Kao hirurg, pacijentima uvek naglašavam da cilj operacije nije samo fizičko uklanjanje uvećanog tkiva, već pre svega smanjenje dotoka krvi u hemoroidalni pleksus i fiksiranje viška sluzokože, uz maksimalno očuvanje funkcije analnog sfinktera.

Akutna hemoroidalna bolest (Inkarceracija)

Pre nego što pređemo na elektivne (planirane) operacije, važno je istaći najteže hitno stanje u hemoroidalnoj bolesti – akutnu inkarceraciju (uklještenje) sa trombozom.

Stanje nastaje kada unutrašnji hemoroidi masivno prolabiraju kroz analni otvor, a snažan spazam mišića sfinktera onemogući njihov povratak i prekine vensku drenažu. Hemoroidi postaju ogromni, modri, izuzetno bolni i skloni gangreni.

Lečenje inkarceracije – Dilatacija po Rekamijeu (Récamier): U ovakvim akutnim stanjima, prva linija odbrane je manuelna repozicija. Procedura se izvodi pod lokalnom anestezijom (u 4 tačke). Hirurg postepeno, prstima, vrši dilataciju (širenje) analnog kanala u trajanju od 4 do 5 minuta. Kroz ovu kontrolisanu dilataciju (do širine od oko 2 cm) postiže se pad pritiska u sfinkteru, što omogućava odliv zarobljene krvi, smanjenje otoka i laku repoziciju hemoroida nazad u rektum.

Operativne tehnike (Hemoroidektomija)

Postoji nekoliko standardizovanih hirurških pristupa. Izbor tehnike zavisi od anatomije pacijenta i iskustva hirurga.

1. Otvorena hemoroidektomija (Milligan-Morgan)

Ovo je “zlatni standard” i najčešće izvođena operacija u Evropi. Uključuje hirurško isecanje (eksciziju) sva tri glavna hemoroidalna čvora (na 3, 7 i 11 sati). Baza hemoroida se podvezuje, a rane se ostavljaju otvorene kako bi spontano zarasle (per secundam intentionem). Prednost ove metode je niska stopa recidiva i manji rizik od infekcije zatvorenog prostora.

2. Zatvorena hemoroidektomija (Parks / Ferguson)

Tehnika je slična otvorenoj metodi, sa tom razlikom što se nakon ekscizije hemoroidalnog tkiva rane ušivaju resorptivnim koncem. Iako može pružiti nešto brže zarastanje u ranim fazama, zahteva izuzetnu pažnju kako bi se izbeglo prekomerno suženje (stenoza) analnog kanala.

3. Hemoroidektomija staplerom (Longo procedura / PPH)

Ovo je moderna, tehnološki napredna alternativa klasičnoj eksciziji. Umesto sečenja hemoroida na ivici anusa, koristi se specijalni hirurški aparat (kružni stapler) koji iseca prstenasti deo viška sluzokože visoko u analnom kanalu (iznad zupčaste linije, gde nema senzornih nerava za bol). Stapler istovremeno prekida krvne sudove koji ishranjuju hemoroide i “podiže” ih nazad u normalan anatomski položaj (hemoroidopeksija).

• Prednost: Znatno manji postoperativni bol i brži oporavak.
• Mane: Nije efikasna za rešavanje velikih spoljašnjih hemoroida i kožnih privezaka.

Hirurška napomena: Vajthedova (Whitehead) hemoroidektomija, koja je podrazumevala kružno isecanje celokupnog hemoroidalnog tkiva, danas je uglavnom napuštena u modernoj hirurgiji zbog visokog rizika od komplikacija (tzv. Vajthedov deformitet ili ektropija sluzokože).

Moguće komplikacije nakon hemoroidektomije

Kao i svaka hirurška intervencija, operacija hemoroida nosi određene rizike na koje pacijent mora biti pripremljen:

1. Postoperativni bol: Najčešći problem, posebno kod ekscizionih tehnika (Milligan-Morgan). Efikasno se kontroliše oralnim analgeticima, NSAIL lekovima, mišićnim relaksansima i toplim sedećim kupkama.
2. Retencija mokraće (Zadržavanje urina): Javlja se kod 10% do 50% pacijenata. Nastaje zbog refleksnog spazma pelvične muskulature usled bola ili unosa prevelike količine infuzionih tečnosti tokom operacije.
3. Fekalna impakcija: Zbog straha od bola pri defekaciji, pacijenti nesvesno zadržavaju stolicu, što dovodi do njenog stvrdnjavanja (impakcije). Prevencija uključuje laksative, omekšivače stolice i adekvatnu analgeziju.
4. Krvarenje: * Rano krvarenje: Javlja se u prva 24 sata zbog skliznuća ligature (konca). Zahteva hitan povratak u operacionu salu.
   • Kasno krvarenje: Javlja se između 7. i 10. dana kada mrtvo tkivo (krasta) iznad podvezanog krvnog suda prirodno otpadne. Obično je prolazno, ali ponekad zahteva hiruršku hemostazu.
5. Dugoročne sekvele: Perianalna stenoza (suženje anusa zbog preteranog stvaranja ožiljaka) i prolazna slabost kontinencije na gasove. Pravilnom hirurškom tehnikom, ove komplikacije su danas svedene na minimum.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Hirurško lečenje hemoroida: Operativne tehnike, inkarceracija i komplikacije appeared first on Svet Medicine.

Šta je zapravo masna jetra?

Masna jetra histološki podrazumeva nakupljanje triglicerida u više od 5% hepatocita (ćelija jetre). Danas u kliničkoj praksi razlikujemo dve velike grupe:

• Alkoholnu masnu bolest jetre (AFLD)
• Nealkoholnu masnu bolest jetre (NAFLD), koja se u modernoj medicinskoj nomenklaturi sve češće naziva metabolički asocirana steatotična bolest jetre (MASLD).

Obe forme u početku mogu biti potpuno asimptomatske, što ih čini “tihim ubicama” funkcije jetre.

Ključni faktori rizika: Na šta obratiti pažnju?

Kada se u ambulanti suočimo sa pacijentom koji ima blago povišene transaminaze ili slučajno otkrivenu „svetliju“ jetru na ultrazvuku, detaljna anamneza je prvi korak. Glavni faktori rizika obuhvataju:

• Metabolički sindrom i insulinska rezistencija: Centralni pokretač MASLD-a je metabolički poremećaj. Više od 80% pacijenata sa gojaznošću i dijabetesom tipa 2 ima masnu jetru. Obim struka, povišena glukoza našte i HbA1c su osnovni parametri za procenu rizika.
• Gojaznost i nagli gubitak težine: Pored hronične gojaznosti, paradoks je da i brza malnutricija, ekstremne restriktivne dijete ili barijatrijske procedure mogu izazvati tešku steatozu.
• Dislipidemija: Povišeni trigliceridi i snižen HDL-holesterol su nezavisni prediktori razvoja steatoze.
• Arterijska hipertenzija: Prisustvo visokog krvnog pritiska, naročito u sklopu metaboličkog sindroma, značajno povećava verovatnoću progresije steatoze u fibrozu.
• Ishrana bogata fruktozom i zasićenim mastima: Visok unos fruktoznog sirupa (prisutnog u zaslađenim napicima) i ultra-prerađene hrane direktno stimuliše de novo lipogenezu u jetri.
• Alkohol: Dnevni unos iznad 20 grama čistog alkohola kod žena i 30 grama kod muškaraca višestruko povećava rizik od alkoholne steatoze. Iskrenost pacijenta u anamnezi je ključna, jer je razlikovanje MASLD-a od alkoholne bolesti jetre od suštinskog značaja za terapijski pristup.
• Lekovi i toksini: Amiodaron, tamoksifen, sistemski kortikosteroidi, metotreksat, visokoaktivna antiretrovirusna terapija i određeni hemioterapeutici mogu biti uzročnici sekundarne masne jetre.
• Genetska predispozicija: Polimorfizmi određenih gena (npr. PNPLA3 i TM6SF2) značajno utiču na nakupljanje masti i progresiju fibroze, čak i kod mršavih pacijenata (tzv. „lean NAFLD“).

Klinička i radiološka dijagnostika u praksi

Iako većina pacijenata u ranim fazama nema jasne simptome, određeni znaci i parametri zahtevaju dalju obradu:

1. Subjektivne tegobe i klinički znaci

Pacijenti se često žale na blag osećaj pritiska ili tupu nelagodnost ispod desnog rebarnog luka, gubitak apetita, malaksalost i neobjašnjiv umor – simptome koje neretko pogrešno pripisuju svakodnevnom stresu. Palpacijom abdomena može se ustanoviti uvećana jetra (hepatomegalija) mekane konzistencije. Ukoliko je bolest progredirala u fazu fibroze, ivica jetre postaje oštrija i tvrđa.

2. Laboratorijski parametri

• Povišene aminotransferaze: ALT je često viši od AST u ranoj MASLD fazi (odnos AST/ALT < 1). Međutim, u uznapredovaloj fibrozi ili cirozi, ovaj odnos raste u korist AST-a.
• Gama-glutamil transferaza (GGT): Veoma osetljiv marker alkoholnog oštećenja, ali i masne infiltracije.
• Sveobuhvatni skrining: Elektroforeza proteina, albumini, INR i trombociti su obavezni deo evaluacije. Sniženi trombociti (trombocitopenija) mogu biti prvi alarmantan znak portalne hipertenzije kod skrivene, uznapredovale fibroze.

3. Radiološka i neinvazivna procena

• Ultrazvučni nalaz: Hiperehogena (“svetla”) jetra u odnosu na korteks bubrega, uz oslabljenu vizualizaciju dijafragme i zamućenje vaskularnih struktura, jasno ukazuje na steatozu. Iskusan radiolog može precizno proceniti stepen infiltracije (blaga, umerena, teška).
• Neinvazivna procena fibroze: Fibroza je ključni prognostički faktor koji menja tok lečenja. Danas se rutinski oslanjamo na FibroScan (tranzijentnu elastografiju) ili serumske skoring sisteme poput FIB-4 indeksa i NAFLD Fibrosis Score-a.
• Napredni imidžing: MR spektroskopija i proton density fat fraction (PDFF) predstavljaju najpreciznije metode za kvantifikaciju masti, ali su uglavnom rezervisane za kliničke studije i specifične dijagnostičke dileme.

Kada je neophodno uputiti specijalisti?

Kao hirurg koji zbrinjava terminalne komplikacije bolesti jetre, uvek savetujem da se pacijent hitno uputi gastroenterologu, hepatologu ili HPB hirurgu ukoliko su prisutni sledeći faktori:

• Perzistentno povišene transaminaze (više od dva puta iznad gornje referentne granice) u trajanju dužem od šest meseci.
• Jasni znaci uznapredovale fibroze (FIB-4 skor > 1.3, elastografija preko 8 kPa).
• Klinički znaci hroničnog, dekompenzovanog oboljenja jetre (ikterus, ascites, hepatična encefalopatija).
• Potreba da se diferencijalno-dijagnostički isključe drugi uzroci oštećenja (autoimunski hepatitis, Wilsonova bolest, hemohromatoza).

Ključna poruka za pacijente

Za ogromnu većinu obolelih od masne jetre, prognoza je odlična – pod striktnim uslovom da se bolest prepozna na vreme. Terapija prve, druge i treće linije je promena životnog stila.

Redukcija telesne težine za 7–10% dovodi do dokazane histološke regresije steatohepatitisa, dok mršavljenje od preko 10% može smanjiti i stepen već nastale fibroze. Medikamentozni tretman je rezervisan za histološki potvrđen NASH sa fibrozom i sprovodi se isključivo pod nadzorom usko specijalizovanog tima.

Redovno kontrolišite jetru pre nego što ona počne da kontroliše vaš život. Ultrazvuk abdomena i osnovne laboratorijske analize moraju postati neizostavni deo godišnjeg pregleda za svaku osobu sa prekomernom telesnom težinom, hipertenzijom ili dijabetesom.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Faktori rizika za bolesti jetre: Kako na vreme prepoznati masnu jetru (MASLD/NAFLD) appeared first on Svet Medicine.

Zbog ranog periduktalnog i limfogenog širenja, kao i bliskog anatomskog odnosa sa portalnom venom i hepatičnom arterijom u predelu hilusa, lečenje zahteva besprekorno preoperativno planiranje i radikalnu hiruršku resekciju.

Epidemiologija: Globalni trendovi rasta

Incidenca holangiokarcinoma pokazuje značajne geografske varijacije. Dok je u zapadnim zemljama incidenca tradicionalno niska (1-2 na 100.000 stanovnika), u poslednje dve decenije beleži se zabrinjavajući, konstantan rast, posebno intrahepatične forme (iCCA). Bolest se najčešće dijagnostikuje u sedmoj deceniji života, sa blagom predominacijom muškog pola.

Etiologija i faktori rizika

Razvoj CCC-a je usko povezan sa stanjima koja izazivaju hroničnu inflamaciju i holestazu bilijarnog stabla. Najznačajniji faktori rizika obuhvataju:

• Primarni sklerozirajući holangitis (PSC): Najsnažniji poznati faktor rizika u zapadnoj populaciji (do 20% pacijenata sa PSC-om razvije CCC).
• Anomalije bilijarnog trakta: Ciste holedohusa i Karolijeva bolest nose visok potencijal za malignu alteraciju zbog hroničnog zastoja žuči.
• Hepatolitijaza i parazitarne infekcije: Endemski faktori u Aziji (infekcije metiljima Clonorchis sinensis i Opisthorchis viverrini).
• Metabolički sindrom i NASH: Slično kao kod hepatocelularnog karcinoma, epidemija gojaznosti i nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD) postaje sve značajniji etiološki faktor za intrahepatični CCC.

Etiopatogeneza i molekularna genetika

Patogeneza holangiokarcinoma predstavlja klasičan primer progresije od hronične upale do displazije i invazivnog karcinoma (BilIN – biliary intraepithelial neoplasia). Hronična inflamacija dovodi do oslobađanja proinflamatornih citokina (IL-6), što stimuliše proliferaciju holangiocita i inhibira apoptozu.

Molekularno profilisanje je revolucionarizovalo onkološki pristup ovom tumoru, jer su otkrivene specifične genetske mutacije koje se razlikuju u zavisnosti od anatomske lokalizacije, a mnoge od njih su danas “targetabilne” (podložne ciljanoj terapiji):

• Intrahepatični CCC (iCCA): Karakterišu ga mutacije gena IDH1/IDH2 (kod oko 20% pacijenata) i fuzije gena za receptor fibroblastnog faktora rasta FGFR2 (10-15%). Ove mutacije otvaraju vrata za primenu inovativnih ciljanih lekova poput ivosideniba i pemigatiniba.
• Ekstrahepatični i perihilarni CCC (Klatskin): Ovi tumori češće pokazuju klasične mutacije viđene kod karcinoma pankreasa i kolorektuma, pre svega mutacije KRAS onkogena, inaktivaciju tumor-supresorskog gena TP53 i gubitak ekspresije SMAD4.

Anatomska klasifikacija

Hirurška strategija zavisi isključivo od anatomske lokalizacije tumora. CCC se klinički deli u tri osnovne grupe:

1. Intrahepatični holangiokarcinom (iCCA): Nastaje u perifernim žučnim vodovima unutar parenhima jetre.
2. Perihilarni holangiokarcinom (Klatskinov tumor – pCCA): Razvija se na bifurkaciji desnog i levog glavnog žučnog voda. Ovo je najčešći (50-60%) i hirurški najizazovniji tip.
3. Distalni holangiokarcinom (dCCA): Lokalizovan u donjoj trećini holedohusa, leči se cefaličnom pankreatoduodenektomijom (Whipplovom operacijom).

Klatskinov tumor: Bismuth-Corlette klasifikacija

Precizno preoperativno stadiranje Klatskinovog tumora vrši se pomoću MRCP-a, a zlatni standard za klasifikaciju dužine zahvaćenosti bilijarnog stabla je Bismuth-Corlette sistem, koji direktno diktira hirurški pristup.

Hirurški izazovi perihilarne resekcije

Osnovni onkološki cilj je R0 resekcija (negativne mikroskopske margine). Zbog biološke prirode Klatskinovog tumora da raste intramuralno i duž epitela, sama resekcija ekstrahepatičnih žučnih puteva gotovo nikada nije dovoljna.

Zlatni standard resekcije podrazumeva:

• Velike resekcije jetre: Uklanjanje desnog ili levog lobusa u cilju dobijanja zdravih ivica žučnih vodova visoko u hilusu.
• Obavezna resekcija kaudatnog lobusa (Segment I): Žučni vodovi kaudatnog lobusa se dreniraju direktno u predeo bifurkacije. Ostavljanje ovog segmenta je klinička greška koja nosi ogroman rizik od R1 resekcije i lokalnog recidiva.
• Limfonodalna disekcija: Sistematsko uklanjanje limfnih žlezda hepatoduodenalnog ligamenta (oko portne vene i hepatične arterije) i retropankreatičnog prostora. Status limfnih žlezda ključan je prognostički faktor.
• Vaskularna rekonstukcija: Ukoliko tumor invadira venu portu, neophodna je en bloc resekcija zahvaćenog segmenta krvnog suda sa kompleksnom vaskularnom anastomozom.

Preoperativna priprema i funkcionalna procena

Pacijenti sa perihilarnim holangiokarcinomom inicijalno se prezentuju teškom opstruktivnom žuticom i oštećenom funkcijom jetre.

1. Bilijarna drenaža: Rešavanje hiperbilirubinemije vrši se perkutanom transhepatičnom bilijarnom drenažom (PTBD) ili ERCP-om, dominantno drenažom onog lobusa jetre koji će ostati (Future Liver Remnant – FLR).
2. Kvantitativna i kvalitativna procena FLR-a: Pored CT volumetrije, procena funkcionalnog kapaciteta preostalog parenhima je imperativ. Primena dinamskih testova poput Lidokainskog testa (MEGX) ili LiMAx-a sprečava fatalnu postoperativnu insuficijenciju jetre. Ukoliko je FLR funkcionalno nedovoljan, indikuje se Embolizacija vene porte (PVE) obolele strane.

Nakon R0 resekcije, kontinuitet digestivnog trakta uspostavlja se formiranjem Hepatikojejunostomije po tipu Roux-en-Y.

Pacijenti se nakon oporavka obavezno prezentuju onkološkom konzilijumu radi planiranja adjuvantne hemioterapije (Gemcitabin/Cisplatin) ili ciljane biološke terapije vođene genetskim mutacijama, čime se značajno produžava preživljavanje.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Holangiocelularni karcinom (CCC): Epidemiologija, genetika i hirurgija Klatskinovog tumora appeared first on Svet Medicine.

Za nas u HPB hirurgiji, ovo predstavlja specifičan izazov: mi ne lečimo samo maligni tumor, već istovremeno moramo voditi računa o hronično insuficijentnom organu u kojem se taj tumor nalazi.

Etiologija: Promena profila pacijenata

Razvoj hepatocelularnog karcinoma je proces koji najčešće traje decenijama. Hronična inflamacija i regeneracija hepatocita (jetrenih ćelija) dovode do genetskih mutacija i maligne transformacije.

Tradicionalno, dominantni faktori rizika bili su hronični virusni hepatitisi B i C (HBV i HCV) i alkoholna ciroza jetre. Međutim, uvodom visokoefikasnih direktnih antivirotika (DAA) za lečenje hepatitisa C, onkološka i hirurška praksa beleži snažan trend promene etiologije.

Danas u operacionim salama sve češće viđamo pacijente čiji je HCC posledica Metaboličkog sindroma i Nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD), koja progredira u nealkoholni steatohepatitis (NASH). Gojaznost, dijabetes melitus tip 2 i insulinska rezistencija postali su vodeći, tihi pokretači hepatokarcinogeneze u zapadnom svetu.

Klinička slika i paraneoplastični sindromi

U ranim stadijumima, HCC je klinički nem. Simptomi se obično javljaju tek kada tumor dostigne značajne dimenzije ili kada dovede do dekompenzacije osnovnog oboljenja jetre.

Znakovi upozorenja koji zahtevaju hitnu evaluaciju obuhvataju:

• Naglo pogoršanje stabilne ciroze (pojava ili refraktornost ascitesa, nova epizoda krvarenja iz varikoziteta jednjaka).
• Bol u gornjem desnom kvadrantu trbuha i palpabilna masa.
• Žutica i neobjašnjiv gubitak telesne težine.

Posebnu pažnju treba obratiti na paraneoplastične sindrome – stanja koja izazivaju same tumorske ćelije lučenjem biološki aktivnih supstanci, a uključuju hipoglikemiju, eritrocitozu (povišen broj crvenih krvnih zrnaca) i tešku hiperkalcemiju.

Dijagnostika: Zbog čega biopsija često nije potrebna?

Hepatocelularni karcinom je jedan od retkih maligniteta u medicini čija se definitivna dijagnoza može postaviti isključivo na osnovu radioloških karakteristika, bez potrebe za patohistološkom potvrdom (biopsijom).

Razlog za to leži u specifičnoj vaskularizaciji. Zdrava jetra dobija 75-80% krvi iz vene porte, a samo 20-25% iz hepatične arterije. S druge strane, HCC se napaja gotovo isključivo iz hepatične arterije (neoangiogeneza).

Ovaj fenomen koristimo u naprednoj radiologiji (Trofazni MDCT skener ili MRI abdomena). Tipičan radiološki profil HCC-a po LI-RADS klasifikaciji podrazumeva:

1. Snažno i rano preuzimanje kontrasta u arterijskoj fazi (Arterial wash-in).
2. Brzo ispiranje kontrasta u venskoj i odloženoj fazi (Venous wash-out), kada tumor postaje tamniji od okolnog tkiva.

Od tumorskih markera, pored standardnog Alfa-fetoproteina (AFP), u modernoj dijagnostici se sve više oslanjamo i na PIVKA-II (DCP), koji pokazuje visoku specifičnost, posebno kod tumora sa mikrovaskularnom invazijom.

Hirurško lečenje: Resekcija vs. Transplantacija

Terapijski pristup se strogo vodi [BCLC algoritmom koji smo detaljno obradili u prethodnom tekstu]. Ipak, hirurgija ostaje jedina potencijalno kurativna opcija.

1. Anatomska resekcija jetre

Hirurško uklanjanje tumora (resekcija) je rezervisano za pacijente sa očuvanom funkcijom jetre (Child-Pugh A, optimalan rezultat lidokainskog MEGX testa) i dovoljnim volumenom preostalog zdravog tkiva (FLR).

Zbog sklonosti HCC-a da se širi kroz sitne grane vene porte (mikrovaskularna invazija), anatomske resekcije – gde se uklanja kompletan jetreni segment zajedno sa njegovom vaskularnom peteljkom – pokazuju značajno manje stope lokalnog recidiva u poređenju sa neanatomskim, klinastim resekcijama. Ukoliko postoji sumnja na zahvaćenost drenažnih puteva, vrši se i disekcija regionalnih limfnih žlezda u hepatoduodenalnom ligamentu.

2. Transplantacija jetre

Za razliku od resekcije, transplantacija jetre nudi elegantno rešenje za dva problema: uklanja se maligni tumor, a istovremeno se leči i osnovna bolest – ciroza, iz koje bi se vremenom verovatno razvio novi karcinom. Indikacije za transplantaciju su tradicionalno bile ograničene rigoroznim Milanskim kriterijumima (jedan tumor do 5 cm, ili do 3 tumora, nijedan veći od 3 cm). Danas, primenom procedura za smanjenje tumora (downstaging), sve češće uspešno transplantiramo i pacijente koji izlaze iz ovih početnih okvira.

3. Alternativne i premošćujuće terapije

Kada tumor nije primarno resektabilan, HPB hirurzi blisko sarađuju sa interventnim radiolozima i onkolozima na primeni:

• TACE (Transarterijska hemoembolizacija): Zagušivanje krvnih sudova tumora uz lokalno dejstvo hemioterapeutika.
• Ablacione tehnike (RFA/MWA): “Spaljivanje” malih tumora toplotnom energijom.
• Sistemska terapija: Kod uznapredovale bolesti dominira primena imunoterapije (Atezolizumab/Bevacizumab) i inhibitora tirozin kinaze, koja sve češće omogućava downstaging tumora u resektabilnu fazu.

U hirurgiji hepatocelularnog karcinoma, granice se neprestano pomeraju zahvaljujući multidisciplinarnom pristupu i modernim tehnologijama.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Hepatocelularni karcinom (HCC): Savremena dijagnostika i hirurški izazovi appeared first on Svet Medicine.

1. Postoperativna pankreasna fistula (POPF) i dehiscencija anastomoze

Pankreasna fistula je rezultat neuspeha zaceljivanja pankreatikojejunostomije (Deo 3). Prema najnovijem ISGPS 2023 update-u, fistula više nije samo laboratorijski nalaz amilaza u drenu (DFA >3x gornje granice normale seruma na POD3), već klinički entitet koji diktira promenu toka lečenja.

Klinička gradacija i menadžment

• Biohemijsko curenje (leak) – (BL): Predstavlja “tiho” curenje bez inflamacije. Prema standardu iz 2023. godine, BL se ne smatra hirurškom komplikacijom već varijacijom normalnog postoperativnog toka.
• Grade B (Klinički relevantna fistula): Zahteva intervenciju. Ovde spadaju pacijenti sa peripankreatičnim kolekcijama koje zahtevaju perkutanu drenažu (interventna radiologija) ili produženu drenažu preko 3 nedelje.
• Grade C (Dehiscencija anastomoze): Predstavlja potpuni ili delimični slom anastomoze. Ovo vodi u sistemsku sepsu i organsku insuficijenciju. Kod ovih pacijenata, konzervativni tretman često nije dovoljan, a hitna relaparotomija postaje jedini način za spasavanje života.

Tabela 1: Predikcija rizika putem mFRS (Modified Fistula Risk Score)

Preoperativna i intraoperativna procena rizika je ključna za hiruršku taktiku.

2. Postoperativna hemoragija (PPH): Mehanizam pseudoaneurizme

Krvarenje nakon 24 časa od operacije (odloženo krvarenje) je skoro uvek sekundarno i udruženo sa prisustvom pankreasne fistule.

• Mehanizam: Pankreasni enzimi (elastaza) vrše digestiju zida okolnih vaskularnih struktura, posebno u zonama gde su limfne žlezde opsežno disecirane, a arterije ostavljene “ogoljene”. Najčešće mesto je patrljak gastroduodenalne arterije (GDA).
• Sentinel krvarenje: Mala količina sveže krvi na drenu je alarm. U 2026. godini, svako “sentinel” krvarenje zahteva hitan MDCT angiogram i potencijalnu transarterijsku embolizaciju (TAE) pre nastupanja masivne rupture.

3. Odloženo gastrično pražnjenje (DGE) i nutritivni kolaps

DGE se manifestuje nemogućnošću tolerancije oralnog unosa duže od 14 dana.

• Patofiziologija: Često je DGE odraz “neprijateljskog” miljea u gornjem abdomenu usled tihe fistule ili flegmone.
• Tretman: Fokus je na prokineticima (Eritromicin/Metoklopramid) i agresivnoj enteralnoj nutriciji kroz nazo-jejunalnu sondu kako bi se izbegla kaheksija i omogućilo zaceljivanje anastomoza.

4. Standardizovano izveštavanje: Clavien-Dindo Skala

Sve komplikacije se moraju klasifikovati prema težini intervencije kako bi se dobila objektivna slika o radu centra.

Tabela 2: Clavien-Dindo klasifikacija za resekcije pankreasa

Hirurški osvrt

U sferi HPB hirurgije, dehiscencija anastomoze je bitka koja se dobija hirurškim instinktom i poštovanjem protokola. ISGPS 2023 standard nam pomaže da ne radimo nepotrebne intervencije kod biohemijskog curenja (BL), ali nas obavezuje na agresivnost kod Grade B i C statusa.

Kada dođe do dehiscencije, “zakrpa” na nekrotičnom tkivu PJA obično vodi u neuspeh. Dobra strategija je rana konverzija u “kontrolisanu fistulu” putem široke drenaže, a u ekstremnim slučajevima, totalizacija pankreatektomije pre nastupanja ireverzibilnog septičnog šoka. Svaka hirurška margina na kojoj su ostale tumorske ćelije ili ishemično tkivo povećava rizik, zbog čega je besprekorna tehnika u resekcionoj fazi najbolja prevencija postoperativnog morbiditeta.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Postoperativne komplikacije nakon resekcije pankreasa: Hirurški menadžment i protokoli appeared first on Svet Medicine.

1. Pankreatikojejunostomija (PJA): Zlatni standard

PJA je najčešće korišćena tehnika u modernoj hirurgiji. Ona podrazumeva kreiranje anastomoze između patrljka pankreasa i proksimalnog jejunuma, najčešće po tipu termino-lateralne (T-L) anastomoze.

• Duct-to-mucosa tehnika: Precizno aproksimiranje mukoze jejunuma i pankreasnog duktusa (Wirsunga) šavovima. Kod uskog kanala, neophodna je upotreba mikrohirurških instrumenata i materijala.
• “Dunking” (invaginaciona) tehnika: Patrljak pankreasa se “uroni” (invaginira) u lumen tankog creva. Ova metoda je tehnički manje zahtevna i često se primenjuje kod mekog pankreasa sa neuočljivim duktusom.
• Unutrašnji stentovi: Plasiranje kratkotrajnog stenta u pankreasni kanal može olakšati precizno šivenje i pravilno usmeravanje soka tokom faze zaceljivanja.

2. Pankreatikogastrostomija (PGA): Alternativa ili rešenje?

PGA predstavlja anastomozu pankreasa i zadnjeg zida želuca. Zbog topografske blizine, anastomoza se kreira bez tenzije. Mnogi hirurzi preferiraju PGA kod pacijenata sa visokim rizikom od fistule, smatrajući da kisela sredina želuca inhibira aktivaciju pankreasnih enzima. Ipak, debeli zid želuca može otežati duct-to-mucosa tehniku, pa se često primenjuje “dunked” tip rekonstrukcije.

3. Zbrinjavanje pankreasa visokog rizika

Pankreas sa “visokim rizikom” definiše se na osnovu:

1. Meke ili normalne konzistencije tkiva.
2. Malog promera glavnog pankreasnog kanala (Wirsung).

Kod ovakvih pacijenata incidenca fistula može premašiti 20%. Iako su randomizirane studije (npr. Lillemoe i saradnici) pokazale da rutinska upotreba fibrinskog lepka ne smanjuje značajno stopu fistula, pedantna hirurška tehnika i selektivna upotreba drenaže ostaju ključni faktori sigurnosti.

4. Bilijarna i gastrična rekonstrukcija

Distalno od pankreasne anastomoze kreira se hepatikojejunostomija (obično jednoslojni šav). Poslednji korak je uspostavljanje gastričnog kontinuiteta:

• Antrektomija: Kod klasičnog Whipple-a vrši se gastrojejunostomija.
• PPPD: Vrši se duodenojejunostomija, čime se čuvaju pilorus i antrum, što doprinosi boljoj postoperativnoj nutriciji.

Hirurški osvrt

U hirurškoj praksi, izbor između PJA i PGA zavisi isključivo od “ponašanja” tkiva na dodir. Za čvrst pankreas sa dilatiranim duktusom, duct-to-mucosa PJA je neprevaziđena. Međutim, kod mekog pankreasa koji je “poput putera”, PGA može biti sigurnija opcija jer zid želuca pruža bolji “grip” za šavove.

Posebnu pažnju posvećujemo abdominalnom drenu. Iako su postojale studije koje su dovele u sumnju rutinsku drenažu, smatra se da je kod HPB pacijenata dren naš “prozor u abdomen” koji omogućava rano prepoznavanje curenja i sprečava nepotrebne reoperacije. Preciznost u ovom koraku je ono što odvaja uspešan ishod od katastrofalnog.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Pankreasna rekonstrukcija: Između PJA i PGA – Tehnike i izazovi appeared first on Svet Medicine.

1. Operativni pristup: Whipple ili PPPD?

Izbor između klasične Kausch-Whipple operacije i PPPD (pilorus-prezervirajuće resekcije) zavisi od onkološke procene:

• PPPD (Traverso-Longmire): Preferirani metod kod većine pacijenata. Omogućava brži postoperativni oporavak i očuvanu gastričnu fiziologiju.
• Klasična Whipple operacija: Neophodna je kod sumnje na invaziju pilorusa, proksimalnog duodenuma ili kada su infrapilorični limfni čvorovi (grupa 6) zahvaćeni malignim ćelijama.

2. Limfadenektomija: JPS klasifikacija i obim disekcije

Disekcija limfnih čvorova je “onkološki motor” operacije. Prema pravilima Japanskog društva za pankreas (JPS), razlikujemo nekoliko nivoa radikalnosti.

Standardna limfadenektomija

Ovo je zlatni standard 2026. godine. Obuhvata uklanjanje limfnih čvorova u sledećim grupama:

• Hepatoduodenalni ligament (grupa 12).
• Gornji i donji rub glave pankreasa (grupe 13 i 17).
• Desni rub gornje mezenterične arterije (grupa 14).
• Anteriorni i posteriorni pankreatikoduodenalni čvorovi.

Proširena limfadenektomija (ELND) i kontroverze

Proširena disekcija uključuje i čvorove oko celijačnog stabla i para-aortalni prostor (grupa 16). Iako nudi teorijsku radikalnost, studije pokazuju:

• Izostanak benefita: ELND ne produžava značajno preživljavanje u poređenju sa standardnom procedurom.
• Visok morbiditet: Uklanjanje nervnih pleksusa uz SMA (naročito sa leve strane) dovodi do teških postoperativnih dijareja i malnutricije.
• Zaključak: Standardna disekcija uz minimalno 15–20 izvađenih čvorova je imperativ za adekvatan staging.

3. “SMA-first” pristup i retroperitonealna margina

Moderna tehnika nalaže rano identifikovanje gornje mezenterične arterije (SMA) pre transekcije pankreasa.

• Cilj: Rana potvrda resektabilnosti i precizna disekcija desne cirkumference SMA.
• Značaj: Najveći procenat R1 resekcija potiče upravo sa retroperitonealne (uncinatne) margine. Agresivno uklanjanje mekog tkiva i pleksusa uz arteriju je ključ prevencije lokalnog recidiva.

4. Vaskularne resekcije: Portna i mezenterična vena

Invazija portne vene (PV) ili gornje mezenterične vene (SMV) više nije kontraindikacija za operaciju.

• Venska resekcija: Postupak je postao rutinski u specijalizovanim HPB centrima. Rekonstrukcija se vrši direktnom suturom, terminoterminalnom anastomozom ili upotrebom venskog grafta.
• Arterijska resekcija: I dalje nosi ekstremno visok rizik i rezervisana je za strogo selektovane slučajeve, najčešće nakon uspešne neoadjuvantne terapije.

Hirurški osvrt

Kvalitet hirurgije karcinoma pankreasa meri se brojem izolovanih limfnih čvorova i postizanjem R0 statusa. U hirurskoj praksi, insistiramo na standardnoj limfadenektomiji sa akcentom na grupu 14 (SMA), jer tumorske ćelije u ovoj zoni najčešće određuju sudbinu pacijenta.

“SMA-first” pristup omogućava da onkološku odluku donesemo rano, pre nego što uđemo u proces iz kojeg nema povratka. Iako vaskularne resekcije PV/SMV produžavaju operativno vreme, one su često jedini put do kurabilnosti. Balans između hirurške agresivnosti i očuvanja nutritivne funkcije (izbegavanje nepotrebne ELND) je ono što definiše modernu pankreasnu hirurgiju.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Hirurško lečenje karcinoma glave pankreasa: Operativne tehnike, vaskularni protokoli i limfadenektomija appeared first on Svet Medicine.

1. Hirurški menadžment: Više od puke resekcije

Hirurgija ostaje jedini kurativni modalitet, ali su kriterijumi u 2026. godini znatno prošireni.

• Radikalna resekcija (R0/R1): Primarni cilj kod pacijenata sa limitiranim bolestima. Upotreba intraoperativne ultrasonografije (IOUS) visoke rezolucije omogućava nam precizno mapiranje lezija koje izmiču preoperativnom imidžingu.
• Citoreduktivna hirurgija (Debulking): Za razliku od adenokarcinoma, kod NEN-a opravdavamo resekciju čak i ako možemo ukloniti “samo” 70-90% tumorske mase. Ovim se drastično smanjuje lučenje vazoaktivnih supstanci, ublažava karcinoidni sindrom i povećava efikasnost naknadnih sistemskih terapija.
• Transplantacija jetre: U 2026. godini, transplantacija je validna opcija za selektovane pacijente sa neresektabilnim metastazama jetre (NET G1/G2), pod uslovom da je primarni tumor stabilno reseciran i da je Ki−67 indeks nizak (Milan kriterijumi za NET).

2. Lokoregionalne terapije (Interventna radiologija)

Kada hirurgija nije prva opcija, ili kao dodatak hirurgiji, koristimo ciljane metode uništavanja tumorskog tkiva.

• SIRT (Selektivna interna radioterapija): Iskorak u 2026. je primena personalizovane dozimetrije. Radioaktivne mikrosfere (Y−90) se isporučuju direktno u arterijske grane tumora, izazivajući radijacionu nekrozu uz minimalno oštećenje okolnog zdravog tkiva.
• TACE i TAE (Embolizacija): Transarterijska hemoembolizacija i čista embolizacija iskorišćavaju činjenicu da se metastaze NEN u 90% slučajeva hrane iz hepatične arterije. Izazivanjem ishemije i lokalnim delovanjem citostatika postižemo visoke stope odgovora (do 80%).
• Termalna ablacija (MWA/RFA): Mikrotalasna ablacija je danas standard za lezije manje od 3cm koje se nalaze duboko u parenhimu, često se izvodi laparoskopski ili perkutano.

3. Peptidna Receptorska Radionuklidna Terapija (PRRT)

Teranostički pristup u 2026. godini podrazumeva upotrebu “pametnih bombi”.

• Lutathera (Lu−177 DOTATATE): Pacijenti sa pozitivnim somatostatinskim receptorima (SSTR) na Ga-68 DOTATATE PET/CT snimku su kandidati za ovu terapiju.
• Tandem terapija: Novina u 2026. je kombinacija Lu−177 (za veće mase) i Ac−225 (alfa-terapija za mikrometastaze), čime se postiže superiorna kontrola bolesti kod refraktornih pacijenata.

4. Sistemska medikamentozna terapija

Onkološki arsenal u 2026. godini fokusiran je na stabilizaciju bolesti.

• Analozi somatostatina (SSA): Oktreotid i Lanreotid ostaju prva linija, ne samo za kontrolu simptoma (flushing, dijareja) već i zbog dokazanog antiproliferativnog efekta.
• Ciljana molekularna terapija: Inhibitori mTOR puta (Everolimus) i tirozin-kinazni inhibitori (Sunitinib) koriste se kod progresivnih PNET-a.
• Imunoterapija: Kod visokogradnih NEC (G3), checkpoint inhibitori (anti-PD1/PD-L1) postali su standard u kombinaciji sa platinastim režimima hemoterapije.

Hirurški osvrt i interna personalizacija

U našem kliničkom radu, menadžment metastaza jetre zahteva razumevanje genetike pankreasa i digestivnog trakta. Na primer, pacijenti sa DAXX/ATRX mutacijama imaju drugačiju kinetiku rasta, što utiče na odluku između primarne resekcije i neoadjuvantnog PRRT-a.

Takođe, u stanjima kao što su hronični pankreatitis ili inflamatorni procesi abdomena, moramo biti oprezni jer sistemska upala može modifikovati vaskularni odgovor na lokoregionalne terapije. Naša istraživanja o Elraglusibu daju nadu da ćemo uskoro moći da modifikujemo signalne puteve u samim metastazama, čineći ih osetljivijim na standardne terapije. Konačno, prepoznavanje hemodinamske stabilnosti pacijenta u stanjima šoka ključno je za planiranje velikih resekcija jetre u HPB hirurgiji.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Metastaze jetre kod neuroendokrinih neoplazama: Savremeni terapijski algoritmi appeared first on Svet Medicine.

1. Retki funkcionalni PNET: Klinički sindromi

Ovi tumori su retki, ali njihova klinička slika je patognomonična i zahteva brzu reakciju.

Glukagonom (Sindrom dijabetes-dermatitis)

Karakteriše ga nekrolitički migratorni eritem (NME) – specifičan osip koji zahvata trup i ekstremitete, praćen blagim dijabetesom, anemijom i gubitkom težine.

• Dijagnoza: Nivo glukagona u plazmi >500pg/ml.
• Terapija: Analozi somatostatina (Oktreotid) efikasno kontrolišu osip, dok je hirurška resekcija jedini kurativni put.

VIPom (Pankreasna kolera / WDHA sindrom)

Vazoaktivni intestinalni peptid (VIP) izaziva masivne vodenaste prolive, hipokalijemiju i ahlorhidriju (Watery Diarrhea, Hypokalemia, Achlorhydria).

• Hirurška napomena: Oko 90% VIPoma leži u pankreasu, ali u 10% slučajeva moramo tražiti ekstrapankreatično neuralno tkivo (nadbubrežna žlezda).

Somatostatinom

Izuzetno redak tumor koji izaziva “inhibitorni sindrom”: dijabetes, holelitijazu (zbog inhibicije kontrakcije žučne kese) i steatoreju.

2. “Afunkcioni” PNET: Mit o nefunkcionalnosti

Termin “afunkcioni” je u 2026. godini donekle prevaziđen. Ovi tumori često sekretuju peptide poput pankreasnog polipeptida (PP) ili hromogranina A, ali ne izazivaju specifičan hormonalni sindrom.

• Klinička slika: Otkrivaju se kasno, najčešće zbog efekta tumorske mase (bol, ikterus, gubitak težine).
• Maligni potencijal: Smatramo ih malignim po definiciji dok se ne dokaže suprotno, jer su u momentu dijagnoze obično veliki i infiltrativni.

3. Hirurške tehnike: Pristup HPB hirurga

Kao hirurg na Klinici za digestivnu hirurgiju, naglašavam da je intraoperativna ultrasonografija (IOUS) postala neizostavan deo svake eksploracije, omogućavajući nam da detektujemo lezije koje su izmakle CT ili MR skeneru.

Operativni modaliteti:

• Enukleacija: Rezervisana za male, benigne lezije (<2cm) sa jasnom kapsulom, uz striktno očuvanje Wirsungovog kanala.
• Distalna pankreatektomija: Standard za lezije u telu i repu. U 2026. godini, gde god je onkološki opravdano, težimo očuvanju slezine (Spleen-preserving distal pancreatectomy).
• Whipple-ova operacija (Cefalična duodenopankreatektomija): Neophodna za velike tumore glave pankreasa ili procesusa uncinatusa koji se ne mogu bezbedno enukleirati.

4. Transplantacija pankreasa i ostrvaca: Gde smo u 2026?

Transplantacija celog organa ostaje rezervisana prvenstveno za pacijente sa dijabetesom tipa 1 koji su već podvrgnuti transplantaciji bubrega.

• Transplantacija ostrvaca: Manje invazivna metoda (infuzija ostrvaca u venu porte), ali sa varijabilnim dugoročnim uspehom. Fokus istraživanja je na imunoprotekciji ostrvaca kako bi se izbegla doživotna imunosupresija.

Hirurški osvrt i interna personalizacija

U našoj praksi, tretman malignih PNET-a sa metastazama u jetri zahteva agresivan pristup. Čak i ako ne možemo postići R0 resekciju, citoreduktivna hirurgija značajno poboljšava kvalitet života i senzitivnost na somatostatinske analoge.

Takođe, kod pacijenata kod kojih resekcija vodi u postoperativni dijabetes, savremene opcije poput Tirzepatida mogu biti razmatrane za optimizaciju glikemije, dok molekularni inhibitori poput Elraglusiba ostaju naša velika nada u borbi protiv uznapredovalih stadijuma bolesti. Sve ovo se temelji na dubokom razumevanju genetike pankreasa, što nam omogućava da hirurgiju personalizujemo prema svakom pacijentu.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Retki PNET i hirurški principi lečenja: Od funkcionalnih sindroma do radikalnih resekcija appeared first on Svet Medicine.

1. Insulinom: Izazov skrivene hipoglikemije

Insulinom je najčešći PNET. U 2026. godini, dijagnostika se i dalje oslanja na Whipple-ovu trijadu (simptomi hipoglikemije, glikemija <2.5mmol/l i promptni oporavak nakon unosa glukoze), ali su lokalizacione metode doživele revoluciju.

Savremena dijagnostika:

• 72-časovni test gladi: Ostaje zlatni standard za biohemijsku potvrdu.
• GLP-1 Receptor Scintigrafija (Exendin-4): S obzirom na to da insulinomi često imaju nisku ekspresiju somatostatinskih receptora, Ga−68 DOTATATE može biti lažno negativan. Exendin-4 PET/CT koji targetira GLP-1 receptore postao je superiorna metoda lokalizacije sa senzitivnošću preko 90%.
• Endoskopski ultrazvuk (EUS): Ključan za male tumore (90% je <2cm) duboko locirane u parenhimu.

2. Gastrinom (Zollinger-Ellisonov sindrom)

Gastrinomi su u 60-90% slučajeva maligni i najčešće se nalaze u “Gastrinomskom trouglu” (omeđenom spojem cističnog i holedohusa, trećom porcijom duodenuma i vratom pankreasa).

Klinički parametri 2026:

• Hipergastrinemija: Nivo gastrina >1000pg/ml uz pH želuca <2 je dijagnostički.
• Sekretinski test: Koristi se kod graničnih vrednosti. Skok gastrina >200pg/ml nakon primene sekretina potvrđuje dijagnozu.
• Terapija: Zahvaljujući modernim inhibitorima protonske pumpe (IPP), totalna gastrektomija je postala istorijska operacija. Fokus je na radikalnom uklanjanju primarnog tumora i limfadenektomiji.

3. Hirurški principi: Enukleacija vs. Resekcija

Kao HPB hirurg na Klinici za digestivnu hirurgiju, naglašavam da izbor operacije zavisi od precizne intraoperativne evaluacije:

1. Enukleacija: Idealna za male, benigne insulinome koji su udaljeni više od 2−3mm od glavnog pankreasnog kanala.
2. Laparoskopska distalna pankreatektomija: Standard za tumore u telu i repu, često uz očuvanje slezine.
3. Whipple-ova procedura (Cefalična duodenopankreatektomija): Rezervisana za masivne gastrinome glave pankreasa ili tumore koji zahvataju duodenalni zid.

Hirurški osvrt i interna personalizacija

U našoj praksi, kod pacijenata sa MEN-1 sindromom, hirurgija je konzervativnija jer su tumori često multipli. Razumevanje genetike pankreasa nam pomaže da odlučimo kada je vreme za agresivnu resekciju, a kada za praćenje.

Takođe, postoperativna kontrola glikemije kod pacijenata koji su podvrgnuti većim resekcijama može zahtevati savremene pristupe poput Tirzepatida, naročito ako se razvije sekundarni dijabetes (Tip 3c). S druge strane, u onkološkom smislu, molekularna stabilizacija putem Elraglusiba ostaje predmet istraživanja za maligne gastrinome sa visokim metastatskim potencijalom.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Funkcionalni PNET (I deo): Klinički menadžment Insulinoma i Gastrinoma appeared first on Svet Medicine.