Rizici od sunčanja danas

Godinama dolazi do promena na ozonskom omotaču a štetnost UV zraka je veća nego pre 30 godina. Posebno se ne preporučuje sunčanje u periodu od 10 do 16 časova. Izlaganje prekomerno suncu nije dobro, pogotovu nije poželjno da izgorite. Koža je najveći organ u telu koji pamti svaku povredu, svaku traumu. A opekotina je ogromna trauma koja može da posle 10 ili 20 godina dovede do rizika od stvaranja kancera kože.

Od zaštitnih faktora treba birati preparate za lokalnu primenu sa sposobnošću apsorpcije UV zraka. Svakako se savetuje da se na izloženim delovima tela kao što su glava, poglavina, ekstremiteti, šake koriste kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Makar od 50. A za one delove tela koji nisu toliko izloženi ili su prekriveni odećom može se slobodno aplikovati i neki manji zaštitni faktor. Ukoliko se duže vreme provodi na suncu po nekoliko puta treba nanositi kremu sa zaštitnim faktorom.

Koliko je rizično povrediti mladež, kakve promene su opasne, da li treba uklanjati mladeže?

Sami mladeži po sebi nose određeni rizik. Osobe koje imaju po telu mnogo mladeža su u višestruko većem riziku da dobiju melanom u odnosu na druge ljude. Mladeži posebno oni koji se nalaze na poglavini, koje mi ne vidimo a stalno su izloženi suncu su u ruziku da pređu u nešto maligno. Melanom, najagresivniji kancer kože, u 30% slučajeva nastaje na već postojećem mladežu. I to nije malo. U 70% slučajeva melanom nastaje na zdravoj koži. A sunčevo zračenje, pogotovu solarijumi, imaju uticaj na nastanak melanoma.

Solarijum – da li ga zaista treba izbegavati?

Naravno. Solarijum apsolutno treba izbegavati. U svetu postoje ograničenja gde je maloletnim licima zabranjeno korišćenje solarijuma. U nekim zemljama upotreba solarijama je potpuno zabranjena. Postoje studije koje pokazuju da prekomerno, dugogodišnje izlaganje UV zracima može dovesti ne samo do melanoma već i do drugih kancera kože. Apsolutno izbegavazi solarijum – dokazano je štetan.

O prognozi i toku bolesti melanoma

Na prognozu i tok bolesti ne utiče način kako je melanom nastao, već su mnogo bitniji neki drugi faktori. Sama prognoza bolesti zavisi od stadijuma bolesti. Posebno od toga kakav je melanom – da li je tanak ili debeo, da li ima ili nema ulceraciju, da li se proširio na limfne žlezde. Ono što treba da nas upozori da bi trebalo da odemo kod lekara je kada se naglo promeni oblik mladeža, kada ivice mladeža postaju nejasne prema zdravoj koži. Takođe kada u sklopu jednog mladeža imamo polja hiperpigmentacije ili depigmentacije. Svaki mladež iznad iznad 6-7 milimetara zavređuje određenu kliničku pažnju. Ako mladež prokrvari, ako vlaži, ako su pored njega uvećani limfni čvorovi trebalo bi otići kod lekara specijaliste.

Da li je svaka povreda mladeža znak za paniku i hitan odlazak lekaru?

Treba otići kod lekara ali nema mesta panici. Sama povreda neće dovesti do toga da dođe do neke maligne transformacije. Ljudi se uglavnom uspaniče i pomisle da će dobiti kancer. Ako povredite mladež trebalo bi da se javite lekaru da se taj mladež hirurški u lokalnoj anesteziji ukloni. Naravno taj mladež se svakako šalje na patohistološku analizu da bi znali da li je on zloćudan ili dobroćudan. Ali sama povreda nije faktor rizika, međutim ukoliko neki mladež često povređujemo, trebalo bi ga hirurški odstraniti.

Rast melanoma

Melanom se prvo širi površinski ali onda u jednom trenutku kreće da raste vertikalno. Dakle u dubinu. E to ne valja. I što se duže čeka mogućnost za metastaziranje je mnogo veća.

Da li je melanom izlečiv?
Ako se pacijent javi na vreme, ako je melanom tanak i ako nije probio bazalnu membranu, može se jednom običnom hirurškom intervencijom nekome spasiti život. Dakle ako ga uhvatimo na vreme pacijent je posle jedne intervencije izlečen. Ali ako se pacijent nije javio na vreme, ako je u pitanju bolest koja je uznapredovala, prognoza je lošija a preživljavanje je manje. Srećom u poslednjih nekoliko godina uvedene su mnoge savremene terapije u lečenju melanoma.

The post Melanom (zloćudni tumor kože) appeared first on Svet Medicine.

Limfatici iz analnog kanala proksimalno od zupčaste linije se dreniraju cefalično, putem gornjih rektalnih limfatika u donje mezenterične čvorove i lateralno duž srednjih i donjih rektalnih sudova kroz ishiorektalnu jamu u unutrašnje ilijačne čvorove. Limfa iz analnog kanala distalno od zupčaste linije se obično drenira u ingvinalne čvorove. Takođe može da se drenira u gornje rektalne limfne čvorove ili duž donjih rektalnih limfatika u ishiorektalnu jamu, ukoliko su primarni putevi drenaže blokirani tumorom. U mnogim slučajevima, lečenje zavisi od toga da li je tumor smešten u analnom kanalu ili na analnoj ivici.

Analna intraepitelna neoplazija (Bouenova bolest)

Bouenova bolest označava planocelularni karcinom in situ anusa. Patološki, karcinomi in situ i skvamozna intraepitelna displazija visokog stepena izgledaju identično, i termin analna intraepitelna neoplazija (AIN) se odskora upotrebljava da opiše ove lezije. Kao i cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN), AIN je prekursor invazivnog planocelularnog karcinoma (epidermoidni karcinom). AIN može da ima izgled lezije u vidu plakova ili se može videti samo pri anoskopiji visoke rezolucije i aplikaciji sirćetne kiseline ili Lugolovog rastvora joda. AIN je povezana sa infekcijom humanim papiloma virusom, naročito HPV tipa 16 i 18. Incidenca kako AIN, tako i epidermoidnog karcinoma anusa se dramatično povećala među HIV-pozitivnim, homoseksualnim muškarcima. Smatra se da ovo povećanje rezultira iz povećanih stopa HPV infekcije, zajedno sa imunosupresijom. Lečenje AIN je usmereno ili na rezoluciju ili na ablaciju. Ekstenzivna resekcija sa zatvaranjem pomoću režnja može nekada da bude neophodna. Zbog visoke stope rekurencije i/ili reinfekcije, ovi pacijenti zahtevaju ekstremno blisko praćenje. Pacijente pod visokim rizikom bi trebalo pratiti čestim Papanikolau (Pap) razmazima na svakih 3 do 6 meseci. Abnormalan Pap razmaz bi trebalo da bude praćen pregledom pod anestezijom i analnim mapiranjem anoskopijom visoke rezolucije, biopsijom i ablacijom displastičnih lezija.

Epidermoidni karcinom

Epidermoidni karcinom anusa obuhvata planocelularni karcinom, kloakogeni karcinom, prelazni karcinom i bazaloidni karcinom. Kliničko ponašanje i prirodni tok ovih tumora je sličan. Epidermoidni karcinom je sporo rastući tumor i obično se prezentira kao analna ili perianalna masa. Bol i krvarenje mogu biti prisutni. Epidermoidni karcinom analne ivice može se lečiti na sličan načina kao planocelularni karcinom kože na drugim lokalizacijama, pošto se adekvatne hirurške margine obično mogu postići bez resekcije analnog sfinktera. Široka lokalna ekscizija je obično adekvatno lečenje kod ovih lezija. Epidermoidni karcinom koji se javlja u analnom kanalu ili vrši invaziju sfinktera ne može se ekscidirati lokalno, i prva linija lečenja se oslanja na hemoterapiju i zračenje (Nigro protokol: 5-fluorouracil, mitomicin C i 3000 cGy zračenja spoljašnjim snopom). Više od 80% ovih tumora sa može izlečiti pomoću tog režima. Rekurencija obično zahteva radikalnu resekciju (abdominoperinealna resekcija). Metastaze u ingvinalnim limfnim čvorovima su znak loše prognoze.

Verukozni karcinom (Buške-Levenštajnov tumor, Džinovski condyloma acuminatum)

Verukozni karcinom je lokalno agresivna forma condyloma acuminatum. Mada ove lezije ne metastaziraju, one mogu da izazovu ekstenzivnu lokalnu destrukciju tkiva i mogu biti golim okom nerazaznatljive od epidermoidnog karcinoma. Široka lokalna ekscizija je lečenje izbora kada je moguće, ali radikalna resekcija može nekada biti neophodna.

Bazocelularni karcinom

Bazocelularni karcinom anusa je redak i sličan bazocelularnom karcinomu drugde na koži (izdignut, sedefastih ivica sa centralnom ulceracijom). To je sporo rastući tumor koji retko metastazira. Široka lokalna ekscizija je lečenje izbora, ali rekurencija se javlja kod do 30% pacijenata. Radikalna resekcija i/ili terapija zračenjem mogu biti neophodni kod velikih lezija.

Adenokarcinom

Adenokarcinom anusa je ekstremno redak i obično predstavlja širenje naniže niskog rektalnog adenokarcinoma. Adenokarcinom povremeno može nastati od analnih žlezda ili se može razviti u hroničnoj fistuli. Radikalna resekcija sa ili bez adjuvantne hemoradijacije je obično neophodna.

Ekstramamarna Pedžetova bolest je adenokarcinom in situ koji nastaje iz apokrinih žlezda perianalne zone. Lezija je tipično u obliku plaka i može biti nerazaznatljiva od Bouenove bolesti. Karakteristične Pedžetove ćelije se vide histološki. Ovi tumori su često asocirani sa sinhronim adenokarcinomom gastrointestinalnog trakta, te bi trebalo izvesti potpunu evaluaciju intestinalnog trakta. Široka lokalna ekscizija je obično adekvatno lečenje kod perianalne Pedžetove bolesti.

Melanom

Anorektalni melanom je redak, čineći manje od 1% svih anorektalnih maligniteta i 1 do 2% melanoma. Uprkos mnogim pomacima u lečenju melanoma, prognoza za pacijente sa anorektalnom bolešću ostaje loša. Sveukupno 5-godišnje preživljavanje je manje od 10%, a mnogi pacijenti se prezentiraju sa sistemskim metastazama i/ili duboko invazivnim tumorima u vreme dijagnoze. Jedan broj pacijenata sa anorektalnim melanomom, međutim, prezentira se sa izolovanom lokalnom ili lokoregionalnom bolešću koja je potencijalno resektabilna do izlečenja, a zagovarane su i radikalna resekcija (abdomino-perinealna resekcija, APR) i široka lokalna ekscizija. Rekurencija je česta i obično se javlja sistemski, nezavisno od početne hirurške procedure. Lokalna resekcija sa čistim marginama ne povećava rizik lokalne ili regionalne rekurencije, a APR ne nudi nikakvu prednost po preživljavanje nad lokalnom ekscizijom. Zbog morbiditeta povezanog sa APR, široka lokalna ekscizija se preporučuje za inicijalno lečenje lokalizovanog analnog melanoma. Kod nekih pacijenata, široka lokalna ekscizija može da ne bude tehnički izvodljiva i APR može biti neophodna ukoliko tumor zahvata značajan deo analnog sfinktera ili zahvata anus po obimu. Dodatak adjuvantne hemoterapije, biohemoterapije, vakcinacione ili radioterapije može biti od koristi kod nekih pacijenata, ali efikasnost ostaje nedokazana.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Tumori analnog kanala i perianalni tumori appeared first on Svet Medicine.

Potrebno je skrenuti pažnju javnosti na štetnost nekontrolisanog izlaganja UV zračenju i korišćenju solarijuma.

Predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije Željko Mijušković rekao je da u Evropi svake godine oko 3,5 miliona ljudi oboli od raka kože, a da prema istraživanju koje je radio Euromelanom, od ispitanih 13.500 građana njih 14 odsto koristi zaštitu od sunca tokom cele godine.

“Mi želimo da ljudi vide svoju kožu kao najdragoceniju garderobu, zato im skrećemo pažnju da je potrebno štititi kožu od UV zračenja cele godine i preporučujemo nošenje zaštitne odeće, naočara, šešira i korišćenje krema”, istakao je Mijušković.

Zamenik predsednika Udruženja dermatovenerologa Srbije Dušan Škiljević rekao je da korišćenje solarijuma znatno povećava rizik od pojave melanoma i da je zabrinjavajuće to što ga srednjoškolci sve više koriste.

“Od 550 ispitanih srednjoškolaca u Beogradu, skoro 40 odsto njih je već koristilo solarijum, a oko 38 odsto namerava i dalje da se izlaže tom zračenju”, istakao je Škiljević.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije Vicko Ferenc rekao je da se krajem godine očekuje usvajanje zakona koji će omogućiti bržu registraciju lekova i brže odobravanje kliničkih ispitivanja u oblasti melanoma. “Kasnije će se raditi i na usvajanju podzakonskih akata kojima bi se zabranilo korišćenje solarijuma osobama mlađim od 18 godina”, najavio je Ferenc.

Kampanju organizuju Udruženje dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Intersekcijskim odborom za melanom Srpskog lekarskog društva pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja u Srbiji.

The post Srbija – Besplatni pregledi kože 8.maja appeared first on Svet Medicine.

Kako je od te bolesti u prošloj godini umrlo je 250 osoba, 218 se trenutno leči od metastatskog melanoma, a ono što zabrinjava jeste da raste broj žena koje obolevaju od ove vrste bolesti.

Snežana Živković iz instituta “Batut” kazala je da je Srbija u ovom delu Evrope zemlja koja imala niži rizik od obolevanja i pet puta manji rizik od umiranja od ove vrste bolesti.

“Poslednjih 10 godina ustanovljen je porast novoobolelih osoba, ali se starosna granica pomerila ka uzrastima od 40 i više godina. Sve više žena oboleva, što govori o većoj izloženosti suncu i UV zračenju“, rekla je Živkovićeva.

Koordinatorka kampanje Evromelanom Lidija Kandolf Sekulović kazala je da se i ove godine za besplatne dermatološke preglede prijavio veliki broj građana širom Srbije. Prema njenim rečima, u prošlogodišnjoj kampanji pregledana su 1.853 građanina, otkrivene su 164 promene, od kojih su dokumentovana 33 slučaja raka kože. Ona smatra da je potrebno unaprediti lečenje pacijenata inovativnim lekovima, zbog čega se nada da će inicijativa Ministarstva zdravlja Srbije da se potpišu posebni ugovori s proizvođačima inovativnih lekova u Srbiji, dati rezultate.

Predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije Siniša Radulović izjednačio je hemoterapiju s “toksičnim placebom”, istakavši da ona ne može da utiče na zdravlje pacijenta.

“Nauka je pronašla biomarkere na osnovu kojih je napravila nove lekove, međutim oni su veoma skupi i cena im se meri desetinama hiljada evra mesečno. Ipak, oni produžuju život pacijentima za par godina“, rekao je Radulović.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije Vicko Ferenc podsetio je da pre nego što se neki novi lek stavi na pozitivnu listu lekova, najpre treba da bude registrovan, a da je sama registracija dugotrajan proces. Pored toga, rekao je da su počeli pregovori sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO), da prioritet treba dati inovativnim lekovima za metastatski melanom i da će se oni za nekolko meseci pojaviti u Srbiji.

“Ministarstvo je podržalo i inicijativu da se u novi zakon o zdravstvenoj zaštiti ubaci uredba o solarijumima, a preduzeli smo i korake da se uredi uvoz i promet tih aparata i da se inspekcijski kontroliše rad solarijuma“, rekao je Ferenc.

Predstavnik Udruženja obolelih od metastatskog melanoma Stefan Kostić rekao je da su najveći problemi sa kojima se suočavaju pacijenti u Srbiji nedostatak adekvatne terapije i odbijanje RFZO da plati bolovanje pacijentima koji se leče u inostranstvu.

“Odovor RFZO je da oni poštuju zakon koji nalaže da pacijent ne sme da napusti mesto prebivališta bez dozvole Fonda, ali Fond ne želi to da kaže pacijentima niti da izda dozvolu. Takvim ponašanjem Fond samo otežava položaj pacijenata“, rekao je Kostić.

Predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije Željko Mijušković rekao je da u Evropi tri i po miliona ljudi boluje od melanoma kože, godišnje u proseku oboli 100.000, a 22.000 umre.

“Svi moraju da vrše samopreglede, jer novonastale promene na koži, veličina, boja, promena mogu ukazati na melanom“, rekao je Mijušković.

Ovogodišnja kampanja Evromelanom 2016 odvija se pod sloganom “Sunce sija svuda, ne samo na plaži” da bi se ukazalo na to da je neophodno primenjivati odgovarajuće mere zaštite tokom godišnjeg odmora, ali i tokom svakodnevnih aktivnosti na otvorenom.

U Srbiji će kampanja biti organizovana 16. maja, a pacijenti koji su uspeli da se prijave za besplatan pregled od 9. do 11. maja biće pregledani u ustanovi koja im je najbliža.

izvor>b92.net

The post Srbija – Sve veći broj žena sa melanomom kože appeared first on Svet Medicine.

Melanom, prema podacima NCI (National Cancer Institute), predstavlja oko 5% svih novootkrivenih karcinoma u SAD, a takođe, procenjuje se, da godišnje u SAD oboli preko 75.000 osoba, kao i da oko 10.000 bolesnika umire od ove bolesti godišnje.  U Srbiji (bez Vojvodine) su 2009.g. otkrivena 453 (241 muškarac, 212 žena) nova slučaja melanoma (stopa incidence 8,5), dok su iste godine umrla 183 obolela (stopa mortaliteta 3,4).

Keytruda je prvi odobreni lek koji blokira ćelijski put poznat kao PD-1, koji blokira imunski sistem u napadanju ćelija melanoma; a namenjen je kao lek koji će se davati po terapiji ipilimumab-om (jedna vrsta imunoterapje). U pacijenata sa melanomom kod kojih postoji ekspresija genske mutacije BRAF V600,  namenjen je u terapiji posle primene: ipilimumab i BRAF inhibitora (terapija koja blokira aktivnost BRAF genske mutacije).

Keytruda je šesti po redu terapijski protokol koju je FDA odobrila od 2011.godine, a većina od protokola ima različite mehanizme dejstva. Pet prethodno odobrenih terapija za melanome uključuju: ipilimumab (2011), peginterferon alfa-2b (2011), vemurafenib (2011), dabrafenib (2013), i trametinib (2013).

Efikasnost je pokazana kod 173 pacijenta sa uznapredovalim melanomom, koji pokazuju progresiju bolesti i nakon primene prethodno dostupnih terapijskih protokola. Pacijenti su dobijali ili preporučene doze od 2 mg/kg ili veće doze do 10 mg/kg. Kod oko 24% došlo je do smanjenja tumora, i ovaj efekat se održavao između 1,4-8,5 meseci, a kod dobrog dela pacijenata se nastavljao i posle ovog perioda.

Sigurnost leka je ispitivana kod 411 pacijenata sa uznapredovalim melanomom. Najčešći neželjeni efekti su umor, kašalj, mučnina, svrab kože (pruritus), osip, smanjen apetit, zatvor, bol u zglobovima (artralgija) i proliv (dijareja). Lek takođe ima potencijal i za nastanak povremenih teških imunološki posredovanih neželjenih efekata (pneumonitis, kolitis, hepatitis…).

Keytruda je proizvod farmaceutske kuće Merck & Co.

Izvor: Zvanični sajt FDA, Opširnije o leku

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Keytruda (pembrolizumab) – Novi lek u borbi protiv melanoma appeared first on Svet Medicine.

DT01 je preteča nove klase lekova koji se razvijaju na Institutu Kiri u Parizu, Francuska. Umesto da za ciljno mesto ima protein, enzim ili gen, ovi ”Dbait” lekovi deluju kao mamci unutar ćelija raka, ometejući unutrašnje signale koji bi inače omogućavali ćeliji da se opravlja. 

Dizajnirani da pojačaju efikasnost konvencionalne radioterapije, DT01 izgledaju siguurno i dobro se tolerušu kod bolesnika sa rekurentnim melanomom. Inicijalni rezultati ukazuju da DT01 deluju posebno na tumore i ne povećavaju senzitivnost preostale kože na radijaciju.

Kompanija koja je uklučena u proizvodnju Dbait lekova, DNA Theapeutics, ističe da je već uočen odgovor kod tumora na lečenih DT01 i radioterapijom, dok nikakav odgovor nije uočen kod tumora koji su lečeni samo radioterapijom!.

Govoreći za AFP, vođa studije  Dr Christophe le Tourneau, sa Instituta Kiri, ističe da je istraživanje u veoma ranoj fazi. Ipak, jedno je sigurno, a to je da će ovi rezultati povećati zainteresovanost za investirenje u DNA Theapeutics.

Pogledajte video na YouTube-u (kliknite na link)

Sturktura ovih lekova imitira oštećenja u oba lanca DNA i kao takvu je prepoznaju ćelijski reparacioni sistemi. Rezultat, kako se objašnjava u promotivnom video DNA Therapeutics-a, je magla nekoherentnih signala unutar ćelije.

Delujući kao prevaranti, Dbait molekule čine da ćelije raka, lečene radioterapijom, veruju da su mnogo više oštećene nego što one zaista to i jesu. Shodno tome, tumorske ćelije će se samouništavati – ističe Dr Marie Dutreix, ko-osnivač DNA Therapeutics. 

Ukoliko se rani testovi DT01 pokažu uspešnim, lek će preću u narednu fazu kliničkih ispitivanja. DNA Therapeutics se takođe nada da će započeti ispitivanja leka i kod karcinoma mozga i jetre u kombinaciji sa radio- ili hemioterapijom tokom 2013. godine.

Detaljnije:

BioNews.org.uk
Cancer: des molécules “faussaires” pour doper l’effet de la radiothérapie
AFP | 23 May 2012

Dbait : une molécule à l’étude pour augmenter les effets de la radiothérapie
Allodocteurs.fr | 23 May 2012

Des faussaires s’essaient contre le mélanome
Le Quotidien du Médecin | 23 May 2012

News and press releases 2012
DNA Therapeutics | 26 March 2012

Treatment for cancer: Dbait
YouTube (DNA Therapeutics) | 18 January 2012

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Lek mamac-DNK (Dbait) protiv karcinoma appeared first on Svet Medicine.

Prethodne studije su sugerisale da NSAIDs (nesteroidni anti-inflamatorni lekovi) poput aspirina, ibuprofena, naproksena i drugih mogu da redukuju rizik od nastanka pojednih oblika raka.

Na primer, tri studije objavljene u The Lancet-u tokom 2012.godine, su učvrstile dokaze da niske, dnevne doze aspirina mogu, kod sredovečnih osoba, imati protektivni efekat od karcinoma, naročito kod osoba koje su pod povišenim rizikom.

U studiji, koju su objavili istraživači Univerzitetskog medicinskog centra u Lajdenu, Holandija, publikovana u British Journal of Cancer, navodi se da bolesnici sa rakom debelog creva (karcinom kolona), koji redovno uzimaju aspirin odmah po postavljanja dijagnoze, žive duže.

U poslednje objavljenoj studiji (u studiji istraživača sa Aarhus University Hospital, Danska), Sigrún Alba Jóhannesdóttir i saradnici su pratili efekte ovih lekova na tri najznačajnija tipa karcinoma kože: bazocelularni karcinom, planocelularni karcinom i melanom (raniji naziv: maligni melanom), u periodu od 1991-2009 godine.

Rezultati su pokazali da:

• osobe sa dva ili više NSAIDs imaj za 15% niži rizik od planocelularnog karcinoma i za 13% niži rizik od melanoma u odnosu na one sa manje od 2 NSAIDs
• Veza je još jača ukoliko se lekovi koriste 7 ili više godina
• korišćenje NSAIDs nije u vezi sa nižim rizikom nastajanja bazocelularnog karcinoma kože
• Ali, korišćenje NSAIDs je povezano sa nižim rizikom za nastanak ovog tipa karcinoma kože u manje eksponiranim delovima dela (npr ne glava i vrat)

Istraživači navode da bi potencijalni protektivni efekat NSAIDs prema karcinomima trebalo uzeti u obzir kada god se diskutuje o korisnosti i štetnosti ovih lekova.

Bazocelularni karcinom je ne-melanomski tip karcinoma kože koji ima spor, bezbolan  rast i retko se širi. Predstavlja najčešću formu karcinoma u SAD (75% svih karcinoma kože).

Planocelularni karcinom je takođe ne-melanomski tip karcinoma kože koji ima nešto brži rast i progresiju. Oba ova ne-melanomska tipa su kurabilni.

Melanom je najopasniji tip karcinoma kože, koji se može širiti i na druge delove tela veoma brzo. Pojedine forme se mogu lečiti ukoliko se pronađu u ranim fazama razvoja. Melanom predstavlja vodeći uzrok smrtnosti među oboljenjima kože.

Izvor: 

Jóhannesdóttir, SA, and others, CANCER, 2012. 
 Wiley-Blackwell, PubMed Health.
Catharine Paddock PhD. “Aspirin May Guard Against Skin Cancer.” Medical News Today. MediLexicon, Intl., 30 May. 2012. Web

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Aspirin može da zaštiti od raka kože? appeared first on Svet Medicine.