis, encefalitis, kalcifikacije u mozgu, ospa
• Treći trimestar UGLAVNOM BEZOPASAN
• Terapija majke do 16. nedelje spiramicin;
  posle 16. nedelje, ako je inficirana samo majka → i dalje spiramicin do poroda,
                               ako je i fetus → od 16. nedelje pirimetamin i sulfadiazin uz leukovorin

Plasmodium→  malarija,

• pobačaj, mrtvorodjenje, spontani pobačaj.
• Pri sumnji na kongenitalnu infekciju savetuje se da se uradi TORCH test!

TORCH je test krvi na navedene grupe bolesti :

1.  T oxoplazmoza
2.  O stale infekcije – sifilis, hepatitis B, varicella zoster
3.  R ubella – virus koji izaziva bolest sličnu rubeoli (German measles)
4.  C ytomegalovirus ili CMV
5.  H erpes simplex virus – uzročnik genitalnog herpesa.

_____________________________________________
Izvor: Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine; 
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Infektivne bolesti u trudnoći appeared first on Svet Medicine.

To je DNK virus koji spada u herpesviridae. Slabo je otporan u spoljašnjoj sredini. Sadrži kapsidni antigen (Ag- EBV-VCA) na koji se stvaraju antitela IgM i IgG klase.

Epidemiologija

• Rezervoar je čovek. Izvor infekcije može biti: saliva, krv ili cervikalni sekret.
• Prenosi se bliskim kontaktom: pljuvačkom (bolest poljupca), seksualnim putem ili produktima krvi.
• Javlja se epidemijski u jesen i proleće. U zemljama sa nižim ekonomskim standardom oko 90% populacije je seropozitivno do 4. godine života. U Srbiji i SAD oko 50% je seropozitivno do pete godine, ostalih 50% postane u uzrastu između 14 i 25 godina.

PATOGENEZA

EPITELNE ĆELIJE OROFARINKSA

1.  Replikacija virusa (EBV DNA +)

    

2.  infekcija B-limfocita preko svojih receptora

    

3.  prenose virus na ćelije RESa 
   (stadijum inkubacije 30- 60 dana)

    

4. a) LITIČKA REAKCIJA – smrt B-limfocita 
   b) LATENTNA INFEKCIJA
   Formiranje plazmida
   Povremena replikacija virusa
   Poliklonalna proliferacija B-limfocita

    

5. Stimulacija T-limfocita
   SUPRESORI → inhibišu proliferaciju B-limfocita
   CITOTOKSIĈNI → liziraju B-limfocite u kojima se vrši replikacija virusa

    

6. U perifernoj krvi se javljaju VIROCITI 
   (povećan broj T-limfocita)

HETEROFILNA ANTITELA

Kliničke manifestacije EBV infekcije

1. PRIMARNA INFEKCIJA

•  Asimptomatska serokonverzija
•  Infektivna mononukleoza
•  Primarna atipična EBV infekcija
•  Hronična infektivna mononukleoza
•  X vezani limfoproliferativni sindrom.

INFEKTIVNA MONONUKLEOZA – LAKŠI OBLIK (7-10 DANA)

•  Postepen početak (umor, malaksalost gubitak apetita)
  • Retrobulbarna glavobolja, gušobolja,
  • subfebrilne temperature
• OBJEKTIVNO: edem lica i kapaka
  • Limfadenomegalija
  • Angina catarhalis
  • Hepatosplenomegalija

TEžI OBLIK INFEKTIVNE MONONUKLEOZE

•  Traje 2-3 nedelje
•  Telesna temperatura po tipu continue ili intermitentna
•  Angina membranacea seu confluens
•  Govor “na puna usta “
•  Generalizovana limfadenomegalija
•  Hepatosplenomegalija

AKUTNA FAZA
(moguće kliničke manifestacije )

•  ENANTEM (petehijalan na prelazu mekog i tvrdog nepca)
•  EGZANTEM (makulopapulozan ili petehijalan)
•  IKTERUS

KLINIČKI OBLICI

•  TIFOIDNI
•  ANGINOZNI
•  GLANDULARNI

KOMPLIKACIJE

•  CNS: meningitis, encefalitis, mijelitis, poliradikuloneuritis.
•  INTERSTICIJALNA PNEUMONIJA
•  RUPTURA SLEZINE
•  MEHANIČKA OPSTRUKCIJA DISAJNIH PUTEVA
•  HEMATOLOŠKE: (autoimune trombocitopenije i neutropenije)

DIJAGNOZA

•  HEMATOLOŠKI NALAZI
  •  Leukocitoza sa limfomonocitozom
  •  Virociti (T-limfociti)
  •  Neutropenija
  •  Trombocitopenija
•  FUNKCIONE PROBE JETRE

• SEROLOŠKA DIJAGNOZA
  •  Paul-Bunel Davidsonova reakcija
  •  Negativna kod dece do 4 godine
  •  Može biti lažno pozitivna
  •  Anti VCA (virus capsid antigen) IgM antitela

REAKTIVACIJA EBV INFEKCIJE

•  BURKITTOV LIMFOM
•  NAZOFARINGEALNI KARCINOM
•  REKURENTNI PAROTITIS
•  LIMFOPROLIFERATIVNI POREMEĆAJI
•  VLASASTA LEUKOPLAKIJA
•  CHRONIC FATIGUE SY

Diferencijalna dijagnoza

•  Angine – Difterija, streptokokna angina, anginozna tularemija
•  Adenopatije – Toksoplamoza, CMV infekcija, Hodgkin
•  Oboljenja jetre – Virusni hepatitisi

Terapija

•  Anginozni oblik → penicilin ako se sumnja na superinfekciju streptokokom
•  Kontraindikovano je davati ampicilin– stvaranje heterofilnih antitela i pojava egzantema
•  Kod faringotrahealne opstrukcije → kortikosteroidi
•  Simptomatska terapija i prevencija

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Infektivna mononukleoza (bolest poljupca) appeared first on Svet Medicine.

1.  Herpes simplex virus tip 1 (HSV TIP 1)
2.  Herpes simplex virus tip 2 (HSV TIP 2)
3.  Varicella-zoster virus (VZV)
4.  Epstein-Barr virus (EBV)
5.  Citomegalovirus (CMV)
6.  Humani herpes virus 6 (HHV 6)
7.  Humani herpes virus 7 (HHV 7)
8.  Humani herpes virus 8 (HHV 8)

SUBFAMILIJE HERPES VIRUSA

Alfaherpesvirinae

•  Ovde spadaju virusi HSV 1, 2 i VZV
•  Kultivišu se na različitim kulturama, šire se sa ćelije na ćeliju i liziraju ih
•  Mesto latencije su senzorni ganglioni
•  Neurotropni su
•  Imaju kratak reproduktivni ciklus

Betaherpesvirinae

•  Pripadaju im CMV, HHV6 i HHV7
•  Razmnožavaju se na različitim ćelijskim kulturama
•  Imaju dug reproduktivni ciklus pa dovode do uvećanja ćelija
•  Mesto latencije su sekretorne žlezde i retikuloendoteni sistem (RES)

Gammaherpesvirinae

•  Ovde se ubrajaju EBV i HHV 8
•  In vitro inficiraju limfoblastoidne ćelije
•  Retko dovode do litične reakcije
•  Latentni su na B i T limfocitima

Herpes simplex virus

Morfologija HSV1 i 2

• Virion 150 -200 nm
• Ĉetiri dela :
  • Lipidni omotač: glikoproteinski izraštaji i trilaminarni prsten
  • Tegument: prostor između omotača i kapsida, sadrži amorfnu masu proteina
  • Kapsid: pentoni na uglovima i heksoni na stranicama (ikozaedarna simetrija)
  • Jezgro: unutar kapsida virusna DNK

Epidemiologija

• Rezervoar je isključivo čovek. Izvor infekcije može biti oralni ili genitalni sekret. Prenose se direktnim kontaktom, transplacentarno ili perinatalno. Mesto ulaska može biti orolabijalna ili genitalna sluzokoža.

Patogeneza

U epitelnim ćelijama virus vrši replikaciju → asimptomatska primoinfekcija najčešće. U 10% slučajeva nastaje liza ćelija i pojava simptoma. Virus se širi per continuitatem a viremiju sprečavaju makrofazi, NK ćelije, T-limfociti, antitela i interferon. U slucaju imunodeficijencije, infekcija se generalizuje u sve visceralne organe i CNS.

Posle primoinfekcije, virus putuje duž aksona do senzornih gangliona zadnjih korenova kičmene moždine i trigeminalnog nerva. Reaktivacija je ili po tipu replikacije genetske šifre HSV bez lize nervnih ćelija (DNK se širi centrifugalno preko perifernih senzornih živaca i replikuje u epitelnoj ćeliji koju lizira) ili se kompletno replikuje na mestu latencije u niskom titru i širi neuroaksonima. Replikacija se uvećava pod uticajem predisponirajućih faktora i tako dolazi do reaktivacije.

Klinička slika

• Inkubacija je od 2 do 12 dana 

Kliničke manifestacije:

HSV1

• Primoinfekcija:
  •  Akutni herpetični gingivostomatitis
  •  Keratoconjunctivitis
  •  Encefalitis
  •  Asimptomna infekcija
• Rekurentna infekcija:
  •  Herpes labialis

HSV2

• Primoinfekcija :
  •  Herpes genitalis
  •  Aseptični meningitis
  •  Perianalne infekcije
  •  Proctitis
  •  Neonatalni herpes – perinatalna infekcija
• Rekurentna infekcija

OSTALE HSV INFEKCIJE

•  HERPES ENCEFALITIS
•  HERPETIČNI PNEUMONITIS
•  HEPATITIS
•  DISEMINOVANA HSV INFEKCIJA
•  HERPES PANARICIJUM
•  ECZEMA HERPETICUM
•  ERYTHEMA MULTIFORME

Terapija

•  ACIKLOVIR
  •  Gingivostomatitis deca → 15 mg na kg x5, 7 dana
  •  Herpes labialis u prodromu → 400mg x 5, 5 dana
  •  Genitalni primarna epizoda → 200mg x 5, 10 dana
  •  Recidiv → 400mg x3 5d. ili 800mg x 3, 2 dana
  •  Hronična supresija → 400mg x 2

Citomegalovirusna infekcija

•  KONGENITALNA
•  KONATALNA
•  STEĈENA
  • LATENTNA
  • MANIFESTNA

•  50-100% adulta je seropozitivno

Epidemiologija

Rezervoar je čovek. Izvor infekcije su pljuvačka, urin, cervikalni sekret, sperma, krv i derivati krvi. Put prenošenja može biti:

1.  sa majke na dete
   • Intrauterina infekcija
   • Intrapartalna infekcija
   • Postpartalna infekcija
2.  respiratorni put
3.  transfuzije
4.  seksualni put
5.  transfuzije tkiva i organa

Patogeneza

Virus se zadržava u acinusima pljuvačnih žlezda ili tubulima bubrega, sa mogućnošću recidiva infekcije usled oštećenja imuniteta. Postojanje bazofilnih telašaca sa eozinofilnim inkluzijama u jedru govori u prilog virusa citomegalijske inkluzione bolesti.

Klinički sindromi CMV

• inkubacija 4-8 dana
• Kongenitalna infekcija – nekad preveremen porođaj, smrt ploda, a ako prežive, deca su zaostala u rastu, sa žuticom, hepatosplenomegalijom, mikrocefalijom, encefalitisom, horioretinitisom, trombocitopenijom i hemolitičkom anemijom
• Stečene infekcije – slično mononukleozi, febrilnost sa limfadenopatijom i atipičnom limfocitozom, hemolitička anemija, trombocitopenija, pneumonitis. Moguće je zaraziti se transfuzijama inficirane krvi, ikterus .

• CMV imunokompromitovanih:
  •  pneumonitis
  •  retinitis
  •  kolitis, ezofagitis
  •  encephalitis

Lečenje i prevencija

•  Ganciklovir, Foskarnet i Cidofovir
•  Terapija teških CMV infekcija imunokompromitovanih
•  Striktno sprovođenje higijenskih mera
•  Primalac i davalac seronegativni ili pozitivni
•  CMV imunoglobulini i profilaktička antivirusna terapija u slučaju da se primalac i davalac ne podudaraju.

HHV 7

•  Roseolovirus – subfamilija betaherpesvirine
•  Rezervoar je čovek, izvor pljuvačka, majčino mleko i stolica a prenosi se bliskim kontaktom.
•  Primoinfekcija je najčešće asimptomna ili se javlja u vidu Roseole infantum. Neurotropan je i može izazvati pojavu konvulzija, hemiplegije sa sekvelama encefalitisa i drugih neuroloških poremećaja.
•  Virus je i hepatotropan.

HHV 8

• Pripada genusu Rhadinovirusa.
• Rezervoar infekcije je čovek, izvor su pljuvačka, semena tečnost, krv i derivati krvi. Prenosi se pljuvačkom ili seksualno.
• Primoinfekcija može biti asimptomna ili sa povišenom telesnom temperaturom koja traje 10 dana, katarom respiratornih puteva, limfadenomegalijom i makulopapuloznom ospom. U starijem uzrastu je sa makulopapuloznom ospom.

DRUGE KLINIČKE MANIFESTACIJE HHV 8

•  Kaposi sarkom
•  Primarni efuzioni limfom
•  Multicentrično Castlemanovo oboljenje

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Herpes virusne infekcije appeared first on Svet Medicine.

Epidemiologija

Rezervoar infekcije je čovek. Izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolelog. Virus se može naći u serumu, ali nije dokazan postransfuzioni prenos bolesti. Put prenošenja je kapljični. Najčešće oboljevaju deca uzrasta 5 – 14 godina. Bolest ima epidemijski karakter.

Patogeneza

Prva faza počinje sedmog dana od infekcije. Prisutna je viremija → virus se razmnožava u prekursorima eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i uništava ih. Na početku bolesti dolazi do pada hemoglobina i broja retikulocita uz znake opšte infekcije.
Druga faza je od 14-18 dana od infekcije.
U serumu su specifična IgM antitela, virus se ne nalazi u krvotoku, hematološke vrednosti su uredne. Javlja se ospa kod dece a kod odraslih artralgije.

Kliničke manifestacije

Kod dece se razvija infektivni eritem. Kod odraslih nastaju artropatije. Kod imunodeficijentnih se javlja hronična anemija a kod već anemičnih → aplastična kriza. Intrauterina infekcija dovodi do dugotrajne anemije. Inkubacija traje 4-21 dan. Ospa se javlja u tri faze:

• PRVA FAZA: ospa ima izgled leptira raširenih krila (na obrazima); opisuje se da izgleda i kao da je dete išamarano.
• DRUGA FAZA posle 1-4 dana → ospa zahvata ekstenzorne strane ekstremiteta, glutealni predeo, trup i ima izgled brojnih jezeraca na geografskoj karti (ili čipke). Veoma živopisnog izgleda. Osip štedi dlanove i tabane, najgušći je na laktovima i kolenima, praćen je svrabom
• TREĆA FAZA: ospa bledi i gubi se oko 7 dana od početka bolesti. Bilo kakav psihički nadražaj, fizički napor ili promena temperature dovode do vraćanja živopisne ospe kao na početku. Ova faza traje nekoliko nedelja.

Osipni stadijum može biti praćen znacima opšte infekcije uz gastrointestinalnu simptomatologiju, limfadenopatiju i artralgije kod starijih, uz malaksalost i umor u rekonvalescentnom stadijumu, koji traju nekoliko nedelja.

Dijagnoza 

• retikulocitopenija, ↓hemoglobina,
• ELISA metodom se utvrđuje IgM i IgG,
• PCR za dokaz genoma PV B19

Diferencijalna dijagnoza

•  šarlah, laki morbili, enterovirusi

TERAPIJA

•  simptomatska

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Infektivni eritem appeared first on Svet Medicine.

Infekcija majke tokom trudnoće može biti jako ozbiljna, ako se majka inficira tokom prvih 20 nedelja trudnoće, dete se može roditi sa kongenitalnim rubela sindromom; spontani pobačaji su mogući u 20% trudnoća.

•  Akutna rubella – stečena
•  Druga Rubella – reinfekcija
•  Kongenitalna rubella

Etiologija

•  Rubella virus iz familije Togavirida
•  Neotporan u spoljašnjoj sredini
•  Ima teratogeno dejstvo na plod čoveka

Epidemiologija

•  Kosmopolitska bolest
•  Rezervoar infekcije je čovek
•  Izvor infekcije nazofaringealni sekret obolele osobe u poslednjoj trećini inkubacije i do petog dana od izbijanja ospe
•  Prenosi se kapljično
•  Mesto ulaska je sluzokoža nazofarinksa
•  Kontagioznost je manja nego kod Morbilla
•  Imunitet solidan i dugotrajan
•  U prevakcinalnoj eri svakih 6-9 godina

Patogeneza

Virus se vezuje za epitelne ćelije respiratornog trakta. Razmnožava se i širi na lokalno limfno tkivo. Posle nekoliko dana nastaje viremija. Virus se zadržava u organima RES-a i razmnožava. Nastaje sekundarna viremija.

Kongenitalna Rubella nastaje infekcijom ploda. Dolazi do: poremećaja metabolizma, odložene apoptoze, zaostajanja u diferencijaciji tkiva. U zavisnosti od starosti trudnoće kao i tkiva koja su zahvaćena, zavisi i ishod:

•  smrt ploda
•  spontani pobačaj
•  prevremeni porođaj
•  rođenje deteta sa kongenitalnim malformacijama
•  rođenje naizgled zdravog deteta koje luči virus urinom, nazofaringealnim sekretom ili stolicom

Klinička slika

• Infekcija virusom najčešće prolazi asimptomatski
  •  INKUBACIJA: oko 2 nedelje (12-19 dana)
  •  KATARALNI STADIJUM: najčeće izostaje; ako se javi patognomonična je cervikalna limfadenomegalija (subokcipitalna)
  •  OSIPNI STADIJUM : traje 2-3 dana blagog toka
  •  REKONVALESCENCIJA: kratka

OSIPNI STADIJUM

•  nastaje postepeno
•  porast telesne temperature i intenziviranje tegoba od strane gornjih respiratornih puteva
•  ospa je morbiliformna ili scarlatiniformna
•  predilekciono mesto je lice
•  širenje: od glave prema dole
•  vremenski: 12- 24 sata
•  monomorfna, makulopapulozna sa elementima zdrave kože
•  na difuznom eritemu sitno zrnasta
•  ne štedi ni jedan deo tela,  povlači se istim redom kako se javljala,  posle povlačenja koža je nepromenjena
•  generalizovana limfadenomegalija
•  splenomegalija
•  ovaj stadijum traje 2-3 dana

REKONVALESCENCIJA

•  Kod Rubelle je kratka
•  Žlezde i splenomegalija se održavaju još nekoliko nedelja

Klinički oblici

•  Inaparentna Rubella
•  Rubella sine catarrhae
•  Rubella sine exanthemate
•  Rubella haemorrhagica

Komplikacije

•  artritis ili poliartritis
•  artralgije ili poliartralgije
•  trombocitopenična purpura kod dece
•  para- ili postinfektivni encefalitisi
•  Progresivni rubella panencefalitis (PRP) (6-12 godina posle)

Dijagnoza

•  Na osnovu anamneze, epidemiološke ankete, kliničke slike i toka
•  U krvnoj slici dominira leukopenija sa limfocitozom i pojavom plazma ćelija
•  Reakcija IH u širokoj primeni u drugoj nedelji
•  Sada najčešće elisa metoda dokazivanja specifičnih antitela; naročito je značajna u trudnoći

Diferencijalna dijagnoza

• U kataralnom stadijumu najčeće virusne infekcije gornjih respiratornih puteva
• Osipni stadijum: blagi atipični morbilli, scarlatina, infektivna mononukleoza, ECHO, Coxackiae A i B, Adenovirusi tip 2,3, 7, Parainfluenca, alergijska reakcija, leukoze

Terapija i prevencija

• Terapija najčešće nije potrebna ili je simptomatska
• Aktivna imunizacija – MMR vakcina

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Rubella (rubela, trodnevne boginje) appeared first on Svet Medicine.