Infekcija može da oponaša složeno analno fistulozno oboljenje, ali se zaustavlja na analnoj ivici stoga što nema apokrinih žlezda u analnom kanalu.

Lečenje obuhvata inciziju i drenažu akutnih apscesa i otkrivanje svih hronično upaljenih fistula i debridman granulacionog tkiva. Radikalna ekscizija i transplantat kože su skoro uvek neophodni.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Zapaljenje znojnih žlezda appeared first on Svet Medicine.

• Sequelae poliomyelitidis (B91)
  • encephalitidis viralis (B94.1)

A80 Akutna dečja paraliza
Poliomyelitis anterior acuta

A80.0 Akutna dečja paraliza,posle vakcinacije
Poliomyelitis paralytica acuta, postvaccinalis

A80.1 Akutna dečja paraliza,divlji importovani virus
Poliomyelitis paralytica acuta (virus importatum)

A80.2 Akutna dečja paraliza, domaći virus
Poliomyelitis paralytica acuta (virus autochtonum)

A80.3 Druga i neoznačena akutna dečja paraliza
Poliomyelitis paralytica acuta, alia, non specificata

A80.4 Druga akutna neparalitička dečja paraliza
Poliomyelitis acuta, non paralytica

A80.9 Akutna dečja paraliza, neoznačena
Poliomyelitis acuta, non specificata

A81 Spore infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusima
Infectiones systematis nervosi centralis virales lentae

A81.0 Creutzfeldt-Jakobova bolest
Morbus Creutzfeldt-Jakob

A81.1 Subakutno sklerozirajuće difuzno zapaljenje mozga
Panencephalitis scleroticans subacuta

A81.2 Progresivno višežarišno oboljenje bele moždane mase
Leucoencephalopathia multifocaiia progressiva

A81.8 Druge spore infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusom
Infectiones aystematis nervosi centralis virales lentae aliae

A81.9 Spora infekcija centralnog nervnog sistema uzrokovana virusima, neoznačena
Infectio systematis nervosi centralis viralis lenta, non specificata

A82 Besnilo
Rabies

A82.0 Šumsko besnilo
Rabies slivatica

A82.1 Gradsko besnilo
Rabies urbana

A82.9 Besnilo, neoznačeno
Rabies, non specificata

A83 Zapaljenje mozga uzrokovana virusima koje prenose komarci
Encephalitis viralis anophelis transmissa

A83.0 Japansko zapaljenje mozga
Encephalitis japonica

A83.1 Zapadno konjsko zapaljenje mozga
Encephalitis equine occidentalis

A83.2 Istočno konjsko zapaljenje mozga
Encephalitis equine orientalis

A83.3 Zapaljenje mozga St. Louis
Encephalitis St. Louis

A83.4 Australijsko zapaljenje mozga
Encephalitis australiensis

A83.5 Kalifornijsko zapaljenje mozga
Encephalitis californiensis

A83.6 Rociova bolest
Morbus viralis Rocio

A83.8 Druga zapaljenja mozga uzrokovana virusima koje prenose komarci
Encephalitis viralis anophelis transmissa alia

A83.9 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose komarci, neoznačeno
Encephalitis viralis anophelis transmissa, non specificata

A84 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose krpelji
Encephalitis viralis ixodibus transmissa

A84.0 Dalekoistočno zapaljenje mozga
Encephalitis Orientis extremi ixodibus transmissa

A84.1 Centralnoevropsko zapaljenje mozga
Encephalitis Europae centralis ixodibus transmissa

A84.8 Druga zapaljenja mozga uzrokovana virusima koje prenose krpelji
Encephalitis viralis ixodibus transmissa alia

A84.9 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose krpelji,neoznačeno
Encephalitis viralis ixodibus transmissa, non specificata

A85 Druga zapaljenja mozga uzrokovana virusima
Encephalitis viralis alia

A85.0 Zapaljenje mozga uzrokovano enterovirusima
Encephalitis enteroviralis (G05.1*)

A85.1 Zapaljenje mozga uzrokovano adenovirusima
Encephalitis adenoviralis (G05.1*)

A85.2 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose insekti, neoznačeno
Encephalitis viralis arthoropodis transmissa, non specificata

A85.8 Druga označena zapaljenja mozga uzrokovana virusima
Encephalitis viralis alia, specificata

A86 Zapaljenje mozga uzrokovano virusima, neoznačeno
Encephalitis viralis, non specificata

A87 Zapaljenje moždanica uzrokovano virusima
Meningitis viralis

A87.0 Zapaljenja moždanica uzrokovana enterovirusima
Meningitis enteroviralis (G02.0*)

A87.1 Zapaljenja moždanica uzrokovana adenovirusima
Meningitis adenoviralis (G02.0*)

A87.2 Zapaljenje srednje sudovnjače oka i moždanica sa povećanim brojem limfocita
Choriomeningitis lymphocytica

A87.8 Druga zapaljenja moždanica uzrokovanavirusima
Meningitis viralis alia

A87.9 Zapaljenja moždanica uzrokovana virusima, neoznačena
Meningitis viralis, non specificata

A88 Druge infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusima
Infectiones systematis nervosi centralis virales aliae

A88.0 Osipna groznica uzrokovana enterovirusom Boston
Febris exanthematosa enteroviralis. exanthema Boston)

A88.1 Epidemijska vrtoglavica
Vertigo epidemica

A88.8 Druge označene infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusima
Infectiones systematis nervosi centralis virales alia, specificatae

A89 Infekcija centralnog nervnog sistema uzrokovana neoznačenim virusima
Infectio systematis nervosi centralis viralis, non specificata

The post A80-A89 Infekcije centralnog nervnog sistema izazvane virusima appeared first on Svet Medicine.

Osnovna promena je SINOVITIS (zapaljenje sinovije zglobova), koji deluje destrukrivno na hrskavice i kosti.

ETIOPATOGENEZA:

Uzrok RA je još uvek nepoznat; pretpostavlja se da postoji uzajamno dejstvo:

1. Infekcije – virusi (Epsten-Bar), bakterije i mikoplazme
2. Genetski faktori (prisutan je D4 antigen)
3. Promenjen imuni odgovor

Poremećaj imunog odgovora, bez obzira da li je izazvan infekcijom ili je genetski uslovljen ili je primaran, ima veoma važnu ulogu u lancu patogenetskih zbivanja i odgovoran je za:

1. održavanje zapaljenjskog procesa u sinoviji zglobova
2. sintezu reumatoidnih faktora

Imunološki mehanizmi koji dovode do inflamacije i proliferacije sinovijskog tkiva, pripadaju kombinaciji humuralnog i celularnog imunog odgovora, a to dovodi do razgradnje strukturnih proteina i demineralizacije kosti, destruktivnih promena inflamiranih zglobova

Imunom reakcijom između promenjenih IgG (antitela) i reumatoidnih faktora (antigena), stvaraju se imuni kompleksi koji u sinovijalnoj tečnosti aktiviraju komplement. On privlačI granulocite koji oslobađaju medijatore, a ovi izazivaju zapaljenje.

KLINIČKA SLIKA:

Bolest uglavnom počinje postepeno, pojavom opštih prodromalnih simptoma:

• malaksalost,
• zamor,
• gubitak apetita,
• mršavljenje i
• subfebrilnost

PROMENE NA ZGLOBOVIMA: znaci zapaljenja (bol, otok, hiperemija, poremećaj funkcije) na malim zglobovima šaka (metakarpofalangealnim i interfalangealnim), na stopalima (metatarzofalangealni) najpre, a zatim se postepeno može širiti na sve periferne zglobove.

• Karakteristična je jutarnja ukočenost = patognomonična je!!!
• Bol – naročito noću
• Otok zglobova (zbog nakupljanja sinovijske tečnosi u zglobnoj kapsuli)

 Deformisani su zglobovi koji su zahvaćeni, pa su prsti šaka vretenasti. Zahvatanje tkiva kapsule doprinosi poremećaju funkcije zgloba već u ranoj fazi bolesti.

VANZGLOBNE PROMENE: Oko 25% bolesnika sa ovim artritisom ih ima. One su indikator loše prognoze RA.

• Reumatski čvorići su najčešća manifestacija; mogu se lokalizovati potkožno (na mestima lokalnog pritiska iznad koštanih prominencija), a mogu biti duboki, unutrašnji čvorićI u plućima, srcu, oku.
• Splenomegalija, Limfadenopatija
• Vaskulitisi: češće se javljaju posle dugog trajanja bolesti, obučno u vreme kada je sinovitis neaktivan
• Anemija: zbog nefektivne eritropoeze, deficita gvožđa, folne kiseline ili vitamina B12

KOMPLIKACIJE:

• Amiloidoza,
• zapaljenje beonjače,
• pleuritis,
• leukocitoza

LABORATORIJA:

• povišena sedimentacija
• povišen fibrinogen,
• povišeni serumski globulini
• povišen C-reaktivni protein,
• povišeni serumski amiloid A
• reumatoidni faktor u 75%

RENTGEN:

1. STADIJUM: periartikularni otok mekih tkiva i osteoporoza obolelih zglobova
2. STADIJUM: suženje zglobnog prostora, erozije i ciste zglobnih površina
3. STADIJUM: destrukcije glavice kosti, subluxacije, fibrozna ankiloza
4. STADIJUM: koštana ankiloza, deformacije kostiju

DIJAGNOZA:
Za postavljanje dijagnoze potrebno je najmanje 4 od navedenih kriterijuma, koji traju minimum 6 nedelja

1. jutarnja ukočenost od najmanje 1h
2. artritis tri i više zglobova
3. istovremena simetrična zahvaćenost
4. reumatoidni noduli
5. reumatoidni faktor
6. radiografske promene

TERAPIJA:

1. Opšte mere: 
   – odmor
2. Medikamenti: 
   – simptomatska terapija: NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi)
   – lekovi koji usporavaju bolest: soli zlata, penicilamin, sulfasalazin
3. Fizikalna terapija: 
   – vežbe, hidroterapija, aplikacija toplote
4. Hiruška terapija: 
   – kod teško oštećenih zglobova (artroplastika)

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Reumatoidni artritis (arthritis rheumatoides, RA, reuma) appeared first on Svet Medicine.

PATOGENEZA:

Smatra se da je u pitanju nenormalna ćelijska i povišena humuralna imunološka reakcija na tip 2 i 3 kolagena. To je arteritis bez kalcifikacija i tromboflebitis. Intenzivna upala dovodi do arterijske i venske okluzije, a u kasnijem toku promene zahvataju i okolne živce, pa se javlja NEURO-VASKULARNI BLOK

KLINIČKA SLIKA:

• Bol, osećaj hladnoće i utrnulosti.
• Kasnije se javljaju jaki noćni bolovi, ulceracije i gangrene.
• Stopala su hladna, cijanotična, puls slabije opipljiv.
• Javlja se i superficijalni migrirajućI flebitis

DIJAGNOZA:

• angiografija, CT, 
• ehokardiografija, dopler krvnih sudova,
• biopsija

TERAPIJA:

• prestanak pušenja, analgetici
• prostaglandini i antikoagulantna terapija
• hirurgija

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape,  

The post Thrombangiitis obliterans (Morbus Buerger, Birgerova bolest) appeared first on Svet Medicine.

ETIOLOGIJA:

• bakterije,
• gljivice,
• rikecije

Bakterijski endokarditis

ETIOLOGIJA:

• Streptococcus viridans et pyogenes
• Streptococcus pneumoniae
• Staphilococcus aureus
• Naisseria gonorhoeae et meningitidis
• Haemophilus influenzae

NAJČEŠĆI UZROCI ENDIKARDITISA VEŠTAČKIH VALVULA SU:

• Staphilococcus aureus, ali i
• gram negativne (G-) bakterije: Serratia, Pseudomonas

PODELA NA:

• akutne i
• subakutne

Da li će doći do pojave jednog ili drugog oblika endokarditisa, zavisi od virulencije bakterije, kao i od otpornosti organizma. Osim toga, akutni može da pređe u subakutni, ali i subakutni može da akutizira.

Za nastanak akutnog endokarditisa ne mora da postoji oštećenje zalistaka, dok se subakutni bakterijski endokarditis javlja kod osoba sa jatrogenim ili stečenim valvularnim manama

AKUTNI BAKTERIJSKI ENDOKARDITIS

– je zapaljenje normalnih, izmenjenih ili veštačkih valvula, izazvano infekcijom u toku teške bakterijemije (stafilokokni apscesi, postpartalne infekcije karlice, pneumokokne infekcije), kao komplikacija hiruških zahvata na srcu ili drugih agresivnih dijagnostičkih ili terapijskih postupaka

PATOGENEZA:

1. Bakterijemija: ulaz infekcije može biti razičit
2. Specifična osobina nekih bakterija da se lepe na zaliske (enterokoke, staphilococcus aureus, streptococcus viridans)
3. Oštećenje endotela: što omogućava stvaranje bakterijskih kolonija (stečena ili urođena srčana mana, ateroskleroza, kalcifikacije, mikrotrombi)

Endokarditis više zahvata LEVU STRANU SRCA (aortni i mitralni zalistak), ali može da zahvati i desnu (naročito kod narkomana)

• Karakteriše ga pojava VEGETACIJA i ULCERACIJA koje su duboke.
• Sa tih vegetacija se mogu otkidati TROMBOEMBOLUSI, što dovodi do pojave PERIFERNIH EMBOLIJA.
• Može doćI i do AKUTNE PERFORACIJE ZALISKA. 
  Ruptura papilarnog mišića i zaliska se ređe javlja.
• Moguće su i promene u miokardu, u vidu apscesa, hemoragije, degeneracije mišićnih vlakana.
•  

KLINIČKA SLIKA:

• Početak bolesti je izuzetno buran.
• Zdrave osobe dobiju izrazito visoku temperaturu, septično stanje sa groznicom u toku prve nedelje, javljaju se ŠUMOVI.
• Ako dođe do perforacije zaliska ili rupture mišića ili hordi, dolazi do ZASTOJNE SRČANE INSUFICIJENCIJE
• Kako su trombi na zaliscima veliki, embolizacija je, često, prvi znak bolesti, pa se bolesnik obraća lekaru zbog PETEHIJA ili PURPURA

LABORATORIJA:

• povišena sedimentacija, leukocitoza, anemija,
• uzimanje krvi za hemokulturu TREBA PONAVLJATI za vreme febrilnosti

EHO !!!

KOMPLIKACIJE;

• Metastatski apscesi u bubrezima, slezini, mozgu
• Sklonost krvarenju, periferne arterijske embolije

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA:

• sepsa,
• milijarna tuberkuloza (TBC), tifus, malarija,
• purpure druge etiologije

LEČENJE TREBA ZAPOČETI ODMAH !!!

• Visokim dozama antibiotika

SUBAKUTNI BAKTERIJSKI ENDOKARDITIS

– je bolest urođenih ili stečenih srčanih mana ili ugrađenih veštačkih valvula. Ulazna vrata infekcije su različita (stomatološke intervencije, kateterizacija uretera, kolonoskopija, infekcije srca, ugradnja pacemakera)

PATOGENEZA:

• Bolest karakterišu VEGETACIJE različitih veličina, koje se sastoje od fibrina i trombocita
• Tkivo zalistaka pokazuje znake upale i nekroze. Na ivici nekroze postoje znaci stvaranja granuloma (infiltracija limfocitima, histocitima, gigantskim ćelijama)
• U vreme stvaranja ožiljka, fibrozno tkivo proliferiše i javlja se fagocitoza bakterijskih kolonija, hijalinizacija i kalcifikacija
• Odvajanjem trošnih fibrinskih vegetacija od mesta infekcije, dolazi do EMBOLIZACIJE u plućnom ili sistemskom krvotoku (mozak, slezina, bubreg, gastrointestinalni trakt, ekstremiteti), gde dolazi do infarkta i apscesa
• Miokardne promene su predstavljene izraženom degeneracijom. 
  Difuzni miokarditis se srešće u 20-50% slučajeva i obično je praćen znacima zastojne srčane insuficijencije

KLINIČKA SLIKA:

Inkubacija traje oko 7 dana

• Opšti znaci nastaju postepeno. 
  Malaksalost, subfebrilnost, brzo zamaranje, gubitak apetita. 
  MogućI su i artritisi velikih zglobova
• Splenomegalija
• OSLEROVI ČVORIĆI traju satima ili danima (na prstima ruku ili nogu ili na drugim delovima ekstremiteta, a posledica su imunološke reakcije)
• JANEWAY LEZIJE u vidu ograničene hemoragije na tabanima ili rukama, a posledica su septične embolije

FIZIKALNI NALAZ:

pregled otkriva 3 glavna znaka:

1. UROĐENU ILI STEČENU VALVULARNU MANU ILI VEŠTAČKU VALVULU. 
   Ukoliko su ranije postojali šumovi na srcu, sada mogu da se menjaju pojavom novog šuma (zavisno od lokalizacije, češće na levom srcu). Zbog ulceracija zalistaka, rupture tendinozne horde, proširenja srca ili vegetacija na zaliscima

   Tonovi su MUKLI, zbog postojećeg miokarditisa, kada se čuje i galop, a postoje i znaci zastojne srčane insuficijencije. Moguć je i AV blok različitog stepena

2. POVIŠENA TELESNA TEMPERATURA
3. SPLENOMEGALIJA

DIJAGNOZA:

• povišena sedimentacija, normohromna anemija, hematurija
• leukociti normalni
• povišeni gama-globulini u serumu; povišeni IgM
• hemokultura se uzima u vreme maksimalne telesne temperature. Pozitivna je u 50% slučajeva. 
  Uzroci negativne hemokulture: prethodna terapija antibioticima, gljivični endokarditis, endokarditis uzrokovan L formom bakterija

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA:

• recidivi reumatske groznice, tuberkuloza, grip, tifus, leukemije
• trombotični endokarditis i mixom leve pretkomore = povišena telesna temperatura, šum na srcu, embolije

Najbitnije je odmah posumnjati na dijagnozu, jer ako se terapija ne započne u prve dve nedelje, bolest ima lošu prognozu. Zato, pojava temperature nepoznatog porekla, kod bolesnika sa veštačkom valvulom ili srčanim manama, može odmah da ukaže na ovu dijagnozuDg !!!

Bitna je stalna ponavljana hemokultura.

Najčešći uzroci smrti su zastojna srčana insuficijencija i bubrežna insuficijencija

TERAPIJA:

• Antibiotici – visoke doze (Penicilin G, Streptomicin, Gentamicin)
• terapija traje 6 nedelja i ne prekida se na pad telesne temperature i negativnu hemokulturu.
• Po prestanku terapije, stalno pratiti pacijenta.
• Recidivi su najčešći u prve 4 nedelje i ako se dogode, treba ponoviti terapiju

GLJIVIČNI ENDOKARDITIS

Uzročnici:

• Candida,
• aspergilus,
• histoplazma

ETIOLOGIJA

• Promene su na mitralnom i aortnom zalisku
• Trošne vegetacije čest su uzrok embolija u sistemskom krvotoku
• Na gljivičnu infekciju treba posumnjati ako klinička slika ličI na subakutni bakterijski endokarditis, a hemokultura je negativna.
• Bitno je uraditi i serološke reakcije.

TERAPIJA:

• Amfotercin B
• 5 – Fluorocitozin (samo ako je očuvana funkcija bubrega)
• terapija traje 6 nedelja

PROGNOZA je loša !!!

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, medscape, brown.edu, umm.edu,

The post Infektivni endokarditis (bakterijski endokarditis, gljivični endokarditis) appeared first on Svet Medicine.

Žuč je sok koji učestvuje u varenju. Proizvodi se u jetri, a čuva se u žučnoj kesi. Uzimanje masne hrane stimuliše žučnu kesu da izbacuje žuč u dvanaestopalačno crevo, deo tankog creva, gde žuč pomaže razgranju masti kako bi se lakše svarile. Ako jedete namirnice bez narošitog ukusa ili retko jedete, žuč neće biti stimulisan, a to je možda jedan od uzroka nastajanja kamena. Većina kamena iz žuči sastoji se od holesterola, žučnih pigmenata, žučnih soli i minerala kao što je kalcijum.

Uzimanja pilula za kontacepciju i hormona tokom menopauze povećava rizik od kamena u žuči, kao i neki lekovi za snižavanje holesterola. Osobe koje su gojazne, pate od zatvora ili su preosetljive na hranu (jaja, svinjetinu, luk, piletinu ili mleko) češće dobijaju kamen u žuči. Problem može biti povezan i sa sklonošću ka drugim tegobama sa varenjem. Svaka druga osoba koja ima kamen u žuči proizvodi premalo želudačne kiseline, što može da izazove poremećaje varenja. Kamen u žuči može biti praćen i gasovima.

Žučna kesa ponekad istisne kamen zajedno sa žuči, a ako je velik i hrapav može da se zaglavi u žučnom kanalu u žučnom kanalu i izazove žučne kolike (bol u trbuhu ili leđima), mučninu, povrćanje i temperaturu. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Žučna sluzokoža može se upaliti zbog žučnog kamena ili infekcije. Ovo stanje se naziva holecistitis i obično zahteva lečenje antibioticima.

Prevencija i ishrana:

• Ograničite uzimanje hrane koja sadrži životinjske masti (punomasno mleko,sir, žumance, puter, masno crveno meso, keks, kolači);
• Smanjite uzimanje životinjskih belančevina i dodatnog šećera;
• Jedite mnogo povrća, voća (naročito grepfrut, grođže i kruške) i druge namirnice bogate vitaminom C i E, kao i nmairnice koje sadrže esecijalne masne kiseline kao što je koštuničavo voće;
• Jedite mrki pirinač i integralne žitarice;
• Neka vam obroci budu redovni, naročito doručak;
• Pijte gorke napitke, npr, tonik, kako biste podstakli varenje
• Svakog dana popijte sok od pola limuna u čaši tople vode, oko pola sata pre doručka;
• Svakog dana se žustro krećite pola sata jer to može da spreči nastajanje žučnog kamena od holesterola;
• Da biste sprečili rizik od prevelike koncentarcije žuči, pijte najmanje šest čaša vode dvevno;
• Da podstaknete protok žuči, što može da ispere manje kamenčiće, uzimajte svakog dana po kašičicu hladno ceđenog maslinovog ulja i kašičicu limunovog soka;
• Gorke namirnice – kao potočarka, cikorija, endivija i artičoka i gorko lekovito začinsko bilje kao što je ruzmarin i šafran, mogu da doprinesu zdravlju žučne kese;

 Autorka je urednik portala NaDijeti.com

Članak je preuzet sa gornjeg linka uz odobrenje autorke

The post Ishrana kod tegoba sa žučnom kesom appeared first on Svet Medicine.

Jedna studija, objavljena u Lancet-u, na adolescentima u Australiji, Poljskoj i Španiji je pokazala mogućnost razvoja imunskog odgovora bez ozbiljnih neželjenih efekata.

Po uzimanju leka, test grupa je stvarala antitela koja su aktivna protiv 90% sojeva grupe Meningitisa B koji pogađa SAD i Evropu.

Meningitis, zapaljenje moždane opne odnosno tkiva koje obavija mozak i kičmenu moždinu, najčešće pogađa tinejdžere – sa smrtnošću između 5% i 14%. Kod preživelih zaostaju trajna neurološka oštećenja, gubitak sluha ili oduzetost ekstremiteta i poteškoće u kretanju. Za sada postoje vakcine protiv meningitisa tipa A i C, ali ne i široko primenljiva vakcina protiv sojeva serotipa B, koji je i najrašireniji u industrijalizovanim zemljama.

Kako navode istraživači, rezultati istraživanja ukazuju da su tri doze neophodne za postizanje imunskog odgovora, ukazujući na zaštitni efekat kod 80-100% adolescenata, a kao najčešće prijavljeni neželjeni efekat navode slab ili umereni bol na mestu davanja injekcije.

Ipak, istraživači ukazuju na potrebu dodatnih ispitivanja u pogledu dužine zaštićenosti posle primene vakcine!

*detaljnije o ovom istraživanju možete pronaći na The Lancet Infectious diseases

The post Vakcina protiv Meningitisa B – korak bliže appeared first on Svet Medicine.