Etiologija

Borrelia burgdorferi je mikroaerofilna bakterija i spada u spirohete. Borrelia burgdorferi u užem smislu najčešće izaziva artritis, Borrelia afzelii kožne lezije a B. garinii neurološke simptome. Tri glavna proteina spoljašnjeg omotača bakterije su OspA, OspB i OspC (outer surface protein A, B i C). Oni imaju ulogu u serološkim reakcijama.

Epidemiologija

Bolest prenose krpelji (genus Ixodes, familia Ixodidae)

• Ixodes Ricinus (Evropa), Ixodes Duminni (SAD), Ixodes Pacificus (zapadni deo SAD).
• Oni su hematofagi i imaju tri sezone hranjenja. Hrane se jednokratno, 3-5 dana. Prolaze kroz stadijume larve i nimfe pre nego što poprime odrasli oblik.
• Krpelji su, dakle, vektor infekcije a izvor su saliva i feces krpelja. Rezervoar krpelja su mišoliki glodari, krupna divljač, psi, mačke, konji, ptice, veverice. Procenat inficiranih krpelja varira od 25-45% i više, zavisno od područja (endemske, hiperendemske regije).
  Sklonost ka oboljevanju je opšta. Bolest ima sezonski karakter – češća u letnjim mesecima.

POVEĆAN RIZIK OD OBOLJEVANJA postoji:

• u endemskim/hiperendemskim područjima
• na površinama obraslim niskom travom (parkovi, bašte, šume, groblja)
• letnja sezona
• boravak krpelja na koţi duţe od 24-48 sati
• nepravilan način ekstrakcije krpelja

LOKALIZACIJA UBODA

Svi delovi tela su izloženi ubodu. Medjutim, kod dece se ubod najčešće nalazi na glavi i vratu a kod odraslih na trupu, aksili, bedrima, ingvinalnoj regiji i na donjim ekstremitetima. Oko 30% obolelih se ne seća uboda (veličina nimfe, anestetičko dejstvo salive, lokalizacija uboda).

Patogeneza

Nakon uboda zaraženog krpelja spirohete bivaju ubačene u krvotok (pljuvačkom – češće ili fekalnim sadržajem – redje, utrljavanjem deponovanog fecesa). Hematogenim i limfogenim putem stižu u udaljena tkiva i organe za koje imaju afinitet (koža, zglobovi, CNS, PNS, srce).

I. Nespecifični antiinflamatorni procesi:

• Lokalni:

• a) nespecifična zapaljenska reakcija na mestu uboda insekta
• b) Erythema migrans

• Sistemski:

a) znaci opšte infekcije
b) znaci afekcije zahvaćenih organa i sistema

II .Specifični imunološki odgovor IgM, IgG, IgA)
III. Autoimuni procesi

antigeni: MBP, periferni mijelin,
galaktocerebrozidi, kardiolipin

• Sličnost Ag uzročnik/domaćin
• Humoralni i celularni odgovor
• Stres proteini toplotnog šoka

Klinička slika i tok

I stadijum
RANA FAZA (rana lokalizovana lajmska bolest)

Inkubacija 1-3-30 dana
Javlja se erythema migrans (E.M) na mestu uboda (eritematozna promena, makula/papula, anularna lezija). Centar bledi (ponekad postaje intenzivno crven i induriran). Spoljašnja ivica najčešće intenzivnije bledo crvena.
Lokalizacija: glava, vrat, aksila, dojke, ingvinalna regija, ekstremiteti

Znaci opšte infekcije:

• groznica, slabost, malaksalost, umor, letargija, glavobolja, mijalgija, artralgija, limfadenopatija
• katar gornjih respiratornih puteva uz neproduktivan kašalj; konjuktivitis;
  “Sindrom viremije”
  Nakon 7-10 dana spontana regresija.
  Promena se može održavati nekoliko nedelja/meseci. Progresija bolesti se javlja kod nelečenih i manjeg broja lečenih bolesnika

II stadijum
(rana diseminovana infekcija)
inkubacija: Više dana do 10 meseci

• Mišićno-skeletni simptomi (60%): artralgije, fibromijalgije, artritisi (mono i poliartritisi), periartritisi, tenditisi, burzitis, miozitis
• Promene na nervnom sistemu (10-12%): meningitis, encefalitis, neuropatije, neuritisi kranijalnih i perifernih nerava, radikulopatije trupa i ekstremiteta
• Promene na kardiovaskularnom sistemu (8%): poremećaji sprovođenja, miokarditis, perikarditis

III stadijum
KASNA FAZA (perzistentna infekcija)

inkubacija: Više meseci do 10 godina
Javlja se kod nelečenih i malog broja lečenih bolesnika

• Neurološke manifestacije hronični profresivni encefalitis, encefalopatija, polineuropatija sa parestezijama u ekstremitetima; ređe radikularni bolovi.
• Promene na mišićno-zglobnom sistemu (10%) mono ili poliartritis (koleno, rame, lakat, temporomandibularni, zglob ručja, skočni zglob) (zglobovi su topli, otečeni i bolni), fibromijalgije

LYME NEUROBORRELIOSIS (LNB)

Simptomi i znaci:

LYME NEUROBORRELIOSIS (LNB) – OPERATIVNI KRITERIJUMI ZA POSTAVLJANJE DIJAGNOZE

• Tipična klinička slika
• Podatak o ujedu krpelja ili EM
• Povišena specifična AT na Bor. burgdorferi u 110 likvoru / krvi
• Povoljno reagovanje na antibiotsku terapiju (klinički i/ili laboratorijski)
• Odsustvo drugih etioloških faktora
  Kod LNB moraju biti prisutna 2 od prva 4 navedena kriterijuma.

LAJMSKA BOLEST KOD DECE

Klinička slika je slična kao kod odraslih. Erythema migrans je najčešća manifestacija oboljenja.
Kao manifestacija javlja se artritis – zahvata jedan/više zglobova.
Kod veće dece manja je učestalost atralgija, češće zahvaćeni veliki zglobovi / najčešće zahvaćeno koleno

• subakutni tok, eksudat u zglobu
• Pareza facijalisa (periferni tip, obostrano)
• meningitis, glavobolja češća dva puta nego u odraslih
• karditis, febrilnost češća / odrasli
• terapija kao kod odraslih

LAJMSKA BOLEST I TRUDNOĆA

Klinička slika identična kao kod ostale populacije. Trudnoća se može završiti:

• A) normalnim porodjajem (infekcija u I, II, III trimestru)
• B) nepovoljnim ishodom: intrauterina smrt, prevremen porodjaj, kortikalno slepilo, sindaktlija, srčana mana hiperblirubinemija, raš.

Dijagnoza

• Epidemiološki podatak (ujed krpelja)
• Klinički nalaz
• Mikrobiološki nalaz

Diferencijalna dijagnoza

1. Erythema migrans :
   • streptokokni celulitis
   • erythema multiforme
   • erythema marginatum
   • akutna reumatska groznica

2. CNS:
   – akutni serozni encefalitisi i meningitis
   – hronične infekcije CNS-a
   
3. P. N. S.:
   – mononeuritisi,
   – polineuritisi kranijalnih nerava,
   – herpes zoster radikulitis
   – dijabetična neuropatija
   
4. Degenerativna oboljenja kičmenog stuba
   
5. Sarkoidoza, multipla skleroza, Bechet-ov sindrom
   
6. Ulkusna bolest, infarkt miokarda, renalne kolike, ARDS
   
7. Oboljenja oka : optički neuritis, hronični iritis, retinalni vaskulitis
   
8. Orhitis, otok testisa

Terapija

Dobra in vitro aktivnost:

• penicilini
• tetraciklini
• makrolidi
• neki cefalosporini (cefotaksim, ceftriakson)

Procena efikasnosti terapije u studijama vrši se prema kliničkim kriterijumima.

TERAPIJA PRVE FAZE LB
Regresija EM može nastati:

1. SPONTANO (nakon 4-6 nedelja)
   Ne garantuje eliminaciju B. burgdorferi
2. ANTIBIOTSKOM TERAPIJOM
   Izmena infektivnog procesa
   • Brža regresija EM
   • Sprečavanje progresije bolesti

TERAPIJA DRUGE FAZE LB

• Izbor oblika terapije (p.o./im/iv), zavisi od kliničkog oblika bolesti.
• Parenteralna Ceftriakson 3 nedelje najmanje
  

TERAPIJA TREĆE FAZE LB

• Parenteralna (ceftriakson …)
• Kortikosterodi (kratkotrajno)
  

TERAPIJA LB U TRUDNOĆI

• Peroralni Amoxicilin- obično zadovoljavajući efekti
• Parenteralna terapija- Ceftriaxon

Prevencija

• Uništavanje krpelja
• Odgovarajuća odeća pri boravku u prirodi
• Adekvatna ekstrakcija krpelja
• Medicinski nadzor
• Edukacija stanovništva

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, freepik.com

The post Lajmska bolest (Lyme Borreliosis) appeared first on Svet Medicine.

Istorijat

• 1793.godina epidemija u Nemačkoj
• 1895.godina epidemija u Belgiji
• 1896. Van Ermegrem otkrio Bacilium botulinum
• 1913. Leusch i Burke otkrili postojanje tipova A i B toksina
• 1912. god. Bengston – izolovao tip C toksin

Etiologija

Clostridium botulinum je sporogen, anaeroban gram pozitivan bacil koji luči najjači poznat toksin. Luči više tipova toksina (A, B, C, D, E, F, G). Najslabiji toksin je tip B a najjači tip E. Svaki tip egzotoksina (neurotoksina) ima svoje gangliozidne receptore. Toksini su termolabilni na temperaturama preko 80C.

Epidemiologija

Botulizam je uglavnom sporadično oboljenje. Moguće su manje epidemije. Smrtnost iznosi 5-60%. Prirodni rezervoar je digestivni trakt životinja i riba (gde se nalazi u obliku spora). Spore se mogu naći i u zemlji i na povrću. Ubikvitarne su – za njihovu germinaciju su potrebni anaerobni uslovi. Glavni izvor infekcije su domaći proizvodi (šunka, suvo meso, kobasica) i konzervirana hrana. Kontaminirano mleko u prahu i med su glavni izvor infekcije novorodjenčadi. Botulizam novorodjenčadi se povezuje sa sindromom iznenadne smrti. Postoji i botulizam rane koji predstavlja izolovano oboljenje, javlja se uglavnom kod narkomana (smrtnost 40%).

Patogeneza

Prilikom lize mikroorganizma oslobađa se botulinski toksin (citoplazmatski protein). On iz tankog creva dospeva u ductus thoracicus a preko njega u krvotok. Sledeće odredište toksina su sinapse eferentnih parasimpatičkih živaca i motornih ploča gde sprečava sprovodjenje impulsa i oslobadjanje acetilholina. Ovo se odražava na funkciju holinergičkih vlakana – nastaje mlitava oduzetost, arefleksija, hipotonija.

Klinička slika

Postoji 4 oblika bolesti prema načinu nastanka:

• klasični botulizam (izazvan hranom)
• botulizam rane (wound botulism)
• botulizam odojčeta (infant botulism)
• botulizam odraslih

KLASIČNI BOTULIZAM

Inkubacija traje najčešće 3-36 sati (moze i 3-4 dana). Kod oko 30% obolelih se javljaju gastrointestinalne smetnje. Osnovna odlika bolesti su neurološki poremećaji. Prvi znaci su smetnje sa vidom- diplopija (91%), mutan vid, midrijaza, ptoza kapaka, strabizam, nistagmus. Gotovo kod svih se javljaju disfagija (96%), dizartrija (84%) i umor (77%). Sledi nastajanje paraliza, descendentno. Pareza mekog nepca dovodi do poremećaja fonacije, pareza disajnih mišića do akutne respiratorne insuficijencije. Paraliza gutanja se javlja kod težeg oblika. Povlačenje paraliza se odigrava obrnutim redosledom. Usled lezije parasimpatikusa nastaju sekrecijske smetnje (prestanak lučenja pljuvačke, suza i znoja). Sluzokoža usta postaje jako suva. Javlja se promuklost i afonija. Ostali simptomi uključuju meteorizam, opstipaciju, smetnje pri mokrenju, promene na EKG-u. Bitna odlika botulizma je da je svest pacijenta očuvana. Oporavak traje dugo- 3 do 4 meseca. Paralize se sporo povlače (ascendentnim redosledom).

BOTULIZAM RANE

Nastaje u slučaju penetrantnih rana, fraktura, rana od igle kod narkomana, postoperativnih intestinalnih rana, carskog reza. Clostridium botulinum produkuje toksin in vivo u inficiranoj rani (toksin A ili B). Simptomi slični kao kod klasičnog oblika + povišena temperatura. Terapija podrazumeva obradu rane, drenažu, davanje penicillina G, metronidazola i antitoksina.

BOTULIZAM ODOJČETA

Najveći broj obolelih uzrasta 4-7 nedelja. Može se javiti do 24. nedelje. Izazvan toksinima A ili B. Više od 20% obolele novorodjenčadi jelo med (dokazano je da se spore mogu naći u medu). Bakterija vrši kolonizaciju intestinalnog trakta sa intraenteralnom produkcijom i apsorpcijom toksina (dugo, i posle 3 meseca). Prvo se javlja opstipacija a zatim neurološki znaci kranijalnih nerava, progresivne, simetrične descendentne paralize i respiratorna insuficijencija (kod 50%).

U ovom uzrastu botulizam često biva neprepoznat i smatra se da je odgovoran za oko 5% slučajeva iznenadne smrti odojčadi. Terapija- daju se aminoglikozidi i tetraciklini jer poboljšavaju ulaz kalcijuma u neurone (kod dece samo).

BOTULIZAM ODRASLIH

Nastaje zbog intestinalne kolonizacije bakterija. Neutvrdjene etiologije. Toksin (tipa A ili B) se luči in vivo u gastrointestinalni trakt. Dokaz za to je produžena ekskrecija i nalaz Clostridiuma botulinuma u fecesu kao i spora u sumnjivoj hrani. Bolesti često prethode operacije ili druge nenormalnosti GIT-a. Nema dokaza za uspeh antimikrobne terapije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka. Može se vršiti biološki ogled, dokazivanje toksina u serumu obolelog i pregled hrane na toksin.

Diferencijalna dijagnoza

Dolaze u obzir trovanja atropinom, metil-alkoholom i gljivama, miastenija gravis, encefalitis, poliomijelitis, neuritis kranijalnih nerava i eventualno difterija.

Terapija

Specifičnu terapiju predstavlja polivalentni serum (A, B, E tipa). Nespecifična uključuje antibiotike (kristalni penicilin, metronidazol), laksative (duboke klizme), inhibitore acetilholinesteraze (prostigmin), intenzivnu negu, reanimaciju, traheotomiju, veštačku ventilaciju. Imunitet nije utvrdjen ni posle teške bolesti. Prevencija je termička obrada namirnica.

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, freepik.com

The post Botulizam (Botulismus) appeared first on Svet Medicine.

Majmunske boginje su zoonoza, bolest slična velikim boginjama kod ljudi. Uzročnik majmunskih boginja je dvolančani DNK virus koji pripadaju porodici Poxviridae, rodu Orthopoxvirus koji uključuje i viruse velikih boginja (variola major i variola minor – Smallpox), kravljih boginja (Cowpox) i vakcinije (Vaccinia). Postoje dve različite genetske klade ili skupine virusa majmunskih boginja i to klada centralne Afrike (sliv Konga) i klada zapadne Afrike. Virusi klade sliva Konga su se pokazali kontagioznijim i izazivali su teže kliničke forme bolesti.

Period inkubacije iznosi 6-13 dana, a može varirati od 5-21 dana.

Klinička slika majmunskih boginja kod ljudi je slična kliničkoj slici velikih boginja, ali znatno blaža. Majmunske boginje počinju groznicom i jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima i iscrpljenošću, a može se javiti kašalj i bol u grlu.

Glavna razlika između simptoma majmunskih boginja i velikih boginja je u tome što majmunske boginje izazivaju oticanje limfnih čvorova (limfadenopatija). Limfni čvorovi mogu da oteknu na vratu (submandibularni i cervikalni), pazuhu (aksilarni) ili preponama (ingvinalni) i javljaju se na obe strane tela ili samo na jednoj. U periodu od 1 do 3 dana (ponekad i duže) nakon pojave groznice, pacijent razvija osip, koji najčešće počinje na licu (95% slučajeva), a zatim se širi na ekstremitete (dlanovi i tabani su zahvaćeni u 70% slučajeva) i druge delove tela (uključujući i oralnu sluzokožu, genitalije, konjuktive, rožnjaču). Osip prolazi kroz faze makule, papule, vezikule, pustule i kruste koja na kraju otpadnu sa ili bez ožiljka i pigmentacije. Bolest obično traje 2-4 nedelje.

U laboratorijskim i biohemijskim analizama dominira leukocitoza, povišene transaminaze, nizak nivo uree u krvi i hipoalbuminemija.

Pri postavljanju dijagnoze bolesti moraju se uzeti u obzir i druge bolesti praćene ospom, kao što su varičela, morbili, bakterijske infekcije kože, šuga, sifilis i alergije na lekove. Limfadenopatija tokom prodromalnog stadijuma bolesti može biti klinička karakteristika za razlikovanje majmunskih boginja od varičele i morbila.

Komplikacije majmunskih boginja uključuju

• encefalitis,
• tešku dehidraciju kao posledicu povraćanja i dijareje ili otežanog pijenja zbog lezija u ustima,
• tonzilitis,
• faringitis,
• edem očnih kapaka,
• konjuktivitis i stvaranje ožiljaka (posebno su značajni ožiljci rožnjače koji dovode do opsežnih i trajnih oštećenja vida).
• Komplikacije od strane respiratornog trakta su retke.
  

Prema podacima iz literature, pretežno iz afričkih zemalja, stope smrtnosti kod potvrđenih, verovatnih i/ili mogućih slučajeva majmunskih boginja kod ljudi u proseku iznose 8,7%, odnosno majmunske boginje uzrokuju smrt kod 1 od 10 osoba koje obole od ove bolesti. Posmatrano po kladama, stopa smrtnosti za kladu Centralne Afrike iznosi 10,6% (95% CI: 8,4–13,3%), dok za zapadnoafričku kladu iznosi znatno manje – 3,6% (95% CI: 1,7–6,8%). Kod obolelih van Afrike nije bilo zabeleženih smrtnih slučajeva. Većina smrtnih slučajeva zabeleženih do sada bila je kod dece mlađe od 10 godina i mladih osoba prosečne starost od 27 godina. Rizik od razvoja teške kliničke slike bolesti je veći kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Laboratorijska dijagnoza: Po postavljanju sumnje na obolevanje od majmunskih boginja, potrebno je uzeti odgovarajući uzorak i bezbedno ga transportovati u laboratoriju. Potvrda majmunskih boginja zavisi od vrste i kvaliteta uzetog uzorka i vrste laboratorijskog testa. Lančana reakcija polimeraze (PCR) je glavni laboratorijski test za postavljanje dijagnoze bolesti s obzirom na njegovu senzitivnost i specifičnost. Za PCR potvrdu majmunskih boginja optimalni dijagnostički uzorci su iz ili sa lezija kože (krv ili tečnost iz vezikula i pustula i sasušene kruste). Kada i gde je to izvodljivo moguća je biopsija lezije. Ne preporučuju se uzorci krvi za PCR testiranje s obzirom na to da su nepouzdani zbog kratkog trajanja viremije u odnosu na vreme uzimanja uzoraka nakon pojave simptoma i ne treba ih rutinski uzimati od pacijenata. Pošto su Orthopoxvirus-i serološki unakrsno reaktivni, metode detekcije antigena i antitela nisu dovoljno specifične za potvrdu majmunskih boginja. Metode serologije i detekcije antigena se stoga ne preporučuju za dijagnozu ili ispitivanje slučajeva gde su resursi ograničeni. Pored toga, nedavna vakcinacija vakcinom zasnovanom na vakciniji (npr. vakcinisani pre iskorenjivanja variole ili nedavno vakcinisano lice usled izlaganja većem riziku, kao što je osoblje laboratorije za Orthopoxvirus) može dovesti do lažno pozitivnih rezultata.

Rezervoar infekcije: Rezervoar majmunskih boginja je još uvek nepoznat iako se sumnja da afrički glodari igraju glavnu ulogu u prenošenju virusa. U Africi, dokazi o infekciji virusom majmunskih boginja pronađeni su kod mnogih životinja, uključujući veverice, gambijske pacove, puhove, različite vrste majmuna i druge.

Period zaraznosti: U prethodnim godinama je prijavljeno samo ograničeno interhumano širenje majmunskih boginja, sa procenjenim stopama sekundarnog javljanja od 0.3–10.2%. Stopa sekundarnog javljanja od 50% uočena je kod porodičnih kontakata (porodične epidemije). Inficirane osobe su zarazne jedan dan pre izbijanja ospe pa do 21 dana nakon početnih simptoma, ili dok se na svim lezijama na koži ne formiraju kruste uz prestanak drugih simptoma. Tokom perioda inkubacije osoba nije zarazna.

Način prenošenja: Virus majmunskih boginja se prenosi sa životinje na čoveka, ili sa čoveka na čoveka direktnim prenosom (ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom sa telesnim tečnostima ili materijalom lezije, putem kapljica respiratornog trakta, seksualni kontakt je moguć put prenosa) ili indirektnim prenosom (konzumiranje nedovoljno termički obrađenog mesa, preko kontaminiranih predmeta ili kontaminirane odeće ili posteljine). Prenos sa životinje na čoveka može nastati direktnim kontaktom sa krvlju, telesnim tečnostima ili kožnim i mukoznim lezijama zaraženih životinja. Mogući rizik za prenošenje virusa je i konzumacija neadekvatno kuvanog mesa i drugih proizvoda zaraženih životinja. Prenos sa čoveka na čoveka nastaje kao posledica bliskog kontakta sa respiratornim izlučevinama i kapljicama, kao i lezijama kože zaražene osobe ili nedavno kontaminiranim predmetima. Prenos putem kapljica iz respiratornog trakta obično zahteva produženi kontakt licem u lice sa obolelom osobom pa se zdravstveni radnici, članovi domaćinstva i drugi bliski kontakti aktivnih slučajeva smatraju osobama u povećanom riziku od obolevanja. Prenos majmunskih boginja je moguć i preko placente sa majke na fetus ili prilikom bliskog kontakta tokom i nakon porođaja. Iako je direktni kontakt dominantan put prenošenja virusa, u ovom trenutku nije jasno da li se majmunske boginje mogu preneti posebno putem seksualnog kontakta. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se bolje razumeo ovaj rizik.

Ulazno mesto: Virus ulazi u telo čoveka kroz oštećenu kožu (čak i kod nevidljivih mikrotrauma), respiratorni trakt ili sluzokožu (oči, nos ili usta).

Prevencija: Prevencija majmunskih boginja podrazumeva primenu opštih i specifičnih mera. Podizanje svesti o faktorima rizika i edukacija ljudi o merama koje se mogu preduzeti u cilju smanjenja izloženosti virusu glavna je strategija prevencije majmunskih boginja.

Smanjenje rizika od prenošenja virusa sa čoveka na čoveka i kontrola pojave epidemije podstiče se kroz epidemiološki nadzor i brzu identifikaciju novih slučajeva obolevanja. Zdravstveni radnici i članovi domaćinstva su u većem riziku od infekcije. Zdravstveni radnici koji brinu o pacijentima sa sumnjom na infekciju ili potvrđenom infekcijom virusom majmunskih boginja, ili koji rukuju uzorcima obolelih, treba da primenjuju standardne mere zaštite i koriste ličnu zaštitnu opremu. Ako je moguće, preporučuje se da osobe koje su prethodno vakcinisane protiv velikih boginja vode brigu o obolelima. Izolacija zaraženih pacijenata, bilo u zdravstvenim ustanovama ili kućnim uslovima, je važna mera suzbijanja infekcije. Izolacija je potrebno da traje do povlačenja svih kožnih lezija.

Smanjenje rizika od prenosa zoonoza podrazumeva izbegavanje nezaštićenog kontakta sa divljim životinjama, posebno bolesnim ili mrtvim, uključujući njihovo meso, krv i druge delove i izlučevine (posebno u oblastima gde se majmunske boginje endemske). Izbegavati kontakt sa bilo kojim materijalom koji je bio u kontaktu sa bolesnom životinjom. Pored toga, sva hrana koja sadrži životinjsko meso ili delove mora biti adekvatno termički obrađena pre jela. Određene zemlje su uvele propise koji ograničavaju uvoz glodara i primata prevashodno majmuna iz endemskih zemalja za majmunske boginje. Životinje u azilima, zoološkim vrtovima i slično, a koje su potencijalno zaražene majmunskim boginjama treba izolovati od drugih životinja, a sve životinje koje su možda došle u kontakt sa zaraženom životinjom treba da se stave u karantin u trajanju od 30 dana. Sprovoditi redovnu higijenu ruku nakon kontakta sa zaraženim životinjama ili ljudima, pranje ruku sapunom i vodom ili korišćenje sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola.

Vakcinacija je specifična mera prevencije. Trenutno su u toku naučne studije za procenu izvodljivosti i prikladnosti vakcinacije za prevenciju i kontrolu majmunskih boginja. Neke zemlje imaju ili razvijaju strategije za vakcinaciju lica koja mogu biti izložena visokom riziku od zaražavanja, kao što su laboratorijski radnici, timovi za brzo reagovanje i zdravstveni radnici.

Nekoliko opservacionih studija pokazalo je da je vakcinacija protiv velikih boginja oko 85% efikasna u prevenciji majmunskih boginja. Dakle, prethodna vakcinacija protiv velikih boginja može rezultirati blažom kliničkom slikom bolesti. Dokazi o prethodnoj vakcinaciji protiv velikih boginja obično se može naći kao ožiljak na nadlaktici. Međutim, treba imati u vidu da je od primene vakcine protiv velikih boginja prošlo više od 40 godina, kao i da vakcinalni imunitet nije bio potpun i doživota. U ovom trenutku, originalne (prve generacije) vakcine protiv velikih boginja više nisu dostupne za opštu populaciju. Trenutno su samo neki laboratorijski ili zdravstveni radnici primili noviju vakcinu protiv velikih boginja kako bi se zaštitili u slučaju izlaganja Orthopoxvirus-ima na radnom mestu, ukoliko rade u laboratorijama u kojima se vrši dijagnostika i istraživanje na ovim virusima. Novija vakcina, zasnovana na modifikovanom atenuiranom virusu vakcinije (soj Ankara) odobrena je za prevenciju majmunskih boginja 2019. godine i daje se u dve doze, ali je ograničene dostupnosti.

The post Majmunske boginje (Monkeypox) appeared first on Svet Medicine.

Poređenje trenutno dostupnih vakcina protiv COVID-19 virusne infekcije (Pfizer, Moderna, AstraZeneka, Sinopharm, Sputnjik V, Janssen).

Pfizer – BioNTech

• Tehnologija: RNK
• Efikasnost: oko 95% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Odobrena u: Bahrein, Brazil, Novi Zeland, Saudijska Arabija, Švajcarska.
  Za hitnu upotrebu u: Argentina, Australija, Botsvana, Kanada, Čile, Kolumbia, Kostarika, Ekvador, EU, Hong Kong, Island, Irak, Israel, Japan, Jordan, Kuvajt, Liban, Linhenštajn, Malezija, Maldivi, Meksiko, Moldavija, Mongolija, Borveška, Oman, Panama, Peru, Filipini, Katar, Srbija, Singapur, Južna Africa, Južna Koreja, Tinis, UAE, UK, USA.
  Validacija za hitnu upotrebu i od WHO.
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Moderna

• Tehnologija: RNK
• Efikasnost: oko 94,5% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• odobrena u: Švajcarska.
  Za hitnu upotrebu: Kanada, EU, Island, Izrael, Mongolija, Norveška, Katar, Singapur, UK, USA, Vijetnam
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 4 nedelje

AstraZeneka – Oxford

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 76% nakon prve doze, 82% nakon druge doze
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Autorizovana u Brazil, UK, EU, Indiji, Argentini…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 4 nedelje, preporučen je duži vremenski razmak između doza, od 12 nedelja jer je bolja efikasnost
  – pokazuje manju efikasnost za južnoafrički soj

Sinopharm

• Tehnologija: inaktivni virus
• Efikasnost: oko 80% 
• Klinička ispitivanja: u toku faza III kliničkih ispitivanja,
• Autorizovana u Kini, UAE, Egiptu, Bahreinu, Srbiji,…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Sputnjik V (Gam-Kovid-Vak)

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 92% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Autorizovana u Rusiji, Belorusiji, Argentini, Srbiji, BiH…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Janssen (Johnson&Johnson)

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 57-72% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja,
• Autorizovana u SAD, EU, Bahrein…
• Doziranje: 1 doze, testira se i shema sa 2 doze

izvor: WHO.int, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Vakcine protiv COVID-19 (vakcine protiv korona virusa) appeared first on Svet Medicine.

Novi koronavirus koji se pojavio 2019. godine nazvan je SARS-CoV-2. Otkriven je u Kini krajem 2019. Radi se o novom soju koronavirusa koji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19.

 Odakle potiču koronavirusi?

• Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama, ali neki od njih mogu preći na ljude. Nakon što pređu sa životinje na čoveka mogu se prenositi među ljudima. Veliki broj životinja su nosioci koronavirusa. Na primer, koronavirus Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) potiče od kamile, dok SARS potiče od cibetke, životinje iz reda zveri srodnih mačkama.

Može li se ovaj virus porediti sa SARS-om ili sezonskim gripom?

• Novi koronavirus otkriven u Kini genetski je usko povezan s virusom SARS iz 2003. i ta dva virusa imaju slične karakteristike, iako su podaci o ovom virusu još uvek nepotpuni. SARS se pojavio krajem 2002. godine Kini. U razdoblju od osam meseci 33 države su prijavile više od 8000 slučajeva zaraze virusom SARS-a. Tada je od SARS-a umrla jedna od deset zaraženih osoba. Trenutno dostupne informacije nisu dovoljne da bi se sa sigurnošću moglo reći koliko je smrtonosan SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni nalazi ukazuju da je on manje smrtonosan od SARS-CoV. Iako se SARS-CoV-2 i virusi gripa prenose s osobe na osobu i mogu imati slične simptome, ta dva virusa su vrlo različita te se stoga i ponašaju drugačije. Još je prerano donositi zaključke o načinu širenja SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni podaci ukazuju da se SARS-CoV-2prenosi kao SARS.

Kako se virus prenosi? Koliko lako se on širi?

• Iako virus potiče od životinja, on se sada širi sa osobe na osobu (prenos sa čoveka na čoveka). Trenutno dostupni epidemiološki podaci nisu dovoljni za utvrđivanje lakoće i uspešnosti širenja virusa među ljudima. Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem pri kijanju i kašljanju. Preliminarna istraživanja ukazuju da je prosečan period inkubacije 5–6 dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.

Koji su simptomi zaraze 2019-nCov?

• Koliko je poznato, virus može uzrokovati blage simptome slične gripu poput:

• povišene telesne temperature
• kašlja
• otežanog disanja
• bolova u mišićima, i
• umora

U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oblicima bolesti.

Jesu li neki ljudi pod većim rizikom od drugih?

• Starije osobe i osobe s hroničnim bolestima (poput povišenog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa, poremećaja jetre i bolesti disajnih puteva) imaju veći rizik razvoja težih oblika ove bolesti.

Postoji li specifično lečenje bolesti COVID-19?

• Ne postoji specifična terapija ove bolesti. Pristup lečenju pacijenata s infekcijama povezanim sa koronavirusom je simptomatsko.

Gde osoba koja ima simptome i sumnja na infekciju novim koronavirusom može da se testira?

• Ako imate simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku. Potrebno je da postupite u skladu sa dobijenim uputstvima.

   

• Telefoni epidemiološke službe za sve informacije:
  Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa koronavirusom: 064/89-45-235
  Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011/26-84-566
  

Kako izbeći zarazu?

• Ako boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transmisija virusa:

• izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju;
• izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje;
• pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane;
• pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja perite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola;
• izbegavajte kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama.
• Gde god putujete, pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane.

Kako da se ponaša osoba koja je bila u bliskom kontaktu sa osobom obolelom od COVID-19?

• Osoba koja je tokom poslednjih 14 dana bila u bliskom kontaktu sa obolelim od COVID-19 biće stavljena pod aktivni nadžor u samoizolaciji. To znači da će osoba biti u kućnoj izolaciji pod zdravstvenim nadžorom, meriti telesnu temperaturu jednom dnevno i biti u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim epidemiologom. Ako ova osoba razvije znake respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadžor postupiće prema algoritmu aktivnosti za postupanje sa licem kome je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor u vezi sa mogućom izloženošću infekciji novim koronavirusom SARS-CoV-2.

Koja su pravila za dezinfekciju/pranje ruku?

• Pranje i dezinfekcija ruku ključni su za sprečavanje infekcije. Ruke treba prati često i temeljno sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Kada sapun i voda nisu dostupni možete koristiti dezinficijens koji sadrži najmanje 60% alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta, stoga ih nemojte dirati neopranim rukama.

Jesu li hirurške maske efikasna zaštita protiv SARS–CoV-2?

• Uz primenu drugih mera zaštite, hirurška maska, ako se pravilno koristi, pruža određeni stepen zaštite, odnosno sprečava zaražavanje kapljičnim putem. Za uobičajeni socijalni kontatakt s obolelim dovoljna je hirurška maska i održavanje udaljenosti najmanje jedan metar od bolesnika.

Postoji li vakcina protiv SARS–CoV-2?

• Trenutno ne postoji vakcina protiv koronavirusa, pa tako ni protiv SARS–CoV-2. Zato je važno sprečiti infekciju ili njeno dalje širenje.

Štiti li ovogodišnja vakcina protiv sezonskog gripa od SARS–CoV-2?

• Virus gripa i SARS–CoV-2 su vrlo različiti i vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti od bolesti uzrokovane virusom SARS–CoV-2.

Da li treba odložiti putovanje u područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

• Građanima Republike Srbije se savetuje da odlože planirana putovanja u sva područja u kojima se registruje intenzivna transmisija virusa SARS-CoV-2 zbog mogućeg rizika od zaražavanja novim korona virusom.

Ukoliko putujete u područja intenzivne transmisije, preporučuje se pridržavanje sledećih mera:

• izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju znake infekcije organa za disanje (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);
• izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u prostoru gde se nalazi veliki broj osoba;
• pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi, ili ako to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim osobama ili boravka u potencijalno ugroženom području;
• može se preporučiti nošenje maski preko usta i nosa ukoliko se boravi u prostoru gde su masovna okupljanja (aerodromi, železničke i autobuske stanice, gradski i međugradski prevoz i sl);
• pridržavanje mera zaštite od prenošenja infekcije kod svih osoba koje osete simptome infekcije organa za disanje (respiratorna higijena – održavanje odstojanja od drugih osoba, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku);
• izbegavanje kontakta sa živim ili mrtvim divljim ili domaćim životinjama.

Šta ako sam nedavno boravio/la u području na kome postoji intenzivna transmisija virusa i imam simptome respiratorne infekcije?

• Osoba koja je unazad 14 dana boravila u Kini ili drugim zahvaćenim područjima i naglo razvije znakove bolesti disajnih puteva (povišena telesna temperatura, kašalj, gušobolja ili teškoće disanja) treba da se telefonom javi nadležnom epidemiologu, opiše znakove bolesti i obavezno kaže da je boravila u području na kome postoji intenzivna transmisija virusa. Osobe koje su u poslednjih 14 dana pre ulaska u Republiku Srbiju boravile na području zahvaćenom epidemijom bolesti koju izaziva SARS–CoV-2 biće stavljene pod zdravstveni nadžor u samoizolaciju pri ulasku u Srbiju. To znači da će im ukoliko nemaju simptome bolesti pri ulasku u zemlju, granični sanitarni inspektor izdati rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor u samoizolaciji kod kuće, te će biti u kontaktu sa nadležnim epidemiologom tokom trajanja nadžora. Ukoliko osoba tokom zdravstvenog nadžora razvije simptome respiratorne bolesti ili povišenu temperaturu, epidemiolog će postupiti u skladu sa sumnjom na bolest uzrokovanu COVID-19.

Šta se dešava tokom leta avionom ili na aerodromu?

• Ako se tokom leta uoče znakovi bolesti kod nekog od putnika osoblje aviona će svim putnicima podeliti anketne listiće (Passenger locator cards) koje moraju ispuniti. Osoblje aviona će zatim pokupiti listiće pre sletanja aviona i po sletanju ih predati graničnom sanitarnom inspektoru na graničnom prelazu. Na osnovu listića i anketiranja granični sanitarni inspektor će izdati rešenje o zdravstvenom nadžoru i putnike uputiti na teritorijalno nadležnog epidemiologa. Građani kojima je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor treba da se u roku od 24 časa jave teritorijalno nadležnom institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje. Epidemiolog instituta/zavoda će uzeti potrebne podatke i dati im uputstvo o sprovođenju nadžora u trajanju od 14 dana. Ako osoba po završetku zdravstvenog nadžora ne razvije simptome respiratorne bolesti, epidemiolog šalje obaveštenje o završetku zdravstvenog nadžora nadležnim ustanovama. Obolela osoba iz aviona će se transportovati u bolnicu na dalju obradu. Ako se pre isteka zdravstvenog nadžora pokaže da oboleli putnik ne boluje od SARS–CoV-2 prekida se zdravstveni nadžor nad njegovim kontaktima.

   

• Rizik od zaraze na aerodromu sličan je riziku na svakom drugom mestu gde se okuplja velik broj ljudi.

Da li je bezbedna hrana uvezena iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

• Nije zabeležen prenos SARS–CoV-2 putem hrane, te stoga nema dokaza da prehrambeni proizvodi uvezeni iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa predstavljaju zdravstveni rizik za građane vezan za SARS-CoV-2. On se prvenstveno prenosi sa jedne osobe na drugu.

Da li je bezbedan kontakt sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama?

• Postojeća istraživanja povezuju SARS-CoV-2 sa nekim vrstama slepih miševa u Kini, ali nije isključeno prisustvo i kod drugih životinja. Nekoliko vrsta koronavirusa se javlja kod životinja i mogu se prenositi na druge životinje i ljude. Prema raspoloživim podacima nema dokaza da kućni ljubimci (npr. psi i mačke) imaju veći rizik zaraze nego ljudi. Kao mera opšte prevencije u kontaktu sa životinjama pridržavajte se osnovnih načela higijene.

Da li je bezbedno da primim poštansku pošiljku iz područja zahvaćenih infekcijom novim koronavirusom?

• Na osnovu raspoloživih podataka smatra se da je rizik od prenosa novog koronavirusa na ljude putem poštanskih pošiljki zanemarljiv. Svi do danas poznati koronavirusi, uključujući virus koji je pre 18 godina uzrokovao SARS i virus koji unazad sedam godina uzrokuje MERS prenose se neposrednim bliskim kontaktom (kapljičnim putem) i vrlo su osetljivi na atmosferske uslove (vrlo kratko zadržavaju infektivnost izvan ljudskog tela), te za nijedan od njih nije utvrđen prenos putem poštanskih pošiljki.

Da li su sušači za ruke u javnim toaletima efikasni u uništavanju novog koronavirusa?

• Ne. Sušači za ruke nisu efikasni u uništavanju SARS-CoV-2. Da biste se zaštitili od novog koronavirusa, potrebno je da što češće perete ruke sapunom i vodom ili da ih čistite dezinficijensima na bazi alkohola.

Koliko su efikasne termovizijske kamere u otkrivanju ljudi zaraženih novim koronavirusom?

• Termovizijske kamere su efikasne u otkrivanju osoba koje imaju povišenu telesnu temperaturu. Međutim, oni ne mogu da detektuju osobe koje su zaražene novim koronavirusom, a kod kojih još uvek nema simptoma bolesti.

   

• Ukoliko se termičkim skenerom otkrije osoba da ima povišenu telesnu temperaturu i dolazi iz područja u kome je registrovano obolevanje od novog koronavirusa, to ne znači automatski i da je osoba zaražena ili obolela od novog koronavirusa. Granična sanitarna inspekcija preduzima dalje korake u zavisnosti od visine telesne temperature i prisustva simptoma infekcije organa za disanje.

Može li prskanje alkoholom ili hlorom po telu ubiti novi koronavirus?

• Ne. Raspršivanje alkohola ili hlora po neće ubiti viruse koji su već ušli u vaše telo. Prskanje takvih materija može biti štetno za sluzokožu usta i oka. Preparati na bazi alkohola i hlora mogu biti korisni za dezinfekciju površina, ali ih treba koristiti u skladu sa uputstvom za upotrebu.

Da li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može sprečiti infekciju novim koronavirusom?

• Ne. Nema dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom štiti ljude od respiratornih infekcija pa ni od infekcije novim koronavirusom.

izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

The post Novi koronavirus COVID-19: Pitanja i odgovori appeared first on Svet Medicine.

Američka agencija za lekove (FDA) odobrila je primenu leka Trogarzo (ibalizumab-uiyk), novi antiretrovirusni lek za odrasle sa HIV-om, kod kojih HIV infekcija se ne može sa uspehom lečiti drugim terapijskim protokolima. Trogarzo se primenjuje intravenski u jednoj dozi svake dve nedelje, I koristi se u kombilaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima.

Dok se većina pacijenata sa HIV-om može uspešno lečiti korišćenjem kombinacije dva ili više antiretrovirusnih lekova, dotle mali procenat pacijenata pokazuje multirezistentnost na primenjene terapijske protokole, označavajući ove pacijente kao visoko rizične za sve HIV-povezane komplikacije pa I progresiju bolesti ka smrtnom ishodu.

Sigurnost I efikasnost leka Trogazgo ispitana je kroz kliničku studiju na preko 40 teško obolelih pacijenata sa multirezistentom HIV-1 infekcijom, kod kojih je visok nivo virusa (HIV-RNA) u krvi I pored upotrebe antiretrovirusnih lekova. Mnogi od ovih pacijenata su prethodno bili tretirani sa 10 I više antiretrovirusnih lekova. Tokom primene leka kod većine je zapažen znatni pad u vrednosti nivoa HIV-RNA u krvi. Nakon 24 nedelje primene leka kod 43% pacijenata postignuta je HIV-RNA supresija.

Mađu najčešće prijavljivanim neželjenim efektima terapije navode se dijareja, mučnina, svrab.

Lek je proizvod farmaceutske kompanije TaiMed Biologics USA Corp.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Trogarzo – Novi lek u terapiji HIV (AIDS) appeared first on Svet Medicine.

Šagasova bolest, ili američka tripanozomijaza, je parazitarno infektivno oboljenje uzrokovano Trypanosoma cruzi  a ima različite puteve prenošenja, uključujući kontakt sa fecesom određenih insekata, transfuzijom krvi, ili sa majke na dete tokom trudnoće. Tokom godina infekcije, bolest može izazvati ozbiljna srčana oboljenja, a može uticati i na procese gutanja i digestije. Dok Šagasova bolest pogađa primarno osobe u ruralnim latinoameričkim oblastima, skorašnja istraživanja pokazuju da oko 300.000 osoba u SAD boluje od Šagasove bolesti.

Sigurnost i efikasnost benznidazole pokazana je ekroz dva placebo kontrolisana istraživanja kod deec uzrasta 6-12 godina. Najčešća neželjena dejstva leka su stomačni bolovi, svrab, glavobolja, mučnina, povraćanje, poremećaj broja leukocita, urtikarija, oslabljen apetit.

Benznidazol je produkt farmaceutske kompanije Chemo Research, S. L., koja je nagrađivana u polju istraživanja novi lekova u prevenciji i tretmanu određenih tropskih bolesti.

 izvor: FDA

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Benznidazol – novi lek u terapiji Šagasove bolesti appeared first on Svet Medicine.

Normalne vrednosti intrakranijalnog pritiska (IKP):

•  kod odraslih 70-100cm H₂O
•  kod dece 45-90cm H₂O.

Volumen intrakranijalne i intraspinalne šupljine je stalan i iznosi 1650ml. U fiziološkim uslovima, konstantne vrednosti IKP obezbeđuju:

•  zapremina mozga → oko 1400ml
•  zapremina cerebrospinalne tečnosti (CST) → oko 150ml
•  intrakranijalni krvni volumen → oko 75ml.

U toku zapaljenskih bolesti CNS-a, uzroci povišenja IK pritiska su:

• edem mozga
• poremećaj hidrodinamike CST
• poremećaj autoregulacije cerebralne cirkulacije, cerebralna vazodilatacija, povećanje IK krvnog volumena i povećanje cerebralnog krvnog protoka.

Posledice povišenja intrakranijalnog pritiska su:

• smanjenje moždanog perfuzionog pritiska (MPP= razlika između arterijskog i IK pritiska, 70-100mmHg)
• hipooksigenacija
• neuronsko oštećenje.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA Meningi i CerebroSpinalne Tečnosti (CST)

Mozak i kičmena moždina su obavijeni sa 3 opne:

•  spoljna opna → dura mater
•  srednja opna →  arahnoidea
•  unutrašnja opna → pia mater

Arahnoidea i pia mater predstavljaju leptomeninge. Između njih je šupljina ispunjena likvorom. Prostor u kome cirkuliše likvor deli se na spoljni sistem (cerebralni, subarahnoidalni i perivaskularni prostor) i unutrašnji sistem (lateralne, III i IV moždana komora, cisterne cerebelomedularis i pontis). Likvor se stvara u plexus chorioideus-u bočnih komora koje komuniciraju sa III, ova sa IV moždanom komorom a ova sa canalis centralis medulae spinalis. Resorbuje se u tzv. Pacchioniovim granulama u subarahnoidalnom prostoru.

Funkcija likvora je višestruka: zaštita od potresa i toplote, regulisanje IKP, hidratacija mozga, uloga u metabolizmu mozga, uticaj elektrolita likvora na podražljivost nervne ćelije, hormonski uticaj hipofize preko likvora, imunobiološka reakcija.

Likvor je bistra tečnost, kao “izvorska voda”, po sastavu najbliža ultrafiltratu krvne plazme. Normalni nalazi likvora:

•  broj ćelija 3-5 ly
•  ŠUL 2-4 mmol/l (50-60% vrednosti ŠUK-a)
•  proteini 0,2-0,4 g/l
•  hloridi 115-118 mmol/l

Količina likvora kod odraslih je 140-160ccm, kod dece 40-60ccm. Za 24 sata stvori se 400-500ccm likvora. Uzorak likvora za analize se dobija lumbalnom punkcijom (LP), najčešće između L3 i L4. Uzima se do 5ml kod odraslih, odnosno do 2ml kod dece.

ETIOLOGIJA MENINGEALNOG SINDROMA

•  meningitisi
•  moždana krvarenja
•  tumori mozga (benigni i maligni)
•  apscesi mozga i ciste
•  kongestija mozga
•  traume glave (frakture lobanje, kontuzije)

MENINGITISI

– To su zapaljenja moždanica izazvana infektivnim agensima, alergijskim, toksičnim, fizičkim i hemijskim noksama. Klinički je to skup simptoma i znakova iz meningealnog sindroma praćen patološkim nalazom u likvoru i opštim infektivnim sindromom. Meningizam je skup simptoma i znakova iz meningealnog sindroma sa normalnim nalazom u likvoru.

ETIOLOGIJA MENINGITISA

1. BAKTERIJSKI MENINGITISI

• Neisseria meningitidis
• Streptococcus pneumoniae
• Haemophylus influenzae
• Staphyloccus aureus
• Streptococcus pyogenes
• Klebsiella pneumoniae
• Proteus mirabilis
• E.coli
• Mycobacterium tuberculosae– TBC meningitis je jedini bakterijski meningitis sa bistrim likvorom

2. VIRUSNI MENINGITISI

• Enterovirusi (ECHO, Polio, Coxsackie), Influenza, Mumps, HSV 1, HSV 2, Adeno, E.Barr, LCMV

3. SPIROHETOZNI I RIKECIJALNI

• Borrelia burgdorferi, Leptospira, Treponema pallidum, Ricketsiae

4. GLJIVIČNI MENIGNITISI

• Candida albicans, Cryptococcus neoformans

5. PARAZITARNI MENINGITISI

• Askaride, Trichinella spiralis, Taenia solium, Taenia saginata, Toxoplasma gondii

6. MENINGITISI IZAZVANI FIZIČKO-HEMIJSKIM AGENSIMA:

• endogena uremija, diabetes mellitus, udisanje otrovnih gasova, insolacija

7. TOKSOALERGIJSKI MENINGITISI

Svi navedeni meningitisi od 2. do 7. spadaju u grupu meningitisa sa bistrim likvorom → meningitis serosa s. lymphocytaria

PATOGENEZA

Meningitisi prema načinu nastanka mogu biti primarni i sekundarni.

• PRIMARNI
• Ulazna vrata- sluzokoža nazofarinksa, ređe digestivni trakt, placenta i koža
• Put prenošenja- kapljični, ređe fekooralni i transplacentarno

Do CNS uzročnik prodire na 3 načina:

1. iz krvi u likvor prodorom kroz horioidni pleksus
2. iz krvi u likvor kroz zidove kapilara mozga
3. direktno iz nazofaringsa u subarahnoidalni prostor na bazi mozga limfnim putem

• SEKUNDARNI
• poznato ili nepoznato žarište
• per continuitatem (otitis)
• metastatski (pneumonija)
• u toku sepse (salmoneloza)

PATOANATOMIJA

Prema patoanatomskim promenama razlikujemo tri stepena zapaljenske reakcije leptomeninga:

1. kongestija meninga
2. serozno zapaljenje meninga
3. gnojno zapaljenje meninga

• I KONGESTIJA
  • hiperemija meninga sa hipersekrecijom likvora, bez migracije elemenata iz krvi u likvor
  • klinička slika meningizma (povišen ICP, nalaz u likvoru uredan)

• II SEROZNI MENINGITIS
  • hiperemija moždanica, hipersekrecija likvora, edem i zapaljenje moždanica uz migraciju limfocita i eksudaciju proteina
  • LIKVOR
    • bistar, pritisak povišen
    • pleocitoza 300-1000 el.(ly)
    • hiperproteinorahija (Pandy +)
    • glikorahija normalna
  • TBC Meningitis – jedini serozni meningitis sa hipoglikorahijom

     

• III PURULENTNI MENINGITIS
  • pored eksudacije i degeneracije i nekrotične promene, sa migracijom polimorfonukleara koji obrazuju gnojna telašca, eksudacija proteina velika (fibrinogena)
  • LIKVOR
    • mutan (polimorfonukl.+ bakterije)
    • pleocitoza500-10 000 el/mm³(gran.)
    • proteinorahija visoka
    • hipoglikorahija

Klinička slika MENINGITISA

Meningitis se manifestuje kroz tri sindroma:

1. – infektivni
2. – meningealni
3. – likvorni

I – INFEKTIVNI SINDROM

• febrilnost, opšta slabost, anoreksija

II – MENINGEALNI SINDROM
skup simptoma i znakova koji nastaju kao posledica povišenog IKP:

1. glavobolja
2. povraćanje
3. opstipacija
4. objektivni MENINGEALNI ZNACI (odbrambeni refleksi koji ukazuju na povećan tonus vratne i lumbalne muskulature):

1. ukočen vrat
2. Kernigov znak (Kerningov znak je pozitivan ukoliko ispitivač nije u mogućnosti da uspravi trup pacijenta (koji je na početku u ležećem položaju) tako da zaklapa sa nogama prav ugao (već zaklapa tup ugao))
3. gornji i donji Bružinski
4. Vujićev znak (Vujićev znak → Bolesnik leži u postelji, noge mu se postave u položaj blage spoljašnje rotacije a ruke u položaj supinacije; znak je pozitivan ukoliko pri pasivnom podizanju glave bolesnika dođe do blage unutrašnje rotacije nogu i pronacije ruku)
5. meningealni položaj (opisthotonus)
   

 NESTALNI ZNACI:

• znaci pojačanog senzibiliteta: fotofobija, hiperakuzija, hiperestezija
• neurovegetativni poremećaji: bradikardija, opstipacija, dermografizam, apnea…
• eflorescencije na koži: petehije, makule…
• herpes simplex na koži i sluzokožama
• poremećaji svesti: somnolencija, sopor, koma

III – LIKVORNI SINDROM

• povećana brzina isticanja likvora
• izgled: bistar, mutan, hemoragičan
• promene boje
• broj elemenata
• nivo belančevina
• nivo šećera
• nivo hlorida

Meningitisi se prema izgledu likvora dele na:

• meningitis sa mutnim likvorom (bakterijski)
• meningitis sa bistrim likvorom (virusni, TBC, leptospirozni, mikotični, nedovoljno lečen bakterijski)
• meningitis sa hemoragičnim likvorom (maligni meningokokni, teški TBC, anthrax)

DIJAGNOZA MENINGITISA

Svaki meningealni sindrom praćen febrilnim stanjem suspektan je na meningitis.
Lumbalna punkcija obavezna u slučaju:

•  glavobolje
•  povraćanja
•  ukočenosti vrata.

Kod beba → napeta fontanela → vrednost kao svi mening. znaci zajedno → apsolutna indikacija za Lumbalnu Punkciju

Lumbalna punkcija je:

• dijagnostička (nalaz likvora, etiologija)
• terapijska (otpuštanjem likvora smanjuje se IKP i ublažavaju simptomi)
• kontrolna procedura

Etiološka dijagnoza postavlja se izolacijom uzročnika i serološkim reakcijama.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA MENINGITISA

• Tumori,
• krvarenja,
• edem mozga,
• meningizam

TERAPIJA

I – KAUZALNA

•  antibiotici, antivirusni (aciklovir)
•  tuberkulostatici

II – SIMPTOMATSKA
III – NEGA

Izvor: Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine, MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Opšte karakteristike meningitisa i meningealni sindrom appeared first on Svet Medicine.

Sepsa u svim zemljama sveta predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekonomski problem zbog činjenica da je: incidenca sepse u dramatičnom porastu a lečenje skupo i neizvesno. Sa svakim satom odlaganja početka lečenja sepse (primenom antibiotika u stanju septičnog šoka) njena smrtnost raste za oko 10%. Zato je 1. oktobra 2011. godine sepsa proglašena za hitno medicinsko stanje. Najveća kampanja, sa ciljem podizanja opšte svesti o ovom problemu i izrade nacionalnog razvojnog plana u svakoj zemlji sa ciljem smanjenja mortaliteta od sepse za 20% do 2020. godine, počela je 13. septembra 2012. godine, i taj dan se smatra prvim „Svetskim danom sepse”.

Nomenklatura generalizovanih infekcija

• Bakterijemija – prisustvo živih bakterija u krvi (pozitivna hemokultura): eventualno povišena temperatura, tranzitorna ili rekurentna
• Septikemija – sistemska bolest izazvana širenjem mikroorganizama i njihovih toksina krvlju
• Sepsa – širi pojam, označava pojavu sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS) izazvanog mikroorganizmima (hematogeno širenje ili lokalna infekcija)
• Sistemski inflamatorni odgovor (SIRS) (Systemic Inflamatory Response Syndrome) predstavlja imunološko-metaboličku reakciju organizma na bilo koji biološki agens, a koji ima najmanje 2 od sledećih kliničkih znakova:

1.  Oralna temperatura >38 ili <36C
2.  Tahipnea >20 respiracija/min
3.  Tahikardija >90/min
4.  Broj leukocita >12 000/μl ili <4000/μl, tj. >10% mladih oblika u perifernoj krvi

• Teška sepsa – SIRS + popuštanje jednog ili više organa (metabolička acidoza, oligurija, ARDS)
• Septička hipotenzija – smanjenje arterijskog pritiska (tenzije)(TA) ispod 90mmHg ili za 40mmHg u odnosu na početnu vrednost (u sklopu teške sepse sa SIRS-om)
• Septični šok – sepsa sa hipotenzijom (prethodno opisanom) koja se ne popravlja na nadoknadu volumena, sa konsekutivnom hipoperfuzijom organa- nastaje MODS
• Refrakterni septični šok traje više od 1h i ne popravlja se na nadoknadu tečnosti i davanje vazoaktivnih amina
• Multiorganska disfunkcija – MODS (Multiple Organ Disfunction Syndrome): poremećaj rada 2 ili više organa koji zahteva potporne terapijske mere za održavanje njihove funkcije, odnosno homeostaze. Popuštanje 4 ili više sistema organa dovodi u 100% slučajeva do smrti.

Epidemiologija sepse i septičnog šoka

•  13. vodeći uzrok smrti u SAD
•  500 000 epizoda godišnje i više
•  Mortalitet 35-80%
•  U 30-50% slučajeva hemokulture su pozitivne

Etiologija

•  Od ishodišta, izvora infekcije zavisi i uzročnik
•  Sepsu najčešće izazivaju bakterije
•  Sepsa poreklom iz:
•  urogenitalnog i gastrointestinalnog sistema: crevni, Gram-negativni bacili (ešerihija, proteus, klebsiela)
•  kože i rana: Gram-pozitivne bakterije (Staphylococcus aureus)
•  porođajnih puteva: Streptococcus β-haemoliticus (u preantibiotskoj eri)
•  mokraćnih i ţučnih puteva: Enterococcus fecalis
•  venskih katetera: Staphylococcus epidermidis
•  Sepsu nastalu van bolničke sredine izazivaju uglavnom bakterije velike invazivnosti ali osetljive na antibiotike
•  Sepsu nastalu u bolničkim uslovima izazivaju uglavnom oportunističke bakterije male invazivnosti ali veće rezistencije na antibiotike

Faktori rizika udruženi sa većim mortalitetom

•  respiratorne infekcije > abdominalne > urinarne
•  Nozokomijalne infekcije
•  Hipotenzija, anurija
•  Enterococci ili gljivične infekcije
•  Gram negativna sepsa, polimikrobna etiologija
•  Temperatura manja od 38C
•  Starost iznad 40 godina
•  Komorbiditeti: ciroza jetre ili malignitet

Predisponirajuće bolesti i stanja za sepsu

•  Bolesti srca- kongenitalne ili reumatska groznica
•  Splenektomija
•  Intraabdominalna sepsa
•  Septični abortus ili pelvična sepsa
•  intravenska narkomanija
•  imunokompromitovani

Patogeneza

Difuzna intravaskularna koagulopatija (DIK), intavaskularne depozicije fibrina i tromboze rezultat su stimulacije koagulacije u toku sepse.

•  TNF-α i IL-6 → oslobadjanje tkivnog faktora iz monocita
•  tkivni faktor + VIIa faktor koagulacije → pokretanje spoljašnjeg puta
•  aktivacija XII faktora – pokretanje unutrašnjeg puta koagulacije

Klinička slika sepse i septičnog šoka

Sepsa najčešće ima akutni tok (ali može imati i perakutni, subakutni ili čak hroničan tok). Anamnezom treba ustanoviti početak bolesti, da li je u pitanju bolnička ili vanbolnička infekcija, da li je bilo uzimanja drugih lekova, prisustvo ranijih i drugih bolesti, hirurške intervencije, putovanja. Fizikalnim pregledom se mogu naći znaci afekcije svih organa i sitema. Mogu biti prisutni:

• znaci oboljenja ishodišnog žarišta sepse (fokusa):
  •  bol u trbuhu (abscesi, adneksitis, apendicitis)
  •  lumbalni bol (kod bolesti bubrega)
  •  gnojne promene na koži
•  febrilnost, jeza, groznica (međutim, oko 30% ima sniženu temperaturu ili je afebrilno)
•  tahipnea, hiperventilacija – ponekad i patološki nalaz na plućima u smislu pneumonije ili edema pluća (znaci popuštanja srca)
•  tahikardija, aritmija, šumovi
•  hepatosplenomegalija (meka septička slezina)
•  znaci intoksikacije, bledilo
•  ikterus, hemoragijske promene na koži
•  septički artritis (crvenilo, otok, bol, ograničena pokretljivost)
•  mentalna alteracija (od konfuznosti do gubitka svesti), neurološki ispadi i/ili meningealni znaci

Nema uvek svih znakova!
Misliti na sepsu ukoliko se kod lokalne infekcije jave znaci SIRS-a!

Laboratorijski nalazi

•  Leukocitoza, leukopenija, trombocitopenija, anemija (↓Fe, ↓transferin)
•  Kompletna hemostaza: produženo PTT, APTT
•  Reaktanti akutne faze: ubrzana sedimentacija, povišeni fibrinogen, alfa-2-globulini, CRP
•  Poremećaji bubrega: ↑ kreatinin, urea, kalijum, natrijum, hloridi
•  Acidobazni status: respiratorna alkaloza (na početku, usled hiperventilacije), kasnije metabolička acidoza
•  Hepatogram: povišeni AST, ALT
•  Hiperglikemija; hipoglikemija retka

Dijagnoza

•  Važno je naći fokus infekcije (pregled ORL, ginekologa, imidžing metode)
•  Uzimanje uzoraka za hemokulture: u fazi drhtavice, u razmaku od pola sata, sa dva različita mesta, 10-20ml krvi
•  Uzorke treba zasejati na podloge za aerobno i anaerobno kultivisanje

Diferencijalna dijagnoza

•  Pankreatitis
•  Opekotine
•  Ishemijske nekroze, embolije
•  Anafilaksa
•  Infektivne bolesti: leptospiroza, trbušni i pegavi tifus, bruceloza, malarija, kala-azar

Terapija septičnog šoka

•  Saniranje septičnog izvora (hirurški, uklanjanje centralnog katetera)
•  Primena adekvatne antibiotske terapije
•  Korekcija homeostaznih poremećaja
•  Održavanje vitalnih funkcija
•  Primena lekova koji deluju na imunske procese
•  Specifični terapijski postupci za teške sepse

Izbor antibiotika u sepsi se vrši prema:

1.  pretpostavljenom izvoru sepse i očekivanom uzročniku
2.  stanju i životnom dobu obolelog, drugim bolestima i stanjima (alergije, trudnoća)
3.  mestu nastanka infekcije (vanbolničke i bolničke), dijagnostičko-terapijskim procedurama koje su prethodile

Antibiotici se uvek daju:

1.  u maksimalnim dozama
2.  intravenski
3.  kao kombinovana, ređe monoterapija
4.  dovoljno dugo

Empirijska antibiotska terapija kod sepse

VANBOLNIĈKE SEPSE:

•  urinarnog porekla: cefalosporin 3. generacije, piperacilin, hinolon ± aminoglikozid
•  neurinarni izvor: cefalosporin 3. generacije + metronidazol, β-laktam/inhibitor β-laktamaze ± aminoglikozid

BOLNIĈKE SEPSE:

•  Ne-neutropenični: cefalosporin 3. generacije + metronidazol, β-laktam/inhibitor β-laktamaze, meropenem-karbapenemi + aminoglikozid
•  Neutropenični: piperacilin-tazobaktam + aminoglikozid, meropenem ± aminoglikozid, ceftazidim + metronidazol + aminoglikozid
•  Opekotine: cefalosporin 3. generacije + aminoglikozid + vankomicin

Adekvatna nadoknada tečnosti:

•  prvih sati brzo
•  obavezna kontrola arterijskog pritiska, centralnog venskog pritiska i satne diureze (pritisak punjenja leve komore)
•  kristaloidni rastvori (0,9% NaCl, 5% glukoze, Ringer), 4-6 litara, kontrola elektrolita
•  koloidni rastvori (krvna plazma, albumini), 2l
•  transfuzija dekantiranih Eritrocita (hemoglobin<80)
•  simpatikomimetici: dopamin, noradrenalin, dobutamin

Održavanje ostalih funkcija:

•  oksigenoterapija, vestačka ventilacija, ARDS
•  korekcija acidoze
•  korekcija hipokalcemije
•  korekcija adrenalne insuficijencije
•  korekcija hiper i hipoglikemije

Imunoterapija septičkog šoka:

•  kortikosteroidi?
•  Antiendotoxin monoclonal antibodies E-5, HA-1A
•  Anti-TNF antitela
•  IL-1 receptor antagonisti
•  Protein C (inaktivira faktore V i VIII, stimulise fibrinolizu, inhibira PMNG, smanjuje produkciju IL i adheziju ćelija na endotel krvnih sudova)

Ostale terapijske mogućnosti u teškoj sepsi:

•  Recombinant colony-stimulating factors
•  Diuretici
•  Pentoxifylline, ibuprofen, naloxone
•  Dijaliza: ultrafiltracija?
•  Stabilizacija mitohondrijalne disfunkcije

Izvor: Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine, MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Sepsa, septični šok, SIRS, MODS, DIK appeared first on Svet Medicine.

 Istorijat

Postoji više teorija o poreklu HIV-a. Danas je dosta prihvaćena “lovačka teorija” po kojoj je HIV virus nastao ukrštanjem dva tipa SIV virusa (simian immunodeficiecy virus) od koga oboljevaju šimpanze (Pan troglodytes troglodytes). Prema ovoj teoriji, virus je nastao kod šimpanze koja je bila inficirana sa oba tipa SIV virusa a transmisija na čoveka se odigrala tokom obreda inicijacije koji postoje u nekim afričkim plemenima a koji podrazumevaju konzumaciju živog, termički neobrađenog srca šimpanze (na taj način mladi lovci dokazuju pred ostalim članovima plemena da su postali odrasli muskarci).

Prisustvo HIV virusa, dokazano u uzorcima plazme i limfnog čvora uzetih 1959.g. i 1960.g. u DR Kongu, kao i uzorcima tkiva tinejdžera koji je umro 1969.g. u Sent Luisu, SAD i norveškog mornara koji je umro 1976.g., sve u vreme kada nije bio razvijen genetski inženjering, opovrglo je sve teorije zavere da je virus veštački kreiran u laboratoriji.

Bolest je prepoznata kao poseban klinički entitet 1981.g. u SAD među grupom mladih homoseksualaca i grupom intravenskih narkomana obolelih od retke oportunističke infekcije – Pneumocystis carinii pneumonije (PCP). 1983.g., dva naučnika, Robert Gallo i Luc Montagnier, nezavisno su jedan od drugog otkrili novi infektivni agens, prisutan u krvi obolelih. Gallo je novootkriveni virus nazvao HTLV-III (humani T-limfotropni virus 3), a Montagnier LAV (lymphadenopathy-associated virus). Kasnije se ispostavilo da je reč o istom virusu pa je preimenovan u HIV 1. 1985.g. je otkriven HIV2. Gaëtan Dugas, stjuard kanadske avio-kompanije smatra se indeks slučajem (patient zero) HIV-a u Severnoj Americi (transmisija virusa iz Afrike).

Nije poznato da je ijedna infektivna bolest do sada za tako kratko vreme izazvala tako veliki strah i interesovanje u celom svetu kao što je to slučaj sa sidom. Procenjuje se da je danas oko 40 miliona ljudi u svetu inficirano virusom HIV-a. Konzervativci sidu koriste kao činjenicu da “seksualna revolucija jede svoju decu” a kler je smatra “kaznom božjom” za homoseksualce i narkomane.

I pored ogromnog broja naučnika angažovanih na rešavanju problematike HIV-a, još uvek nije pronadjen način da se inficirane osobe izleče niti je pronađena vakcina da se zdravi ljudi zaštite. Otkriven je, međutim, veliki broj antiretroviralnih lekova koji su doveli do produženja životnog veka obolelih. Vest o izlečenju prvog pacijenta od HIV-a pojavila se u medijima 2008. ali samo izlečenje nije još zvanično naučno potvrđeno. U pitanju je pacijent Timothy Ray Brown koji je pored toga što je bio inficiran HIV-om bolovao i od akutne mijeloidne leukemije. Gero Hütter, nemački hematolog, došao je na ideju da pacijentu presadi koštanu srž od donora koji je rezistentan na HIV (poznato je da postoje ljudi koji ne poseduju CCR5 receptore na površini limfocita odgovorne za ulazak virusa u ćeliju; najviše ih je u populaciji skandinavskih zemalja, a na drugom mestu su balkanske zemlje). Na taj način, Hütter je navodno uspeo da izleči pacijenta i od HIV-a i od leukemije. Vreme će pokazati da li je ovo stvarno i bio prvi slučaj uspešnog izlečenja.

Etiologija

Virus humane imunodeficijencije (HIV) pripada porodici Retrovirida, rodu Lentivirusa (RNK virus). Zahvaljujući glikolipoproteinskom omotaču virus je osetljiv na najobičnije dezinficijense i deterdžente. Ova njegova osobina ima veliki značaj u epidemiologiji side. Na temperaturi od 56C ugine već za 30 minuta a u kiseloj ili baznoj sredini za 10min. Relativno je otporan na UV i jonizujuće zrake.

Epidemiologija

Rezervoar infekcije je isključivo čovek a izvor mogu biti sve telesne tečnosti. Načini transmisije (prenosa infekcije) su:

1.  seksualni put
2.  krv, krvni derivati (nesterilne igle, špricevi)
3.  vertikalna transmisija (sa majke na dete, najčešće u toku porođaja)

AIDS nije više bolest homoseksualaca, prostitutki, hemofiličara i narkomana. Svako ko se na bilo koji način rizično ponaša može dobiti infekciju (nije dakle akcenat na rizičnim grupama već na rizičnom ponasanju).

• TELESNE TEĈNOSTI KAO IZVOR INFEKCIJE

Infektivnost zavisi od vrste telesne tečnosti i stadijuma HIV infekcije. Uvek su infektivni krv, semena i presemena tečnost, vaginalni sekret i majčino mleko. HIV se ne može preneti pljuvačkom, plodovom vodom, likvorom, sinovijalnom tečnošću niti preko suza i znoja.

• SEKSUALNI PUT PRENOŠENJA INFEKCIJE

Dominantan je način prenošenja u Africi. Postoji globalni trend porasta ovog načina prenošenja. Makar i jedan jedini, bilo koji oblik seksualnog opštenja, ako je nezaštićen → rizičan je.

• KRV, KRVNI DERIVATI, INTRAVENSKA APLIKACIJA DROGA

Korišćenje zajedničkog šprica ili igle (kod i.v.. narkomana) ili zajedničke slamčice za kokain je rizično. Drugi načini aplikacije nisu per se rizični. Od 1985.g. (kada je uvedeno obavezno testiranje jedinica krvi na HIV) mogućnost da neko primi transfuzijom inficiranu krv je samo teoretska (1:650 000, zbog “perioda prozora”- videti u daljem tekstu).

Prosečan rizik od inficiranja HIV-om, pod pretpostavkom izlaganja odgovarajućem infektivnom izvoru, pri različitim načinima (putevima) ekspozicije:

•  Transfuzija HIV+ krvi: 90%
•  Porođaj (za dete HIV+ majke): 20-25%
•  I.V. upotreba droga, deljenje igle: 0, 67%
•  Receptivni analni odnos: 1-3%
•  Insertivni analni odnos: 0,1%
•  Receptivni vaginalni odnos: 0,1%
•  Insertivni vaginalni odnos: 0,01%
•  Receptivni oralni odnos sa ejakulacijom: 0,1%
•  Receptivni oralni odnos bez ejakulacije: ?
•  Insertivni oralni odnos: ?

HIV se NE MOŽE DOBITI uobičajenim kućnim kontaktom sa HIV inficiranom osobom: rukovanjem, poljupcem u obraz, boravkom u istoj prostoriji, spavanjem u istom krevetu, korišćenjem zajedničkog kupatila i toaleta (odvojiti pribor za ličnu higijenu – brijač, četkica za zube).

Mehanizam nastanka HIV infekcije

Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti, virus mora prvo da dospe u krv. Delovima svog omotača (gp 120 i gp 41) se prikači za receptore na površini CD4+ T-limfocita (koreceptor CCR5). Nakon vezivanja, virus ulazi unutar ćelije, ugrađuje svoj genetski materijal u genetski materijal ćelije (uz pomoć enzima reverzne transkriptaze) i na taj način počinje da se razmnožava (koristeći mehanizme replikacije i transkripcije domaćina). Ishod je najčešće smrt inficiranih ćelija. Tokom vremena dolazi do postepenog opadanja broja Th limfocita (oko 1200/mm³ ima ih kod zdrave osobe; kada broj padne ispod 200/mm³ nastupa SIDA).

Imunski odgovor na HIV je humoralni (B limfociti luče Anti-HIV antitela) i celularni (CD4= T helper= Th limfociti- orkestratori imunskog odgovora i CD8= T citotoksični= Tc limfociti).

U roku od 5 do 7 dana virus dospeva u krv (iz izvora infekcije; za to vreme prolazi kroz mukozu ili epidermis i dermis, regionalne limfne čvorove a preko njih u krv).

Stadijumi HIV infekcije

•  Akutni retroviralni sindrom [Antitela]
•  Asimptomatski period [CD4 <1000]
•  Rana simptomatska HIV infekcija [CD4 <500]
•  Oportunističke Infekcije “AIDS” [CD4 <200]
•  Uznapredovali “AIDS” [CD4 <50]

Akutni retroviralni sindrom

Oko 50-80% osoba ima neke simptome dok ostatak prođe ovaj period asimptomatski. Simptomi se obicno jave 1-6 nedelja nakon HIV infekcije. U pitanju su blagi simptomi koji prolaze bez specifičnog lečenja. Ova faza se naziva i bolest serokonverzije. Akutni retroviralni sindrom se može ispoljiti kao:

• sindrom mononukleoze- febrilnost, faringitis, limfadenopatija, ospa-raš

• meningealni sindrom

•  gripozni sindrom.

Klinički asimptomatska faza

Ovaj stadijum u proseku traje oko 10 godina, ali može trajati i znatno kraće ili nešto duže, što je sve individualno. Prolazi bez ikakvih simptoma (eventualno mogu biti uvećani limfni čvorovi). Količina virusa u perifernoj krvi pada ali se i dalje mogu detektovati Anti-HIV antitela.

Rana simptomatska HIV infekcija

Kako vreme odmiče, imunski sistem nije više u stanju da se izbori sa virusom:

• funkcija limfnih čvorova slabi usled dugogodišnje intenzivne aktivnosti;
• virus mutira i postaje više patogen za Th-limfocite;
• organizam nije više u stanju da održava tempo zamene T-ćelija koje su uništene i njihov broj počinje da pada.

AIDS

Sida je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno najteža faza infekcije. Praktično svi organi i sistemi mogu biti zahvaćeni HIV infekcijom kada dođe do AIDS-a. Infekcije su neobične ili po svom uzročniku ili po lokalizaciji, zbog toga što kod zdravih ljudi nikada ne izazivaju promene (ili jako retko). Nazivaju se oportunističke infekcije. Javljaju se i specifične vrste tumora. Ove infekcije i tumori jednim imenom se nazivaju AIDS indikativne bolesti.

Plućne manifestacije AIDS-a

• Kašalj je jedan od najčešćih simptoma.
• Sinusitis (uporni, rezistentni na terapiju)
• Pneumocystis carinii pneumonia (PCP): suv kašalj, dispnea
• Tuberkuloza: znojenje, hemoptizije
• Bakterijska pneumonija (bakteriološki pregled sputuma)
• Kapoši sarkom (prisustvo i kožnog oblika, bronhoskopija)
• Rak pluća (prisustvo rizikofaktora)
• ostali: Criptococcus

Neurološke manifestacije

• Periferna neuropatija
• Post-herpetička neuralgia
• Syphilis
• Glavobolje
• Ekspanzivne lezije (CD4<200)
• Meningitis

EKSPANZIVNE LEZIJE CNS-a:

• Toksoplazmoza mozga
• Primarni limfom mozga
• Progresivna multifokalna
• leukoencefalopatija(PML)
• HIV demencija- HIV encefalopatija ne spada u ekspanzivne lezije

Dijagnostika HIV infekcije

METODE ZA UTVRĐIVANJE:

1.  Prisustva virusa ili delova virusa (izolacija virusa, ELISA p24, PCR)
2.  Prisustva antitela na virus ili njegove delove (ELISA, Western blot)

Rutinski screening test- ELISA antiHIV test

• Potvrdni tzv. konfirmacioni test je WESTERN BLOT
• Još precizniji i bolji je PCR – Polimerase chain reaction (Polimerazna lančana reakcija)
• P24 ELISA je ranije pozitivan ali ne tako osetljiv

   

• Test se radi najranije 4-6 nedelja posle rizičnog kontakta (prosečno 2 meseca), ponavlja se na 3 i 6 meseci.
• Mogućnost da je neko ostao negativan na testu a suštinski je inficiran posle godinu dana je TEORETSKA
• ELISA nije 100% sigurna → lažno pozitivan ili negativan rezultat
• Period prozora (Window time): 
  period od 6 nedelja do 6 meseci (prosecno 1,2-2,1 mesec) kada su rutinski ELISA testovi negativni a čovek je sustinski inficiran

Lečenje HIV infekcije

• ANTIRETROVIRALNI LEKOVI (HAART- Highly Antiretroviral Therapy)
• Ostali LEKOVI → ANTIMIKROBNI LEKOVI (antibiotici, antigljivični, antiparazitarni lekovi),
  CITOSTATICI, zračna terapija

ANTIRETROVIRALNI LEKOVI

• NIRT– Nukleozidni Inhibitori Reverzne Transkriptaze
• NNIRT– NeNukleozidni Inhibitori Reverzne Transkriptaze
• PI– Proteaza Inhibitori
  – Inhibitori fuzije 2003.
  – Inhibitori integraze 2008.
  – Inhibitori koreceptora 2008.

Postojeći antiretroviralni lekovi

Kombinovana terapija
2 NIRT + 1 NNIRT ili 1 PI !!!

Prevencija HIV infekcije i AIDS-a

• Specifična prevencija- vakcina ne postoji
• Problemi konstrukcije vakcine:

– Mutagenost virusa
– Bezbednost vakcine
– Nedovoljno efikasna mrtva
– Podjedinične vakcine

MERE NESPECIFIĈNE PREVENCIJE

1.  Prevencija seksualne transmisije
2.  Prevencija prenošenja preko krvi
3.  Prevencija prenošenja sa majke na dete

1. PREVENCIJA SEKSUALNOG PRENOŠENJA INFEKCIJE

• Izbegavanje seksualnog odnosa sa HIV+ osobom
• Redukcija broja partnera
• Upotreba prezervativa (kondoma)

  Zašto baš prezervativ?

• Predstavlja mehaničku barijeru
• Sprečava trudnoću i druge polne bolesti
• Jeftin je i lako dostupan

2. PREVENCIJA UPOTREBE NESTERILNIH IGALA

• Prevencija intravenske narkomanije
• Ako već ne mogu preći na metadonski ili neki drugi program lečenja:
  OBUKA → jednokratni špric i jednokratna igla, nikada ne upotrebljavati zajednički pribor, dezinfekcija mesta za ubod.

3.PREVENCIJA PRENOŠENJA INFEKCIJE SA MAJKE NA DETE

• Savetovanje HIV+ žena
• Savetovanje HIV+ trudnica
• Medicinski prekid trudnoće
• Lečenje HIV+ trudnica
• Zabrana dojenja
• O ishodu trudnoće odlučuju žena i lekar zajedno…

• Ako se na vreme dijagnostikuje HIV infekcija i primeni odgovarajuća profilaksa (terapija), a porođaj adekvatno završi, rizik vertikalne transmisije je manji od 2 % . Bez profilakse, rizik da beba bude inficirana u slucaju HIV+ majke je oko 40%.

Postekspoziciona profilaksa- PEP

R I Z I K

•  Rizik izlaganja krvi i patogenima iz krvi je blago viši za zdravstvene radnike nego za osobe koje ne rade sa krvlju.
•  Perkutana povreda (ubod iglom ili posekotina oštrim predmetom )
•  Kontakt sluzokože ili ne-intaktne kože (koža koja je razderana ili zahvaćena dermatitisom ). RIZIK ZNATNO NIŽI

Rizik infekcije posle perkutane povrede:

•  Za hepatitis B virus ( HBV), ako je krv: 23-37-62%
•  Za hepatitis C virus ( HCV ), rizik prenošenja HCV infekcije je oko 1.8% ( 0-7% )
•  Za HIV, rizik prenošenja je oko 0.3%

Rizik infekcije je viši u slučaju:

• izlaganja većoj kolicini krvi ili druge infektivne tečnosti
• izlaganja krvi pacijenta u uznapredovaloj fazi bolesti
• duboke perkutane povrede
• povrede šupljom iglom napunjenom krvlju

Osnovne mere predostrožnosti

• Pranje ruku
• Koristiti zaštitnu opremu: rukavice, zaštitne naočare i maske
• Rukavice se obavezno nose pri svakom pristupu venskoj i arterijskoj krvi
• Koristiti igle uz oprez:
  – koristiti igle u sigurnom okruženju
  – kontejner za odlaganje igli u blizini
  – ne vršiti rekap igli

P E P 2. korak: PRIJAVA I DOKUMENTACIJA

PRIJAVITI

PEP PROTOKOL
ZDRAVSTVENI DOSIJE MEDICINSKOG RADNIKA
Potrebno je zabeležiti:

•  datum i vreme izlaganja
•  detalji događaja: gde i kako je došlo do izlaganja, mesto izlaganja na telu, ako je izlaganje povezano sa iglom treba zabeležiti tip igle
•  detalji izlaganja: tip i količina tečnosti ili materijala, težina izlaganja

PEP 3. korak: ISPITIVANJE IZLAGANJA

RIZIK POSTOJI

☻ Krv ☻ Ejakulat ☻ likvor
☻ Sinovijalna tečnost ☻Pleuralna tečnost
☻ Peritonealna tečnost ☻ Perikardijalna tečnost
☻ Vaginalni sekret ☻ Amnionska tečnost

RIZIK NE POSTOJI
osim ako ne sadrže vidljivu krv:

Urin Sputum Saliva
Stolica Emesis Nosni sekret
Suze Znoj

PEP 4. korak: ISPITIVANJE IZVORA IZLAGANJA
kada je pacijent koji predstavlja izvor poznat

• Testirati pacijenta na HbsAg, HCV-At i HIV-At
• NE preporucuje se PCR HIV RNK
• Razmotriti korišćenje brzog HIV-At testa
• Ako osoba koja predstavlja izvor NIJE HIV pozitivna dalje praćenje zdravstvenog radnika nije potrebno
• Za pacijente koji ne mogu da se testiraju, razmotriti medicinsku dijagnozu, kliničke simptome i anamnezu rizičnih ponašanja

Kada pacijent koji predstavlja izvor NIJE poznat:

• Ispitati verovatnoću visoko rizičnog izlaganja:
  • Razmotriti verovatnoću infekcije medju pacijentima u okruženju izlaganja:
    npr.koliki je nivo prenošenja infekcije u tom društvu?
    Da li se klinika / bolnica brine o većem broju HIV bolesnika?
• Ne ispitivati upotrebljivane igle na patogene, jer je pouzdanost ovakvih nalaza nepoznata

• HIV PEP treba da se započne ODMAH, NAJDALJE DO 36h, posle toga zatražiti savet stručnjaka
• TRAJANJE 4 NEDELJE

Izlaganja HIV-u

•  osnovni režim 2 leka, adekvatan za većinu izlaganja
•  prošireni režim 3 leka, za izlaganja koja predstavljaju povišen rizik
•  Ako je posle incidenta nepoznat nivo rizika, bolje je započeti osnovnu PEP sa 2 leka , nego odložiti PEP.
•  Ako su informacije o izvoru nepoznate, i doneta je odluka da se započne PEP, onda ne treba odlagati PEP, jer terapija može da se menja ako je potrebno i ako je započeta PEP. Ako se požaţe da je pacijent koji predstavlja izvor HIV negativan, treba prekinuti PEP.

Izvor: Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine, MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post HIV infekcija i AIDS appeared first on Svet Medicine.