Skrining podrazumena primenu nekog pregleda ili testa kod osoba bez simptoma u cilju što ranijeg otkrivanja određene bolesti. Skrining kod karcinoma dojke podrazumeva mamografiju uz obavezan klinički pregled lekara. Nekada je neophodan i pregled ultrazvukom pa i magnetnom rezonancom. Mamografija se radi nakon 45 godine. Tada ona ima najviše smisla i dijagnostička vrednost mamografije je tada najveća. Najnezgodnija dijagnostička grupa za radiologe i kliničare su mlađe žene odnosno one između 30.i 40. godine života. Tada je tkivo dojki gusto, mamografija je teška za interpretaciju, teško je bilo šta videti na njoj. Ultrazvuk je takođe ograničen, tako da kod njih treba uraditi sve dostupne dijagnostičke metode. Posebno treba da se kontrolišu oni koji imaju porodično opterećenje što podrazumeva da su im majka ili baka bolovale od karcinoma dojke ili imaju neke promene u dojkama poput fibroadenoma. Dakle potrebno je da se kontrolišu jednom godišnje kod lekara, a jednom mesečno da urade samopregled.

Mnogi ljudi se u Srbiji plaše ne samo dijagnoze već i samog pregleda. I dok jedni misle da je pregled bolan, drugi se plaše da im on ne “pogorša stanje”. Zbog toga kada se pacijentima pomene da treba da urade biopsiju, mnogi od njih zaziru od straha. A nema razloga. Bilo gde u svetu, pa i kod nas, svaka promena u dojci se prvo bioptira. Recimo u Japanu se niko ne operiše ako nema dokazanu dijagnozu karcinoma dojke. Nema studije koja govori o tome da biopsija nosi rizik od rasejavanja bolesti. Kod nas pacijenti koji se operišu u preko 90% slučajeva već imaju dokazan karcinom dojke. Što znači da su oni pre operacije već uradili biopsiju tako da znamo i sa kojim tipom tumora se suočavamo. I ta prča da je nešto bilo benigno a onda je postalo maligno zbog biopsije takođe ne stoji. Isto je i sa povredama dojki. Dosta žena dođe i kaže kako je njoj sve počelo od onda kada je udarila dojku. Možda se nisu pregledali pa ih je trauma naterala da se jave na pregled, ali sama trauma tj povreda dojke nije rizik od nastanka karcinoma.

Šta je to što možemo uraditi kako bi rizik za nastajanje kancera sveli na minimum?
Treba izbegavati alkohol, cigarete, buti umeren u hrani. Fizička aktivnost je veoma bitna. Rizik nikada nećemo svesti na nulu ali možemo dosta da ga smanjimo. Koliki je strah od kancera, vidi se po tome što mnogi imaju i strah da prođu pored Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) o čemu je svojevremeno pričao i nekadašnji direktor ove ustanove prof. dr Radan Džodić. To je on tada nazvao pravim primerom atavizma. Nažalost toga ima u našem narodu. Strah je kod nekih toliki da neće da dođu na Instututu nego obično traže doktore po nekim privatnim ordinacijama gde su konsultatnti jer se plaše da dođu na IORS. Ne znam zašto je to tako. Većina pacijenata koja dođe na Institut ima samo reči hvale kako za doktore, tako i za medicinske sestre i ostalo osoblje. Svi na Institutu se trude da rade svoj posao maksimalno dobro, ali taj atavizam je teško promeniti kod ljudi.

A kako je kancer postao – ona bolest, kojoj čak mnogi ne smeju da pomenu ni ime?
U pitanju je strah. Radi se o ozbiljnoj bolesti koja se nije nekada tako uspešno lečila kao danas. Nije bilo toliko terapijskih opcija kao danas. Ali strah je ostao, a doktore naročito nervira kada se ljudima koji propagiraju koje-kakva lečenja kancera sodom bikarbonom i sličnim, daje toliki prostor u medijima.

Koliko je kancer (rak) danas kao bolest poznat lekarima?
Ono što se otkrilo u poslednjih 10 godina je impresivno. Mnogo je učinjeno na polju bazičnih istraživanja. Ipak ne znamo sve do kraja. Osnova lečenja karcinoma je pre svega hirurgija, posebno kada se pacijent javio na vreme. Dobra hirurgija nema alternativu. Procenat benefita od hirurgije konkretno za kancer dojke je preko 80%. Sve ostalo, radioterapija, hormonska i biološka terapija, hemioterapija, predstavlja dodatak lečenju. Svakako da radioterapija, hemioterapija imaju svoju značajnu ulogu u tome da se smanji mogućnost da se bolest vrati, ali hirurgija svakako drži primat u lečenju.

Ako je strah da se ne dobije kancer na prvom mestu, onda je bojazan da se bolest ne vrati na drugom mestu. Svaki kancer ima neku svoju stopu preživljavanja. To znači da ako imamo 100 pacijenata u istom stadijumu bolesti, a npr. stopa preživljavanja je 80%, onda to znači da će 80% preživeti prvih pet godina, a 20% neće. Statistika ponekad zvuči obeshrabrujuće. Rizik kod svake maligne bolesti postoji. Treba reći da rizik od povratka bolesti nikada neće biti nula. I zato su neophodne redovne kontrole. Da je rizik nula, one ne bi imale smisao.

Priče o tome kako se mlad organizam lakše izbori sa bolešću, nije uvek sto posto tačna, barem kada je kancer u pitanju. Kada govorimo o melanomu, zbog imunološkog sistema je bolje ako ste mlađa osoba jer ishod lečenja može biti bolji. Ali kada je kancer dojke u pitanju, posebno onaj koji je hormonski zavistan, tu godine ne idu u prilog, i klinička slika je malo komplikovanija kod mlađih pacijentkinja.

Dobar hirurg je onaj koji zna dobro svoj posao ali ima i dobar odnos prema pacijentu. Kako se ophoditi prema pacijentima nema u udžbenicima ali to ipak može da se nauči. Taj odnos mnogo zavisi od kućnog vaspitanja, od urođene empatije, a neke stvari možete naučiti i od starijih mentora. Poverenje koje lekari ulivaju pacijentima je jako bitno. Nije uvek lako pacijentima reći istinu o njihovom zdravstvenom stanju. Posebno onim osetljivijim pacijentima. Ali oni moraju da znaju istinu o svojoj bolesti. Zato treba naći način kako da se pacijentu objasni ozbiljnost njegove bolesti.

Borba sa kancerom i dalje traje ali smo na dobrom putu.

The post Karcinom dojke appeared first on Svet Medicine.

Poređenje trenutno dostupnih vakcina protiv COVID-19 virusne infekcije (Pfizer, Moderna, AstraZeneka, Sinopharm, Sputnjik V, Janssen).

Pfizer – BioNTech

• Tehnologija: RNK
• Efikasnost: oko 95% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Odobrena u: Bahrein, Brazil, Novi Zeland, Saudijska Arabija, Švajcarska.
  Za hitnu upotrebu u: Argentina, Australija, Botsvana, Kanada, Čile, Kolumbia, Kostarika, Ekvador, EU, Hong Kong, Island, Irak, Israel, Japan, Jordan, Kuvajt, Liban, Linhenštajn, Malezija, Maldivi, Meksiko, Moldavija, Mongolija, Borveška, Oman, Panama, Peru, Filipini, Katar, Srbija, Singapur, Južna Africa, Južna Koreja, Tinis, UAE, UK, USA.
  Validacija za hitnu upotrebu i od WHO.
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Moderna

• Tehnologija: RNK
• Efikasnost: oko 94,5% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• odobrena u: Švajcarska.
  Za hitnu upotrebu: Kanada, EU, Island, Izrael, Mongolija, Norveška, Katar, Singapur, UK, USA, Vijetnam
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 4 nedelje

AstraZeneka – Oxford

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 76% nakon prve doze, 82% nakon druge doze
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Autorizovana u Brazil, UK, EU, Indiji, Argentini…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 4 nedelje, preporučen je duži vremenski razmak između doza, od 12 nedelja jer je bolja efikasnost
  – pokazuje manju efikasnost za južnoafrički soj

Sinopharm

• Tehnologija: inaktivni virus
• Efikasnost: oko 80% 
• Klinička ispitivanja: u toku faza III kliničkih ispitivanja,
• Autorizovana u Kini, UAE, Egiptu, Bahreinu, Srbiji,…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Sputnjik V (Gam-Kovid-Vak)

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 92% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja završena,
• Autorizovana u Rusiji, Belorusiji, Argentini, Srbiji, BiH…
• Doziranje: 2 doze u razmaku od 3 nedelje

Janssen (Johnson&Johnson)

• Tehnologija: adenovirusni vektor
• Efikasnost: oko 57-72% 
• Klinička ispitivanja: faza III kliničkih ispitivanja,
• Autorizovana u SAD, EU, Bahrein…
• Doziranje: 1 doze, testira se i shema sa 2 doze

izvor: WHO.int, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Vakcine protiv COVID-19 (vakcine protiv korona virusa) appeared first on Svet Medicine.

Novi koronavirus koji se pojavio 2019. godine nazvan je SARS-CoV-2. Otkriven je u Kini krajem 2019. Radi se o novom soju koronavirusa koji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19.

 Odakle potiču koronavirusi?

• Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama, ali neki od njih mogu preći na ljude. Nakon što pređu sa životinje na čoveka mogu se prenositi među ljudima. Veliki broj životinja su nosioci koronavirusa. Na primer, koronavirus Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) potiče od kamile, dok SARS potiče od cibetke, životinje iz reda zveri srodnih mačkama.

Može li se ovaj virus porediti sa SARS-om ili sezonskim gripom?

• Novi koronavirus otkriven u Kini genetski je usko povezan s virusom SARS iz 2003. i ta dva virusa imaju slične karakteristike, iako su podaci o ovom virusu još uvek nepotpuni. SARS se pojavio krajem 2002. godine Kini. U razdoblju od osam meseci 33 države su prijavile više od 8000 slučajeva zaraze virusom SARS-a. Tada je od SARS-a umrla jedna od deset zaraženih osoba. Trenutno dostupne informacije nisu dovoljne da bi se sa sigurnošću moglo reći koliko je smrtonosan SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni nalazi ukazuju da je on manje smrtonosan od SARS-CoV. Iako se SARS-CoV-2 i virusi gripa prenose s osobe na osobu i mogu imati slične simptome, ta dva virusa su vrlo različita te se stoga i ponašaju drugačije. Još je prerano donositi zaključke o načinu širenja SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni podaci ukazuju da se SARS-CoV-2prenosi kao SARS.

Kako se virus prenosi? Koliko lako se on širi?

• Iako virus potiče od životinja, on se sada širi sa osobe na osobu (prenos sa čoveka na čoveka). Trenutno dostupni epidemiološki podaci nisu dovoljni za utvrđivanje lakoće i uspešnosti širenja virusa među ljudima. Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem pri kijanju i kašljanju. Preliminarna istraživanja ukazuju da je prosečan period inkubacije 5–6 dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.

Koji su simptomi zaraze 2019-nCov?

• Koliko je poznato, virus može uzrokovati blage simptome slične gripu poput:

• povišene telesne temperature
• kašlja
• otežanog disanja
• bolova u mišićima, i
• umora

U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oblicima bolesti.

Jesu li neki ljudi pod većim rizikom od drugih?

• Starije osobe i osobe s hroničnim bolestima (poput povišenog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa, poremećaja jetre i bolesti disajnih puteva) imaju veći rizik razvoja težih oblika ove bolesti.

Postoji li specifično lečenje bolesti COVID-19?

• Ne postoji specifična terapija ove bolesti. Pristup lečenju pacijenata s infekcijama povezanim sa koronavirusom je simptomatsko.

Gde osoba koja ima simptome i sumnja na infekciju novim koronavirusom može da se testira?

• Ako imate simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku. Potrebno je da postupite u skladu sa dobijenim uputstvima.

   

• Telefoni epidemiološke službe za sve informacije:
  Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa koronavirusom: 064/89-45-235
  Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011/26-84-566
  

Kako izbeći zarazu?

• Ako boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transmisija virusa:

• izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju;
• izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje;
• pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane;
• pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja perite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola;
• izbegavajte kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama.
• Gde god putujete, pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane.

Kako da se ponaša osoba koja je bila u bliskom kontaktu sa osobom obolelom od COVID-19?

• Osoba koja je tokom poslednjih 14 dana bila u bliskom kontaktu sa obolelim od COVID-19 biće stavljena pod aktivni nadžor u samoizolaciji. To znači da će osoba biti u kućnoj izolaciji pod zdravstvenim nadžorom, meriti telesnu temperaturu jednom dnevno i biti u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim epidemiologom. Ako ova osoba razvije znake respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadžor postupiće prema algoritmu aktivnosti za postupanje sa licem kome je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor u vezi sa mogućom izloženošću infekciji novim koronavirusom SARS-CoV-2.

Koja su pravila za dezinfekciju/pranje ruku?

• Pranje i dezinfekcija ruku ključni su za sprečavanje infekcije. Ruke treba prati često i temeljno sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Kada sapun i voda nisu dostupni možete koristiti dezinficijens koji sadrži najmanje 60% alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta, stoga ih nemojte dirati neopranim rukama.

Jesu li hirurške maske efikasna zaštita protiv SARS–CoV-2?

• Uz primenu drugih mera zaštite, hirurška maska, ako se pravilno koristi, pruža određeni stepen zaštite, odnosno sprečava zaražavanje kapljičnim putem. Za uobičajeni socijalni kontatakt s obolelim dovoljna je hirurška maska i održavanje udaljenosti najmanje jedan metar od bolesnika.

Postoji li vakcina protiv SARS–CoV-2?

• Trenutno ne postoji vakcina protiv koronavirusa, pa tako ni protiv SARS–CoV-2. Zato je važno sprečiti infekciju ili njeno dalje širenje.

Štiti li ovogodišnja vakcina protiv sezonskog gripa od SARS–CoV-2?

• Virus gripa i SARS–CoV-2 su vrlo različiti i vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti od bolesti uzrokovane virusom SARS–CoV-2.

Da li treba odložiti putovanje u područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

• Građanima Republike Srbije se savetuje da odlože planirana putovanja u sva područja u kojima se registruje intenzivna transmisija virusa SARS-CoV-2 zbog mogućeg rizika od zaražavanja novim korona virusom.

Ukoliko putujete u područja intenzivne transmisije, preporučuje se pridržavanje sledećih mera:

• izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju znake infekcije organa za disanje (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);
• izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u prostoru gde se nalazi veliki broj osoba;
• pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi, ili ako to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim osobama ili boravka u potencijalno ugroženom području;
• može se preporučiti nošenje maski preko usta i nosa ukoliko se boravi u prostoru gde su masovna okupljanja (aerodromi, železničke i autobuske stanice, gradski i međugradski prevoz i sl);
• pridržavanje mera zaštite od prenošenja infekcije kod svih osoba koje osete simptome infekcije organa za disanje (respiratorna higijena – održavanje odstojanja od drugih osoba, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku);
• izbegavanje kontakta sa živim ili mrtvim divljim ili domaćim životinjama.

Šta ako sam nedavno boravio/la u području na kome postoji intenzivna transmisija virusa i imam simptome respiratorne infekcije?

• Osoba koja je unazad 14 dana boravila u Kini ili drugim zahvaćenim područjima i naglo razvije znakove bolesti disajnih puteva (povišena telesna temperatura, kašalj, gušobolja ili teškoće disanja) treba da se telefonom javi nadležnom epidemiologu, opiše znakove bolesti i obavezno kaže da je boravila u području na kome postoji intenzivna transmisija virusa. Osobe koje su u poslednjih 14 dana pre ulaska u Republiku Srbiju boravile na području zahvaćenom epidemijom bolesti koju izaziva SARS–CoV-2 biće stavljene pod zdravstveni nadžor u samoizolaciju pri ulasku u Srbiju. To znači da će im ukoliko nemaju simptome bolesti pri ulasku u zemlju, granični sanitarni inspektor izdati rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor u samoizolaciji kod kuće, te će biti u kontaktu sa nadležnim epidemiologom tokom trajanja nadžora. Ukoliko osoba tokom zdravstvenog nadžora razvije simptome respiratorne bolesti ili povišenu temperaturu, epidemiolog će postupiti u skladu sa sumnjom na bolest uzrokovanu COVID-19.

Šta se dešava tokom leta avionom ili na aerodromu?

• Ako se tokom leta uoče znakovi bolesti kod nekog od putnika osoblje aviona će svim putnicima podeliti anketne listiće (Passenger locator cards) koje moraju ispuniti. Osoblje aviona će zatim pokupiti listiće pre sletanja aviona i po sletanju ih predati graničnom sanitarnom inspektoru na graničnom prelazu. Na osnovu listića i anketiranja granični sanitarni inspektor će izdati rešenje o zdravstvenom nadžoru i putnike uputiti na teritorijalno nadležnog epidemiologa. Građani kojima je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor treba da se u roku od 24 časa jave teritorijalno nadležnom institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje. Epidemiolog instituta/zavoda će uzeti potrebne podatke i dati im uputstvo o sprovođenju nadžora u trajanju od 14 dana. Ako osoba po završetku zdravstvenog nadžora ne razvije simptome respiratorne bolesti, epidemiolog šalje obaveštenje o završetku zdravstvenog nadžora nadležnim ustanovama. Obolela osoba iz aviona će se transportovati u bolnicu na dalju obradu. Ako se pre isteka zdravstvenog nadžora pokaže da oboleli putnik ne boluje od SARS–CoV-2 prekida se zdravstveni nadžor nad njegovim kontaktima.

   

• Rizik od zaraze na aerodromu sličan je riziku na svakom drugom mestu gde se okuplja velik broj ljudi.

Da li je bezbedna hrana uvezena iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

• Nije zabeležen prenos SARS–CoV-2 putem hrane, te stoga nema dokaza da prehrambeni proizvodi uvezeni iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa predstavljaju zdravstveni rizik za građane vezan za SARS-CoV-2. On se prvenstveno prenosi sa jedne osobe na drugu.

Da li je bezbedan kontakt sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama?

• Postojeća istraživanja povezuju SARS-CoV-2 sa nekim vrstama slepih miševa u Kini, ali nije isključeno prisustvo i kod drugih životinja. Nekoliko vrsta koronavirusa se javlja kod životinja i mogu se prenositi na druge životinje i ljude. Prema raspoloživim podacima nema dokaza da kućni ljubimci (npr. psi i mačke) imaju veći rizik zaraze nego ljudi. Kao mera opšte prevencije u kontaktu sa životinjama pridržavajte se osnovnih načela higijene.

Da li je bezbedno da primim poštansku pošiljku iz područja zahvaćenih infekcijom novim koronavirusom?

• Na osnovu raspoloživih podataka smatra se da je rizik od prenosa novog koronavirusa na ljude putem poštanskih pošiljki zanemarljiv. Svi do danas poznati koronavirusi, uključujući virus koji je pre 18 godina uzrokovao SARS i virus koji unazad sedam godina uzrokuje MERS prenose se neposrednim bliskim kontaktom (kapljičnim putem) i vrlo su osetljivi na atmosferske uslove (vrlo kratko zadržavaju infektivnost izvan ljudskog tela), te za nijedan od njih nije utvrđen prenos putem poštanskih pošiljki.

Da li su sušači za ruke u javnim toaletima efikasni u uništavanju novog koronavirusa?

• Ne. Sušači za ruke nisu efikasni u uništavanju SARS-CoV-2. Da biste se zaštitili od novog koronavirusa, potrebno je da što češće perete ruke sapunom i vodom ili da ih čistite dezinficijensima na bazi alkohola.

Koliko su efikasne termovizijske kamere u otkrivanju ljudi zaraženih novim koronavirusom?

• Termovizijske kamere su efikasne u otkrivanju osoba koje imaju povišenu telesnu temperaturu. Međutim, oni ne mogu da detektuju osobe koje su zaražene novim koronavirusom, a kod kojih još uvek nema simptoma bolesti.

   

• Ukoliko se termičkim skenerom otkrije osoba da ima povišenu telesnu temperaturu i dolazi iz područja u kome je registrovano obolevanje od novog koronavirusa, to ne znači automatski i da je osoba zaražena ili obolela od novog koronavirusa. Granična sanitarna inspekcija preduzima dalje korake u zavisnosti od visine telesne temperature i prisustva simptoma infekcije organa za disanje.

Može li prskanje alkoholom ili hlorom po telu ubiti novi koronavirus?

• Ne. Raspršivanje alkohola ili hlora po neće ubiti viruse koji su već ušli u vaše telo. Prskanje takvih materija može biti štetno za sluzokožu usta i oka. Preparati na bazi alkohola i hlora mogu biti korisni za dezinfekciju površina, ali ih treba koristiti u skladu sa uputstvom za upotrebu.

Da li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može sprečiti infekciju novim koronavirusom?

• Ne. Nema dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom štiti ljude od respiratornih infekcija pa ni od infekcije novim koronavirusom.

izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

The post Novi koronavirus COVID-19: Pitanja i odgovori appeared first on Svet Medicine.

(vrh evropske liste), nastalog posle bombardovanja osiromašenim uranijumom srpskog etničkog prostora (BiH 1994-1995. i Srbije i Crne Gore 1999.). Prema iskustvenim i naučnim kriterijumima očekuje se da će brojevi obolelih i umrlih od uranijumom indukovanih tumora na našim prostorima biti najveći 20-30 godina nakon ozračenja, dakle 2020-2030. (BiH, Dalmacija 2015-2025.; današnja Srbija, KiM, Crna Gora 2020-2030.)*. Taj trend, od 1994/5 i 1999. godine, do danas obeležen je inherentnim i specifičnim karakteristikama uranijumskog epidemijskog ekvivalenta kome smo svi izloženi, a koji preti da se najviši stepen reda u razmeni materija i energije u prirodi pretvori u najviši stepen nereda sa štetnim posledicama po živi svet i buduće srpske generacije.

Prvi neuobičajeni skokovi učestalosti malignih hematoloških oboljenja (MHO: AL i HGL leukemije i NHL limfomi) zabeleženi su 2000-2001. godine u Sarajevsko-romanijskoj regiji (1). Slični skokovi učestalosti oboljevanja i umiranja od istih bolesti, u periodu od 1999-2007/2009., u užoj Srbiji i Vojvodini zabeleženi su 2006-2007. godine (2) (3). Ovi jasni i statistički značajni porasti sekundarnih postradijacionih leukemija posle latentnog perioda** od 6-10 godina, nedvosmileno govore o direktnoj uzročno-posledičnoj povezanosti OU i pojave tumora. Predviđanja za “plato” obolelih i umrlih u srpskim zemljama od OU indukovanih tumora za 2020-2030. godinu, koja se za sada pokazuju ispravnim, – sublimirana na osnovu dosada objavljenih naučnih radova u svetu*** i verodostojnih naučnih izveštaja srpskih lekara sa medicinskog fakulteta iz Srpskog Sarajeva (2001.) i najvećih autoriteta srpske naučne zajednice za ovu temu, stručnjaka Instituta “Vinča”, VMA, Instituta za javno zdravlje Batut, Instituta za onkologiju, neurohirurgiju i Centra za nuklearnu medicinu i PET KCS – prvi put su izneta pred srpsku i svetsku javnost u studiji Zločin u ratu – genocid u miru (Jovanović V., Petković S., Čikarić S., 2012.).

Podloga svih naučno kredibilnih radova srpskih i svetskih naučnika o zdravstvenim efektima radijacije jeste ogromna stručna bibliografija čija se baza sa više od 3.5 miliona dostupnih bibliografskih referenci nalazi u Međunarodnom nuklearnom informacionom sistemu Međunarodne agencije za atomsku energiju (INIS-IAEA). Sva ta ogromna literatura do detalja razlaže fizičke osnove zračenja; razmatra sve aspekte njegove dozvoljene mirnodopske primene; etička i moralna ograničenja upotrebe nuklearne energije i posebnih vrsta zračenja u vojne svrhe; predlaže mere zaštite od zračenja zbog njegove dokazane kancerogenosti; novim tehnologijama preispituje dosadašnja saznanja o sve četiri faze procesa kancerogeneze (posebno treće – hemotoksične faze (zračenjem indukovane nekontrolisane hemijske reakcije na biohemijskom, subćelijskomom nivou) – kojoj sledi poslednja, četvrta faza – maligna alteracija.

Imajući ovo poslednje u vidu može se reći da su leksičko-semantička iživljavanja NATO lobista da osiromašeni uranijum nije kancerogen, ali jeste hemotoksičan, licemerje najniže vrste – koje predstavlja najteže krivično delo.

Anticipacija struke zasnovana na teorijskim i realnim iskustvima sa mirnodopskom primenom zračenja ali i poznatim nuklearnim akcidentima (Ostrvo 3 milje u SAD, Moskva, Vinča 1958., Černobil 1986.), kao i njenom vojnom primenom (Hirošima, Nagasaki, Zalivski ratovi, Balkan) – na osnovu čega su napisani tomovi knjiga, periodičnih publikacija, deklaracija, uputstava i edukativnih planova i programa Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA-UN) i Instituta za nuklearne nauke Vinča (VINČA) – danas je ugrađena u obimnu zakonsku regulativu svih zemalja članica UN koja se odnosi na rukovanje, proizvodnju i primenu jonizujućeg zračenja, kao i na mere prevencije najteže posledice radijacije – kancerogeneze. Maksima naučno kredibilnog stohastičkog pristupa da – “svaka doza radioaktivnog zračenja nosi genotoksični i kancerogeni potencijal”- kritički najstrožim naučnim pristupom sublimirana je u publikacijama IAEA-UN, a na osnovu rezultata sveobuhvatnih i multidisciplinarnih istraživačkih studija iz oblasti nuklearne fizike, radiobiologije i nuklearne medicine u najkompetentnijim svetskim naučnim institucijama.

Svrha tako ozbiljnog pristupa nauke i politike temi radioaktivnog raspada jeste što tačnije utvrđivanje bezbednosnih granica mirnodopske i vojne primene nuklearne enrgije unutar kojih ne bi postojala potreba naše civilizacije za etičkim i moralnim preispitivanjima namera savremene nauke.

Razlog te ozbiljnosti je kontekst na kome je zasnovana naučno dokazana, neupitna i nedvosmislena činjenica da je alfa zračenje transuranskih izotopa prirodnog uranijuma (234-U, 235-U i 238-DU/osiromašeni uranijum, OU) i njihovih “ćerki” (aktinida) – zbog svoje fizičko-hemijske reaktivnosti i radiobioloških interakcijskih predodređenosti najopasnije od svih ostalih vrsta jonizujućeg zračenja.

Procesom obogaćivanja prirodnog uranijuma dobija se podobna forma nuklearnog goriva koje omogućava našoj civilizaciji neslućene tehnološke mogućnosti. Osiromašeni uranijum, kao nuklearni otpad tog procesa, istovremeno predstavlja najteži izazov naše civilizacije.

Ovim kratkim pregledom dokazano je da je strah od osiromašenog uranijuma opravdan, jer on jeste i hemotoksičan i kancerogeni agens. U sledećem nastavku biće reči o izazovima problema skladištenja osiromašenog uranijuma koji su se u glavama tvoraca Milosrdnog anđela izrodili u monstruoznu ideju o ”konverziji nuklearnog materijala u ekološki benigniju formu”.

Reference:
1. Jovović J.,Veljkov N.,Ćeklić L.,Trninić B., Maligna hematološka oboljenja Sarajesko-romanijske rgije u posleratnom periodu (1996-2000.) – korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom kao mogući uzročnik; Ratne i poratne posljedice, Zbornik radova 3. Kongresa ratne medicine sa međunarodnim učešćem, Banja Luka 2001.
2. Miljuš D., Vukićević A., Živković S., Cancer incidence and mortality in centtral Serbia(1999-2007), Belgrade: Cancer Registry of Serbia, Institut of public Health of Serbia “Dr Milan Jovanović-Batut”, 2010.
3. Mihajlović J, Pechlivanoglou P, Cancer incidence and mortality in Serbia 1999-2009., BMC Cancer 2013, AV Groningen, The Netherlands.

* U drugom nastavku ovog teksta biće pokazano da su u SAD taj period u odnosu na
akcident koji su imali sa skladištem osiromašenog uranijuma i praćenjem
posledica po zdravlje lokalnog stanovništva produžili do 2039. godine.
** Latentni period je vreme pojavljivanja prvih kliničkih tumorskih simptoma
nakon ozračivanja; za alfa zračenje latentno vreme iznosi 6-10 godina.
*** O najvažnijim naučnim radovima u svetu na temu uzročno-posledične veze OU-
tumori u drugom nastavku ovog teksta.

Autor:

Dr Milan Lekić
KCS, Centar za nuklearnu medicinu i PET

tekst preuzet uz odobrenje iz časopisa Rak, broj 107.

The post OSIROMAŠENI URANIJUM I SRBI: EKSPERIMENT KOJI TRAJE appeared first on Svet Medicine.

Akcija besplatnih preventivnih pregleda koju je, u cilju rane dijagnostike i promocije prevencije kao najefikasnijeg načina brige o sopstvenom zdravlju, pokrenulo Ministarstvo zdravlja biće nastavljena u nedelju, 15. oktobra od 8 do 16 časova, u svim opštim bolnicama i domovima zdravlja širom zemlje, kao i u KC Niš, KC Kragujevac, KC Vojvodina i četiri kliničko-bolnička centra u Beogradu.

Tom prilikom, svi građani, i oni bez zdravstvenog osiguranja, moći će da bez zakazivanja termina urade ultrazvuk abdomena i PSA, odnosno specifični antigen prostate koji otkriva tumorske promene i obave ginekološke preglede.

Pored toga, pojedine zdravstvene ustanove koje u skladu sa raspoloživim kapacitetima budu u mogućnosti, u nedelju će obavljati i EKG preglede, kao i merenje nivoa šećera u krvi i merenje krvnog pritiska. Ministarstvo zdravlja poziva građane da učestvuju u ovoj akciji, obave preventivne preglede i time pozitivno utiču na svoje zdravlje.

Spisak zdravstvenih ustanova u kojima će se vršiti besplatni preventivni pregledi:

 izvor 

The post Srbija – Nastavak akcije besplatnih preventivnih pregleda appeared first on Svet Medicine.

Potrebno je skrenuti pažnju javnosti na štetnost nekontrolisanog izlaganja UV zračenju i korišćenju solarijuma.

Predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije Željko Mijušković rekao je da u Evropi svake godine oko 3,5 miliona ljudi oboli od raka kože, a da prema istraživanju koje je radio Euromelanom, od ispitanih 13.500 građana njih 14 odsto koristi zaštitu od sunca tokom cele godine.

“Mi želimo da ljudi vide svoju kožu kao najdragoceniju garderobu, zato im skrećemo pažnju da je potrebno štititi kožu od UV zračenja cele godine i preporučujemo nošenje zaštitne odeće, naočara, šešira i korišćenje krema”, istakao je Mijušković.

Zamenik predsednika Udruženja dermatovenerologa Srbije Dušan Škiljević rekao je da korišćenje solarijuma znatno povećava rizik od pojave melanoma i da je zabrinjavajuće to što ga srednjoškolci sve više koriste.

“Od 550 ispitanih srednjoškolaca u Beogradu, skoro 40 odsto njih je već koristilo solarijum, a oko 38 odsto namerava i dalje da se izlaže tom zračenju”, istakao je Škiljević.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije Vicko Ferenc rekao je da se krajem godine očekuje usvajanje zakona koji će omogućiti bržu registraciju lekova i brže odobravanje kliničkih ispitivanja u oblasti melanoma. “Kasnije će se raditi i na usvajanju podzakonskih akata kojima bi se zabranilo korišćenje solarijuma osobama mlađim od 18 godina”, najavio je Ferenc.

Kampanju organizuju Udruženje dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Intersekcijskim odborom za melanom Srpskog lekarskog društva pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja u Srbiji.

The post Srbija – Besplatni pregledi kože 8.maja appeared first on Svet Medicine.

Procenjuje se da je u svetu svakoj četvrtoj osobi dostupno adekvatno lečenje. U Srbiji je savremena dijagnoza i terapija dostupna za svih 900 obolelih i to o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Budući da se radi o neizlečivoj bolesti, čije posledice mogu dovesti do invaliditeta ili čak smrtnog ishoda, sva pažnja zdravstvenih institucija, lekara i udruženja pacijenata usmerena je na prevenciju i sprečavanje neželjenih posledica bolesti, navode iz Udruženja.

Dr Dragan Mićić iz Instituta za majku i dete pojašnjava da je hemofilija urođena bolest, kod koje obolelima nedostaje jedan faktor za zgrušavanje krvi. “Kada neko nema faktor za zgrušavanje krvi on je sklon krvarenju, koje nekada može biti opasno po život”, pojašnjava Mićić. Postoje pacijenti koji imaju umereni oblik hemofilije, gde krvarenje ne može da se zaustavi nakon povrede, ali postoje i oni sa težim oblikom kod kojih se krvarenja, najčešće u velikim zglobovima, javljaju spontano.

“Takva krvarenja su bolna, treba vremena da prođu, a posle vise godina zglob izgubi funkciju i dolazi do invaliditeta”, kaže sagovornik “Tanjuga” i dodaje da lek za lečenje hemofilije ne postoji, ali postoje lekovi za zaustavljanje ili sprečavanje krvarenja.

Zlatni standard u lečenju, dodaje on, jeste profilaksa ili preventivno davanje leka. Sa terapijom se počinje najčešće u drugoj godini života i traje ceo život. Ranije su pacijenti za svaku terapiju, obično dva-tri puta nedeljno, dolazili u bolnicu, a danas to rade sami ili uz pomoć medicinske sestre u kućnim uslovima.

Mićić naglašava da pacijenti koji su pravilno leče ni mogu normalno da rade, da imaju život bez bola, da im životni vek bude kao kod prosečne populacije i da ispolje sve svoje potencijale.

Jedna od komplikacija ove bolesti je propadanje zglobova i invaliditet. Propali zglob leči se operacijom i zamenom, što prema rečima dr Mićića nije preterano razvijeno u Srbiji i u tom segmentu stanje može još da se poboljšava. Takođe, pojava antitela je komplikacija bolesti i za to postoje posebni lekovi koji su dostupni i pacijentima u Srbiji.

izvor.b92.net

The post Danas se obeležava Svetski dan hemofilije appeared first on Svet Medicine.

Muškarci u Srbiji najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok žene najčešće obolevaju i umiru od karcinoma dojke, debelog creva, raka pluća i grlića materice, navedeno je na sajtu Instituta Batut.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. Na više od 80 odsto svih malignih bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom.

Svetska zdravstvena organizacija svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka, a prošle godine započeta je trogodišnja kampanja pod sloganom “Mi možemo, ja mogu” kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog tereta rakom.

Prema procenama SZO obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini, a očekuje se da će do 2032. godine oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70 odsto. Podaci SZO kažu da je u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo 8,2 miliona ljudi širom sveta.

Narednih dvadeset godina najveći porast i u obolevanju i u umiranju od raka će biti u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama gde je životni vek stanovništva sve duži i u kojima su prisutne najveće razlike u socioekonomskom statusu.

U nerazvijenim zemljama i dalje će dominirati obolevanje i umiranje od karcinoma grlića materice, dok će u srednje razvijenim zemljama i dalje vodeći karcinomi biti oni koji se dovode u vezu sa načinom života (pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana) kao što su karcinom pluća, dojke i debelog creva.

Koliko često Srbi idu kod lekara?

Šveđani i Kiprani kod lekara idu manje od tri puta godišnje u proseku, građani Srbije čekaju ispred ordinacija osam a Slovaci i Mađari više od deset puta godišnje. Kod zubara najčešće idu Holanđani, u proseku dva-tri puta godišnje, u Srbiji se na pregled ide jednom u godinu i po dana a Rumuni, Kiprani i Portugalci posete zubara jedva jednom u dve ili više godina.

Evropska statistička služba objavila je da je u 2014. godini prosečan broj poseta lekaru u EU bio između četiri i devet pri čemu je u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj bio iznad tog proseka. Objavljeni su i podaci za zemlje na putu ka EU koji pokazuju da je svaki građanin Makedonije, Crne Gore i Turske išao kod lekara u proseku sedam-osam puta godišnje, što je na nivou Srbije. Lekare najmanje posećuju Albanci, prosečno dva puta godišnje. U većini članica EU veći je udeo populacije koja ide kod lekara opšte prakse nego onih koji se obraćaju specijalistima.

Eurostatovi podaci potvrdili su i da žene češće od muškaraca idu kod lekara a razlike, kada je reč o lekarima opšte prakse, idu od gotovo deset procentnih poena u Španiji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Slovačkoj do tri poena u Nemačkoj. Gledano prema starosnim grupama, u većini članica EU kod lekara najređe idu mladi od 15 do 24 godine i oni između 25 i 34 godine a najčešće stariji od 75 godina. Slična je situacija i kada se radi o lekarima specijalistima. Posete lekaru po stanovniku uključuju konsultacije u ordinacijama, kućama pacijenata, bolničkim ambulantama. Istovremeno Evropljani mnogo ređe idu kod zubara – u šest članica EU u proseku jednom u godinu ili dve dana a u većini ostalih jednom do dva puta godišnje pri čemu u Holandiji 2,6 puta godišnje po stanovniku.

Građani Srbije, prema Eurostatovim podacima, kod zubara idu jednom u godinu i po dana, a Makedonci i Turci na svake dve godine. I kod zubara češće idu žene nego muškarci a gledano prema starosnim grupama, mlađi idu mnogo češće od starijih. Istraživanja pokazuju i da kod psihologa ide više žena nego muškaraca, osim u Bugarskoj i Rumuniji gde je udeo ujednačen. Najveća razlika je u Češkoj, gde je psihologa posetilo više od dva puta više žena nego muškaraca. Psihologu se najčešće obraćaju sredovečni dok istovremeno fizioterapeute najviše posećuju stariji.

The post Svetski dan borbe protiv raka appeared first on Svet Medicine.

 Pod sloganom “Vakcina sprečava. Srbija protiv raka grlića materice” u Srbiji se od 22. do 28. januara obeležava Nedelja prevencije raka grlića materice.

Osnovni cilj kampanje, koju sprovodi udruženje građana Roditelj, uz podršku Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, jeste unapređenje javne svesti o značaju i mogućnostima prevencije raka grlića materice imunizacijom.

Predsednik udruženja Roditelj Gordana Plemić smatra da da je podizanje svesti roditelja o značaju primarne prevencije oboljenja koje izaziva humani papiloma virus (HPV) ključno u borbi sa ovom vrstom kancera.

“U Srbiji svake godine od raka grlića materice oboli oko 1.250, a umre 470 žena. Svakoga dana izgubimo jedan život, jedna majka, sestra, baka.. strada od ove bolesti. S toga je cilj naše kampanje da podignemo svest stanovništva, a posebno roditelja, o mogućnostima prevencije svih bolesti izazvanih HPV virusom“, navodi se u saopštenju.

Najbolji način zaštite od humanog papiloma virusa, uzročnika kancera grlića materice, je vakcina, koja se u svetu veoma uspešno primenjuje već deset godina, a nadamo se, u 2017. godini biće dostupna i našim građanima, dodala je ona.

Ministarstvo zdravlja podržalo je kampanju “Vakcina sprečava. Srbija protiv raka grlića materice” uz čvrstu opredeljenost Vlade Republike Srbije da se u narednom periodu stopa smrtnosti od ovog kancera drastično smanji i konačno u Srbiji pobedi rak grlića materice.

“Ministarstvo zdravlja je na osnovu preporuke Republičke stručne komisije za infektivne bolesti, Republičke stručne komisije za ginekologiju i predloga Instituta za Javno zdravlje preduzelo sve potrebne mere, te će u 2017. godini i zvanično početi dobrovoljna HPV imunizacija dečaka i devojčica uzrasta od 12 godina i to na teritoriji cele zemlje”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić.

U okviru Nedelje prevencije, koja se u Srbiji održava istovremeno kao i u drugim zemljama Evrope, biće organizovane javne tribine i predavanja za zaposlene u Privrednoj komori Srbije i Službenom glasniku kao i u drugim kompanijama i organizacijama.

Pored toga, celokupan repertoar Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ biće posvećen prevenciji i borbi protiv karcinoma grlića materice, a svi putnici Aerodroma Nikola Tesla biće u prilici da se na štandu udrženja Roditelj informišu o važnosti i mogućnostima primarne prevencije raka grlića meterice.

The post Srbija protiv raka grlića materice appeared first on Svet Medicine.

Tu kampanju udruženje realizuje uz podršku Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Cilj kampanje je da se kroz unapređenje svesti javnosti o mogućnostima, značaju i bezbednosti prevencije HPV oboljenja putem imunizacije u znatnoj meri smanji učestalosti malignih oboljenja izazvanih HPV infekcijom.

Rak grlića materice je jedno od retkih malignih oboljenja čiji je uzročnik poznat – razvija se pod uticajem humanog papiloma virusa (HPV). Iz tog Udruženja ukazuju da je primarna prevencija, koja podrazumeva imunizaciju mlađe populacije, devojčica i dečaka uzrasta 9-15 godina, protiv HPV virusa tipa 16,18 6 i 11 – najefikasniji način prevencije ovog oboljenja.

HPV vakcina pruža visoko – efikasnu zaštitu od raka grlića materice i drugih oboljenja izazvanih HPV, ukazuju iz tog udruženja. Vakcina se uspešno primenjuje u 130 zemalja sveta, uključujući 19 zemalja Evropske unije i sve zemlje regiona.

Predsednica udruženja “Roditelj” Gordana Plemić istakla je da je podizanje svesti stanovništva, a posebno roditelja o značaju primarne prevencije oboljenja koje izaziva HPV virus, ključno u borbi sa ovom opakom bolešću.

“Rak grlića materice je drugi vodeći uzrok umiranja među ženskom populacijom u Srbiji. Kao što svaka žena treba da brine o sopstvenom zdravlju, isto tako smo dužni da brinemo o zdravlju svoje dece. Vakcinacija je definitivno najsigurniji i najbezbedniji metod kojim možemo sprečiti nastanak ove opake bolesti. Budimo odgovorni prema svom i zdravlju naše dece“, zaključila je Plemićeva.

U Srbiji svake godine od raka grlića materice oboli oko 1.250, a umre 470 žena.

The post Počinje kampanja protiv raka grlića materice appeared first on Svet Medicine.