Promene su na INTIMI krvnih sudova (ateromatozne ploče koje dovode do suženja) i najčešće na KRVNIM SUDOVIMA NOGU (tibijalne i peronealne arterije). Arterije su nejednakog lumena, postoje krpaste, neravnomerno raspoređene ateromatozne ploče, često u vidu brojanica (arteriografija).

KLINIČKA SLIKA:

Znaci zavise od toga koliko je suženje, kao i od stanja proksimalnih i kolaterlanih krvnih sudova. Bol je najvažniji simptom (u obolelom ekstremitetu). Izaziva ga ishemija (laktati). U početku se javlja prilikom hoda (grč mišIća potkolenice), a popušta kada se stane, već posle 10 minuta. To je INTERMITENTNA KLAUDIKACIJA (claudicatio intermittens).

Početni simptomi, pre pojave bola su:

• osećaj hladnoće,
• utrnulost ekstremiteta,
• mirovanje, zamor

Inspekcijom zapažamo:

• bledilo, cijanozu, hiperemiju,
• trofičke promene (ulceracije, gangrena)

Ako je bolest poodmakla, bol se može javiti i u miru, kao grč ili kao ubod, može biti stalan i veoma jak, pa tada zahteva analgetike.

DIJAGNOZA:

• Merenje glikemije; kompletna krvna slika; lipidnki status;
• određivanje fibrinogena i proteina; eventualno koagulacioni status;
• dopler; arteriografija; oscilometrija; pletizmografija

TERAPIJA:

• lečiti i otkloniti sve faktore rizika
• lekovi za perifernu cirkulaciju (Trental)
• balon dilatacija; direktna ateroektomija
• by-pass + antikoagulantna terapija (zbog tromboze)

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, jawon.com,

The post Arterioskleroza (Claudicatio intermitens, arteriosclerosis) appeared first on Svet Medicine.

Patofiziologija:

• usled suženja dolazi do opstrukcije toka krvi prema distalnom delu aorte;
• Zato se povećava pritisak u proksimalnom delu aorte, a pritisak pada u distalnom delu.
• Cirkulacija se obavlja preko kolaterala interkostalne arterije i subklavije

Klinička slika:

• Ova mana može biti uzok iznenadne smrti novorođenčeta
• Često ne postoje nikakvi znaci, dok se ne razvije hipertenzija gornjeg dela tela (glavobolja, epistaksa), dok je u donjim delovima tela nizak pritisak (intermitentne klaudikacije, hladni ekstremiteti i grčevi usled hipoksije pri naporu)

Fizikalni nalaz:

• postoji SISTOLNI ŠUM u drugom međurebarnom prostoru levo; uz NAGLAŠENU AORTNU KOMPONENTU DRUGOG TONA i ponekad praćen trilom
• Šum se čuje INTERSKAPULARNO = karakteristično
• Na vratu i u jugularnoj jami izražene su pulsacije arterija
• Povišen je pritisak na gornjim, a smanjen na donjim ekstremitetima
• FEMORALNI PULS je slabiji, i kasni u odnosu na radijalni

EKG:

• hipertrofija leve komore

RTG:

• hipertrofija leve komore
• Na donjim ivicama rebara uzure od proširenih krvnih sudova (interkostalnih)
• Suženja na jednjaku na mestu prstenaste dilatacije aorte

   

Terapija:

• Suženje se može korigovati operacijom ili dilatacijom (proširenjem) pomoću balona.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, yale.edu, medscape, 

The post Koarktacija aorte (Coarctatio aortae) appeared first on Svet Medicine.

ETIOLOGIJA:

• reumatska groznica
• urođena aortna stenoza (često udružena sa mono ili bikuspidnom aort. valvulom)
• ateroskleroza
• Svi etiološki oblici imaju sklonost ka ranoj kalcifikaciji aortnih zalistaka

PATOGENEZA:

Hemodinamski poremećaji zavise od stepena stenoze

• Sve dok je otvor većI od ¼ normalnog, ne ispoljavaju se simptomi, zato što je povećan pritisak u levoj komori u toku sistole, a to održava zadovoljavajućI minutni volumen (MV)
• Kada je otvor manji od ¼ normalnog (2,6-3,5cm²) dolazi do hipertrofije leve komore (LK), zbog opterećenja pritiskom
• Pored hipertrofije LK dolazi i do porasta otpora u perifernim krvnim sudovima, da bi se održao srednji pritisak u aorti u granicama normale
• Snažnije kontrakcije leve pretkomore (LP) učestvuju u boljem punjenju LK, kako bi se što duže održao normalan MV
• Hipertrofisani miokard zahteva više O₂, a skraćenje dijastole (zbog duge sistole), dovodi do smanjenja pritiska u koronarnim krvnim sudovaima, što je uzrok koronarnog bola u aortnoj stenozi
• Dilatirana LK ne može da održI normalan MV, pa može doćI i do porasta pritiska u plućima sa slikom KONGESTIJE PLUĆA ili sa pojavom PLUĆNOG EDEMA

KLINIČKA SLIKA: dominantni su znaci insuficijencije levog srca

• DISPNEA koja može imati oblik srčane astme ili edema pluća
• ANGINA PECTORIS: javlja se i pri mirovanju
• SINKOPE: zbog pada MV i protoka kroz mozak
• BLEDILO LICA

FIZIKALNI NALAZ

1. UDAR SRČANOG VRHA je pojačan (usled hipertrofije LK)
2. SISTOLNI TRIL: palpacijom levog prekordijuma (2.MRP) i nad karotidama
3. PULS a.radialis = PARVUS ET TARDUS (smanjene visine i spor); tj, puls na periferiji kasni u odnosu na S1 i male je amplitude
4. Arterijski Pritisak je KONVERGENTAN = NIZAK SISTOLI i VISOK DIJASTOLNI pritisak
5. POSTOJI SISTOLNI ŠUM koji se najbolje čuje nad aortnim ušćem i nad Erbom. Šum se bolje čuje kada bolesnik sedi. Upoređuje se sa glasom galeba i tipa je KREŠENDO-DEKREŠENDO (u prvoj ½ raste, a u drugoj ½ slabi)
6. EJEKCIONI KLIK – rani sistolni (smanjuje se u čučećem položaju)
7. Šum u aortnoj stenozi je pojačan čučeći, a oslabljen stojeći I pri naporu

EKG:

• znaci hipertrofije LK
• skretanje osovine ulevo
• moguć AV blok II ili III stepena

RTG:

• izduženo srce
• hipertrofija LK
• vrh srca je masivan
• kalcifikacije zalistaka
• ispupčen luk ascendentne aorte

KOMPLIKACIJE:

• subakutni bakterijski endokarditis

DIFERENCIJALNA DG sistolnog šuma:

• VSD, stenoza pulmonalne arterije, mitr. insuficijencija, anemija, hipertireoza, ciroza jetre, stenoza karotide

TERAPIJA:

• ASIMPTOMATSKI OBLICI: izbegavanje napora, prevencija ednokarditisa, EHO i EKG kontrole na 6-12 meseci
• SIMPTOMATSKI OBLICI: hirurgija (komisurotomija), balon-dilatacija, veštačka valvula

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, yalemedicalgroup.org,

The post Aortna stenoza (suženje otvora aorte) appeared first on Svet Medicine.

• Sužena mitralna valvula ima levkast oblik, a otvor ličI na riblja usta (rupa za dugme)
• Na fibrozna izmenjene listiće često se talože soli Ca²⁺, ponekad prožimaju i mitralni prsten
• Češće se javlja kod žena

ETIOLOGIJA: u 99% posledica je reumatoidnog artritisa

PATOGENEZA: Normalna površina mitralne valvule iznosi 4-6cm².

• Suženje do 2,5 cm² onemogućava normalno pražnjenje leve pretkomore (LP), pa dolazi do ↑ pritiska u njoj i nastaje PASIVNA PLUĆNA HIPERTENZIJA. U tom stadijumu počinju da se javljaju simptomi
• Kada pritisak u LP dostigne kritičnih 27kPa (površina mitralne valvule je tada oko 1,5cm²) dolazi do konstrikcije plućnih arteriola, koja treba da sprečI značajniji porast hidrostatskog pritiska u plućnim kapilarima, što bi dovelo do edema. To je AKTIVNA PLUĆNA HIPERTENZIJA.

Vremenom se stvaraju promene u plućnim kapilarima i arterijama i zadebljanje zida krvnih sudova

• Sve ove promene u plućnoj cirkulaciji opterećuju desnu komoru (DK), dovode do hipertrofija i dilatacija, pa onad i do insuficijencija DK tj. INSUFICIJENCIJA DESNOG SRCA
• Najvažniji hemodinamski nalaz u mitralnoj stenozi, je razlika u pritiscima između LP i leve komore (LK) u dijastoli

 KLINIČKA SLIKA:

• DISPNEA je glavni simptom; kod manih suženja javlja se samo u naporu, dok se kod većih ispoljava kao ortopnea, srčana astma i akutni edem pluća
• HEMOPTIZIJE: posledica su rupture krvnih sudova
• RECIDIVIRAJUĆI BRONHITIS: sa kašljem i sukrvičavim ispljuvkom
• SIMPTOMI PEKTORALNE ANGINE: pri naporu
• PROMUKLOST: pri jakoj dilataciji LP zbog kompresije n.recurensa
• FACIES MITRALIS: cijanoza jagodica, usana i nosa; javlja se kasno; nastaje zbog periferne vazikonstrikcije, zbog smanjenog MV

AUSKULTACIJA: postoje 4 tipična znaka mitralne stenoze:

1. NAGLAŠEN 1.TON: najbolje se čuje na vrhu srca;
   nastaje zbog naglog zatvaranja mitralnog zaliska
2. ZVUK OTVARANJA MITRALNE VALVULE: neposredno posle drugog srčanog tona (u ranoj dijastoli) i nastavlja se u dobovanje; čuje se levo pored sternuma ili na vrhu srca
3. DIJASTOLNI ŠUM: čuje se odmah posle zveka otvaranja mitrelne valvule u fazi punjenja komore; čuje se samo u sredini dijastole = srednji dijastolni šum;
   mesto najbolje čujnosti je vrh srca;
   najbolje se čuje zvonom stetoskopa; obavezno slušati u levom dekubitusu;
   lagani zamor (nekoliko čučnjeva), pomaže da se bolje čuje;
   zvono treba držati bez pritiska;
   čuje se kao grmljavina iz daljine, ili kao kotrljanje točka
4. PRESISTOLNI ŠUM (ili kasni dijastolni) vreme pretkomorne kontrakcija;
   čuje se u svakoj mitr.stenozi sa normalnim ritmom;
   ovaj šum je KREŠENDO-postepeno se pojačava

*Ako nastane plućna hipertenzija dolazi do naglašenog 2.tona nad pulmonalnom arterijom

EKG:

• Dvofazni P-talas=P mitrale (jedan deo P talasa odgovara depolarizaciji DP, a drugi depolarizaciji LP)

RTG:

1. Uvećana LP: 
   – na desnoj konturi vidi se dupli pretkomorski luk
   – na levoj konturi vidi se ispunjen srčani zaliv
   – u levom profilu=uvećana LP potiskuje jednjak ispunjen kontrast.
2. Grane a.pulmonalis su nabrekle, mogu se videti hilusi i kalcifikacije zalistaka

KOMPLIKACIJE:

1. AKUTNI EDEM PLUĆA: može se razviti uvek kada pritisak u LP pređe 30-50mmHg (fizički napor, uzbuđenje, insuficijencija pluća). U odmaklom stadijumu, kada poraste vaskularni otpor u plućima, edem se ne javlja
2. ATRIJALNE FIBRILACIJE: apsolutna artimija komora
3. TROMBOZE PRETKOMORA
4. SUBAKUTNI BAKTERIJSKI ENDOKARDITIS
5. PLUĆNA HIPERTENZIJA: dovodi do insuficijencije desnog srca; tromboze u nogama i desnoj pretkomori (embolije pluća)

DIFERENCIJALNA DG:

• urođene srčane mane sa L-D šantom (sa dijastolnim šumom na vrhu)
• hronične bronhopulmonalne bolesti (kašalj, hemoptizije)
• Nakon reumatske groznice simptomi se ispolje kroz 20-tak godina
• Čest uzrok smrti je zastojna insuficijencija srca

TERAPIJA:
– Asimptomastki oblici se ne leče

1. Medikamentozna terapija: kod umerenih simptoma:

• izbegavanje napora, diuretici, NaCl
• insuficijencija srca=digitalis
• stalna primena antikoagulanasa (zbog embolije)

2. Hiruška terapija:

• Na zatvorenom srcu = KOMISUROTOMIJA
• Na otvorenom srcu = ZAMENA VALVULE; 
  Veštačka valvula može biti mehanička ili biološka. 
  MEHANIČKA VALVULA je trajnija, ali zahteva stalnu primenu antikoagulanasa i podložnija je infekcijama, dok je BIOLOŠKA VALVULA manje trajna, ali se ne inficira i ne zahteva antikoagulanse

3. Širenje stenoze: pomoću katetera sa balonom “BALON DILATACIJA”

Izvor: MedSkripte, yale.edu, wikipedia.org, 

The post Mitralna stenoza appeared first on Svet Medicine.