Koje su to tegobe koje najčešće dovedu pacijenta u ordinaciju?

Simptomi mogu biti razni, u vidu nepravilnog rada srca i osećaja kratkog daha, a kod sporijih aritmija se može javiti nesvestica. Nije retkost da pacijenti ne osećaju nikakve tegobe, a da prva manifestacija atrijalne fibrilacije bude moždani udar. Lekari opšte prakse često nasumično otkriju da pacijent boluje od AF tokom merenja pritiska ili auskultacije srca, kada se čuje sasvim nepravilni srčani rad.

Kod kojih pacijenata postoji rizik za nastanak fibrilacije pretkomora?

Na prvom mestu su pacijenti sa hipertenzijom, najčešće oni sa loše regulisanim krvnim pritiskom, pacijenti starije životne dobi, pacijenti sa ishemijskom bolešću srca i valvularnim manama. Takođe, bolesti štitaste žlezde mogu biti razlog nastanka aritmije. Kako smo spomenuli, ova aritmija može dovesti do stvaranja krvnog ugruška u aurikuli leve pretkomore, koji može rezultovati moždani udar kod nelečenih pacijenata.

Kako se AF dijagnostikuje i leči?

Vrlo jednostavno. Pretragom EKG-a se može postaviti dijagnoza. Potreban je i ultrazvučni pregled srca kako bi lekar procenio veličinu leve pretkomore, prisustvo ugrušaka u levoj pretkomori i suštinsko stanje vašeg srca ( postojanje valvularnih mana, veličinu srčanih šupljina i sl.).

Lečenje na prvom mestu uključuje propisivanje antikoagulante terapije koja za cilj ima sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka. Koji pacijenti su pogodni za propisivanje antikoagulantne terapije se procenjuje na osnovu dužine trajanja aritmije, starosnog doba, pridruženih bolesti i rizika od krvarenja.

Na našem tržištu postoje dve vrste antikoagulantne terapije – VKA (vitamin K antagonisti) i NOAK (novi antikoagulantni lekovi) namenjeni pacijentima sa nevalvularnom atrijanom fibrilacijom. Prva grupa lekova, gde nam spada najčešće propisivani lek Farin zahtevaju često praćenje koagulacionog statusa pacijenta, takozvani INR. Lek Farin nažalost ima česte interakcije sa velikim brojem drugih lekova. Vrednost INR-a izvan terapijskog opsega može rezultovati sa jedne strane komplikacije u vidu krvarenja, sa druge strane niske vrednosti INR-a ne štite pacijenta od komplikacija u vidu moždanoga udara. Druga grupa lekova gde spadaju Eliquis, Xarelto, Pradaxa i drugi, imaju prednost u tome, što nije potrebno praćenje koagulacionog statusa pacijenta i česte odlaske u laboratoriju radi proveravanja istog. Takođe, nemaju toliko česte interakcije sa drugim lekovima. Limitirajući faktor je njihova cena.

Ukoliko se ne zna dužina trajanja aritmije, vaš lekar će vam uz antikoagulantu terapiju propisati lekove za kontrolu ritma u slučaju aritmije sa brzim odgovorom komora, najčešće lek iz grupe beta-blokatora. Tek nakon tri nedelje korišćenja antikoagulante terapije, može se propisati i antiaritmik koji može zaustaviti aritmiju ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. Naime, veličina leve pretkomore je jedan od indikatora uspešne medikamentozne terapije. Najčešće se koristi Amiodaron, Propafen i Sotalol. Izbor leka se vrši prema starosnoj dobi i komorbiditetima pacijenta. Sledeća terapijska opcija je kateterska ablacija plućnih vena koja se koristi najčešće kod paroksizmalne i perzistentne atrijalne fibrilacije pacijenata sa strukturalno zdravim srcem. Tada ova metoda ima najviše uspeha. Ovaj zahvat se izvodi najčešće u lokalnoj anesteziji uz blagu sedaciju. Kroz preponske vene se postavljaju specijalni kateteri kojima se dopire do srčanih šupljina i vrši se izolacija plućnih vena pomoću radiofrekventne energije.

Dr Darina Azarija

lekar Internog odeljenja OB Pančevo

The post Kad srce treperi – atrijalna fibrilacija appeared first on Svet Medicine.

Sredinom maja meseca 2021. godine američka agencija za lekove (FDA) odobrila je upotrebu leka Rybrevant (amivantamab-vmjw) kao prvu terapiju odraslih sa ne-sitnoćelijskim karcinomom pluća, čiji tumori imaju specifičan tip genske mutacije: EGFR egzon 20 insercione mutacije.

Karcinom pluća je jedan od najčešćih tipova karcinoma i vodeći uzročnik smrtnosti od karcinoma širom sveta, pri čemu 80-85% od svih karcinoma pluća spada u grupi ne-sitnoćelijskih karcinoma pluća (non-small cell lung cancer – NSCLC). Oko 2-3% bolesnika sa NSCLC ima insercionu mutaciju EGFR egzona 20, što spada u grupu mutacija na proteinu koji uzrokuje brz ćelijski rast, te posledično, pomaže širenju karcinoma. Inserciona mutacija EGFR egzona 20 je treći najčešći tip EGFR mutacije.

Efikasnost leka je ispitana u studiji na oko 80 bolesnika sa NSCLC i inserionom mutacijom EGFR egzona 20, čija je bolest pokazivala progresiju tokom ili posle hemioterapije bazirane na platini. Glavni ishod koji je meren je ukupna stopa odgovora (proporcija bolesnika čiji tumor je uništen ili redukovan dejstvom leka), koja je u studiji iznosila oko 40%, srednje trajanje odgovora oko 11 meseci.

Među najčešće neželjene efekte leka ubrajaju se osip, svrab, bolovi u mišićima ili zglobovima, oticanje nogu, kašalj, povraćanje. Bolesnici koji koriste ovaj lek moraju limitirati izlaganje sunčevim zracima tokom i još dva meseca nakon tretmana, a lek može uzrokovati i probleme sa vidom kao i oštećenja fetusa.

Lek je proizvod farmaceutske kuće Janssen Pharmaceutical Companies of Johnson & Johnson.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Rybrevant – novi lek u terapiji karcinoma pluća appeared first on Svet Medicine.

KAKO DA SE ZAŠTITITE OD INFEKCIJE NOVIM KORONA VIRUSOM?

Često perite ruke sapunom i vodom ili sredstvima za suvo pranje ruku na bazi alkohola.

Zašto? Ukoliko se na vašim rukama nalazi virus, pranjem ruku sapunom i vodom i čišćenjem ruku sredstvom za suvo pranje na bazi alkohola ubijate virus.

KADA TREBA PRATI RUKE?

PRE:

• neposrednog kontakta sa hranom i pripreme hrane
• dodirivanja usta, nosa i očiju
• kontakta sa bolesnikom

POSLE:

• brisanja nosa, kašljanja, kijanja
• upotrebe toaleta
• kontakta sa životinjama
• rukovanja otpadom ili čišćenja prostorija
• vožnje gradskim prevozom ili dodirivanja predmeta koji su u dodiru sa velikim brojem ljudi
• kontakta sa bolesnikom

KOLIKO DUGO TREBA PRATI RUKE? Pranje ruku treba da traje najmanje 20 sekundi.

Kada kašljete i kijate: pokrijte usta i nos povijenim laktom ili maramicom. Maramicu odmah bacite u kantu za otpatke sa poklopcem i operite ruke na propisan način.

Zašto? Ovim se sprečava da se bakterije i virusi šire kroz vazduh i zadržavaju na površinama. Ukoliko kijete ili kašljete u ruke, možete kontaminirati predmete, površine ili ljude koje dodirnete.

Izbegavajte da dodirujete oči, nos i usta.

Zašto? Ukoliko se na vašim rukama nalazi virus, na primer zato što ste bili u blizini obolele osobe, možete se inficirati dodirivanjem očiju, nosa ili usta.

Držite se na odstojanju: Održavajte udaljenost od 1-2 metra između sebe i obolele osobe.

Zašto? Kada neko kija ili kašlje, kapljice koje u sebi nose virus mogu da dospeju do vas i da se zarazite.

PREPORUKE ZA OSETLjIVE GRUPE STANOVNIŠTVA

Infekcija korona virusom u oko 80% slučajeva uzrokuje blagu bolest i većina obolelih se oporavlja dok 6% ima teški oblik bolesti sa komplikacijama. Najveći broj teških oblika bolesti registrovan je kod osoba starijih od 60 godina i osoba sa hroničnim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, hronične bolesti disajnih organa, šećerna bolest). Starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima treba da se pridržavaju istih opštih mera zaštite kao i opšta populacija i da koriste svoju uobičajenu terapiju prema savetu lekara.

Mere zaštite:

• Često perite ruke vodom i sapunom (u trajanju od najmanje 20 sekundi) ili sredstvima koja sadrže 70% alkohol.
• Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju povišenu telesnu temperaturu, kijaju i/ili kašlju.
• Izbegavajte pozdravljanje rukovanjem i ljubljenjem, a sa sagovornicima održavajte razdaljinu od najmanje jednog metra.
• Ne dirajte oči, nos i usta neopranim rukama.
• Ako kašljete ili kijate, prekrijte usta i nos nadlakticom ili papirnom maramicom. Maramicu odmah bacite u kantu za otpatke sa poklopcem i ruke odmah operite.
• Hiruršku masku koristite ako kijate i kašljete ili ukoliko negujete bolesnog člana porodice dok se maska ne ovlaži. Nakon skidanja maske obavezno temeljno oprati ruke.
• Često provetravajte prostorije u kojima boravite.
• Izbegavajte boravak u zatvorenom prostoru sa većim brojem ljudi- sredstva javnog prevoza u vreme većih dnevnih gužvi, odlazak u supermarkete, tržne centre i druga mesta javnog okupljanja (npr. bioskopi, pozorišta, sportske manifestacije).
• Ukoliko imate zakazan lekarski pregled ili vam je potreban recept za lekove koje redovno uzimate, kontaktirajte lekara telefonom.
• Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku.
• Održavajte higijenu životnog prostora

izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

The post Novi korona virus – kako da se zaštitite? appeared first on Svet Medicine.

Gotovo svako popularno piće na tržištu, koje koristi šećer kao zaslađivač, ima svoju lajt (light) ili dijet (diet) verziju (Diet Coke, Coke Zero, Pepsi Max, Sprite Zero….).

Dijetalna gazirana pića su se prvi put našla na tržištu sredinom prošlog veka, a u početku ciljna populaciju su bile osobe sa dijabetesom (šećernom bolešću), da bi se kasnije reklamirala I za osobe koje žele da kontrolišu svoju telesnu težinu ili da smanje unos šećera u organizam. Iako u svojoj specifikaciji stoji da imaju 0% šećera I 0 kalorija, zdravstveni efekti korišćenja dijetalnih gaziranih pića I veštačkih zaslađivača su kontroverza.

Dijetalno gazirano piće nije nutritivno

Dijetalna gazirana pića su u principu mešavine gazirane vode, veštačkih ili prirodnih zaslađivača, boje, ukusa I različitih aditiva hrane. Imaju svega nekoliko ili uopšte ne sadrže kalorije, I nemaju značajnu nutritivnu vrednost. Na primer jedna konzerva Diet Coke (330 ml) sadrži nula kalorija, sećera, masti I proteina I ima 40mg Natrijuma.

Međutim nisu sva gazirana pića koja koriste veštačke zaslađivače niska po pitanju kalorija ili šećera. Neka koriste I šećer I veštačke zaslađivače istovremeno. Na primer, jedna konzerva Coca–Cola life, sadrži prirodni zaslađivač Stevija, ima 90 kalorija I 24 grama šećera.

Iako se recepti razlikuju od proizvođača do proizvođača, neki zajednički sastojci dijetalnih gaziranih pića su:

• gazirana voda (soda): iako se gazirana voda može naći I u prirodnom obliku, većina gaziranih voda (soda) se pravi tako što se ugljen-dioksid razlaže u vodi pod visokim pritiskom.
• zaslađivači: ovo uključuje zajedničke veštačke zaslađivače, poput aspartama, saharina, sukraloze ili biljnih zaslađivača poput Stevije, koji su 200-13000 puta slađi od običnog šećera.
• kiseline: Određene kiseline, poput limunske kiseline, malinske I fosfatne, se koriste za povećanje kiselosti gaziranih pića. Takođe su povezani I sa oštećenjem zuba.
• boje: Najčešće korišćene boje su karotenoidi, antocijani I karamel.
• ukusi: Različiti oblici prirodnih sokova I veštačkih ukusa se koriste u gaziranim pićima, uključujući voćne, biljne, kola.
• konzervansi: pomažu da gazirana pića duže traju na trgovačkim policama, najčešće se koristi kalijum-benzoat.
• vitamini I minerali: pojedina gazirana pića imaju dodatke vitamina I minerala, te se kao takvi reklamiraju kao zdravije bezkalorijske alternative.
• kofein: kao I poput gaziranih pića, mnoga dijetalna gazirana pića sadrže kofein (tako rezimo konzerva Diet Coke sadrži 46mg kofeina, Diet Pepsi oko 34mg…)

Dijetalna gazirana pića su mešavina gazirane vode, veštačkih ili prirodnih zaslađivača, boje, ukusa I dodatnih sastojaka poput vitamina I kofeina. Mnogi ne sadrže ili sadrže u malim vrednostima kalorije I nemaju značajnu nutritivnu vrednost.

Efekti na gubitak telesne težine?

Kako dijetalna gazirana pića uglavnom jesu bez kalorija, bilo bi prirodno pretpostaviti da bi mogli biti od pomoći u gubljenju telesne težine. Ipak, istraživanja ukazuju da to baš I ne mora da bude tako. Nekoliko opservacionih studija su pronašla da korišćenje veštačkih zaslađivača I ispijanje većih količina dijetalnih gaziranih pića može biti povezano sa povišenim rizikom od gojaznosti I metaboličkog sindroma. Naučnici sugerišu da dijetalna gazirana pića mogu povećati apetit stimulacijom hormona gladi, izmenom receptora za slatko I aktiviranjem dopaminskog odgovora u mozgu. Kako dijetalna pića nemaju kalorije, ovakav odgovor može prouzrokovati povišen unos šećera ili kalorične hrane, što kasnije rezultira povećanjem telesne težine. Ipak, dokazi još nisu dovoljno konzistentni u humanim studijama.

Druga teorija sugeriše da postoji povezanost između dijetalnih gaziranih pića I dobijanjem na telesnoj težini ali da se može objasniti lošim dijetetskim navikama ljudi koji preteruju u piću. Povećanje telesne težine kod njih može bit posledica ovih loših dijetetskih navika, a ne dijetalnih gaziranih pića.

Eksperimentalne studije ne podržavaju pretpostavku da dijetalna gazirana pića prouzrokuju dobijanje na telesnoj težini. U stvari, ove studije su pronašle da zamena pića zaslađena šećerom sa dijetalnim gaziranim pićima može rezultirati gubitkom na telesnoj težini.

U jednoj studiji sa gojaznim pacijentima, jedna grupa ispitanika je pila dijetalna gazirana pića a druga vodu. Na kraju studijskog ispitavanja, kod grupe koja je konzumirala dijetalna gazirana pića registrovan je gubitak na telesnoj težini oko 6kg, u poređenju sa 2,5kg kod grupe koja je pila samo vodu.

Međutim, da dodamo još ovoj konfuznosti, postoje dokazi o bias u naučnoj literaturi. One studije koje su finansirane od strane industrije koja proizvodi veštačke zaslađivače imale su više željeniji ishod u poređenju sa nezavisnim studijama, koje stavljaju pod znak pitanja njihove rezultate.

Svakako, jedno visoko-kvalitetno istraživanje je neophodno sprovesti kako bi se ustanovili pravi efekti dijetalnih gaziranih pića na gubitak telesne težine.

Opservacione studije povezuju dijetalna gazirana pića sa gojaznošću. Ipak, nije baš najjasnije da li su gauirana dijetalna pića I razlog ovom problemu. Eksperimentalne studije pokazuju pozitivne efekte na gubitak telesne težine, ali su ove studije sponzorisane od strane industrije.

Povezanost dijetalnih gaziranih pića, šećerne bolesti I srčanih oboljenja

Iako dijetalna gazirana pića nemaju kalorija, šećera I masti, pokazana je veza između razvoja šećerne bolesti (dijabetes tip 2) I srčanih oboljenja kroz nekoliko studija.

Istraživanja su pokazala da je konzumiranje samo jednog pića koje sadrži veštačke zaslađivače dnevno povezano sa 8-13% većim rizikom od nastanka dijabetesa tipa 2 (šećerne bolesti). Opservaciona studija koja je uključila oko 65.000 žena pokazala je da pića su sa veštačkim zaslađivačima povezana sa 21% većim rizikom od nastanka dijabetesa tipa 2. Ipak, rizik je I dalje upola manji nego kod pića sa običnim šećerom. I druge studije prikazuju slične rezultate.

U suprotnom, jedan pregledni rad je pokazao da dijetalna gazirana pića nisu povezana sa povišenim rizikom od nastanka šećerne bolesti. Takođe, jedna druga studija zaključuje da se svaka moguća povezanost može objasniti postojećim zdravstvenim stanjem, promenama u telesnoj težini I BMI (body mass index) ispitanika.

Dijetalna gazirana pića su takođe povezivana I sa povišenim rizikom za visoki krvni pritisak I neka srčana oboljenja. Pregledni rad koji je inkorporirao četiri studije, a koja uključuje oko 230.000 osoba pokazala je da svako konzumiranje pića sa veštačkim zaslađivačima dnevno, dovodi do oko 10% povećanja rizika za visoki krvni pritisak. Dodatno, jedna studija je povezivala dijetalna gazirana pića sa malim povećanjem rizika za moždani udar (šlog), ali se ona bazirala na opservacionim podacima.

Kako su mnoge ove studije opservacione, moguće je opisane povezanosti objasniti I na drugi način. Moguće je da osobe koje su već pod rizikom za dijabetes I povišeni krvni pritisak jednostavno piju više dijetalnih gaziranih pića. Svakako su direktnije eksperimentalne studije potrebne u determinisanju tačnosti uzročno-posledičnih odnosa između dijetalnih gaziranih pića I povišenog nivoa šećera u krvi I krvnog pritiska

Opservacione studije su povezivale dijetalna gazirana pića sa dijabetesom tip 2, povišenim krvnim pritiskom I povišenim rizikom za moždani udar. Ipak, nedostaju istraživanja o mogućim razlozima ovakvih rezultata. To može biti posledica I već postojećih faktora rizika poput gojaznosti.

Dijetalna gazirana pića I bubrezi

Unos dijetalnihi gaziranih pića je povezivan sa povišenim rizikom od hroničnih bubrežnih oboljenja. U jednoj studiji analizirana je dijeta oko 15.000 ispitanika I pokazalo se da rizik nastanka završnih stadijuma bubrežnog oboljenja se povećava sa broj popijenih čaša dijetalnih gaziranih pića nedeljno.

Poredeći sa onima koji konzumiraju manje od jedne čaše, osobe koje piju više od sedam čaša dijetalnih gaziranih pića nedeljno imaju skoro duplo veći rizik nastanka bubrežnih oboljenja. Pretpostavljeni razlog za ovakvo oštećenje bubrega je visok nivo sadržaja fosfora u gaziranim pićima, koji može pak povećati kiselinsko opterećenje na bubrege.

Međutim, takođe je pokazano da osobe koje konzumiraju veće količine dijetalnih gaziranih pića čine to kako bi kompenzovali druge loše dijetetske ili životne faktore, koji mogu nezavisno I samostalno doprineti razvoju bubrežnog oboljenja.

Zanimljivo je podatak da studije koje su istraživale efekte dijetalnih gaziranih pića na razvoj bubrežnih kamenaca pokazuju različite rezultate. Jedna opservaciona studijaje pokazala da korisnici dijetalnih gaziranih pića imaju blago povišen rizik nastanka bubrežnih kamenaca, ali je rizik znatno manji nego kod običnih gaziranih pića. Dodatno, ova studija nije podržana drugim istraživanjima. Jedna druga pak studija pokazuje da visok nivo citrata I malata kod pojednih gaziranih pića može pomoći u tretiranju bubrežnih kamenaca, naročito kod osoba sa niskim urinarnim pH I uratnim bubrežnim kamencom. Svakako su dalja istraživanja I humane studije neophodne.

Opservacione studije pokazuju da postoji povezanost između konzumiranja većih količina dijetalnihi gaziranih pića I nastanka bubrežnih oboljenja. Ako su dijetalna gazirana pića uzrok, mogući razlog može biti povećanje kiselinskog opterećenja na bubrege zbog visokog sadržaja fosfora.

Povezanost sa preterminskim porođajem I dečijom gojaznošću

Konzumiranje dijetalnih gaziranih pića tokom trudnoće je povezano sa nekim negativnim ishodima uključujući preterminski porođaj I dečiju gojaznost. Norveška studija koja je uključivala preko 60000 trudnica pokazala je da je unos vetačkih zaslađivača I pića koja sadrže šećer povezan sa 11% višim rizikom za preterminski porođaj. Takođe I neke ranije danske studije podržavaju ove rezultate. Studija koja je obuhvatila skoro 60.000 žena pokazala je da one koje konzumiraju jedno dijetalno gazirano piće dnevno imaju 1,4 puta veću šansu od preterminskog porođaja u odnosu na one žene koje ne piju ovakva pića. Međutim skorašnje istraživanje u Engleskoj koje je obuhvatilo skoro 9000 žena nije pokazalo ovakvu povezanost između dijetalne kole I preterminskog porođaja. Ali, autori ističu da studija možda nije obuhvatila dovoljno veliku populaciju kao I da je bila ograničena na dijetalnu kolu.

Naročito je važno istaći da su ove studije bile opservacione I da ne nude objašnjenja kako to zaista dijetalna gazirana pića mogu doprineti preterminskom porođaju.

Još jedan uznemirujući nalaz je da konzumiranje pića sa veštačkim zaslađivačima tokom trudnoće je značajno povezano sa povišenim rizikom od dečije gojaznosti. Jedna studija je pokazala da dnevno konzumoranje dijetalnih pića tokom trudnoće rezultuje duplim ruzikom da beba bude gojazna na kraju prve godine života.

Dalja istraživanja su neophodna kako bi se analizirali potencijalni biološki uzročnici I dugoročni zdravstvei rizici po decu izloženu veštačkim zaslađivačima tokom trudnoće.

Velike studije su pokazale povezanost između dijetalnih gaziranih pića I preterminskog porođaja. Ipak, uzročno-posledična veza nije pronađena. Dodatno, novorođenčad majki koje su tokom trudnoće konzumirale dijetalna gazirana pića pokazuju povišen rizik od gojaznosti.

Drugi efekti

Postoji nekoliko drugih dokumentovanih zdravstvenih efekata dijetalnih gaziranih pića, kao na primer:

• Smanjenje masnoće jetre: neke studije su pokazale da zamena običnih gaziranih pića sa dijetalnim gaziranim pićima može smanjiti procenat masnoće oko jetre. Ipak brojne druge studije nisu pokazale ovaj efekat.
• Uticaj na refluks: I pored nekih izveštaja, gazirana pića ne pogoršavaju refluks niti gorušicu. Ipak istrađivanja I rezulatati su oprečni pa su neophodne dodatne eksperimentalne studije.
• Veza sa karcinomom: većina istraživanja sa veštačkim zaslađivačima I dijetalnim gaziranim pićima ne pronalazi dokaze o povezanosti sa karcinomom. Nešto veća učestalost limfoma I multiplog mijeloma kod muškaraca je pokazana, ali su rezultati ovih istraživanja slabi.
• Promene u digestivnoj mikroflori: Veštački zaslađivači menjaju crevnu floru, dovodeći do smanjenje kontrole šećera u krvi. Ovo je možda jedan od puteva kojim dijetalna gazirana pića povećavaju rizik nastanka dijabetesa tip 2, ali dalja istraživanja su neophodna.
• povišen rizik za osteoporozu: Dijetalna I obična kola je povezana sa smanjenjem koštane gustine kod žena, ali ne I kod muškaraca. Kofein I fosfor u koli mogu ometati normalnu apsorpciju kalcijuma
• oštećenje zuba: Poput običnih gaziranih pića, dijatalna gazirana pića su povezana sa oštećenjima zuba (dentalne erozije) zbog svog kiselinskog pH nivoa. Ovo potiče od kiselinskih dodataka, poput meteata, citrata I fosfata.
• povezanost sa depresijom: Opservacione studije su pokazale veću stopu udepresije kod onih koji piju četiri I više dijetalnih ili običnih gaziranih pića dnevno. Ipak, neophodne su dodatne eksperimentalne studije koje bi pokazale tačan uzrok tome.

Dok su neki od ovih rezultata veom interesantni, dodatna eksperimentalna istraživanja su neophodna da odrede da li dijetalna gazirana pića uzrokuju ove probleme, ili da su nalazi slučajni ili postoje drugi uzročnici. Dijetalna gazirana pića mogu smanjiti masnoću jetre I izgleda e povećavaju gorušicu niti rizik od karcinoma. Ipak, mogu uticati na kontrolu šećera u krvi I povećati rizik od depresije, osteoporoze I oštećenja zuba. Svakako, dalja istraživanja su neophodna.

Da li piti dijetalna gazirana pića?

Istraživanja oko dijetalnihi gaziranih pića pokazuju dosta oprečnih dokaza. Jedno objašnjenje ovih oprečnih informacija je taj da su najvećim delom istraživanja opservaciona. Ovo znači da se posmatraju trendovi, a da postoji nedostatak informacija o tome da li je konzumiranje dijetalnih gaziranih pića uzrok ili je samo povezana sa stvarnim uzrokom.

Stoga, dok su rezultati nekih istraživanja alarmantni, dalje eksperimentalne studije su neophodne pre donošenja konkretnih zaključaka o zdravstvenim efektima dijetalnih gaziranih pića.

Uprkos tome, jedna stvar je sigurna: dijetalna gazirana pića nemaju dodatnu nutritivnu vrednostu u Vašoj dijeti. Ukolliko želite da zamenite obična gazirana pića u Vašoj dijeti, druge opcije su bolje nego dijetalna gazirana pića, poput mleka, crnog ili biljnog čaja, ili voda infundirana voćem.

Reference:

1. https://www.coca-colaproductfacts.com/en/products/diet-coke/original/12-oz/

2. https://www.coca-colaproductfacts.com/en/products/diet-coke/original/12-oz/

3. Cuomo R, Sarnelli G, Savarese MF, Buyckx M. Carbonated beverages and gastrointestinal system: between myth and reality. Nutr Metab Cardiovasc Dis. 2009 Dec;19(10):683-9

4. Philip R. Ashurst, Carbonated Beverages, Reference Module in Food Science, Elsevier, 2016

5. Yantis MA, Hunter K. Is diet soda a healthy choice? Nursing. 2010 Nov;40(11):67

6. https://www.caffeineinformer.com/caffeine-content/diet-pepsi-cola

7. Fowler SP, Williams K, Hazuda HP. Diet soda intake is associated with long-term increases in waist circumference in a biethnic cohort of older adults: the San Antonio Longitudinal Study of Aging. J Am Geriatr Soc. 2015 Apr;63(4):708-15

8. Ferreira-Pêgo C, Babio N, Bes-Rastrollo M, Corella D, Estruch R, Ros E, Fitó M, Serra-Majem L, Arós F, Fiol M, Santos-Lozano JM, Muñoz-Bravo C, Pintó X, Ruiz-Canela M, Salas-Salvadó J; PREDIMED Investigators. Frequent Consumption of Sugar- and Artificially Sweetened Beverages and Natural and Bottled Fruit Juices Is Associated with an Increased Risk of Metabolic Syndrome in a Mediterranean Population at High Cardiovascular Disease Risk. J Nutr. 2016 Aug;146(8):1528-36

9. Lutsey PL, Steffen LM, Stevens J. Dietary intake and the development of the metabolic syndrome: the Atherosclerosis Risk in Communities study. Circulation. 2008 Feb 12;117(6):754-61

10. Narain A, Kwok CS, Mamas MA. Soft drink intake and the risk of metabolic syndrome: A systematic review and meta-analysis. Int J Clin Pract. 2017 Feb;71(2)

11. Renwick AG, Molinary SV. Sweet-taste receptors, low-energy sweeteners, glucose absorption and insulin release. Br J Nutr. 2010 Nov;104(10):1415-20

12. de Ruyter JC, Katan MB, Kuijper LD, Liem DG, Olthof MR. The effect of sugar-free versus sugar-sweetened beverages on satiety, liking and wanting: an 18 month randomized double-blind trial in children. PLoS One. 2013 Oct 22;8(10):e78039

13. Dureen Samandar Eweis, Fida Abed, Johnny Stiban. Carbon dioxide in carbonated beverages induces ghrelin release and increased food consumption in male rats: Implications on the onset of obesity, Obesity Research & Clinical Practice, Volume 11, Issue 5, 2017,Pages 534-543.

14. Erin Green, Claire Murphy. Altered processing of sweet taste in the brain of diet soda drinkers, Physiology & Behavior, Volume 107, Issue 4, 2012, Pages 560-567

15. Hill SE, Prokosch ML, Morin A, Rodeheffer CD. The effect of non-caloric sweeteners on cognition, choice, and post-consumption satisfaction. Appetite. 2014 Dec;83:82-8

16. Pereira MA. Sugar-sweetened and artificially-sweetened beverages in relation to obesity risk. Adv Nutr. 2014 Nov 14;5(6):797-808

17. Fowler SP, Williams K, Resendez RG, Hunt KJ, Hazuda HP, Stern MP. Fueling the obesity epidemic? Artificially sweetened beverage use and long-term weight gain. Obesity (Silver Spring). 2008 Aug;16(8):1894-900

18. Tordoff MG, Alleva AM. Effect of drinking soda sweetened with aspartame or high-fructose corn syrup on food intake and body weight. Am J Clin Nutr. 1990 Jun;51(6):963-9

19. Deborah F Tate, Gabrielle Turner-McGrievy, Elizabeth Lyons, June Stevens, Karen Erickson, Kristen Polzien, Molly Diamond, Xiaoshan Wang, Barry Popkin, Replacing caloric beverages with water or diet beverages for weight loss in adults: main results of the Choose Healthy Options Consciously Everyday (CHOICE) randomized clinical trial, The American Journal of Clinical Nutrition, Volume 95, Issue 3, March 2012, Pages 555–563

20. Peters JC, Beck J, Cardel M, Wyatt HR, Foster GD, Pan Z, Wojtanowski AC, Vander Veur SS, Herring SJ, Brill C, Hill JO. The effects of water and non-nutritive sweetened beverages on weight loss and weight maintenance: A randomized clinical trial. Obesity (Silver Spring). 2016 Feb;24(2):297-304

21. Mandrioli D, Kearns CE, Bero LA. Relationship between Research Outcomes and Risk of Bias, Study Sponsorship, and Author Financial Conflicts of Interest in Reviews of the Effects of Artificially Sweetened Beverages on Weight Outcomes: A Systematic Review of Reviews. PLoS One. 2016 Sep 8;11(9):e0162198

22. Imamura F, O’Connor L, Ye Z, Mursu J, Hayashino Y, Bhupathiraju SN, Forouhi NG. Consumption of sugar sweetened beverages, artificially sweetened beverages, and fruit juice and incidence of type 2 diabetes: systematic review, meta-analysis, and estimation of population attributable fraction. BMJ. 2015 Jul 21;351:h3576

23. Greenwood DC, Threapleton DE, Evans CE, Cleghorn CL, Nykjaer C, Woodhead C, Burley VJ. Association between sugar-sweetened and artificially sweetened soft drinks and type 2 diabetes: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective studies. Br J Nutr. 2014 Sep 14;112(5):725-34

24. Huang M, Quddus A, Stinson L, Shikany JM, Howard BV, Kutob RM, Lu B, Manson JE, Eaton CB. Artificially sweetened beverages, sugar-sweetened beverages, plain water, and incident diabetes mellitus in postmenopausal women: the prospective Women’s Health Initiative observational study. Am J Clin Nutr. 2017 Aug;106(2):614-622

25. Sakurai M, Nakamura K, Miura K, Takamura T, Yoshita K, Nagasawa SY, Morikawa Y, Ishizaki M, Kido T, Naruse Y, Suwazono Y, Sasaki S, Nakagawa H. Sugar-sweetened beverage and diet soda consumption and the 7-year risk for type 2 diabetes mellitus in middle-aged Japanese men. Eur J Nutr. 2014 Feb;53(1):251-8

26. Guy Fagherazzi, Alice Vilier, Daniela Saes Sartorelli, Martin Lajous, Beverley Balkau, Françoise Clavel-Chapelon, Consumption of artificially and sugar-sweetened beverages and incident type 2 diabetes in the Etude Epidémiologique auprès des femmes de la Mutuelle Générale de l’Education Nationale–European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition cohort, The American Journal of Clinical Nutrition, Volume 97, Issue 3, March 2013, Pages 517–523

27. Nettleton JA, Lutsey PL, Wang Y, Lima JA, Michos ED, Jacobs DR Jr. Diet soda intake and risk of incident metabolic syndrome and type 2 diabetes in the Multi-Ethnic Study of Atherosclerosis (MESA). Diabetes Care. 2009 Apr;32(4):688-94

28. Ma J, Jacques PF, Meigs JB, Fox CS, Rogers GT, Smith CE, Hruby A, Saltzman E, McKeown NM. Sugar-Sweetened Beverage but Not Diet Soda Consumption Is Positively Associated with Progression of Insulin Resistance and Prediabetes. J Nutr. 2016 Dec;146(12):2544-2550

29. de Koning L, Malik VS, Rimm EB, Willett WC, Hu FB. Sugar-sweetened and artificially sweetened beverage consumption and risk of type 2 diabetes in men. Am J Clin Nutr. 2011 Jun;93(6):1321-7

30. Kim Y, Je Y. Prospective association of sugar-sweetened and artificially sweetened beverage intake with risk of hypertension. Arch Cardiovasc Dis. 2016 Apr;109(4):242-53

31. Cheungpasitporn W, Thongprayoon C, Edmonds PJ, Srivali N, Ungprasert P, Kittanamongkolchai W, Erickson SB. Sugar and artificially sweetened soda consumption linked to hypertension: a systematic review and meta-analysis. Clin Exp Hypertens. 2015;37(7):587-93

32. Cohen L, Curhan G, Forman J. Association of sweetened beverage intake with incident hypertension. J Gen Intern Med. 2012 Sep;27(9):1127-34.

33. Narain A, Kwok CS, Mamas MA. Soft drinks and sweetened beverages and the risk of cardiovascular disease and mortality: a systematic review and meta-analysis. Int J Clin Pract. 2016 Oct;70(10):791-805

34. Cohen L, Curhan G, Forman J. Association of sweetened beverage intake with incident hypertension. J Gen Intern Med. 2012 Sep;27(9):1127-34

35. Sylvetsky Meni AC, Swithers SE, Rother KI. Positive association between artificially sweetened beverage consumption and incidence of diabetes. Diabetologia. 2015;58(10):2455–2456.

36. Rebholz CM, Grams ME, Steffen LM, Crews DC, Anderson CA, Bazzano LA, Coresh J, Appel LJ. Diet Soda Consumption and Risk of Incident End Stage Renal Disease. Clin J Am Soc Nephrol. 2017 Jan 6;12(1):79-86

37. Banerjee T, Crews DC, Wesson DE, Tilea A, Saran R, Rios Burrows N, Williams DE, Powe NR; Centers for Disease Control and Prevention Chronic Kidney Disease Surveillance Team. Dietary acid load and chronic kidney disease among adults in the United States. BMC Nephrol. 2014 Aug 24;15:137

38. Karalius VP, Shoham DA. Dietary sugar and artificial sweetener intake and chronic kidney disease: a review. Adv Chronic Kidney Dis. 2013 Mar;20(2):157-64

39. Ferraro PM, Taylor EN, Gambaro G, Curhan GC. Soda and other beverages and the risk of kidney stones. Clin J Am Soc Nephrol. 2013 Aug;8(8):1389-95

40. Eisner BH, Asplin JR, Goldfarb DS, Ahmad A, Stoller ML. Citrate, malate and alkali content in commonly consumed diet sodas: implications for nephrolithiasis treatment. J Urol. 2010 Jun;183(6):2419-23

41. Englund-Ögge L, Brantsæter AL, Haugen M, Sengpiel V, Khatibi A, Myhre R, Myking S, Meltzer HM, Kacerovsky M, Nilsen RM, Jacobsson B. Association between intake of artificially sweetened and sugar-sweetened beverages and preterm delivery: a large prospective cohort study. Am J Clin Nutr. 2012 Sep;96(3):552-9

42. Halldorsson TI, Strøm M, Petersen SB, Olsen SF. Intake of artificially sweetened soft drinks and risk of preterm delivery: a prospective cohort study in 59,334 Danish pregnant women. Am J Clin Nutr. 2010 Sep;92(3):626-33

43. Petherick ES, Goran MI, Wright J. Relationship between artificially sweetened and sugar-sweetened cola beverage consumption during pregnancy and preterm delivery in a multi-ethnic cohort: analysis of the Born in Bradford cohort study. Eur J Clin Nutr. 2014 Mar;68(3):404-7

44. Zhu Y, Olsen SF, Mendola P, Halldorsson TI, Rawal S, Hinkle SN, Yeung EH, Chavarro JE, Grunnet LG, Granström C, Bjerregaard AA, Hu FB, Zhang C. Maternal consumption of artificially sweetened beverages during pregnancy, and offspring growth through 7 years of age: a prospective cohort study. Int J Epidemiol. 2017 Oct 1;46(5):1499-1508

45. Azad MB, Sharma AK, de Souza RJ, Dolinsky VW, Becker AB, Mandhane PJ, Turvey SE, Subbarao P, Lefebvre DL, Sears MR; Canadian Healthy Infant Longitudinal Development Study Investigators. Association Between Artificially Sweetened Beverage Consumption During Pregnancy and Infant Body Mass Index. JAMA Pediatr. 2016 Jul 1;170(7):662-70

46. Campos V, Despland C, Brandejsky V, Kreis R, Schneiter P, Chiolero A, Boesch C, Tappy L. Sugar- and artificially sweetened beverages and intrahepatic fat: A randomized controlled trial. Obesity (Silver Spring). 2015 Dec;23(12):2335-9

47. Jiantao Ma, Caroline S. Fox, Paul F. Jacques, Elizabeth K. Speliotes, Udo Hoffmann, Caren E. Smith, Edward Saltzman, Nicola M. McKeown. Sugar-sweetened beverage, diet soda, and fatty liver disease in the Framingham Heart Study cohorts, Journal of Hepatology, Volume 63, Issue 2, 2015

48. Johnson T, Gerson L, Hershcovici T, Stave C, Fass R. Systematic review: the effects of carbonated beverages on gastro-oesophageal reflux disease. Aliment Pharmacol Ther. 2010 Mar;31(6):607-14

49. Cuomo R, Andreozzi P, Zito FP. Alcoholic beverages and carbonated soft drinks: consumption and gastrointestinal cancer risks. Cancer Treat Res. 2014;159:97-120

50. Schernhammer ES, Bertrand KA, Birmann BM, Sampson L, Willett WC, Feskanich D. Consumption of artificial sweetener- and sugar-containing soda and risk of lymphoma and leukemia in men and women. Am J Clin Nutr. 2012 Dec;96(6):1419-28

51. Nettleton JE, Reimer RA, Shearer J. Reshaping the gut microbiota: Impact of low calorie sweeteners and the link to insulin resistance? Physiol Behav. 2016 Oct 1;164(Pt B):488-493

52. Suez J, Korem T, Zilberman-Schapira G, Segal E, Elinav E. Non-caloric artificial sweeteners and the microbiome: findings and challenges. Gut Microbes. 2015;6(2):149-55

53. Bassiouny MA, Yang J. Influence of drinking patterns of carbonated beverages on dental erosion. Gen Dent. 2005 May-Jun;53(3):205-10

54. Guo X, Park Y, Freedman ND, Sinha R, Hollenbeck AR, Blair A, Chen H. Sweetened beverages, coffee, and tea and depression risk among older US adults. PLoS One. 2014 Apr 17;9(4):e94715

preuzeto sa healthline.com Diet soda: Good or Bad, by Elise Mandl, BSc APD , May 2018

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Dijetalna gazirana pića: Za ili protiv? appeared first on Svet Medicine.

Spirometrijski pregledi i tumačenje nalaza će biti organizovani u periodu od 23. do 25. januara u domovima zdravlja ”Zvezdara”, ”Stari grad” i ” Zemun”. Edukacija i pregledi studenata biće realizovani u maloj sali Doma kulture ”Studentski grad” 31. januara.

Spirometrija je najznačajniji test za ispitivanje disajne funkcije, odnosno metoda kojom se određuje sposobnost ventilacije pluća. Ona predstavlja osnovni test na osnovu kojeg se pacijent upućuje na dalja ispitivanja radi utvrđivanja tipa funkcionalnog oštećenja ili normalnosti disajne funkcije.

Problemi sa plućima često se dovode u vezu sa dugogodišnjom upotrebom duvana. U Srbiji su svaki treći muškarac i svaka četvrta žena pušači. U duvanu se nalazi 7.500 štetnih hemijskih supstavnci i jedinjenja od kojih je 80 kancerogeno. Brojna istraživanja ukazala su da je duvan jedan od glavnih uzročnika kardiovaskularnih oboljenja, koja zauzimaju prvo mesto po broju smrtnosti u Srbiji, pušenje se sve više dovodi u vezu i sa oboljevanjem od raka pluća, čija je stopa smrtnosti u porastu.

– Datum vreme:

23 – 31. januara 2017. godine, 12 – 14 časova

– Mesto:

23. januar – Dom zdravlja ”Zvezdara”, Olge Jovanović 11, Beograd

25. januar – Dom zdravlja ”Stari grad”, Simina 27, Beograd

27. januar – Dom zdravlja ”Zemun”, Rada Končara 46, Beograd

31. januar – Dom kulture ”Studentski grad”, Bulevar Zorana Đinđića 179, Beograd

– Tema:

· Spirometrijski pregled pluća

· Edukacija građana o zdravlju

· Saveti lekara

· Koje su efikasne metode za očuvanja funkcije pluća

· Štetnost dugogodišnje upotrebe nikotina

· Saveti za efikasno odvikavanje od pušenja

– Napomena:

· Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća i bronha

· Kod pušača, višestruko je povećan smrtnost od infarkta miokarda, HOBP, CVB

· Rizik od raka pluća 25 puta je veći kod pušača nego kod nepušača

· Preko 85 odsto pušača žele da se oslobode pušenja

The post Beograd – Besplatno proverite zdravlje svojih pluća appeared first on Svet Medicine.

Pod sloganom „Učinite danas nešto dobro za svoje zdravlje” u četvrtak i petak, 17. i 18. marta 2016. godine (od 10 do 20 h), u Domu omladine (Makedonska ulica 22) u centru Beograda biće održan 13. Prolećni „MG Mivela“ Festival zdravlja Beograd 2016.

Na manifestaciji će učestvovati domovi zdravlja, privatne ordinacije, bolnice i apoteke, farmaceutske kuće, fitnes, wellness i banjski centri, proizvodjači zdravih proizvoda, etno sela, svi oni koji se bave zdravim stilovima života…

Javnosti će se, na četiri nivoa u Domu omladine, predstaviti više od 80 izlagača, predavanja obuhvataju više od 100 tema vezanih za zdravlje i zdrav život, dok će u programima na bini učestvovati više od 1.200 ljudi. Ulaz na festivalje besplatan zahvaljujući sponzorima, Mg Miveli”(generalnom sponzoru), projektu „Pronađi meru”( specijalnom pokrovitelju), kompanijama „Aleksandrija Fruška gora” i „Oralent”.

Na festivalu ce se govoriti o balansiranoj ishrani i vaznosti fizičke aktivnosti, borbi protiv dijabetesa, zdravoj ishrani kod ljudi sa celijakijom, prevenciji srčanih oboljenja, pojavi novih virusa u svetu poput zika virusa, depresiji i gojaznosti, tegobama zbog nesanice…

Na nekoliko štandova biće organizovani besplatni pregledi za građane, opšteg zdravstvenog stanja i pritiska, merenje nivoa šećera u krvi, zuba, pregledi stanja kože i stopala, nutricionistički pregledi, masaže…

Studenti medicine okupljeni na projektu „Pronađi meru” posetiocima će proveravati indeks telesne mase na specijalnim vagama, edukovaće građane o razumevanju kalorija, njihovom dnevnom preporučenom unosu, kao i o važnosti balansirane ishrane i adekvatne fizičke aktivnosti.

Zdravstveni radnici će i ovoga puta moći besplatno da prisustvuju akreditovanim predavanjima i dobiju bodove za obnavljanje licence.
Za mališane će biti organizovan „Dečiji kutak”, gde će oni moći da crtaju i učestvuju na raznim radionicama, a biće predstavljen i međunarodni projekat „Bolnica za medvediće”, gde deca mogu da donesu omiljene igračke na „preglede”, da razgovaraju sa medicinarima i studentima i razbiju strah od „belih mantila”.

U okviru festivala biće održano nekoliko tribina koje će voditi predstavnici medija, a svakih pola sata na bini će se smenjivati programi vežbanja namenjeni za građane svih uzrasta, učestvovaće veliki broj dečijih sportskih klubova, biće prikazane masaže, druzenja mališana, dok će u posebnoj sali biti održavana predavanja najeminentnijih stručnjaka iz oblasti medicine, sporta, relaksacije, nege. Biće održane su i degustacije zdravih proizvoda i upoznavanje posetilaca sa proizvodima i uslugama izlagača.

Glavni promoter festivala je dr Nada Macura.

Više informacija o manifestaciji se može dobiti na sajtu www.festivalzdravlja.com 

The post 13. Prolećni festival zdravlja appeared first on Svet Medicine.

Festival će imati izložbeni deo (oko 50 izlagača), kulturno-edukativni program na bini, radionice za decu, predavanja za stručnu javnost i edukativna predavanja za roditelje…

Među izlagačima će se nalaziti sponzori festivala, prijatelji festivala, privatni vrtići, izdavačke kuće, kompanije koje se bave proizvodnjom hrane, odevnih predmeta i didaktičkih sredstava za decu, farmaceutske kuće, svi oni koji podržavaju i promovišu zdrav život i vrednuju znanje dece i odraslih…

U okviru programa na bini, na svakih 30 minuta, smenjivaće se nastupi mališana iz vrtića, osnovnih škola, dečjih pozorišta, dečji folklorni ansambli, dečji pisci, predstavnici nekoliko ambasada sa svojim autentičnim programima, sportski klubovi za decu…

U toku trajanja festivala održavaće se kreativne radionice za decu iz oblasti crtanja i vajanja, edukativne-zdravstvene radionice u okviru “Bolnice za medvediće” i časovi korektivne gimnastike i joge za decu…

Predviđeno je održavanje dva akreditovana skupa za stručnu javnost: “Ishrana i pravilan razvoj dece” i „Sport i novi trendovi u vaspitanju predškolske i školske dece”. Ulaz na festival je besplatan zahvaljujući generalnom sponzoru manifestacije.

Manifestacija će obuhvatati više celina, a ciljne grupe su deca uzrasta od jedne do 10 godina, roditelji, vaspitači, pedagozi, psiholozi u vrtićima, nastavnici razredne nastave, psiholozi, pedagozi u osnovnim školama, pedijatri, medicinske sestre, predstavnici medija, predstavnici stranih ambasada, raznih nevladinih organizacija i državnih institucija, svi oni koji podržavaju zdrave stilove života i cene edukaciju, učenje i sticanje znanja.

izvor: PR služba Festivala

The post Prvi dečji festival zdravlja i znanja – Vrapčić ”Jana”, 3-4.april 2015, Beograd appeared first on Svet Medicine.

Osnovne karakteristike ovog programa su – niskokaloričnost, detoksikaciona uloga, to što nema vaganja niti posebnih načina pripreme.

PLAN DIJETE

DAN PRVI

• Doručkujte 1 pomorandžu sa 2 dcl nemasnog običnog jogurta
• Ručajte zelenu salatu, 1 šaku prženog orašastog voća, 1 parče integralnog hleba, 1 pomorandžu
• Užinajte šaku brazilskih oraščića i dve kockice crne čokolade
• Večerjte grilovanu ribu (skuša, tuna, srdela, šaran, som), 1 bareni krompir, brokoli. Na kraju se zasladite sa voćnom salatom

DAN DRUGI

• Doručkujte činiju bobičastog voća (maline, ribizle, kupine, brusnice, grožđe), 1 parče integralnog tosta sa nemasnim sirnim namazom (o,5 % mm)
• Ručajte salatu od paprika, šargarepe i krastavca. Pojedite 2 parčeta integralnog tosta. Na kraju – 1 bananu
• Užinajte 4 kockice crne cokolade
• Večerajte grilovanu piletinu i povrce po zelji (sargarepa, paprika, brócoli, boranija…) Obavezno pojedite 1 bareni krompir

DAN TREĆI

• Doručkujte 5 kašičica integralnog korn fleksa 125 ml obranog mleka, 1 voćku po želji
• Ručajte salatu od tune 80 g tune iz konzerve (ocedjene od ulja), 6 velikih listova zelene salate, 2 paradajza srednje veličine, 1 krastavac, rendanu šargarepu. Pojedite jedno parče tamnog tosta. Ukoliko volite avokado, navalite!
• Užinajte 1 šaku bobičastog voća
• Večerajte grilovana pileća prsa s šalšom, krompir kuvan u ljusci, salatu po želji, 2 kivija.

DAN ČETVRTI

• Doručujte šejk koji se pravi od 2 dcl mleka, šakom bobičastog voća, kašičicom ovsenih pahuljica i dve kašičice
• Ručajte bareni krompir, 2 kašike pasulja i zelenu salatu
• Užinajte voće po želji
• Večerajte pirinač u kombinaciji sa bilo kojim povrćem

DAN PETI

• Doručkujte 2 parčeta integralnog tosta s nemasnim sirnim namazom. U slast pojedite jabuku
• Ručajte štapić celera, šargarepu i krastavac s 100 g svežeg sira (po želji s belim lukom i mlevenom crvenom paprikom), 1 integralnu kiflu
• Užinajte šaku tortilja čipsa sa salsa umakom (ili šalšom koja je preostala dok ste je kuvali)
• Večerajte ražnjiće od grilovane piletine i pečuraka, sa kolutićima paprike i luka. Uz to pojedite manju porciju integralnog pirinča.

DAN ŠESTI

• Doručkujte 3 kašičice muslija s 150 ml mleka, šaku bobičastog voća (ribizle, brusnicu…)
• Ručajte salatu s piletinom ili ćuretinom (50 g piletine ili ćuretine), mladu barenu boraniju, paradajz i krastavce. Salatu mozete začiniti sa malo maslinovog ulja, i sirćeta, a tome možete dodati i kašičicu senfa
• Užinajte dva integralna slatka keksića
• Večerajte 150 g testenine s umakom od paradajza i povrća i 2 kašičice parmezana

DAN SEDMI

• Doručkujte 1 parče integralnog tosta s nemasnim sirnim namazom i 1 paradajzom srednje veličine
• Ručajte pola šoljice kuvanog integralnog pirinča, uz povrće sa žara – tikvice, patlidžani, paprike.
• Užinajte 1 palačinku s voćem (voće možete staviti ili u testo pre pečenja ili palačinku kasnije napuniti voćem)
• Večerajte 200 g ribe s žara, 3 mala pečena mlada krompira, sveži spanać ili zelenu salatu s šargarepom.

U periodu od 8. do 14. dana birajte svoj idealni doručak, ručak, odnosno večeru, samo gledajte da se ne ponovi više od dva puta. Veoma je bitno da tokom držanja dijete pijete minimum osam čaša vode dnevno, biljne čajeve, jer tako obuzdavate svoju glad.

Slobodno možete koristiti suplemente na bazi ribljeg ulja i ulja semena lana, koji čiste krvne sudove, tope masti i ubrzavaju metabolizam. Osim crne cokolade i integralnog keksića, vaš jedini slatkiš može biti isključivo voće.

Jako pozitivna stvar kod ove dijete je ta što se preporučuje vežbanje. Bilo koja aktivnost najmanje pola sata dnevno će vam pomoći. Najbolje bi bilo da trčite ili brzo hodate. Ples je takođe od koristi. Pre nego sto krenete na dijetu, posavetujte se sa stručnjakom.

Ocena dijete: Bikini dijeta

Ova dijeta se na najkraći način može opisati kao raznovrsna. Zanimljive kombinacije namirnica vam sigurno neće dosaditi, naprotiv, motivisaće vas da dijetu održite do kraja, naravno pod uslovom da se odlučite za držanje baš ove dijete. Ako su tvrdnje tvoraca ove dijete istinite, gubitak kilograma je baš u preporučenoj zoni, tako da ovom dijetom ne stavljate u opasnost svoje zdravlje.

Ovo je uopštena dijeta koja na prvi pogleda izgleda kao da je pisana namenski za jednu prosečnu osobu koja želi da smrša 6-7 kg. Ona ne uzima u obzir da li osoba voli neke od namirnica, kao ni to da li sme da konzumira pojedine namirnice, ukoliko pati od neke bolesti. Hrana može da leči bolest, ali može i da odmogne ukoliko jedemo namirnice koje nebismo smeli. Na primer, postoje osobe koje su alergične na orašaste proizvode. Njima sigurno ova dijeta neće biti dobra. Takođe, loše je osobama koje imaju celijakliju davati proizvode koje u sebi sadrže gluten. Slana hrana osobama sa hipertenzijom može samo pogoršati simptome, a ova dijeta ništa ne specificira po tom planu. Ovih primera ima mnogo i zato treba i sa hranom biti oprezan.

Kod ove dijete večera je obilnija od ručka, ali je prava šteta što tačno nije određeno vreme za obroke, kao ni koliko su oni vremenski udaljeni jedni od drugih. Opšta preporuka je da se ne leže na spavanje neposredno posle večere, već posle 2-3 sata.

Druga preporuka koju ova dijeta ne poštuje su broj obroka. Ovde ih ima četiri, a bilo bi još bolje da još postoji i užina između doručka i ručka. Obično se jede 3-4 sata između obroka, pod uslovom da ih ima 5. Ako ih ima 4 ili manje, razmak se povećava, pa ćete više osetiti glad.

Vežbanje u principu treba da bude sastavni deo svake dijete, a bikini dijeta i ovo predviđa. Naravno, bilo bi dobro naglasiti i vrstu aktivnosti, jer nisu sve osobe sposobne za svaku od njih. Trčanje, recimo, sagoreva najviše kalorija, ali ne treba da ga praktikuju suviše gojazne osobe zbog mogućnosti od povreda kolena i zglobova. Šetanje je već prihvatljivije svima, baš kao i plivanje.

Hidratacija je takođe veoma važan aspekt svake uspešne dijete, a ovde se predviđa oko 2 litra tečnosti na dan. Ja bih preporučila i do 2,5 litara tečnosti na dan. U toplijem delu godine i više, pogotovo ako dosta vežbate.

Loše strane dijete:

• Ne zna se tačan dnevni kalorijski unos, pa tako ni primenjivost ovde dijete za određene zdrave osobe. Ukoliko je manji od 1200 kcal dijeta može negativno uticati na metabolizam.
• Dijeta nije predviđena za osobe koje imaju neki poremećaj metabolizma
• Četiri obroka na dan umesto pet manjih
• Dijetu će teško moći da isprate neke zaposlene osobe, jer na poslu teško možete da ručate po predloženom režimu, osim ako ne spremite hranu kod kuće i ponesete je na posao.
• Crna čokolada ima u sebi dosta minerala, ali i kalorija, a u ovom planu verovatno služi da bi umanjili glad koja će vas progoniti vrlo brzo posle ručka. Takođe, ona učvršćava stolicu.
• Nejasno je šta se dešava posle 14. dana kada se završava dijeta. Da li se osoba vraća na uobičajen režim ishrane ili usvaja neke od preporuka i pravi promenu ka zdravijoj ishrani? Ukoliko je ovo drugo, dijeta ima smisla, jer problem nije kako skinuti višak kilograma, već kako da kilaža ostane ujednačena posle redukcije, da varira samo 1 – 2 kg.

Ako ne promenite navike u ishrani, ceo trud je uzaludan. Samo ako ste istrajni, rezultati će biti vidljivi, a vi vedriji, krepkiji i veseliji.

Kao zaključak se može reći da je ovo jedna od boljih opštih dijeta, koliko god je moguće da opšta dijeta bude dobra. Primenjiva je samo za neke osobe, a nikako za bolesne. Ako želite da budete apsolutno sigurni, potražite stručnu pomoć.

 Autorka je urednik portala NaDijeti.com

Članak je preuzet sa gornjeg linka uz odobrenje autorke.

Objavljeno u časopisu “Dijeta i lepota”
Image(s): FreeDigitalPhotos.net

The post Bikini dijeta appeared first on Svet Medicine.

Francuz dr Pjer Dukan, po obrazovanju neurohirurg, svoju tri i po decenije dugu karijeru nutricioniste započeo je na vrlo interesantan način. Naime, jedan gojazni prijatelj ga je zamolio da mu preporuči dijetu iz koje se ne eliminiše meso. Unoseći prvih pet dana samo belančevine i vodu u svoj organizam uspeo je smrša neverovatnih 4,5 kilograma. Od tada do danas nebrojano mnogo žena se stesalo pomoću ove šeme, a među mnogim poznatim damama koje svoje zanosno telo vitkim održavaju na ovaj način su latino diva Dženifer Lopez, neodoljiva Žizel Bundšen, a neki kažu čak i vojvotkinja od Kembridža Kejt Midlton, pred venčanje.

Da li se ova misija isplati, ni ovaj put, nećemo pričati mi, već oni koji znaju više.

Osnove dijete

Francuski nutricionista ovaj program mršavljenja podelio je u četiri faze.

• Prva faza, koja može trajati od jednog do deset dana, simbolično se zove „napad“ i može se reći da je pretežno proteinska.
• Tada će vam se dogoditi brz gubitak kilograma, viška tečnosti iz organizma i smanjenje apetita. Dozvoljene namirnice su riba, meso (piletina, ćuretina, govedina, pileća prsa ili praška šunka, teletina), mlečni proizvodi, jaja, dijabetički zaslađivači, začini, sirće, minimalno soli… Za prvih pet dana, od ukupno deset, trebalo bi da budete lakši za tri do pet kilograma.
• Nakon što ste „preživeli“ restriktivan period, svoj meni u fazi konsolidacije možete obogatiti raznovrsnim povrćem, jednom voćkom dnevno, s dve kriške hleba od punog zrna pšenice, „lajt“ margarinom i mladim sirom. Nemojte misliti da se možete sladiti baš svakom vrstom voća, jer bi ananas, trešnje, banane i suvo voće trebalo da zaobilazite u širokom luku. Konzumirajte u manjim količinama integralne testenine, pasulj, smeđi pirinač, palentu. Interesantno je da u ovoj fazi smete da pijete alkohol i jedete slatkiše, ali tek dvaput nedeljno. Dukan preporučuje da ova faza traje koliko god je potrebno i da svaki do tada izgubljeni kilogram pomnožite sa četiri. Pa, ako ste rešili pet kilograma, u ovoj fazi bi trebalo da se zadržite dvadesetak dana. U ovom periodu mršavićete sporije, tek jedan kilogram za nedelju dana.
• Ako se pitate: „A šta ako mi se izgubljeni kilogrami vrate?“, odgovor potražite u narednim redovima, jer ulazite u period stabilizacije, koji je predviđen za održavanje kilaže. Osnovna preporuka da jedete raznovrsno, više puta u manjim količinama, izbegavajući masno, slatko, preslano i proizvode od belog brašna, s tim što jedan dan u sedmici mora biti u potpunosti proteinski.

Primer jelovnika iz faze 2 (proteini i povrće)

• Doručkujte 200 grama posnijeg sira i tanko parče pečene ćuretine. Taj proteinski obrok zalijte crnom kafom ili čajem. Po želji koristite veštački zaslađivač i obrano mleko.
• Prepodne užinajte 1,2 dcl jogurta masnoće 0,5 odsto
• Ručajte meksičku tunjevinu (sami pomešajte ribu i papriku po izboru, začinite sirćetom ili limunom i umereno posolite) i šampinjone na žaru. Zasladite se mafinom od ovsenih pahuljica.
• Popodne užinajte jedan kolutić praške šunke ili pilećih prsa i palačinku sa ovsenim pahuljicama.
• Večerajte povrćnu, besmasnu supu, jedan ćevap od goveđeg mesa i desert. Najbolje je da to bude parčence crne čokolade ili nešto makrobiotičko (ovo je naša preporuka).

Osim unošenja proteina, vitamina i minerala, preporučuje se bar dva do tri litra vode dnevno, ali i redovna fizička aktivnost. Za one koji su pomalo „lenje bube” po ovom pitanju, ohrabrujuće će zvučati to što će, po Dukanu, 20 minuta brzog hoda u prvoj fazi, odnosno pola sata u drugoj, biti sasvim dovoljno da potpomogne mršavljenju.

Ocena dijete

Veoma restriktivna dijeta. Telu treba svaki dan sve u optimalnim količinama, ako imate želju da sačuvate zdravlje. Ishranom organizam dobija sve što mu je potrebno za pravilan psihički i fizički razvoj, ali nedostatkom unosa hranljivih materija dolazi do raznih vrsta poremećaja i oboljenja. U ovoj dijeti manjak ugljenih hidrata može da dovede do osećaja umora, lošeg raspoloženja. Drugo, dijeta je monotona. Ne postoji namirnica koja bi zadovoljila sve hranljive potrebe. Dobra ishrana mora biti raznovrsna. Osoba koja drži ovu dijetu može da dobije zatvor, glavobolju, zato što je dijeta visokoproteinska. Nije pogodna za osobe sa zdravstvenim problemima (giht, visok holesterol). Dijeta nema kalorijski unos. Nema količinu namirnica. Dijetu može da prepiše samo stručnjak koji ima sve podatke o osobi i njenom trenutnom zdravstvenom stanju. Zato se dijete ne mogu prepisivati generalno gde se ne definišu stvari do kraja. Jedina dobra stvar ju ovoj dijeti je fizička aktivnost.

1. Osnovna preporuka da jedete raznovrsno, više puta u manjim količinama, izbegavajući masno, slatko, preslano i proizvode od belog brašna, s tim što jedan dan u sedmici mora biti u potpunosti proteinski.
2. UPOZORENJE NUTRICIONISTE: Osoba koja drži ovu dijetu može da dobije zatvor, glavobolju, zato što je dijeta visokoproteinska

 Autorka je urednik portala NaDijeti.com

Članak je preuzet sa gornjeg linka uz odobrenje autorke

Objavljeno u časopisu “Dijeta i lepota”
Image(s): amazon.com

The post Dukanova dijeta appeared first on Svet Medicine.

Rezultati studije naglašavaju da crna čokolada može predstavljati veoma jeftinu i ukusnu strategiju kod osoba sa povišenim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.

U studiji objavljenoj u BMJ istraživači pokazuju da crna čokolada utiče na krvni pritisak i nivo holesterola u krvi i prevenira 70 nefatalnih i 15 fatalnih kardiovaskularnih ishoda na 10.000 ljudi tokom desetogodišnjeg peroda. Takođe studija je među prvima koja istražuje dugoročni benefit flavonoida na zdravlje (flavonoidi se nalaze u crnoj čokoladi, a poznati su kao supstance koje smanjuju nivo holesterola i krvnog pritiska).

Kardiovaskularne bolesti, poput moždanog i srčanog udara, predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u svetu.

“Mi ne savetujemo da visoko rizične grupe koriste crnu čokoladu kao jedinu preventivnu meru, već da je koriste u kombinaciji sa drugima, poput redovnih fizičkih aktivnosti, vežbanja..” navodi Zomer.

Da bi došli do svih ovih podatka istraživači su koristili složene matematičke modele u predviđanju dugoročnih efekta na zdravlje pri upotrebi dnevne doze crne čokolade kod oko 2000 ispitanika, sa visokim kardiovaskularnim rizikom; ali bez prethodne istorije bolesti srca ili šećerne bolesti, i bez prethodne medikamentne terapije (za snižavanje krvnog pritiska).

U zaključcima studije se navode i neke smernice daljih istraživanja koja bi trebalo da ispitaju mogućnost obogaćivanja crne čokolade većim koncentracijama flavonoida u cilju smanjenja konzumirane doze čokolade.

Reference:

• The effectiveness and cost effectiveness of dark chocolate consumption as prevention therapy in people at high risk of cardiovascular disease: best case scenario analysis using a Markov model, BMJ 2012; 344 doi: 10.1136/bmj.e3657 

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Crna čokolada i rizik od kardiovaskularnih bolesti appeared first on Svet Medicine.