Multipli mijelom je retki tip karcinoma krvi kod kojeg abnormalne plazma ćelije se talože u kostima i formiraju tumore u kostima tela. Ova bolest sprečava koštanu srž u produkciji dovoljne količine zdravih ćelija krvi, što rezultira u njihovom smanjenom broju. Mijelom takođe oštećuje kosti i bubrege i slabi imunski sistem. Tačan uzrok nastanka multiplog mijeloma nije jasan. Prema NCI (američkom nacionalnom institutu za rak) mijelom se javlja u oko 1,8% svih novootkrivenih karcinoma u SAD tokom 2020. godine. 

Abecma (idecabtagene vicleucel) je B-ćelijski maturacioni antigen (BCMA) direktno genetski modifikovan autologni himerni antigen receptor (CAR) T-ćelijske terapije. Svaka doza Abecma (idecabtagene vicleucel) je individualno prilagođen tretman, koji je kreiran koristeći bolesničke T-ćelije, koje su tip belih krvnih ćelija, koje pomažu borbu protiv mijeloma. Bolesničke T-ćelije se skupljaju i genetski modifikuju da uključe novi gen koji potpomaže targetiranje i ubijanje ćelija mijeloma. Kada se ćelije jednom modifikuju, one se vraćaju nazad u bolesnika.

Sigurnost i efikasnost Abecma (idecabtagene vicleucel) je proverena kroz multicentričnu studiju na oko 127 bolesnika sa relapsom mijeloma (mijelom koji se vraća nakon kompletiranja terapije) i refraktarnim mijelomom (mijelom koji ne reaguje na terapiju), a koji su primili prethodno makar tri terapijske linije. Oko 72% bolesnika je delimično ili kompletno reagovalo na ovaj novi terapijski protokol. Oko 28% bolesnika je pokazalo kompletn odgovor, dok je 65% bolesnika imalo kompletan odgovor makar 12 meseci.

Terapija sa Abecma (idecabtagene vicleucel) može imati ozbiljne neželjene efekte (citokinski oslobađajući sindrom (CRS), hemofagcitna limfohistiocitoza/makrofagni aktivirajući sindrom (HLH/MAS), neurološka toksičnost i prolongirana citopenija. Među najčešćim neželjenim efektima su CRS, infekije, zamor muskuloskeletni bol, slabost imunskog sistema. Zbog rizika od CRS i neurološke toksičnosti, primena leka Abecma (idecabtagene vicleucel) zahteva ordiniranje u bolničkim uslovima.

Lek Abecma (idecabtagene vicleucel) je proizvod farmaceutske kuće Celgene Corporation, a Bristol Myers Squibb company.

izvor: fda.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Abecma (idecabtagene vicleucel) – novi lek u terapiji multiplog mijeloma appeared first on Svet Medicine.

Dijagnoza

Uobičajeni simptomi raka mokraćne bešike su problemi sa mokrenjem, krv u mokraći, bol i nemogućnost mokrenja. Međutim, ovi simptomi nisu specifični samo za rak mokraćne bešike i mogu se javiti i kod mnogih drugih stanja koja nisu povezana sa rakom. Da bi se utvrdilo postojanje raka bešike, obavlja se pregled koji se naziva cistoskopija kojom se vrši uvid u unutrašnjost mokraćne bešike i uretre.

Postoje posebne vrste pregleda koje pomažu u dijagnozi i proceni proširenosti bolesti. Dijagnoza se može potvrditi samo histopatološkim pregledom pri čemu se uzorci tkiva ispituju u laboratoriji. Ovaj pregled otkriva specifične karakteristike tumora i koristi se za utvrđivanje tipa raka bešike.

Lečenje na osnovu proširenosti bolesti (klasifikovane u stadijume)

• Nemišićna invazivna bolest (stadijum 0a, stadijum 0is, stadijum I) obuhvata tumor ograničen na sluznicu (povrsinski sloj tkiva koji oblaže unutrašnjost mokraćne bešike).
  • Nakon cistoskopije, svim pacijentima se tumor uklanja transuretralnom resekcijom (TUR). Ovo bi eventualno moglo predstavljati i definitivno izlečenje ako bi ceo tumor bio uklonjen.
  • Ponekad se može primeniti adjuvantna terapija, kao što su hemioterapija ili imunoterapija direktno u mokraćnu bešiku, u cilju sprečavanja ponovne pojave bolesti.
  • Ukoliko ovi načini lečenja ne uspeju, uklanjanje mokraćne bešike (cistektomija) je naredna opcija.
• Mišićni invanzivni rak mokraćne bešike (stadijum II, stadijum III) uključuje tumor koji zahvata mišićni sloj bešike ili se kroz bešiku proširio na okolna tkiva.
  • Preporučeno lečenje je radikalno uklanjanje mokraćne bešike, uključujući potpuno ili delimično uklanjanje nekih okolnih organa. Ovaj postupak može biti malo modifikovan kako bi se sačuvali organi što je više moguće.
  • Hemioterapija ili radioterapija se preporučuju pre operacije u cilju poboljšanja ishoda lečenja. Ako pacijent odbija operaciju ili ako pacijent nije dobrog opšteg stanja, radioterapija, agresivna transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURBT) ili transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike u kombinaciji sa radioterapijom i/ili hemioterapijom neke su od opcija lečenja.
• Uznapredovala ili metastatska bolest (stadijum IV) predstavlja širenje tumora kroz mokraćnu bešiku u karlicu ili trbuh ili zahvatanje udaljenih organa.
  • Hemioterapiji se daje prednost, jer je hiruško lečenje u ovoj fazi bolesti neefikasno. Operacija i radioterapija nakon hemioterapije dodatno mogu poboljšati lečenje.
  • Radioterapija se može primeniti za ublažavanje bolova ili krvarenja.
• Lečenje ponovne pojave bolesti (relaps):
  • Hemioterapija lekom vinflunin uz najbolju terapiju simptoma.
  • U slučaju neuspeha, preporučuje se hemioterapija na bazi taksana ili platine.
  • Pacijenti se takođe ohrabruju da učestvuju u kliničkim studijama.

Praćenje

U zavisnosti od stadijuma bolesti i rizika od relapsa, različiti pregledi mogu se obavljati prilikom kontrolnih pregleda. Kod neinvazivnog raka koji ne zahvata mišićni sloj, preglede je potrebno obavljati na svakih 3-6 meseci u prve dve godine, i na svakih 6 do 12 meseci nakon toga (ili kako je preporučio lekar).

Epidemiologija

Ovaj rak je peti najčešći maligni tumor u Evropi. Rak mokraćne bešike se oko pet puta češće javlja kod muškaraca.  Rak mokraćne bešike je po učestalosti četvrti najčešći rak kod muškarca, a trinaesti kod žena. Verovatnoća da će muškarac u Evropskoj Uniji oboleti od raka mokraćne bešike u nekom trenutku svog života je od 1.5 do 2.5%. Za muškarce koji žive u Belgiji, na Malti, u Španiji i Italiji verovatnoća je nešto veća: između 3.1 i 4.2%. Verovatnoća da žena u Evropskoj Uniji dobije rak bešike manja je od 1%. Rizik od razvoja raka bešike raste se godinama: 70% pacijenata obolelih uoči simptome nakon 65. godine života.

Faktori rizika

Danas nije tačno poznato šta dovodi do pojave raka mokraćne bešike. Neki faktori rizika su identifikovani, ali kod mnogih pacijenata izgleda da ni jedan od njih nije prisutan. Faktor rizika povećava mogućnost pojave raka, ali nije neophodan niti dovoljan da izazove rak. Kod pojedinih osoba koje imaju faktore rizika, postoji mogućnost da se rak nikada neće razviti, dok kod drugih koji ih nemaju, moguće je da se rak razvije.

Glavni faktori rizika za pojavu raka bešike su:

• Starosna dob: rak mokračne bešike se najčešće javlja kod starijih osoba. Generalno, 70% pacijenata sa rakom bešike dijagnostikuje se nakon 65- te godine života
• Prethodna istorija raka mokraćne bešike, 
• Pušenje: je najvažniji faktor rizika za pojavu raka mokračne bešike. Prestanak pušenja duže od 4 godine može umanjiti rizik
• Hemijske supstance koje mogu da izazovu rak mokračne bešike:
  • Anilin boje: hemikalije koje se koriste u fabrikama boja
  • Ciklofosfamid: hemioterapeutik, lek koji se koristi u lečenju raka
  • Aromatični amini: izlaganje ovim hemikalijama javlja se u okviru različitih zanimanja, kao sto su slikarstvo, kožna, automobilska industrija, industrija gume, papira, metala, ali i kod vozača kamiona, radnika hemijskog čišćenja, zubnih tehniča i frizera. U tim okolnostima, rak se može javiti 30 do 50 godina nakon izlaganja ovim materijama
  • Arsenik: u jednom regionu Tajvana voda sadrži visok nivo arsenika, što povećava rizik za pojavu raka bešike
  • Aristolochia fangchi: kineska biljka koja se koristi u nekim dijetetskim suplementima i biljnim preparatima. Povećan rizik od pojave raka mokraćne bešike pronađen je kod osoba koje su koristile dijetetski suplement kome je dodata ova biljka
• Zračenje: smatra se da izlaganje jonizujućem zračenju u predelu bešike, npr. tokom radioterapije raka prostate, povećava rizik od raka bešike
• Neki faktori rizika su od posebnog značaja za određeni tip raka mokraćne bešike, odnosno rak skvamoznih ćelija. Ovaj tumor je uzrokovan hroničnom iritacijom ili upalom bešike. U zapadnim zemljama, glavni faktori rizika za skvamocelularni rak su loše funkcionisanje bešike, produženo prisustvo katetera u bešici, kamen u mokraćnoj bešici i hronična infekcija mokraćne bešike. U Africi i na Bliskom istoku, važan faktor rizika za rak skvamoznih ćelija je infekcija Schistosomahematobium-om, mikrobom uobičajenim za ovaj region, koji može da inficira bešiku i dovede do hronične upale
• Dijabetes*: osobe sa dijabetesom tip-2 (šećerna bolest) imaju povećani rizik za razvoj raka mokraćne bešike

Ostali faktori koji se dovode u vezu sa povećanim rizikom za pojavu raka mokraćne bešike, ali za to nema dokaza:

• Kafa, veštački zaslađivači i alkohol: ne postoji dokaz da konzumiranje ovih supstanci povećava rizik za pojavu raka mokraćne bešike.
• Voda iz vodovoda sa visokim nivom trihalometana: ove hemikalije su proizvodi razlaganja hlora koji se koristi za dezinfekciju. Neke studije pokazuju da dugotrajno konzumiranje ove vrste vode sa česme može povećati rizik za nastanak raka mokraćne bešike, ali za to nema dovoljno dokaza
• Genetika: generalno, ako u porodici postoji član porodice oboleo od raka mokraćne bešike, onda postoji nešto veći rizik za pojavu ovog oboljenja. Rak mokraćne bešike koji nastaje kao posledica nasleđa mutiranog gena javlja se veoma retko.
• Telesna težina: jedna studija pokazala je da je prekomerna telesna težina povezana sa većim rizikom za pojavu raka mokraćne bešike, ali druge studije to nisu potvrdile.

Predloženi su neki faktori kao zaštita od razvoja raka mokraćne bešike, ali jasni dokazi za to ne postoje:

• Unos tečnosti: predloženo je da veći unos tečnosti može smanjiti rizik za razvoj raka mokraćne bešike kod muškaraca, ali između studija postoje nesuglasice.
• Voće i povrće: smatra se da konzumiranje voća i povrća ima protektivno dejstvo na pojavu raka mokraćne bešike.

Dijagnostika

Rak mokraćne bešike može biti otkriven tokom rutinskog pregleda, ili se na njega može posumnjati na osnovu specifičnih simptoma. Glavni simptomi su:

• Krv u urinu (hematurija): ova pojava je obično bezbolna i javlja se kod 85% obolelih
• Problemi sa mokrenjem: češća potreba za mokrenjem nego uobičajeno (učestalo mokrenje), potreba za neodložnim mokrenjem (urgentno mokrenje) ili bol prilikom mokrenja (dizurija)

Međutim, ovi simptomi nisu specifični samo za rak mokraćne bešike i mogu se javiti i u drugim stanjima koja nisu povezana sa rakom, kao što su urinarna infekcija, kamen u bubregu ili benigna hiperplazija prostate.

Rak mokraćne bešike može blokirati protok urina iz bubrega. Nagomilavanje urina unutar bubrega može dovesti do rastezanja bubrega (hidronefroza) i bola. Osim pitanja u vezi sa navedenim simptomima, doktor će obaviti celokupni klinički pregled i zatražiti laboratorijski pregled krvi kako bi stekao uvid u krvnu sliku i rad bubrega.

Dijagnoza raka mokraćne bešike zasniva na sledećim pregledima:

1. Kliničko ispitivanje

Fizikalni pregled pruža informacije o znacima raka mokraćne bešike i drugim zdravstvenim problemima. Lekar može pregledati rektum i vaginu kod žena, kako bi odredio veličinu tumora bešike i video da li se i koliko proširio.

2. Cistoskopija

Cistoskopija je pregled mokraćne bešike: doktor ubacuje osvetljenu cev sa kamerom u uretru da bi pregledao unutrašnjost bešike i mokraćne cevi i otkrio tumor. Cistoskopija može biti obavljena u ordinaciji; uz upotrebu lokalnog anestetika u gelu, ova procedura se obično dobro podnosi. Cistoskopija se takođe može obaviti i u opštoj anesteziji zajedno sa kliničkim bimanuelnim pregledom mokraćne bešike. Lekar može ubaciti precizan hiruški instrument u cev cistoskopa kako bi direktnim uvidom uzeo uzorke tkiva tumora ili sa bilo kog drugog sumnjivog dela. Ovaj postupak zove se biopsija. U nekim slučajevima, lekar može odmah odstraniti ceo tumor, postupkom koji se naziva transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURBT). U tom slučaju, cistoskopija takođe predstavlja prvi korak u lečenju.

U posebnim okolnostima, lekar će pregledati i uretere (mokraćovode), procedurom koja se zove ureteroskopija. U drugim okolnostima, cistoskopija takođe uključuje i biopsiju uzoraka iz uretre.

3. Citološki pregled mokraće (urina)

Ovo je laboratorijski test kojim se proverava prisustvo ćelija tumora u mokraći.

4. Histopatološki pregled

Laboratorijsko ispitivanje tumorskog tkiva uklonjenog tokom cistoskopije. Histopatološki nalaz će potvrditi dijagnozu raka mokraćne bešike i obezbediti više informacija o karakteristikama tumora, pri čemu će lekaru omogućiti da odredi tip raka bešike. Ukoliko dođe do operacije nakon cistoskopije (obicno je to TURBT), drugi histopatološki pregled biće izvršen tokom same hirurške intervencije. Veoma je važno da se potvrde rezultati prve biopsije i da se obezbedi tačnija informacija o raku i njegovom stadijumu.

5. Radiološki pregled

Ako histopatološki pregled pokaže da je tumor zahvatio dublje slojeve (slojeve mišića) mokraćne bešike, potrebno je dopunsko radiološko ispitivanje kako bi se utvrdilo da li je tumor zahvatio tkivo i limfne čvorove van bešike. Radiološko ispitivanje je deo dijagnostičke procedure koja se zove stažiranje (stejdžing) i može se izvesti korišćenjem kompjuterizovane tomografije (skener) ili snimanjem trbuha i karlice magnetnom rezonancom (MRI). Kako kod 2.5% pacijenata može istovremeno postojati tumor gornjeg urinarnog trakta, potrebno je snimiti i gornji urinarni trakt, bilo CT urografijom ili intravenskom ili retrogradnom pijelografijom (poseban rendgenski pregled bubrega, bešike i uretera). Kod pacijenata sa visokim rizikom za pojavu metastaza, može biti obavljena dodatna dijagnostika, kao što je CT grudnog koša, takođe i scintigrafija kostiju ako postoje simptomi širenja bolesti u kosti.

Kako bi odredio najbolji način lečenja, lekar treba da razmotri mnoge informacije vezane kako za pacijenta tako i za rak.

Važne informacije o pacijentu

• Pol
• Lična anamneza, prethodna oboljenja i lečenja
• Postojanje raka mokraćne bešike u porodici
• Opšte stanje pacijenta i specifične tegobe
• Rezultati kliničkog pregleda
• Rezultati laboratorijskih testova krvne slike i funkcije bubrega i jetre.

Važne informacije o raku

• Stažiranje (procena raširenosti bolesti)

Za procenu proširenosti raka i prognoze pacijenta, lekari koriste metodu stažiranja. Najčešće se koristi tzv. TNM sistem. Kombinacija veličine tumora i invazije okolnog tkiva (T), zahvaćenosti limfnih čvorova (N), i postojanja metastaza, odnosno širenja tumora na druge organe (M), svrstaće tumor u jedan od stadijuma. Stadijum bolesti je osnova za donošenje ispravne odluke o lečenju. Što je niži stadijum, prognoza je bolja. Stadijum se određuje nakon završenih kliničkih i radioloških ispitivanja i histopatološkog pregleda (biopsije). Ako je neophodna operacija, definitivni stadijum bolesti će se odrediti na osnovu analize hiruškog uzorka. Tabela prikazuje različite stadijume raka mokraćne bešike. 

• Rezultati biopsije tumora

Tumorsko tkivo dobijeno biopsijom u laboratoriji pregleda patolog. Ova analiza zove se histopatološka analiza. Ako se operacija obavlja nakon cistoskopije, histopatološki pregled obuhvata i pregled tumora i limfnih čvorova koji su odstranjeni tokom operacije. Takav postupak je od velike važnosti kako bi bili potvrđeni rezultati biopsije i kako bi se dobilo više informacija o stadijumu raka. Rezultati pregleda bioptata uključuju:

• Histološki tip – Procena histološkog tipa zasniva se na tipu ćelija od kojih se tumor sastoji. Oko 90% svih malignih tumora mokraćne bešike su maligni tumori prelaznog epitela (tranziciocelularni rak, rak urotelijuma). Prelazni epitel se sastoji od više slojeva ćelija koje mogu promeniti oblik pri širenju bešike, kao i liniju najdubljeg sloja zida mokraćne bešike. Preostalih 10% većinom su skvamocelularni karcinom i adenokarcinom. Ostali histološki tipovi su veoma retki.
• Gradus tumora – Procena gradusa tumora se zasniva na različitosti tumorskih ćelija u odnosu na ćelije koje čine sluzokožu zdrave mokraćne bešike. Poremećaji njihovih osobina ukazuju na brzinu kojom se ćelije umnožavaju i stepen njihove invazivnosti. Postoje 4 stepena raka bešike:
  • Papilom: tumor koji se sastoji od nemalignih ćelija.
  • Papilarna urotelijalna neoplazma niskog malignog potencijala (PUNLMP): tumor koji se sastoji od nemalignih ćelija koje su obično obložene tankim slojem prelaznog epitela.
  • Rak urotelijuma niskog stepena: maligni tumor koji raste sporo sa malom verovatnoćom širenja.
  • Rak urotelijuma visokog stepena: maligni tumor brzog rasta sa velikom verovatnoćom širenja.

TERAPIJA

Planiranje tretmana obuhvata tim zdravstvenih stručnjaka iz različitih medicinskih oblasti. Obično podrazumeva sastanak lekara različitih specijalnosti, takozvani multidisciplinarni sastanak ili onkološki konzilijum. Na ovom sastanku se razmatra planiranje terapije na osnovu relevantnih informacija.

Lečenje obično kombinuje terapije koje:

• utiču lokalno na rak, kao što su operacija, radioterapija, lokalna hemioterapija i lokalna imunoterapija
• utiču na tumorske ćelije u celom telu primenom sistemske hemioterapije.

Pravilno lečenje zavisiće od stadijuma tumora, karakteristika tumorskih ćelija i rizika za pacijenta. Terapijske opcije imaju svoje prednosti, rizike i kontraindikacije. Pacijentima se savetuje konsultacija sa onkologom o očekivanim koristima i rizicima svake terapije, kako bi bili informisani o posledicama terapije. Ponekad, više terapijskih opcija mogu biti odgovarajuće, a pri izboru terapije trebalo bi razmotriti sve koristi i rizike po pacijenta.

Plan lečenja za nemišićno invazivnu bolest (stadijum 0a, stadijum 0is, stadijum I)

U ovim stadijumima, tumor je ograničen na površinski sloj zida besike (sluzokoža) bez zahvatanja mišičnog zida bešike. Cilj lečenja je lokalno otklanjanje tumora operacijom, metodom TURBT. Ipak, preporučuje se dodatna procedura koja se izvodi lokalno u samoj bešici (adjuvantni intravezikalni tretman) kako bi se smanjio rizik ponovne pojave tumora ili napredovanja tumora. Koji će se tip adjuvantne terapije koristiti zavisi od rizika za progresiju i recidiv: za svakog pacijenta sa stadijumom 0a ili I, izračunava se korišćenjem sistema bodovanja koji se zasniva na nekoliko specifičnih karakteristika tumora.

• Cistoskopija i transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURBT)

Tokom inicijalne cistoskopije, svi pacijenti se podvrgavaju TURBT. Često se uklanja kompletan tumor, i, u ovom slučaju, TURBT predstavlja konačni vid lečenja. Ipak, nekada se preporučuje dodatno lečenje (adjuvantni tretman) lekovima koji se primenjuju direktno u bešiku (intravezikalni tretman). Koji će se vid dodatnog lečenja sprovesti zavisi od individualnog rizika za napredovanje ili ponovnu pojavu bolesti kao i od sposobnosti pacijenta da toleriše potencijalne neželjene efekte povezane sa lečenjem. Kod određenih pacijenata sa tumorom visokog rizika, preporučuje se druga TURBT, pre ili posle intravezikalne terapije u cilju otkrivanja zaostale bolesti i preciznijeg određivanja stadijuma.

• Intravezikalna hemioterapija ili imunoterapija

U cilju smanjenja rizika od recidiva ili progresije, pacijentima koji su bili podvrgnuti TURBT daje se jedna intravezikalna instilacija (ubacivanje) hemioterapeutika odmah nakon operacije. U većini slučajeva koristi se Mitomicin C, ali se takođe mogu koristiti Epirubicin ili Doksorubicin.

Za pacijente sa tumorom niskog rizika za pojavu relapsa ili progresije, jednom instilacijom se završava lečenje.

Kod pacijenata sa srednjim ili visokim rizikom, iza prve instilacije treba da sledi intravezikalna hemioterapija ili intravezikalna imunoterapija bacilom Calmette Guérin (BCG). Da li će se primeniti hemioterapija ili imunoterapija zavisi od individualnog rizika. Hemioterapija se uobičajeno daje do godinu dana, a imunoterapija minimum godinu dana.

• Intravezikalna imunoterapija bacilom Calmette-Guérin (BCG)

Pacijentima sa određenim stepenom rizika preporučuje se intravezikalni tretman uz pomoć bacila Calmette-Guérin (BCG), vakcine koja se koristi protiv tuberkuloze. Mehanizam dejstva intravezikalnog BCG-a nije potpuno razjašnjen. Smatra se da BCG podstiče reakciju imunog sistema koji uništava ćelije raka. Lečenje BCG-om se zbog toga smatra imunoterapijom. Obično se primenjuje šestonedeljni tretman (indukciona terapija), praćen takozvanom terapijom održavanja u trajanju od najmanje godinu dana. Neki tretmani traju i do dve godine.

• Cistektomija

Cistektomija se preporučuje pacijentima sa stadijumom 0is iIi I koji ne reaguju na adjuvantni intravezikalni tretman.

Plan lečenja za mišićni invazivni rak mokraćne bešike (stadijum II, stadijum III)

U ovim stadijumima, tumor je zahvatio mišićni sloj mokraćne bešike ili se proširio kroz zid bešike na okolna tkiva. Lečenje ima za cilj da hiruški odstrani celu bešku kao i limfne čvorove karlice i okolnih organa. Pre operacije, primenjuje se hemioterapija, u cilju smanjenja veličine tumora, a koja deluje i na tumorske ćelije metastaza koje su suviše male da bi se detektovale, i smanjuje rizik da se ćelije tumora prošire u druge delove tela tokom operacije.

• Radikalna cistektomija

Standardni tretman mišićno invazivnog raka mokraćne bešike podrazumeva radikalnu cistektomiju. Kod muškaraca podrazumeva potpuno uklanjanje mokraćne bešike, vidljivog tkiva tumora, kao i uretru, prostatu, semene kesice, donje delove uretera i limfne čvorove karlice. Kod žena, radikalna cistektomija podrazumeva uklanjanje mokraćne bešike, vidljivog i resektabilnog tumora, cele uretre, donje delove uretera, susedne vagine, materice i limfnih čvorova karlice. Kod nekih pacijenata, ovaj postupak može biti neznatno modifikovan u cilju očuvanja određenih struktura. Da li je ovo moguće zavisi od toga koliko se tumor proširio i potrebno je pažljivo proceniti svakog pacijenta pojedinačno.

Radikalna cistektomija dovodi do gubitka funkcije bešike, a to je skladištenje mokraće. Hirurg će povezati uretere na novi izlaz kako bi se omogućilo oticanje urina (urinarna diverzija). Ovaj novi kanal moze biti ili uretra, koža trbuha ili završni deo debelog creva (rektosigmoidna diverzija). Pristup zavisi od stadijuma tumora, okolnih struktura koje mogu biti sačuvane nakon radikalne cistektomije, zdravstvenog stanja kao i odluke pacijenta. Dodatno, radikalna cistektomija može da dovede do uklanjanja određenih reproduktivnih organa. To može dovesti do seksualne disfunkcije i/ili do gubitka reproduktivne funkcije.

• Hemioterapija

Neoadjuvantna kombinovana hemioterapija se preporučuje kod pacijenata sa stadijumom bolesti T2 ili T3. Ovo znači da se kombinacija hemioterapeutika daje pre cistektomije ili radioterapije. Preporučene kombinacije su Gemcitabin i Cisplatin (skraćeno GC), ili Metotreksat, Vinblastin, Doksorubicin i Cisplatin (skraćeno MVAC). Cilj neoadjuvantne terapije je da iskoreni mikrometastaze, smanji veličinu tumora kao i rizik da se ćelije tumora prošire tokom hirurškog zahvata.

• Radioterapija

Samo radioterapija može biti preporučena pacijentima koji nisu dobrog zdravstvenog stanja kako bi bili podvrgnuti opsežnoj operaciji radikalne cistektomije. Radioterapija može biti deo kombinovanog lečenja u određenim slučajevima gde je cilj lečenja očuvanje funkcije mokraćne bešike.

• Terapija očuvanja organa

Terapija očuvanja organa odnosi se na tretman koji ima za cilj očuvanje bešike. Ovo se preporučuje pacijentima koji ne žele da budu podvrgnuti radikalnoj cistektomiji, ili onima koji nisu dobrog opšteg stanja da podnesu ovu vrstu lečenja. Ovaj tretman može biti: agresivna TURBT, TURBT u kombinaciji sa radioterapijom ili hemioterapijom, ili TURBT u kombinaciji sa radioterapijom i hemioterapijom. Ovaj poslednji pristup naziva se trimodalni kombinovani tretman i predstavlja pristup kome se daje prednost. Terapija očuvanja organa se može razmatrati kod pacijenata u ranoj fazi raka bešike, pod uslovom da ispunjavaju i niz drugih medicinskih kriterijuma. Terapija očuvanja organa zahteva doživotno praćenje, cistoskopijom i pregledom citologije urina kako bi se procenio odgovor na lečenje i otkrio recidiv. Ako se uoči uporna bolest ili bolest koja se ponavlja, preporučuje se hitna cistektomija, ako je to moguće.

Plan lečenja za uznapredovalu i metastatsku bolest (stadijum IV)

U ovoj fazi, tumor se proširio kroz zid bešike u zid karlice ili trbuha, ili čak do udaljenih organa. Kako je teško ili nemoguće ukloniti ceo tumor operacijom, primarni cilj lečenja je da se ćelije tumora tretiraju hemioterapijom koja se primenjuje intravenski i deluje sistemski.

• Hemioterapija

Standardnu kombinaciju lekova čine Cisplatin sa Gemcitabinom (skraćeno GC) ili Metotreksat, Vinblastin, Doksorubicin i Cisplatin (skraćeno MVAC). MVAC uzrokuje više toksičnih posledica od GC. Pacijenti sa ograničeno uznapredovalom bolešću (uključuje limfne čvorove i nema visceralnih metastaza u organima) i oni koji su zdravstveno sposobni, mogu dobiti visoku dozu MVAC-a u kombinaciji sa granulocitno-stimulišućem faktorom rasta (G-CSF), faktorom rasta koji može da poveća toleranciju hemioterapije. Približno polovina pacijenata ne može da podnese Cisplatin zbog lošeg opšteg stanja, slabe bubrežne funkcije i/ili pridruženih oboljenja. Ovi pacijenti leče se Karboplatinom i Gemcitabinom (skraćeno CarboGem), Metotreksatom, Karboplatinom i Vinblastinom (skraćeno M-CAVI), Taksanom ili samo Gemcitabinom. CarboGem je referentni protokol u ovom slučaju. M-CAVI uzrokuje nešto više toksičnih efekata od CarboGem-a. Lekar procenjuje podnošljivost posle svakog ciklusa hemioterapije a procena odgovora na primenjenu terapiju vrši se nakon dva do tri ciklusa hemioterapije istim radiološkim metodama koje se koriste za otkrivanje tumora.

• Hirurgija i radioterapija nakon sistemske hemioterapije

Sistemska hemioterapija praćena cistektomijom ili limfadenektomijom ili radioterapijom može se razmatrati za odabrane pacijente sa lokalno uznapredovalom bolešću.

• Radioterapija

Radioterapija može biti korisna za ublažavanje bolova ili krvarenja.

Lečenje relapsa bolesti

Kada se bolest ponovo javi i nakon lečenja hemioterapijom na bazi platine, za metastatsku bolest preporučuje se Vinflunin uz najbolju moguću negu. Vinflunin se preporučuje kao hemioterapija druge linije kada bolest napreduje u kraćem vremenskom intervalu od 12 meseci nakon prve hemioterapije. U ovom slučaju, može se preporučiti i hemioterapija na bazi taksana ili učešće u kliničkim studijama. Ako do napredovanja bolesti dođe nakon 12 meseci od prvog tretmana, može se ponoviti hemioterapija na bazi platine.

Lečenje komplikacija uznapredovale bolesti

• Blokada protoka urina

Rak mokraćne bešike može blokirati protok urina i izazvati nakupljanje urina u bubregu. To moze prouzrokovati bol i poremećaj funkcije bubrega. Ako cistektomija nije moguća jer je bolest uznapredovala ili pacijent nije u kondiciji da se podvrgne ovoj proceduri, možda će biti neophodno preusmeravanje urina van bešike. Ovo se moze izvršiti hiruškim povezivanjem bubrega ili uretera sa kožom trbuha. Ta intervencija se zove nefrostomija ili ureterostomija. Urin se sakuplja u plastičnu kesu koja je pričvršćena za kožu pacijenta.

NEŽELJENI EFEKTI TERAPIJE

Neželjeni efekti operacije

Pojedini rizici često su povezani za bilo koju hirušku intervenciju koja se izvodi pod opštom anestezijom. Ovakve komplikacije su retke i uključuju duboku vensku trombozu, problem sa srcem i disanjem, krvarenje, infekciju, ili reakcije na anesteziju. Neželjeni događaji u velikoj meri mogu biti sprečeni temeljnom lekarskom procenom zdravstvenog stanja pacijenta pre intervencije.

Bešika se nalazi u karlici zajedno sa lokalnim limfnim čvorovima, crevima, glavnim krvnim sudovima, i ženskim reproduktivnim organima. U zavisnosti od stepena hiruških resekcija koje su potrebne da bi se dobili najbolji rezultati, neke od ovih struktura mogu biti oštećene. Precizno preoperativno određivanje stadijuma i radiološka snimanja pomoći će da se ovakav rizik minimalizuje. Uklanjanjem limfnih čvorova u karlici ili abdomenu, limfni sistem može biti oštećen ili blokiran, što može dovesti do limfedema, stanja u kome se limfna tečnost sakuplja u nogama i dovodi do njihovog oticanja. Ovo se može javiti ubrzo nakon intervencije, ali i kasnije.

Gubitak funkcije bešike nakon cistektomije – Posledica cistektomije je gubitak funkcije bešike. Postoji nekoliko hiruških zahvata za preusmeravanje ili sakupljanje urina, kako unutar, tako i van tela. Najbolji izbor treba pažljivo proceniti u zavisnosti od stadijuma tumora, primenjenog hiruškog lečenja, stanja pacijenta i njegove želje.

• Ortotopska neobešika. Konstruiše se novi organ mokraćne bešike (neobešika): tkivo creva se koristi za formiranje vrećice koja je postavljena između uretera i uretre. Ortotopska znači da je nova bešika postavljena na isto mesto kao i urođena. Urin će se skupljati u ovoj vrećici i izbacivati kroz mokraćnu cev.
• Abdominalna diverzija. Hirurg spaja uretere do veštačkog otvora na zidu trbuha, koji se zove stoma. Ova veza može biti direktna ili hirurg moze da koristi tkivo tankog creva da preusmeri urin do stome. Urin se skladišti u malu plastičnu kesu koja je pričvršćena za kožu. Hirurg takođe može formirati vrećicu na unutrašnjoj strani trbuha i stomu koja ne dozvoljava spontano izlučivanje urina van tela: u ovom slučaju vrećica se može prazniti spolja uz pomoć katetera. Ovo se zove kontinentna urinarna diverzija.
• Rektosigmoidna diverzija. Hirurg povezuje uretere sa završnim delom debelog creva, koji se zove rektosigma. Rektosigma obično zadržava stolicu i imaće istu funkciju za urin. Hirurg može plasirati deo creva između uretera i rektosigme. Priroda i učestalost neželjenih efekata ovih diverzionih procedura zavisiće od vrste procedure. Najčešći problemi su suženje mokraćnog kanala kod stome i infekcija bubrega.

Seksualna disfunkcija i/ili gubitak reproduktivne funkcije – Radikalna cistektomija kod muškaraca podrazumeva resekciju uretre, semenih vezikula i prostate. Kod žena podrazumeva resekciju materice i dela vagine. Gubitak ovih reproduktivnih organa moze dovesti do seksualne disfunkcije, nemogućnosti oplodnje, a kod žena nemogućnost rađanja. Lekar će takve pacijente usmeravati specijalizovanim osobama za podršku.

Radioterapija –  Neželjeni efekti radioterapije mogu se javiti u organima koji su direktno tretirani, kao i u zdravim organima koji se nalaze blizu bešike i nisu zaštićeni od X-zraka. Za rak mokraćne bešike, moderne tehnike zračenja su veoma bezbedne i ozbiljnije komplikacije se javljaju kod manje od 5% pacijenata. Efekti na urinarni sistem uključuju bol prilikom mokrenja, hitnu potrebu za mokrenjem, krv u urinu, blokadu urinarnog toka, i ulceraciju sluzokože bešike. Efekti zračenja na donje partije creva uključuju nelagodnost, proliv, sluzavu ili krvavu stolicu, i retko, perforaciju creva. Kod žena, suženje vagine može biti zakasneli efekat radioterapije u regiji karlice. Onkolog će predložiti strategiju za maksimalno sprečavanje i olakšanje ovih reakcija.

Terapija intravezikalnim ukapavanjem – Glavni neželjeni efekat intravezikalne BCG instilacije je upala mokraćne bešike ili cistitis. Najozbiljniji neželjeni efekat je sistemska infekcija, koja može nastati prolaskom bacila kroz zid bešike u krv. Iz tog razloga, ova terapija se ne preporučuje pacijentima sa oslabljenim imunim sistemom. Generalno, neželjeni efekti intravezikalne BCG terapije se mogu kontrolisati.

Intravezikalna instilacija hemioterapije lekom kao što je Mitomicin C može imati nekoliko neželjenih efekata, kao što su cistitis, alergijske i kožne reakcije.

Hemioterapija – Neželjeni efekti hemioterapije su česti ali se danas mogu dobro kontrolisati uz adekvatne mere podrške. Neželjeni efekti zavise od primenjenih lekova, doze i faktora koji su specifični za svakog pojedinačnog pacijenta. Ako je pacijent imao druge zdravstvene probleme u prošlosti, potrebno je preduzeti neke mere predostrožnosti i/ili izmeniti način lečenja. Neželjeni efekti su mnogo ozbiljniji kada se hemioterapija primenjuje sistemski (obično kroz venu), nego kada se daje lokalno, direktno u mokraćnu bešiku. Priroda, učestalost i ozbiljnost neželjenih efekata razlikuju se u zavisnosti od korišćenih kombinacija.

Najčešći neželjeni efekti su:

• gubitak ili proređenost kose;
• smanjen broj krvnih zrnaca, što može dovesti do anemije, krvarenja i nastanka modrica, i infekcija;
• malaksalost;
• osećaj mučnine.

Drugi neželjeni efekti koji se mogu javiti sa jednim ili više hemioterapeutika za rak mokraćne bešike uključuju:

• ranice u ustima i ulceracije;
• promene ukusa;
• proliv;
• osećaj peska u očima i suzenje;
• osetljivost na dnevno svetlo;
• oštećenje bubrega;
• gubitak sluha;
• oštećenje ploda u materici pacijentkinje obolele od raka koja prima hemioterapiju;
• gubitak plodnosti;
• prekid ciklusa kod žena (amenoreja), koji može biti privremen.

Povremeni neželjeni efekti uključuju:

• promene u funkciji jetre;
• oštećenje srčanog mišića;
• trnjenje ili peckanje u prstima ruku i nogu (periferna neuropatija);
• zatvor;
• zamućen vid;
• osip ili crvenilo kože;
• kašalj ili kratak dah;
• promene na jetri;
• promene u boji kože i/ili noktima;
• alergijsku reakciju;
• upalu na mestu uboda i mesta infuzije;
• groznicu i jezu.

Retki neželjeni efekti su:

• depresija;
• suve oči;
• glavobolja;
• ubrzan rad srca;
• vrtoglavica;
• povišen krvni pritisak.

Na kraju, treba napomenuti da neki hemioterapijski lekovi mogu negativno uticati na majčino mleko i ostaviti štetne posledice na bebu koja sisa.

PRAĆENJE

Nije neuobičajeno da oboleli od raka osete simptome vezane za primenu terapije i po završetku lečenja.

• Neretko se mogu javiti anksioznost, problemi sa spavanjem, depresija, a može biti potrebna i psihološka podrška
• Tokom i posle tretmana, ishrana može biti poremećena zbog gubitka apetita, mučnine i opšte malaksalosti
• Otežana koncentracija i problemi sa memorijom su česti neželjeni efekti sistemske hemioterapije

Praćenje pacijenta uz pomoć lekara

Nakon završetka lečenja, lekar će predložiti program praćenja pacijenta u cilju:

• otkrivanja i sprečavanja neželjenih efekata lečenja
• što ranijeg otkrivanja mogućeg recidiva bolesti i primene adekvatnog lečenja
• pružanja medicinskih informacija, psihološke podrške i upućivanje pacijenta na specijalizovanu podršku kako bi se obezbedio povratak normalnom svakodnevnom životu

Protokol praćenja pacijenta uključuje redovne posete lekaru i odgovarajuća ispitivanja. Protokol zavisi od stepena i stadijuma tumora bešike koji je lečen, i od vrste tretmana. Generalno, redovne posete mogu uključivati kombinaciju sledećih ispitivanja:

• Istoriju opšteg stanja pacijenta i simptoma vezanih za rak mokraćne bešike od poslednje posete lekaru
• cistoskopiju za otkrivanje recidiva i biopsiju novih promena
• snimanje gornjeg urinarnog sistema
• urinarnu citologiju: laboratorijsko ispitivanje urina na postojanje rasutih tumorskih ćelija i potencijalno tumor mokraćne bešike
• laboratorijska ispitivanja: analiza krvi i funkcije bubrega
• ponovljena radiološka ispitivanja u slučaju da su prvobitna ispitivanja pokazala patološki nalaz

Ne postoje opšte-prihvaćeni protokoli za praćenje pacijenata.

Kod nemišićno invazivnog raka bešike: regularna cistoskopija i urinarna citologija na svakih 3–6 meseci tokom prve dve godine, na osnovu rizika od recidiva, i svakih 6–12 meseci nakon toga. Nakon tretmana mišićno invazivnog raka mokraćne bešike radikalnom cistektomijom: urinarna citologija, testovi funkcije jetre i bubrega na svakih 3-6 meseci tokom dve godine, a zatim u zavisnosti od kliničke slike. Snimanje grudnog koša, gornjeg urinarnog trakta, abdomena i karlice potrebno je vršiti na 3–6 meseci tokom dve godine zbog rizika, a zatim u zavisnosti od kliničke slike.

Za pacijente sa mišićno invazivnim rakom bešike kod kojih je primenjena strategija očuvanja organa, potrebno je proceniti odgovor na lečenje nakon primene hemio-radio terapije. Nakon toga, preporučuje se isti režim praćenja kao za pacijente sa radikalnom cistektomijom. Obavezno, na svakih 3-6 meseci tokom dve godine potrebno je raditi cistoskopiju sa biopsijom i citologiju urina. Tokom praćenja pacijenta, treba obavljati monitoring i dugoročnih posledica lečenja kao i potencijalnu pojavu sekundarnih tumora.

Povratak normalnom načinu života

Povratak normalnom životu može biti težak uz činjenicu da se tumor može vratiti. Savetuje se eliminacija svih poznatih faktora rizika za rak mokraćne bešike. Posete lekaru tokom praćenja pacijenta pružaju pacijentu priliku da dobije medicinske informacije, psihološku podršku i upućivanje na specijalizovano pružanje podrške. Dodatni stručni psihološki saveti mogu biti korisni, a neki pacijenti podršku mogu pronaći u grupama pacijenata ili medijima specijalizovanim za pacijente. Dijetetičari mogu pružiti savete vezane za adekvatnu ishranu. Socijalni radnici mogu pomoći u pronalaženju sredstava za uspešnu rehabilitaciju.

RECIDIV – Ponovna pojava raka naziva se recidiv. Odluka o lečenju zavisiće od obima recidiva, i treba je pažljivo razmotriti za svakog pojedinačnog pacijenta. Kod pacijenata lečenih terapijom očuvanja organa, rezidualni tumor se može detektovati u 20% slučajeva tokom ponovne provere proširenosti bolesti. Kod 20-30% pacijenata koji su inicijalno odgovorili na terapiju razviće se novo ili recidivantno oboljenje u sačuvanoj bešici. Do 70% pacijenata nema tumor nakon prve cistoskopske kontrole. Četvrtina njih razvije nove tumore u nekom kasnijem trenutku, što zahteva dodatno lečenje (cistektomiju kada je to moguće).

Kod pacijenata sa metastatskim oboljenjem i progresijom bolesti nakon završetka prve linije terapije na bazi platine, preporučuje se druga linija hemioterapije sa Vinfluninom.

izvor: ESMO

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Rak mokraćne bešike appeared first on Svet Medicine.

Rizici od sunčanja danas

Godinama dolazi do promena na ozonskom omotaču a štetnost UV zraka je veća nego pre 30 godina. Posebno se ne preporučuje sunčanje u periodu od 10 do 16 časova. Izlaganje prekomerno suncu nije dobro, pogotovu nije poželjno da izgorite. Koža je najveći organ u telu koji pamti svaku povredu, svaku traumu. A opekotina je ogromna trauma koja može da posle 10 ili 20 godina dovede do rizika od stvaranja kancera kože.

Od zaštitnih faktora treba birati preparate za lokalnu primenu sa sposobnošću apsorpcije UV zraka. Svakako se savetuje da se na izloženim delovima tela kao što su glava, poglavina, ekstremiteti, šake koriste kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Makar od 50. A za one delove tela koji nisu toliko izloženi ili su prekriveni odećom može se slobodno aplikovati i neki manji zaštitni faktor. Ukoliko se duže vreme provodi na suncu po nekoliko puta treba nanositi kremu sa zaštitnim faktorom.

Koliko je rizično povrediti mladež, kakve promene su opasne, da li treba uklanjati mladeže?

Sami mladeži po sebi nose određeni rizik. Osobe koje imaju po telu mnogo mladeža su u višestruko većem riziku da dobiju melanom u odnosu na druge ljude. Mladeži posebno oni koji se nalaze na poglavini, koje mi ne vidimo a stalno su izloženi suncu su u ruziku da pređu u nešto maligno. Melanom, najagresivniji kancer kože, u 30% slučajeva nastaje na već postojećem mladežu. I to nije malo. U 70% slučajeva melanom nastaje na zdravoj koži. A sunčevo zračenje, pogotovu solarijumi, imaju uticaj na nastanak melanoma.

Solarijum – da li ga zaista treba izbegavati?

Naravno. Solarijum apsolutno treba izbegavati. U svetu postoje ograničenja gde je maloletnim licima zabranjeno korišćenje solarijuma. U nekim zemljama upotreba solarijama je potpuno zabranjena. Postoje studije koje pokazuju da prekomerno, dugogodišnje izlaganje UV zracima može dovesti ne samo do melanoma već i do drugih kancera kože. Apsolutno izbegavazi solarijum – dokazano je štetan.

O prognozi i toku bolesti melanoma

Na prognozu i tok bolesti ne utiče način kako je melanom nastao, već su mnogo bitniji neki drugi faktori. Sama prognoza bolesti zavisi od stadijuma bolesti. Posebno od toga kakav je melanom – da li je tanak ili debeo, da li ima ili nema ulceraciju, da li se proširio na limfne žlezde. Ono što treba da nas upozori da bi trebalo da odemo kod lekara je kada se naglo promeni oblik mladeža, kada ivice mladeža postaju nejasne prema zdravoj koži. Takođe kada u sklopu jednog mladeža imamo polja hiperpigmentacije ili depigmentacije. Svaki mladež iznad iznad 6-7 milimetara zavređuje određenu kliničku pažnju. Ako mladež prokrvari, ako vlaži, ako su pored njega uvećani limfni čvorovi trebalo bi otići kod lekara specijaliste.

Da li je svaka povreda mladeža znak za paniku i hitan odlazak lekaru?

Treba otići kod lekara ali nema mesta panici. Sama povreda neće dovesti do toga da dođe do neke maligne transformacije. Ljudi se uglavnom uspaniče i pomisle da će dobiti kancer. Ako povredite mladež trebalo bi da se javite lekaru da se taj mladež hirurški u lokalnoj anesteziji ukloni. Naravno taj mladež se svakako šalje na patohistološku analizu da bi znali da li je on zloćudan ili dobroćudan. Ali sama povreda nije faktor rizika, međutim ukoliko neki mladež često povređujemo, trebalo bi ga hirurški odstraniti.

Rast melanoma

Melanom se prvo širi površinski ali onda u jednom trenutku kreće da raste vertikalno. Dakle u dubinu. E to ne valja. I što se duže čeka mogućnost za metastaziranje je mnogo veća.

Da li je melanom izlečiv?
Ako se pacijent javi na vreme, ako je melanom tanak i ako nije probio bazalnu membranu, može se jednom običnom hirurškom intervencijom nekome spasiti život. Dakle ako ga uhvatimo na vreme pacijent je posle jedne intervencije izlečen. Ali ako se pacijent nije javio na vreme, ako je u pitanju bolest koja je uznapredovala, prognoza je lošija a preživljavanje je manje. Srećom u poslednjih nekoliko godina uvedene su mnoge savremene terapije u lečenju melanoma.

The post Melanom (zloćudni tumor kože) appeared first on Svet Medicine.

Anaplastični karcinom štitaste žlezde (anaplastični tiroidni karcinom) je retka, agresivna forma tiroidnog karcinoma. Procenjuje se da se godišnje javi preko 50.000 novih slučajeva tiroidnog karcinoma, a da godišnje od iste bolesti umire preko 2.000 osoba u SAD. Anaplastični karcinom čini 1-2% svih karcinoma štitaste žlezde.

Oba leka, i Tafinlar i Mekinist, su odobreni za upotrebu, pojedinačno ili u kombinaciji, u terapiji BRAF V600 mutacijom pozitivnih metastatskih melanoma. Dodatno, Tafinlar i Mekinist su odobreni za korišćenje, u kombinaciji, u terapiji BRAF V600E mutacija-pozitivnog, metastatskog karcinoma pluća (non-small cell).

Efikasnost Tafinlar i Mekinist leka u tretmanu anaplastičnog karcinoma štitaste žlezde je pokazana kroz kliničku studiju bolesnika sa retkom formom karcinoma sa BRAF V600E mutacijom, a praćen je procenat bolesnika sa kompletnom ili delimičnom redukcijom u veličini tumora.

Neželjeni efekti ova dva leka uključuju pireksiju, glavobolju, artralgiju, zamor, mučninu, povraćanje, dijareju, mijalgiju, dispneju. Ozbiljni neželjeni efekti uključuju razvoj novog karcinoma, ozbiljno krvarenje, srčane probleme, febrilnost, visok šećer, anemija. Oba leka mogu da oštete fetus, te ženama treba predstaviti potencijalne rizike po fetus.

Oba leka su proizvod farmaceutske kuće Novartis Pharmaceuticals Corporation.

izvor: www.fda.gov

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Tafinlar (dabrafenib) i Mekinist (trametinib) – terapija karcinoma štitaste žlezde appeared first on Svet Medicine.

(vrh evropske liste), nastalog posle bombardovanja osiromašenim uranijumom srpskog etničkog prostora (BiH 1994-1995. i Srbije i Crne Gore 1999.). Prema iskustvenim i naučnim kriterijumima očekuje se da će brojevi obolelih i umrlih od uranijumom indukovanih tumora na našim prostorima biti najveći 20-30 godina nakon ozračenja, dakle 2020-2030. (BiH, Dalmacija 2015-2025.; današnja Srbija, KiM, Crna Gora 2020-2030.)*. Taj trend, od 1994/5 i 1999. godine, do danas obeležen je inherentnim i specifičnim karakteristikama uranijumskog epidemijskog ekvivalenta kome smo svi izloženi, a koji preti da se najviši stepen reda u razmeni materija i energije u prirodi pretvori u najviši stepen nereda sa štetnim posledicama po živi svet i buduće srpske generacije.

Prvi neuobičajeni skokovi učestalosti malignih hematoloških oboljenja (MHO: AL i HGL leukemije i NHL limfomi) zabeleženi su 2000-2001. godine u Sarajevsko-romanijskoj regiji (1). Slični skokovi učestalosti oboljevanja i umiranja od istih bolesti, u periodu od 1999-2007/2009., u užoj Srbiji i Vojvodini zabeleženi su 2006-2007. godine (2) (3). Ovi jasni i statistički značajni porasti sekundarnih postradijacionih leukemija posle latentnog perioda** od 6-10 godina, nedvosmileno govore o direktnoj uzročno-posledičnoj povezanosti OU i pojave tumora. Predviđanja za “plato” obolelih i umrlih u srpskim zemljama od OU indukovanih tumora za 2020-2030. godinu, koja se za sada pokazuju ispravnim, – sublimirana na osnovu dosada objavljenih naučnih radova u svetu*** i verodostojnih naučnih izveštaja srpskih lekara sa medicinskog fakulteta iz Srpskog Sarajeva (2001.) i najvećih autoriteta srpske naučne zajednice za ovu temu, stručnjaka Instituta “Vinča”, VMA, Instituta za javno zdravlje Batut, Instituta za onkologiju, neurohirurgiju i Centra za nuklearnu medicinu i PET KCS – prvi put su izneta pred srpsku i svetsku javnost u studiji Zločin u ratu – genocid u miru (Jovanović V., Petković S., Čikarić S., 2012.).

Podloga svih naučno kredibilnih radova srpskih i svetskih naučnika o zdravstvenim efektima radijacije jeste ogromna stručna bibliografija čija se baza sa više od 3.5 miliona dostupnih bibliografskih referenci nalazi u Međunarodnom nuklearnom informacionom sistemu Međunarodne agencije za atomsku energiju (INIS-IAEA). Sva ta ogromna literatura do detalja razlaže fizičke osnove zračenja; razmatra sve aspekte njegove dozvoljene mirnodopske primene; etička i moralna ograničenja upotrebe nuklearne energije i posebnih vrsta zračenja u vojne svrhe; predlaže mere zaštite od zračenja zbog njegove dokazane kancerogenosti; novim tehnologijama preispituje dosadašnja saznanja o sve četiri faze procesa kancerogeneze (posebno treće – hemotoksične faze (zračenjem indukovane nekontrolisane hemijske reakcije na biohemijskom, subćelijskomom nivou) – kojoj sledi poslednja, četvrta faza – maligna alteracija.

Imajući ovo poslednje u vidu može se reći da su leksičko-semantička iživljavanja NATO lobista da osiromašeni uranijum nije kancerogen, ali jeste hemotoksičan, licemerje najniže vrste – koje predstavlja najteže krivično delo.

Anticipacija struke zasnovana na teorijskim i realnim iskustvima sa mirnodopskom primenom zračenja ali i poznatim nuklearnim akcidentima (Ostrvo 3 milje u SAD, Moskva, Vinča 1958., Černobil 1986.), kao i njenom vojnom primenom (Hirošima, Nagasaki, Zalivski ratovi, Balkan) – na osnovu čega su napisani tomovi knjiga, periodičnih publikacija, deklaracija, uputstava i edukativnih planova i programa Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA-UN) i Instituta za nuklearne nauke Vinča (VINČA) – danas je ugrađena u obimnu zakonsku regulativu svih zemalja članica UN koja se odnosi na rukovanje, proizvodnju i primenu jonizujućeg zračenja, kao i na mere prevencije najteže posledice radijacije – kancerogeneze. Maksima naučno kredibilnog stohastičkog pristupa da – “svaka doza radioaktivnog zračenja nosi genotoksični i kancerogeni potencijal”- kritički najstrožim naučnim pristupom sublimirana je u publikacijama IAEA-UN, a na osnovu rezultata sveobuhvatnih i multidisciplinarnih istraživačkih studija iz oblasti nuklearne fizike, radiobiologije i nuklearne medicine u najkompetentnijim svetskim naučnim institucijama.

Svrha tako ozbiljnog pristupa nauke i politike temi radioaktivnog raspada jeste što tačnije utvrđivanje bezbednosnih granica mirnodopske i vojne primene nuklearne enrgije unutar kojih ne bi postojala potreba naše civilizacije za etičkim i moralnim preispitivanjima namera savremene nauke.

Razlog te ozbiljnosti je kontekst na kome je zasnovana naučno dokazana, neupitna i nedvosmislena činjenica da je alfa zračenje transuranskih izotopa prirodnog uranijuma (234-U, 235-U i 238-DU/osiromašeni uranijum, OU) i njihovih “ćerki” (aktinida) – zbog svoje fizičko-hemijske reaktivnosti i radiobioloških interakcijskih predodređenosti najopasnije od svih ostalih vrsta jonizujućeg zračenja.

Procesom obogaćivanja prirodnog uranijuma dobija se podobna forma nuklearnog goriva koje omogućava našoj civilizaciji neslućene tehnološke mogućnosti. Osiromašeni uranijum, kao nuklearni otpad tog procesa, istovremeno predstavlja najteži izazov naše civilizacije.

Ovim kratkim pregledom dokazano je da je strah od osiromašenog uranijuma opravdan, jer on jeste i hemotoksičan i kancerogeni agens. U sledećem nastavku biće reči o izazovima problema skladištenja osiromašenog uranijuma koji su se u glavama tvoraca Milosrdnog anđela izrodili u monstruoznu ideju o ”konverziji nuklearnog materijala u ekološki benigniju formu”.

Reference:
1. Jovović J.,Veljkov N.,Ćeklić L.,Trninić B., Maligna hematološka oboljenja Sarajesko-romanijske rgije u posleratnom periodu (1996-2000.) – korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom kao mogući uzročnik; Ratne i poratne posljedice, Zbornik radova 3. Kongresa ratne medicine sa međunarodnim učešćem, Banja Luka 2001.
2. Miljuš D., Vukićević A., Živković S., Cancer incidence and mortality in centtral Serbia(1999-2007), Belgrade: Cancer Registry of Serbia, Institut of public Health of Serbia “Dr Milan Jovanović-Batut”, 2010.
3. Mihajlović J, Pechlivanoglou P, Cancer incidence and mortality in Serbia 1999-2009., BMC Cancer 2013, AV Groningen, The Netherlands.

* U drugom nastavku ovog teksta biće pokazano da su u SAD taj period u odnosu na
akcident koji su imali sa skladištem osiromašenog uranijuma i praćenjem
posledica po zdravlje lokalnog stanovništva produžili do 2039. godine.
** Latentni period je vreme pojavljivanja prvih kliničkih tumorskih simptoma
nakon ozračivanja; za alfa zračenje latentno vreme iznosi 6-10 godina.
*** O najvažnijim naučnim radovima u svetu na temu uzročno-posledične veze OU-
tumori u drugom nastavku ovog teksta.

Autor:

Dr Milan Lekić
KCS, Centar za nuklearnu medicinu i PET

tekst preuzet uz odobrenje iz časopisa Rak, broj 107.

The post OSIROMAŠENI URANIJUM I SRBI: EKSPERIMENT KOJI TRAJE appeared first on Svet Medicine.

Potrebno je skrenuti pažnju javnosti na štetnost nekontrolisanog izlaganja UV zračenju i korišćenju solarijuma.

Predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije Željko Mijušković rekao je da u Evropi svake godine oko 3,5 miliona ljudi oboli od raka kože, a da prema istraživanju koje je radio Euromelanom, od ispitanih 13.500 građana njih 14 odsto koristi zaštitu od sunca tokom cele godine.

“Mi želimo da ljudi vide svoju kožu kao najdragoceniju garderobu, zato im skrećemo pažnju da je potrebno štititi kožu od UV zračenja cele godine i preporučujemo nošenje zaštitne odeće, naočara, šešira i korišćenje krema”, istakao je Mijušković.

Zamenik predsednika Udruženja dermatovenerologa Srbije Dušan Škiljević rekao je da korišćenje solarijuma znatno povećava rizik od pojave melanoma i da je zabrinjavajuće to što ga srednjoškolci sve više koriste.

“Od 550 ispitanih srednjoškolaca u Beogradu, skoro 40 odsto njih je već koristilo solarijum, a oko 38 odsto namerava i dalje da se izlaže tom zračenju”, istakao je Škiljević.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije Vicko Ferenc rekao je da se krajem godine očekuje usvajanje zakona koji će omogućiti bržu registraciju lekova i brže odobravanje kliničkih ispitivanja u oblasti melanoma. “Kasnije će se raditi i na usvajanju podzakonskih akata kojima bi se zabranilo korišćenje solarijuma osobama mlađim od 18 godina”, najavio je Ferenc.

Kampanju organizuju Udruženje dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Intersekcijskim odborom za melanom Srpskog lekarskog društva pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja u Srbiji.

The post Srbija – Besplatni pregledi kože 8.maja appeared first on Svet Medicine.

Na konfеrеnciji za mеdijе koja jе ovim povodom održana u Klinici za ginеkologiju i akušеrstvo Kliničkog cеntra Srbijе istaknuto jе da jе omogućavanjе dostupnosti HPV vakcinе jеdan od javno zdravstvеnih prioritеta, imajući u vidu da rak grlića matеricе i ostala oboljеnja izazazvanih HPV prеdstavljaju ozbiljan javno-zdravstvеni problеm u Rеpublici Srbiji. Prеma podacima Rеgistra za rak Instituta za javno zdravljе Srbijе, svakе godinе sе u prosеku rеgistruju 1244 novoobolеlе žеnе od raka grlića matеricе. Svakе godinе oko 500 žеna izgubi život kao poslеdica ovog tеškog oboljеnja, za kojе sa sigurnošću znamo da pripada grupi najprеvеntabilnijih. Na osnovu procеna Mеđunarodnе agеncijе za istraživanjе raka (IARC) i Evropskе mrеžе rеgistara za rak (ENCR), naša zеmlja sе po umiranju od ovе vrstе karcinoma kod žеna nalazi na drugom mеstu u Evropi, a na čеtvrtom po broju novoobolеlih svakе godinе.

Ministar zdravlja u Vladi Rеpublikе Srbijе, ass. dr Zlatibor Lončar, istakao jе da sе Ministarstvo zdravlja prеpoznajući vеliko optеrеćеnjе društva u Srbiji ovim oboljеnjеm, a u saradnji sa Institutom za javno zdravljе i uz podršku NVO Roditеlj, odlučilo da pokrеnе ovaj pilot projеkat unaprеđеnja prеvеncijе oboljеnja izazvanih HPV.

“Naš plan jе da za počеtak u navеdеnim okruzima omogućimo svim zaintеrеsovanim roditеljima da bеsplatno i na dobrovoljnoj bazi vakcinišu svoju dеcu i na vrеmе značajno umanjе rizik od razvoja ovih ozbiljnih oboljеnja. Ovaj vid vakcinacijе uvеliko sе primеnjujе u vеćini zеmalja Evropskе unijе, uključujući i nama susеdnе Makеdoniju, Bugarsku, Hrvatsku i Mađarsku, gdе dajе odličnе rеzultatе. Za sprovođеnjе projеkta obеzbеđеno jе putеm donacijе 2.000 doza HPV vakcinе, i na osnovu uspеšnosti imunizacijе u ovim okruzima Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravljе ćе ovе godinе učiniti svе nеophodnе korakе u cilju daljеg unaprеđеnja HPV prеvеncijе i punе dostupnosti imunizacijе“, zaključio jе ministar Lončar.

Dirеktor Instituta za javno zdravljе Srbijе „Milan Jovanović Batut“, doc. dr Dragan Ilić, istakao jе da ćе pilot projеkat omogućiti dostupnost HPV vakcinе svim zaintеrеsovanim građanima u čеtiri okruga kojе ćе projеkat obuhvatiti. „Ovim projеktom HPV vakcina ćе biti omogućеna u okruzima u kojima jе zabеlеžеna visoka stopa oboljеvanja od bolеsti izazvanih HPV infеkcijom – Braničеvski, Sеvеrnobanatski, Šumadijski i čеtiri opštinе u Bеogradskom okrugu. Projеkat ćе obuhvatiti i еdukaciju putеm javnih tribina o značaju primarnе prеvеncijе, u školama ili u organizaciji lokalnih samouprava, putеm kojih ćе roditеlji biti u prilici da dobiju svе informacijе o HPV oboljеnjima i procеsu HPV imunizacijе svojе dеcе“, zaključio jе Ilić.

Dirеktor Klinikе za ginеkologiju i akušеrstvo KCS, prof. dr Alеksandar Stеfanović, istakao jе da jе HPV imunizacija nеophodna u zеmljama poput Srbijе gdе jе učеstalost HPV infеkcijе visoka, a obuhvat prеvеntivnim prеglеdima nizak. „Kasno otkrivanjе karcinoma grlića matеricе nеizbеžno dovodi do dugotrajnog i komplikovanog lеčеnja sa krajnjе nеizvеsnim ishodom. Stoga jе vakcina najbolji mеtod prеvеncijе HPV infеkcijе, gdе su prеvеntivni prеglеdi i imunizacija komplеmеntarno najеfikasniji način za uspеšnu borvu protiv poslеdičnih oboljеnja“, rеkao jе Stеfanović.

Dragana Soćanin, prеdsеdnica udružеnja Roditеlj, posеbno jе naglasila nеophodnost unaprеđеnja javnе svеsti o mogućnosti i značaju prеvеncijе karcinoma grlića matеricе. „Podizanjе svеsti građana, žеna i posеbno roditеlja o značaju i mogućnostima prеvеncijе ovе bolеsti, jеstе ključno za uspеšnost imunizacijе. Na tomе smo ovе godinе zaista dosta uradili, ali sada moramo, svi zajеdno, još višе, još jačе i bеz prеstanka da radimo. U intеrеsu svih žеna Srbijе, u intеrеsu našе dеcе,“ zaključila jе Soćanin.

Na kraju konfеrеncijе za mеdijе, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravljе Srbijе pozvali su roditеljе iz navеdеnih okruga da sе informišu o HPV imunizaciji kod izabranih pеdijatara i iskoristе mogućnost bеsplatnе vakcinacijе u cilju zaštitе svojе dеcе od ovih opakih bolеsti.

izvor: zvanična internet prezentacija Ministarstva zdravlja Srbije

The post HPV imunizacija u čеtiri rеgiona Srbijе appeared first on Svet Medicine.

Rak jajnika ima najvišu stopu smrtnosti od svih ginekoloških karcinoma i na sedmom je mestu po smrtnosti od svih kancera koji pogađaju žene. Na godišnjem nivou, rak jajnika se dijagnostikuje kod gotovo 250.000 žena na svetu, a čak 140.000 njih izgubi bitku sa ovom bolešću. U svetu od ove bolesti na svaka tri minuta umre po jedna žena.

Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS dr Aleksandar Stefanović izjavio je da su sve žene pod rizikom od dobijanja raka jajnika, a da jedino podizanje svesti o nespecifičnim simptomima ove bolesti, njihovo uočavanje i odlazak na lekarski pregled, omogućavaju ranu dijagnozu i smanjuju stopu smrtnosti, pri čemu je uloga hirurgije primarna.

“Nažalost, bolest se često dijagnostikuje u kasnoj fazi, a mnoge žene pogrešno misle da kancer jajnika može da se otkrije pomoću PAPA testa”, izjavio je dr Stefanović.

Govoreći o epidemiološkim podacima prim. mr sc dr Suzana Vasović iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije istakla je da u Srbiji godišnje oboli više od 800 žena, a bitku sa bolešću svake godine izgubi 450 žena.

Posebnu pažnju na tribini izazvalo je pitanje nasledne predispozicije za rak jajnika. Prema rečima dr sc. med Mirjane Branković-Magić iz Odeljenja za eksperimentalnu onkologiju IORS-a, ova bolest je nasledna u oko 10-15% slučajeva. “Postoje odgovarajuća testiranja promena u strukturi BRCA1 i BRCA2 gena kojima se prisustvo nasledne bolesti potvrđuje. Samo prisustvo izmenjenih gena ne znači da će osoba svakako oboleti već da je pod povišenim rizikom od obolevanja”, rekla je dr Branković-Magić.

Prim. dr Đerđi Šarić, predsednica Nacionalne asocijacije udruženja onkoloških bolesnika istakla je da su psihološka podrška, razumevanje i uspostavljanje partnerskog odnosa između pacijentkinje i doktora preduslovi dobrog lečenja.

Svaka tri minuta od raka jajnika umre po jedna žena

REDOVAN PREGLED → NAJBOLJA PREVENCIJA

izvor: PR služba organizatora

The post 8. maj – Svetski dan borbe protiv raka jajnika appeared first on Svet Medicine.

Osobe kod kojih se postavi dijagnoza GBM prosečno ne žive duže od 15 meseci, čak i posle agresivnih hirurških procedura, radio- i hemioterapije. ALI, nisu svi GBM karcinomi isti, a Kuova studija donosi novu metodu kod podtipova GBM u zavisnosti od eksprimiranih proteina.

U istraživanju, koje je objavljeno u Clinical Cancer Research, navodi se da osobe sa određenim podtipovima GBM, a koji eksprimiraju određeni protein, poznatiji kao CNP, mogu imati manje agresivnu formu ovog karcinoma. Preživljavanje kod ovih podtipova karcinoma se često meri godinama, a ne mesecima.

“Zapazili smo da je ovaj protein povezan sa manje agresivnom formom karcinoma kod miševa, a potom smo istu korelaciju zapazili i kod ljudi,” ističe Kuo. On dalje navodi da bi ovo omogućilo postavljanje dosta tačnije prognoze kod pacijenata sa GBM, kao i da bi moglo voditi ka dizajniranju specifičnih oblika hemioterapije. 

Istraživači sa ovog projekta smatraju da bi bilo moguće napraviti monoklonska antitela koja se vezuju samo za CNP tip karcinoma, nešto slično kao što je slučaj kod pojedinih podtipova karcinoma dojke….

Reference

University of Wisconsin-Madison. (2012, June 22). “New Prognosis Tool For Deadly Brain Cancer – Glioblastoma Multiforme.” Medical News Today.

Image(s): FreeDigitalPhotos.net

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Novi prognostički metod kod glioblastoma multiforme appeared first on Svet Medicine.

Istorija bolesti I Fizikalni pregled

Dijagnostika započinje Istorijom bolesti – Anamneza – lična, porodična, socijalna, radna. Pregled započinje fizikalnim kliničkim pregledom – inspekcija, palpacija, koji su nezaobilazni uprkos mnogobrojnim savremenim tehnikama dijagnostike sa kojima raspolaže savremena medicina.

Laboratorijska ispitivanja – se mogu podijeliti u opste pretrage pokazatelje hematološke, renalne i hepatalne funkcije.

Tumorski markeri

Mnogi maligni tumori pokazuju na površini svoje ćelijske membrane, ili prisutne u serumu, supstance koji mogu produkovati i normalna tkiva, ali u minimalnim, zanemarljivim količinama, dok ih tumori proizvode u povećanoj koncentraciji (overekspresija). Mnoge od ovih substanci su normalno prisutne u toku fetalnog razvoja, pa se kod tumora nazivaju onkofetalni antigeni. Dokazane i merene u serumu bolesnika sa malignim tumorima, ove supstance predstavljaju tumorske markere. Kod bolesnika sa malignim tumorima koncentracija tumorskih markera je značajno viša nego kod zdravih osoba, što znači da su oni biohemijski indikatori prisustva tumora. Da bi imali adekvatnu primenu u kliničkoj praksi, tumorski markeri bi trebali da se lako detektuju u telesnim tečnostima (krvi), da nisu prisutni kod zdravih osoba, da su prisutni i lako se određuju u ranom stadijumu bolesti. Obično nisu takvi, pa se kod nekih tumora i neodređuju u ranom stadijumu pre lečenja.

Neki od tumorskih markera u kliničkoj upotrebi:

• CEA (karcinoembrionalni antigen) – tumori digestivnog trakta, dojke,
• AFP (alfa-fetoprotein ) – rak jetre, neseminomski germinalni tumori testisa,
• CA 15-3 – rak dojke,
• CA 125 – rak ovarijuma,
• CA 19-9 – rak debelog creva, pankreasa, želuca, jetre,
• PSA (prostata specifični antigen) – rak prostate.

Endoskopska ispitivanja

Endoskopska ispitivanja se koriste za pregled šupljih organa i telesnih šupljina. U većini slučajeva su neinvazivne. Izvode se pomoću endoskopa koji se sastoji od fleksibilne cevi koja na donjem kraju nosi optički sistem – svetlosni izvor i malu kameru pomoću koje se slika može preneti na TV monitor i tako ispitivanje pratiti više ljudi. Takođe pomoću dodatnih klešta moguće je uzimanje uzoraka tkiva za biopsiju, ali i izvođenje manjih operacija i drugih intervencija. 
Endoskopija omogućava direktan uvid – vizualizaciju područja od interesa i ciljanu biopsiju. Najčešće endosposka ispitivanja su: laringoskopija, bronhoskopija, ezofagoskopija, gastroskopija, enteroskopija, kolonoskopija, rektoskopija, histeroskopija, laparoskopija.

Radiološka ispitivanja

Radiološke ispitivanja su od izuzetnog značja u ranoj detekciji i određivanju stadijuma malignih tumora. Globalno mogu se podeliti u dve grupe: konvencionalne i digitalne tehnike vizualizacije i funkcije.

• Konvencionalne (standardne) pretrage su klasične metode pregled pluća i grudnog koša, digestivnih organa, urinarnog trakta. Uprkos razvoju novih, modernih metoda digitalne radiologije, klasična radiologija nije izgubila na svome značaju.
• U digitalne tehnike radiološke dijagnostike spadaju: ultrazvuk (UZ), kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MRI).

Nuklearna medicina u dijagnostici malignih tumora – (Radioaktivni elementi – radiofarmak)

Pozitronska emisiona tomografija (PET) koristi glukozu obeleženu radioaktivnim fluorom (F-18). Pošto područja ubrzanog metabolizma odnosno povećane vaskularizacije (kakvi su većinom tumori) trebaju veću količinu glukoze, to se kod PET-a vizuelizuju sa pojačanim nakupljanjem radiofarmaka. Na ovaj se način mogu otkriti i sasvim mali tumori i metastaze, a takođe razlučiti recidivi tumora od nekroze tkiva.

Patohistološka i citološka dijagnostika

Nakon sprovedenih kliničkih ispitivanja na temelju kojih se otkrije postojanje tumora i stanje njegove proširenosti, definitivna dijagnoza se postavlja patohistološkim pregledom tumora, odnosno njegovog dela. Posebnim metodama obrade uzorka tumora patolog dijagnosticira vrstu tumora, njegovo poreklo ukoliko se radi o metastatskom tumoru, stepen diferentovanosti tj maligni potencijal, invaziju limfnih i krvnih sudova, odnos ivica tumora prema zdravom tkivu odnosno ivicama hirurške resekcije. Tkivo tumora za patohistološku analizu uzima se biopsijom. Ako se pri tome odstrani celi tumor, to je eksciziona biopsija, a ako se uzima samo jedan njegov deo, inciziona biopsija. Biosija ex tempore pretstavlja uzimanje uzorka tumora za vreme operacije, a patolog treba da brzim pregledom odgovori da li se radi o malignom tumoru ili ne kako bi se hirurški zahvat mogao nastaviti. Biopsiju ex tempore treba izbegavati jer od patologa zahteva brzinu, produžava vreme trajanja operacije i anestezije pacijenta.

Citološka dijagnostika
Citološka dijagnostika je metoda pregleda obojenog razmaza pojedinačnih ili grupe ćelija. Ova metoda ima veliku primenu u onkologiji. Tako se ćelije sluznice grlića materice uzimaju brisom i boje po Papanicolau. Citološki uzorak se može uzeti aspiracijom tankom atraumatskom iglom (fine needle aspiration biopsy- FNAB) , ili debljom iglom, zasečenom na vrhu, (core biopsy) kojom se uzima cilindar tkiva koje se može patohistološki analizirati. Dijagnostička tačnost aspiracione biopsije je oko 90%, a lažno pozitivni nalazi su najčešće kod hroničnih upalnih promene.

ODREDJIVANJE STADIJUMA TUMORA

Kliničko stadiranje (RTG, UZV, CT, NMR)

Patolosko stadiranje:

TNM klasifikacija obuhavata tri osnovne kategorije:

1. T – podaci o primarnom tumoru
2. N – podaci o regionalnim limfonodima
3. M – podaci o udaljenim metastazama

T kategorija – sadrži podatke o anatomskoj proširenosti primarnog tumora, koja zavisi od njegove veličine, dubine prodora i rasprostranjenosti po površini organa. Ona obuhvata:

• Tx primarni tumor se ne može utvrditi
• T0 nema evidencije o primarnom tumoru
• Tis karcinom in situ
• T1-4 zavisno od veličine tumora i njegovog odnosa sa okolnim tkivom

N kategorija – se odnosi na proširenost tumora u regionalne limfne noduse i obim njihove zahvaćenosti – broj, veličinu, odnos prema kapsuli i okolnim strukturama. Ona obuhvata:

• Nx limfni nodusi ne mogu biti ispitani, utvrđeni
• N0 nema zahvatanja regionalnih limf. nodusa
• N1-3 prema veličini i broju zahvaćenih regionalnih limf. nodusa i njihovom odnosu sa okolnim tkivom

M kategoriju – odražava postojanje metastaza na udaljenim organima, uključujući i zahvaćenost limfnih nodusa, koji se prema definiciji ne smatraju regionalnim:

• Mx Metastaze ne mogu biti utvrđene
• M0 nema udaljenih metastaza
• M1 postoje udaljene metastaze

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Dijagnostika malignih tumora appeared first on Svet Medicine.