Promene su na INTIMI krvnih sudova (ateromatozne ploče koje dovode do suženja) i najčešće na KRVNIM SUDOVIMA NOGU (tibijalne i peronealne arterije). Arterije su nejednakog lumena, postoje krpaste, neravnomerno raspoređene ateromatozne ploče, često u vidu brojanica (arteriografija).

KLINIČKA SLIKA:

Znaci zavise od toga koliko je suženje, kao i od stanja proksimalnih i kolaterlanih krvnih sudova. Bol je najvažniji simptom (u obolelom ekstremitetu). Izaziva ga ishemija (laktati). U početku se javlja prilikom hoda (grč mišIća potkolenice), a popušta kada se stane, već posle 10 minuta. To je INTERMITENTNA KLAUDIKACIJA (claudicatio intermittens).

Početni simptomi, pre pojave bola su:

• osećaj hladnoće,
• utrnulost ekstremiteta,
• mirovanje, zamor

Inspekcijom zapažamo:

• bledilo, cijanozu, hiperemiju,
• trofičke promene (ulceracije, gangrena)

Ako je bolest poodmakla, bol se može javiti i u miru, kao grč ili kao ubod, može biti stalan i veoma jak, pa tada zahteva analgetike.

DIJAGNOZA:

• Merenje glikemije; kompletna krvna slika; lipidnki status;
• određivanje fibrinogena i proteina; eventualno koagulacioni status;
• dopler; arteriografija; oscilometrija; pletizmografija

TERAPIJA:

• lečiti i otkloniti sve faktore rizika
• lekovi za perifernu cirkulaciju (Trental)
• balon dilatacija; direktna ateroektomija
• by-pass + antikoagulantna terapija (zbog tromboze)

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, jawon.com,

The post Arterioskleroza (Claudicatio intermitens, arteriosclerosis) appeared first on Svet Medicine.

PATOGENEZA:

Smatra se da je u pitanju nenormalna ćelijska i povišena humuralna imunološka reakcija na tip 2 i 3 kolagena. To je arteritis bez kalcifikacija i tromboflebitis. Intenzivna upala dovodi do arterijske i venske okluzije, a u kasnijem toku promene zahvataju i okolne živce, pa se javlja NEURO-VASKULARNI BLOK

KLINIČKA SLIKA:

• Bol, osećaj hladnoće i utrnulosti.
• Kasnije se javljaju jaki noćni bolovi, ulceracije i gangrene.
• Stopala su hladna, cijanotična, puls slabije opipljiv.
• Javlja se i superficijalni migrirajućI flebitis

DIJAGNOZA:

• angiografija, CT, 
• ehokardiografija, dopler krvnih sudova,
• biopsija

TERAPIJA:

• prestanak pušenja, analgetici
• prostaglandini i antikoagulantna terapija
• hirurgija

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape,  

The post Thrombangiitis obliterans (Morbus Buerger, Birgerova bolest) appeared first on Svet Medicine.

Ovaj proces počinje veoma rano i dugo je bez simptoma, oni se javljaju kada aterom, zbog sve većeg nagomilavanja lipida, dovede do suženja krvnog suda

FAKTORI RIZIKA:

1. POL: češća je kod muškaraca 35-55 godina (posle 55. godine nema razlike među polovima)
2. HIPERLIPOPROTEINEMIJA: hipertrigliceridemija, povišen LDL, snižen HDL
3. ARTERIJSKA HIPERTENZIJA
4. PUŠENJE
5. HORMONI: (androgeni-aterogeno; estrogeni-protektivno)
6. GOJAZNOST
7. DIABETES MELLITUS
8. FIZIČKA NEAKTIVNOST
9. GENETSKA PREDISPOZICIJA

PATOGENEZA:

Oštećenje endotela arterija povećava adhezivnost i agregaciju trombocita. Stvara se tromb i nakupljaju lipida u zidu arterija. Bujaju ćelija glatkih mišIća u intimi te nastaje ATEROM

Predilekciona mesta: aorta, naročito njene račve, karotidne arterije, arterije donjih ekstremiteta (tu krv udara o zidove i stvara vrtloge).

SIŽE:

1. Inicijalna pruga
2. Intermedijarni stadijum
3. Ateromatozni plak

KLINIČKA SLIKA:

Ako dođe do kompletnog zapušenja krvnog suda javlja se:

• Infarkt i angina pectoris (koronarni krvni sudovi)
• Vaskularni insulti (moždane arterije)

Ako je zapušenje nekompletno:

• Insuficijencija bubrega (bubrežne arterije)
• visceralna ili periferna insuficijencija cirkulacije

DIJAGNOZA:

1. Faktori rizika (anamneza)
2. Pregled očnog dna (oftalmološki)
3. Laboratorija: povišeni trigliceridi i holesterol, hemostaza

TERAPIJA:

• Adekvatna dijetalna ishrana (hrana biljnog porekla, smanjen unos masti i šećera)
• Terapija lekovima za sniženje triglicerida i holesterola:
  – hipolipemici (nikotinska kiselina)
  – ACE inhibitori
  – prostaglandini 
  – antioksidansi

OČNO DNO U ATRERIJSKOJ HIPERTENZIJI:

1. Gunov znak: arteria pritiska venu, koja na tom mestu izgleda kao prekinuta
2. Salusov znak: vena skreće, jer je pritiska prepunjena arterija
3. Gistov znak: povećana izvijuganos sudova oko žute mrlje

1. HIPERTONIČNI FUNDUS (1 + 2 + 3)
2. HIPERTENZIVNA RETINOPATIJA ( I + hemoragije + retinalni eksudat)
3. NEURORETINOPATIJA  ( II + edem papile (postoje i oštećenja bubrega))

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape,

The post Ateroskleroza (Atherosclerosis) appeared first on Svet Medicine.

Lokalizovan je češće u donjim delovima pluća, a oblika je kupe čija je baza površina pluća, pa je čest i pleuritis.

SIMPTOMI:

• Kašalj,
• pleuralni bol,
• povišena telesna temperatura,
• hemoptizije,
• tahikardija,
• tahipnea.
• ALLENOV ZNAK – Tahikardija + Tahipnea + povišena telesna temperatura (do 37,5C)

NALAZ NA PLUĆIMA:

• pleuralni izliv = pucketanje;
• znaci konsolidacije tkiva = hipodenzno plućno tkivo

NALAZ NA SRCU:

• tahikardija,
• sistolni šum nad pulmonalnom arterijom

LABORATORIJA:

• leukocitoza,
• moguće povišena laktat dehidrogenaza (LDH)

EKG:

1. sinusna tahikardija
2. supraventrikularne aritmije
3. znaci opterećenja desnog srca (hipertrofija)

Infarktima koji ne zarastaju u toku prva dva ili tri dana obično treba da zarastu oko dve do tri nedelje. Mrtvo tkivo se zamenjuje ožiljnim tkivom.

Izvor: MedSkripte, wikipedia, mayo.edu, britannica, medscape, pubmed, radiopaedia.com, 

The post Plućni infarkt (infarctus pulmonis) appeared first on Svet Medicine.

Opstrukcijom više od 2/3 plućnog vaskularnog stabla razvija se akutno plućno srce. Između 10-60% bolesnika umire naglom smrću 2h od početka simptoma.

PATOGENEZA:

• Nagli porast vaskularne rezistence pluća uslovljava brzi porast pritiska u a.pulmonalis.
• Desna komora se dilatira, a pritisak se retrogradno prenosi na desnu pretkomoru i vene koje se ulivaju u nju;
• Minutni volumen opada, i dolazi do smanjenja punjenja leve komore (zbog dilatacije desne komore)

KLINIČKA SLIKA:

• SINKOPA zbog pada arterijskog pritiska (TA)
• ANGINOZNI BOL zbog neadekvatnog koronarnog protoka
• GUŠENJE zbog plućne hipoventilacije
• BLEDILO, CIJANOZA, DISPNEA, HLADNI EKSTREMITETI
• PAD ARTERIJSKOG PRITISKA, TAHIPNEA, GALOP desne komore i desne pretkomore

EKG:

znaci opterećenja desne pretkomore i desne komore (isto i RTG)

• nizak Q i negativan T u III odvodu, dubok S u I odvodu → znak McQuinne
• dubok S od V1 do V6
• depresija ST u V2znak McQuinne
• parcijalni ili kompletni blok desne grane (RR’ u V1, V2)
• P pulmonale – visok i šiljat P u II odvodu

Gasne analize pokazuju hipoksemiju

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA:

• akutni infarkt miokarda
• pneumotoraks
• pneumonija
• pleuritis

TERAPIJA:

• Strogo mirovanje
• Streptokinaza i.v (lizira svež ugrušak i uspostavlja plućni protok)
• Heparin i.v (2-3 nedelje, a nakon toga 3-6 meseci antikoagulantna terapija dikumarolskim preparatima)
• Kiseonik, digitalis (aritmije i blok desne grane)
• Embolektomija (hiruško otklanjanje tromba)

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, yale.edu, medscape,

The post Akutno plućno srce (Cor pulmonale acutum) appeared first on Svet Medicine.

• BlažI oblici mogu biti bez simptoma, a SISTOLNI ŠUM se slučajno otkriva
• U težim služajevima: dispnea pri naporu, ponekad sinkopa, moguća je cijanoza perifernog tipa
• Karakterističan je SISTOLNI EJEKCIONI ŠUM nad pulmonalnom arterijom koji se širi ka levom ramenu i vratu, može biti praćen trilom
• Kod teške stenoze drugi ton je široko udvojen, a P2 komponenta je oslabljena
• Čest je RANI EJEKCIONI ŠUM 

EKG:

• hipertrofija desne komore = visok R u V1 i V2; dubok S u V5 i V6;
• izraz sistolnog opterećenja desne komore je negativan T u V1

Terapija:

• je hiruška ako je gradijent pritisaka između desne komore i a.pulmonalis 40-60 mmHg 
  (Perkutana transluminalna valvularna dilatacija)

Izvor: medskripte, wikipedia, yale.edu, mayoclinic.com, 

The post Stenoza plućne arterije (stenosis arteriae pulmonalis) appeared first on Svet Medicine.