a imenom pankreas (grčki: pan-sve i kreas– meso) nazvao ga je lekar i anatom toga doba Rufus iz Efesa. U Padovi, u naučnoj „kuhinji“ jednog genijalnog Flamanskog anatoma, Andreasa Vesalius-a, nastaće za ono vreme vrlo značajni naučni radovi od kojih je, svakako, najpoznatiji De Humani Corporis Fabrica, prvi pravi i do tada najdetaljniji i najtačniji anatomski atlas ljudskog tela. Ova briljantna knjiga zauvek je promenila svet medicine i postavila nove temelje na kojima su generacije budućih anatoma i lekara gradile jedan novi svet otkrića i saznanja o čoveku. Stoga se Vesalius sa pravom smatra ocem moderne anatomije čoveka.

Johann Georg Wirsung (1589-1643) iz Augsburga doktorirao je u Padovi 1630.g. uz podršku svog mentora Johan Vesling-a, profesora anatomije. Dok je radio kao prosektor u San Frančesko bolnici, 2. marta, 1642 godine, Wirsung je tokom seciranja leša, osuđenika na smrt, Zuane Viaro della Badia, otkrio vod u pankreasu. Ovaj nalaz dobro je dokumentovan i to u prisustvu profesora Vesling-a, Registra Preminulih ali i visoko poštovanih u to vreme Thomas Bartholin-a iz Danske i Moritza Hoffman-a. Iako ni sam Virsung nije bio svestan značaja svog otkrića i prave uloge pankreasnog voda, bio je dovoljno pronicljiv da pretpostavi da je naišao na nešto važno i posvetio se daljem proučavanju nove strukture. Lično je svoje nalaze ugravirao na bakarnu ploču i napravio 7 identičnih kopija. Tomas Wharton iz Jorka je 1656. godine pankreas svrstao u salivarnu žlezdu, čuveni nemački anatom Soemering ga je nazvao abdominalnom pljuvačnom žlezdom. Sylvius i de Graaf su shvatili da je uloga pankreasnog soka digestija hrane. Ovu teoriju modifikovao je Brunner u kojoj prikazuje duodenalne žlezde kao mesta sekrecije soka koji vrši digestiju hrane. Von Haller u XVIII veku zapaža da se pankreasni sok izliva zajedno ili u blizini mesta izlivanja žuči, a da je funkcija pankreasnog soka da razblaži žuč. Istraživanja i radovi Giovanni Domenico Santorini-a (1681-1737) pokrivali su gotovo celo ljudsko telo i 1724. godine on je objavio Observationum Anatomicarum. Nakon toga je dugo vremena radio na drugom delu ove knjige, Observationes Anatomicae: quibus inventorum plurima, tabularum non modica accessio adjuncta est, koji je bio objavljen tek 38 godina nakon njegove smrti i ni tada ne u celosti. Santorini je uradio nekoliko stotina anatomskih disekcija duodenopankreatične regije, studirajući pažljivo anatomiju uz pomoć stakla za uvećavanje. Santorini je bio decidiran u tome da je pomoćni, akcesorni kanal normalan nalaz a ne varijacija te pravilo a ne izuzetak.

XIX vek donosi nova otkrića i daje primat hemičarima koji otkrivaju tripsin, lipazu, pepsin, a pravo mesto pankreasa u digestiji je odredio Claude Bernard, francuski fiziolog. Krajem XIX veka Paul Langerhans je objavio rad pod nazivom “Prilog mikroskopskoj anatomiji pankreasa” gde je prvi put opisao tkivnu strukturu ostrvca.

Vekovima je poznato endokrino oboljenje diabetes mellitus, ali organ koji je odgovoran za ovu bolest prepoznali su tek krajem XIX veka Von Mering i Minkowski. Banting i Best dobijaju “isletin” (insulin) iz Ringerovog rastvora pankreasnog tkiva psa i ubrizgavaju ga psu u dijabetičnoj komi koji se potom oporavlja. Collip standardizuje insulin za kliničku upotrebu i posle nekoliko nedelja ovo otkriće postaje poznato celom svetu.

U antičko vreme većina inflamatornih bolesti pankreas svrstana je pod terminom “ciroza” pankreasa koji obuhvata čitav niz različitih oboljenja. Krajem XIX veka Friedrich je ukazao na ulogu alkohola u nastanku pankreatitisa, a Reginald Fitz, patolog sa harvardskog univerziteta, je detaljno opisao simptome i znake jednog novog entiteta- pankreatitisa. 1901. godine Opie daje svoju poznatu teoriju “zajedničkog kanala” gde se nastanak akutnog pankreatitisa objašnjava prelaskom žuči u pankreasni kanal kroz zajednički kanal u čijem je završnom delu u predelu papile Vateri impaktiran kalkulus.

Jean-Baptista Morgagni je 1761. godine u svojoj knjizi De Sedibus et Causis Morborum opisao prvi slučaj hroničnog pankreatitisa i trebalo je 60 godina dok Kuntzman nije bio u mogućnosti da poveže masnu stolicu sa oboljenjem pankreasa. Hronični pankreatitis je već duže vreme bolest prepoznatljiva po svojom patoanatomskim karakteristikama. Međutim, veoma malo podataka o kliničkoj slici je objavljeno u medicinskoj literaturi do 1946. godine kada su Comfort i saradnici veoma iscrpno prikazali kliničku studiju bolesnika sa hroničnim pankreatitisom. Od 1963. godine uvedeno je nekoliko klasifikacija hroničnog pankreatitisa. Ove klasifikacije su uglavnom bazirane na razdvajanju akutnog i hroničnog pankreatitisa, one su primarno fokusirane na alkohol-indukovani hronični pankreatitis i samo marginalno su u obzir uzele nealkoholne tipove. Konačno, nijedna od klasifikacija nije povezala etiologiju sa morfološkim, funkcionalnim i kliničkim karakteristikama. Ipak, i dalje postoji potreba za klasifikacijom koja uključuje sve trenutno dostupne kriterijume za predlog klasifikacije na osnovu etiologije bolesti.

Autori:
Mr sci med dr Đorđe Knežević
Mr sci med dr Igor Ignjatović
Dr Ivana Pavlović
Dr Marko Bogdanović

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Istorijat – hronični pankreatitis appeared first on Svet Medicine.

Fiziologija je naučna disciplina koja proučava procese ili fukcije u živim organizmima. Sam naziv ove oblasti potiče iz grčkog jezika, odnosno grčke reči φυσιολογία čija je transkripcija physiologia, a značenje je physis = priroda i logos = reč, nauka.

Istorijat fiziologije

Istorijski razvoj fiziologije se prati od nešto kasnijih vremena nego što je to slučaj kod anatomije.
 Istočni narodi nisu imali anatomska znanja te stoga nisu imali ni fiziološka. Asirci i Vavilonci su na osnovu iskustva u klanju životinja i usputnih zapažanja smetrali da su težište životnih pojava jetra i krv. Hipokrat je u svom delu „O Čovečijoj prirodi“ izneo tadašnja grčka fiziološka znanja. Stari Grci su smatrali da se čovečije telo sastoji od 4 elementa: zemlje, vode, vazduha i vatre i svaki element ima jedno od četiri svojstva: toplo, hladno, suvo i vlažno; da ga čine čvrsti i tečni delovi, ovi poslednji su krv, flegma-sluz, žuta žuč i crna (atrabil) koji su svemu usklađeni i time uslovnjavaju zdravlje; život se održava zahvaljujući toploti, čije je središte u levom srcu i koja se po telu raspoređuje podjednako i zadržava neprekidno na jednoj istoj visini. Smatrali su da je raspodela toplote uslovljena neprekidni prodiranjem vazduha u srce kuda on dospeva kroz traheju i kroz arterije.”

Mozak je smatran središtem misli i volje a zadatak mu je da sakuplja suvišne sokove u telu; “mozak je središte za primanje spoljašnjih utisaka a zvuk se prenosi do mozga kroz slušne kosti, dok se slike o viđenim predmetima stvaraju na zenici. Začeće i rađanje nastaju spajanjem muškog i ženskog semena u materici, koja je dvostrana i u desnoj se začinju muška a u levoj ženska deca.”

Grčki filozof Aristotel (384. – 322. g.p.n.e.) je među prvima razmatrao rad čovekovog tela. Smatrao je da je sedište duše u srcu.

Aleksandrijska škola (osnovana 300.g.p.n.e.) iako je prva počela sa sekcijama na leševima i vivisekcijama nad osuđenim na smrt, neznatno je unapredila fiziologiu. Herofil ponovo govori da je središte duše u mozgu i razlikuje motorne i senzorne nerve, utvrđuje razliku između arterija i vena naglašavajući da je u arterijama krv pomešana sa vazduhom. Erasistraus (304. – 250. g.p.n.e.) smatra utemeljiteljem fiziologije jer je prvi pokušao da primeni zakone fizike u svojim proučavanjima funkcija ljudskog tela. Uočio je razliku između motornih i senzornih nerava ali je smatrao da su nervi šuplji i ispunjeni tečnošću, kao i da vazduh ulazi u pluća i srce i arterijama se raznosi po telu. Prvi je opisao hilusne sudove i žučne puteve. Galen je takođe jedan od velikih autora u ovoj oblasti. Smatrao je da postoji pokretač života “spiritus” koji u svakom delu tela pokazuje različita svojstva: najznačajnije je svojstvo u mozgu ”spiritus anilmalis”, zatim u krvi “spiritus vitalis”, a najmanje u jetri ”spiritus naturalis.” Sve vrste spiritusa su tesno povezane sa ishranom. Po Galenu ishrana se odvija u tri varenja: prvo je u želudcu, drugo u jetri, trće u plućima. Dao je svoju teoriju krvotoka po kojoj je krvotok takođe u vezi sa svim vrstama spiritusa i proističe iz jetre i raznosi se po telu preko venskog sistema, pri čemu jedan deo krvi prolazi kroz desno srce, gde dobija toplotu, odatle ide u pluća, gde se očisti od „gara”. Desno i levo srce stežu se jednovremeno. Desno srce potiskuje krv u pluća radi njegove ishrane a potiskuje i „gar“ radi čišćenja krvi, levo srce svojim usisavanjem privlači pneumu iz pluća u arterije kao i jedan deo krvi iz desne komore, pošto je pregrada između obe srčane komore „porozna i propušta krv“. Zidovi arterija su čvrsti, kako se kroz njih ne bi probila pneuma, a zidovi vena jako porozni, kako bi kroz njih lakše prolazila gusta venska krv, koja raznosi hranljive materije u sve delove tela. Iz krajnjih arterija pneuma prelazi u susedne vene, kako bi se njen ”gar” izbacio iz pluća. Krv se ne vraća u srce, pošto se sva iskorišćava u telu i plućima za njihovu ishranu i tu nestaje potpuno. Puls u arterijama nastaje u vidu ritmičke plime i oseke, i to biva ne usled srčanog rada, nego usled dejstva „pulsirajuće sile“. Galen je smatrao da je mozak povezan sa svim delovima tela osećajnim nervima koji polaze iz mozga i pomoću pokretnih nerava koji polaze iz kičmene moždine.

Tokom srednjeg veka fiziološka znanja su ostala onakva kakva ih je ostavio Galen. Tokom 16. veka umetnici i slikari teže da prikažu što verniju kopiju čovečijeg tela i njegovih spoljašnjih fizioloških pojava. Leonardo da Vinči je pored mnogobrojnih anatomskih ispitivanja i zapažanja jasno utvrdio i razliku između arterijske i venske krvi. Napredak anatomije koji se tada dešavao i opovrgavanje nekih anatomskih stavova antičke anatomije dalo je osnova za sumnju da i antička fiziološka znanja nisu neprikosnovena.

Najveće interesovanje, pa samim tim i napredak pokazao se za fiziologiju krvotoka i disanja, a zatim mišića, varenja i neurofiziologiju. Realdo Kolombo opisuje mehanizam malog krvotoka, a Migel Servet utvrđuje da krv iz desnog srca dospeva u pluća, a ne u levo srce, nešto kasnije Andreja Cezalpin opisuje celokupan krvotok.

Napredak iz oblasti hemije, fizike, mikroskopije u mnogome je doprineo razvoju fiziologije jer su se time stekli uslovi za egzaktnost, eksperimentalni rad, razvijao se kritički duh.

Fiziologiju kao eksperimentalnu nauku utemeljiće tek Vilijem Harvi (William Harvey, 1578. – 1657.) u 17-om veku, koji je pokazao da se krv u telu kreće kroz sistem zatvorenih sudova. Malpigi je opisao plućni kapilarni krvotok i otkrio crvena krvna zrnca u mezenterijalnim krvnim sudovima žabe. Četiri godine pre otkrića crvenih krvnih zrnaca Boreli je napisao knjigu u kojoj je zaokružio sve tekovine objasnivši hemodinamiku i istakavši rad srčanog mišića i elastičnost arterija.

U fiziologiji varenja hrane učinjen je napredak najpre otkrićem kanala i otvora žlezda za varenje (Johan Georg Virsung pronašao je ductus pancreaticus, Tomas Varton – ductus submaxillaris, Kaspar Bartolinius – ductus Bartolinianus, sublingualis, Stenoza – ductus parotideus, Stenonianus). Uporedo sa ovim otkrićima opisana je i struktura mnogih organa i usput obeležena i njihova funkcija. Režnjiće jetre kao i njenu kapsulu i krvne sudove jetre opisao je Frensis Glison i izneo mišljenje da oni izlučuju žuč u krv uz sadejstvo delova parenhima. Van Helmont, sledbenik Paracelzijusa i protivnik Harvejevog krvotoka, ne obazirući se na anatomska otkrića i baveći se hemijom, tumačio je proces varenja hrane hemijski, upoređujući ga sa vrenjem. Francikus Silvijus, pristalica Harvejevog krvotoka, smatrao je da su procesi varenja hrane i fermentacije istovetni i da se u svemu podudaraju sa hemijskim reakcijama. Bruner je otkrio i opisao Brunerove žlezde u crevima i pripisao im sekretornu ulogu pri varenju, ali je odricao ulogu gušterače (pankreasa) pri varenju, na osnovu ogleda sa udaljavanjem te žlezde kod psa koji je opstao u životu. Boreli i njegovi sledbenici su smatrali da je varenje pretežno mehanički proces i da se svodi na drobljenje hrane u ustima, želucu i crevima.

Malpigi je oborio dotadašnju teoriju da se žuč obrazuje u žučnom mehuru i opisao bubrežne glomerule. Lorenco Belini je opisao prave mokraćne kanale i izneo mišljenje o filtraciji mokraće iz krvi i ceđenju mokraće u mokraćne kanaliće. Razvoju fiziologije disanja doprineli su uglavnom hemičari. Čuveni ogled Roberta Huka 1667. pokazao je da se disanje nastavlja i posle otvaranja grudnog koša. Sartorijus je prvi počeo da izvodi oglede merenja u cilju izračunavanja razmene gasova i za tu namenu načinio mnoge naprave. Džon Mejov je 1669. otkrio da se u vazduhu nalazi naručit sastavni deo koji se nalazi i u šalitri i da on izaziva sagorevanje baruta. Tvrdio je da taj sastavni deo vazduha troše i životinje pri disanju. Ovo otkriće je zaboravljeno skoro čitav vek kada je hemičar i fiziolog Lavoazije otkrio kiseonik i razvio hemizam disanja.

Fiziologija čula se počela razvijati zahvaljujući otkrićima anatoma i fizičara. Anatom Porta pronašao je mračnu komoru i prvi uporedio sklop oka sa njom. Fizičar Kepler je 1602 dao osnove dioptrike oka, 1604. objasnio potrebu za akomodacijom, suštinu refrakcionih anaomalija i dejstvo naočara. Šajner (jezuitski kaluđer), je 1609. poazao stvaranje obrnutog lika na životinjskom oku, a 1625. i na čovečijem, a kasnije je opisao i „Šajnerov ogled rasipnog kruga“. Fizičar Hajgens je sve te oglede pokazao na veštačkom modelu oka. Njutn je optičkim ogledima dopunio fiziologiju oka. Anatom Frederik Ruiš otkrio je mrežnjaču, Levenhuk je video na njoj sloj prutića pod mikroskopom. Fiziologija sluha se razvila tek posle prvih anatomskih otkrića Eustahija i Skarpa ali je njen razvoj išao znatno sporije usled nedovoljnog znanja iz fizike i mikroskopije. Fiziologiju mišića prvi je obrađivao italijanski anatom Marketi koji je opisao 1652. peristaltičko stezanje crevne muskulature. Zabludu da je kontraktilnost svojstvena samo tetivama i žilama oppvrgo je Nils Stenzen koji je prvi dao tačan mikroskopski opis mišića. Boreli je prvi naučno opisao kontraktilnost mišića. Frensis Glison utvrdio je ogledom na ruci živog čoveka da mišić pri stezanju ne povećava svoju zapreminu. 1672. utvrdio je da mišićima svojstvo koja druga tkiva nemaju i nazvao ga „irritabilitas“.

Fiziologija perifernog i centralnog nervnog sistema dugo je bila obojena zabludama i nenaučnim shvatanjima zasnovanimna mitovima. Staro mišljenje je bilo da su nervi iznutra šuplji da su ispunjeni sokom. Ideju o lokalizaciji pojedinih funkcija CNSa prvi je izneo Vilis. On je opisao arterijski prsten na bazi mozga takozvani Vilisov šestougao. Iz oblasti embriologije ili reprooduktivne fiziologije, od 1961. peovladalo je Hervejevo mišljenje da čovek nastaje iz jajeta. Renije de Graf otkrio je “Grafove folikule”. Jan Ham je 1677. otkrio pod mikroskopom spermatozoid, ali je tek Antonio Valizneri utvrdio značaj jajeta u razvitku organiѕma.

U 18. veku fitiologija nije još našla naučnu osnovu. Albert Haler je učinio presuddan korak u pravcu nalaženja naučne osnove fiziologije. Njegova fiziološka znanja bila su umnogome tačna ali i pogrešna. U oblasti fiziologije disanja prvi ističe aktivnu ulogu mišića grudnog koša i prečage i pasivnu ulogu elastičnih pluća. Potcenjivao je uobičajno mišljenje o razlici između arterijske i venske krvi, ali ističe da krv sadrži gvožđe i da je ono u vezi sa crvenom bojom krvi. Za sobom je ostavio brojna pisana dela.

Lavoazje (1743-1794.) tvorac analitičke hemije i pronalazač kiseonika zajedno sa engleskim hemičarem Pristlijem i švedskim Šeleom utvrdio je sastav gasova u vazduhu. Na osnovu ogleda sa Laplasom dokazao je da je stvaranje telesne toplote kod životinja rezultat hemijske oksidacije, koja se ne vrši u vidu plamena već u vidu “laganog sagorevanja“. Spalancani je ustanovio da se oksidacija vrši u organima a ne u krvi kako se do tada mislilo.

Napredak hemije omogućio je otkrića iz oblasti sastava masti, usiravanja krvi. Vilijam Kruikšenk je ispitivao sastavljanje i regeneraciju prekinutog nerva, prolaz ovuma kroz Falopijevu tubu, fiziologiju apsorpcije. Pokazao je da koža ispušta isto toliko ugljene kiseline kao i pluća.

Iz oblasti elektrofiziologije najznačajnija su otkrića Luiđi Galvanija (1791.) i Aleksandra Volta (1974). Čarls Bel je 1811. utvrdio na sisarima, da prednji rogivi kičmene moždine posreduju pri prenosu pokreta mišića. Mažandi, osnivač francuske fiziologije utvrdio je 1822. da zadnji rogovi kičmene moždine prenose osećaje. (Bel – Mažandijev zakon).

Mari Poazje (1799-1879) je izučavao krvni pritisak i viskozitet krvi. 1828. napravio je hemodinamometar, izučavao je brzinu krvotoka u kapilarima i pronašao viskozimetar za merenje viskoziteta krvi. Nemačka fiziologija početkom 19. veka bila je zaostala. U sklopu struja koje su tada bile aktuelne u Beču, Franc Jozef Gal zasnovao je novu nauku frenologiju koja zapravo i nije imala naučni karakter pre svega zbog nedostatka kritičnosti. Johanes Miler (1801-1858.) izučavao je mišiće međice, sastav erektilnih organa, spletove simpatičkog nervnog sistema. dao je histološke opise hrskavice, kosti, vezivnog i bubrežnog tkiva. Opisao je prve faze razvoja ljudskog fetusa i proces njegovod disanja. Ispitivao je zapaljenje kostiju, sastav i oblike tumora, anatomiju degeneracija, atrofije i tuberkuloze. Objavio je oko 260 naučnih radova.

Čeh Jan Evangelista Purkinje tvorac pojma “Purkinjeovi fenomeni” izučavao je fiziologiju oka i sluha. Otkrio je klicinu mrlju. Ernest Veber, anatom iѕ Lajpciga 1845. otkrio je da vagus usporava rad srčanog mišića. Napravio je „Veberov cikl“ za merenje kožnih percepcija i prvi je iskazao misao o kvantitativnom odnosu između jačine spoljašnjeg nadražaja i dobijenog osećaja, na osnovu koga je fiziolog Fehner formulisao psihofizički zakon Veber –Fehnerov zakon .

Pravi razvoj fiziologije uslediće nakon radova francuskog fiziologa Kloda Bernara (Claude Bernard, 1813. – 1878.) koji je uočio da stanje unutrašnje sredine opstaje kao relativno nepromenjeno uprkos stalnim promenama u spoljašnjoj sredini. Prvi je razradio metodiku i tehniku vivisekcije. Prvo njegovo otkriće 1849. jeste izazivanje veštačke glikozurije posle uboda u dno 4. moždane komore (nervni centar za stvaranje šećera). Utvrdio je da tripsin gušterače deluje na masti tako što ih emulguje, da ugljena kiselina deluje otrovno na organizam tako što se lakše vezuje za crvena krvna zrnca nego kiseonik i sa većim afinitetom., da otrov kurare parališe motorne nerve a štedi senzitivne, da jetra pored lučenja žuči proizvodi i glikogen. Otkrio je i dokazao mehanizam vazomotora. Nizom eksperimenata sa lekovima i otrovnim dozama utvrdio je da se pri tome u organizmu izazivaju patološki procesi slični onima pri izvesnim bolestima. Naglašavao je važnost laboratorije i eksperimenata za razvoj nauke i smatrao da je lekar budućnosti, lekar- eksperimentator. 1865. Objavio je svoje najznačajnije delo: Uvod u nauku eksperimentalne medicine.

Etijen Žil Marej (1830-1904.) i Ogist Šavo (1827-1917.) su unapredili metodiku fizioloških ispitivanja primenom grafičkog metoda pri ispiitivanju fitiologije krvotoka, mišića i nerava. Koristeći kardiografske sonde koje su stavljali u veće krvne sudove i šupljine srca ispitivanih životinja kao i upotrebom sfimografa i kardiografa sa priborom za beleženje na precizan način su utvrdili svojstva krvotoka i rad nervno-mišićnog sistema. Merej je izmislio miograf, a Šavo napravu za merenje brzine nervnog sprovođenja.

Fridrih Veler (1800-1882) tvorac organske hemije je 1828. u labaratoriji dobio organsko jedinjenje –ureu i opovrgo shvatanje da je za sintezu organskih jedinjenja neophodan živi organizam. Usledila su istraživanja iz oblasti hemijskog sastava namernica i organa, metabolizma masti, ugljenih hidrata i belančevina i njihove uloge u organizmu. Savremenik Kloda Bernara, američki fiziolog Volter Kenon (Walter Cannon, 1813 – 1945.) je prvi upotrebio pojam HOMEOSTAZA koji danas označava veoma važan koncept relativne stalnosti uslova u unutrašnjoj sredini. U svom delu Mudrost tela on navodi da brojni mehanizmi regulacije u fiziologiji imaju jednu jedinu svrhu – održavanje unutarnje nepromenljivosti. Karl Ludvik (1816-1895) osnivač čuvenog nemačkog fiziološkog instituta u Lajpcigu dao je veliki doprinos edukaciji novih naučnih kadrova (preko 200 potonjih čuvenih naučnika, nemačkih i stranih među kojima je i Sječenov, veliko ime ruske fiziologije). Njegova najznačajnija otkrića su uvođenje i razrađivanje metoda za izučavanje pritiska pomoću Ludvikovog kimografa, pronalazak i primena mnogih laboratorijskih instrumenata (Blutpumpe i Stremur), održavanje isečenih organa u životu, održavanjem veštačke cirkulacije u njima, teorija o mehanizmu izlučivanja mokraće putem osmoze teorija o stvaranju limfe, otkriće i inervacija pljuvačnih žlezda.

Herman fon Helmholc (1821-1894) tvorac oftalmoskopa, bavio se tonskim osećajima i istakao da nikada ne osećamo jednake tonove nego akorde, u kojima osnovni ton preovlađuje a gornji tonovi stvaraju ”boje” zvuka. Razradio je fiziološku psihologiju tonova, estetske zakone harmonije. Kasnije se bavio termo i hidrodinamikom.

Rudolf Hajdenhajn (1834-1902) vršio je histološka ispitivanja sekretornih žlezda i protumačio proces sekrecije kao unutarćelijski fenomen. Ispitivao je dejstvo otrova na submandibularne žlezde, trofička i sekretorna vlakna sekretornih nerava kao i mehanizam, metabolizam i proizvodnju toplote u mišićima pri radu.

Šarl Braun Sekar (1817-1894) imao je brojne radove iz oblasti neuropatologije (Braun-Sekarov sindrom posledica jednostrane povrede kičmene moždine). Ivan Mihajlovič Sječenov (1829-1905) izmislio je apart za disanje. Ispitivao je inhibitorne centre velikog mozga kod žabe, koji koče reflekse kičmene moždine.

Gustav Frič (1838-1891) i Eduard Hicig (1838-1907) su 1870. utvrdili električnu ekscitablnost mozga i ogledima dokazali da se neki telesni pokreti i grčevi mogu proizvesti stimulacijom odgovarajućih moždanih centara i da se isecanjem i udsaljavanjem tih centara mogu izazvati paralize i gubici funkcija izvesnih delova tela.

Čarls Skot Šerington je otkrio pojavu uzajamne inervacije mišića antagonista i opisao pojave decerebracione rigidnosti. Karl Fojt (1831-1908) je tvorac nauke o ishrani i metabolizmu. Na osnovu laboratorijskih i statističkih podataka utvrdio je „Fojtovu formulu raciona”.

Ivan Petrovič Pavlov (1897-1936) bio je učenik Ludvika i Hajdenhajna. Bavio se fiziologijom varenja a poznat je po ogledima na psima i teoriji uslovnih refleksa. Isticao se izvarednom hiruško-fiziološkom veštinom. Dobio je 1904. Nobelovu nagradu za otkriće rada glavnih digestivnih žlezdi.

Ernest Leopold Salkovski (1844-1923) otkrio je niz supstanci u normalnoj i patološkoj mokraći i razvio metode otkrivanja različitih supstanci u tkivima i sokovima organizma. Maks Fervorn (1863-1921) je pisao o značaju ćelijskog jedra i važnosti ćelijske fiziologije. Gustav Teodor Fehner (1801-1887) profesor fizike u Lajpcigu, doneo je Fehnerov zakon koji kaže da su intenzitet opaženi stvarne draži u logaritamskom odnosu. Anđelo Moso (1846-1910) profesor fiziologije u Torinu uveo je nove istraživačke metode i izmislio laboratorijske naprave i pribore: pletizmograf, sfingomanometar, ergograf, miotonommetar.

August Volonej Valer (1816-1870), profesor fiziologije u Birmingemu, bavio se dijapedezom crvenih krvnih zrnaca. Otkrio je zavisnost ishrane nervnih vlakana od ganglijskih ćelija kao „trofičkih centara“ i opisao „Valerovu degeneraciju“.

Šarl Riše (1850-1935) obradio je 1888. nauku o pasivnom imunitetu, a 1882. otkrio stanje anafilakse. Ovi radovi su mu 1914. doneli Nobelovu nagradu.

I brojni drugi naučnici su dali svoj doprinos razvoju fiziologije, međutim, najveći deo današnjeg znanja proistekao je tokom 20. veka kada je upotreba eksperimentalnih tehnika, koje su se uporedno razvijale, doprinela stvaranju izobilja informacija o svim nivoima funkcionisanja organizma. Taj razvoj se i danas nastavlja nesmanjenom brzinom.

Sistematizacija

Fiziologija je uređena prema organizmima kojima se bavi i nivoima organizacije tih organizama. Tako se humana fiziologija bavi isključivo humanim organizmima, dok se celularna (ćelijska) i sistemska fiziologija bave specifičnim organizacionim nivoima u organizmu.

Iako su rečju fiziologija Grci opisali proučavanje prirodnih pojava, ovako definisan zadatak je neminovno doveo do podele u uže discipline koje mi nazivamo prirodne nauke poput fizike, hemije, biologije, medicine, anatomije, fiziologije itd., koje su međusobno povezane. Tako humana fiziologija obuhvata proučavanje biofizičkih i biohemijskih aspekata funkcionisanja čovečijeg tela, organa i ćelija koje ga čine. Drugim rečima, humana fiziologija proučava poreklo sklada u organizmu i taj sklad tumači kao koordinisan rad nekolicine osnovnih podsistema koji se sažeto predstavljaju sledećom tabelom:

1. NERVNI SISTEM

   Funkcija: interpretira senzornu informaciju; reguliše funkcije tela pomoću elektrohemijskih impulsa.
   Organi: mozak, nervi, organi čula.

2. MIŠIĆNO-SKELETNI SISTEM

   Funkcija: podupire telo; štiti unutrašnje organe; omogućava pokretanje skeleta od strane muskulature; pokreće skelet; produkuje toplotu.
   Organi: mišići, tetive, kosti, ligamenti.

3. CIRKULATORNI SISTEM

   Funkcija: prenosi O₂ i hranljive materije do tkiva i uklanja otpadne produkte.
   Organi: srce, krv, krvni sudovi.

4. GASTROINTESTINALNI SISTEM

   Funkcija: promene hrane do jednostavnih hemijskih materija koji mogu biti apsorbovane ili iskorišćene.
   Organi: želudac, creva, jetra.

5. RESPIRATORNI SISTEM

   Funkcija: razmena O₂ i SO₂ između vazduha i krvi
   Organi: pluća, traheja (dušnik).

6. URINARNI SISTEM

   Funkcija: razlaganje razgradnih produkata krvi; regulacija volumen i pH krvi. 
   Organi: bubrezi, mokraćna bešika, uretra.

7. IMUNOLOŠKI SISTEM

   Funkcija: mehanizam prepoznavanja i razlikovanja sopstvenih materija (tkiva i ćelija) od stranih materija (tkiva, ćelija i supstanci) kao i neutralizacija ili uništenje stranih materija upotrebom specijalizovanih vrsta proteina. 
   Organi: ćelije bele krvne loze, timus, limfni čvorovi, limfni kanali.

8. ENDOKRINI SISTEM

   Funkcija: regulacija telesnih funkcija preko hormona.
   Organi: endokrine žlezde: tiroidna žlezda, pituitarna žlezda (hipofiza), i dr.

9. REPRODUKTIVNI SISTEM

   Funkcija: produkcija jajnih ćelija i sperme; kod žena omogućava mesto za razvoj embrio-fetusa.
   Organi: ovariji (jajnici) i uterus (materica) kod žene, testisi i prostata kod muškaraca.

10. POKROVNI SISTEM

    Funkcija: barijera za patogene i hemikalije; sprečava prekomeran gubitak vode.
    Organi: koža, kosa, subkutano (podkožno) tkivo.

Ovaj način sistematizacije je uslovan zato što fiziologija posmatra ljudsko telo kao sistem organizovan na više nivoa čiji je krajnji, najsloženiji, vid koordinacije upravo nabrojan skup sistema koji međusobno komuniciraju i formiraju celinu čovekovog tela. Tako su opisani sistemi zapravo „horizontalna“ klasifikacija sistema sprovedena na najvišem nivou organizacije. U nastavku predstavljamo „vertikalnu“ organizaciju

– od najprostijeg ka najsloženijem:

1. HEMIJSKE MATERIJE – svrstavaju se u neorganske i organske materije. Neorganske materije su voda, kiseonik, ugljen dioksid i minerali (Fe, Ca, Na). Organske materije su značajno složenije ali uvek sadrže ugljenik i vodonik. U ovu grupu spadaju: ugljeni hidrati, masti, proteini i nukleinske kiseline.
2. ORGANELE – su male strukture u unutrašnjosti ćelije u kojima se sprovodi jedna ili više ćelijskih funkcija (jedro, mitohondrije, lizozomi, Goldžijev aparat itd.)
3. ĆELIJE – su osnovne funkcionalne jedinice svih biljaka i životinja. Struktura i funkcije su im raznovrsne ali imaju brojne zajedničke osobine. Poznavanje ovih osnovnih osobina je osnova razumevanja anatomije i fiziologije.
4. TKIVA – predstavljaju grupe ćelija sa istom strukturom. Ljudski organizam grade četiri osnovne vrste tkiva: epitelijalno, vezivno mišićno i nervno.
5. ORGANI – predstavljaju jedinice precizno uređenih tkiva organizovane radi obavljanja specifične funkcije. Grade ih najmanje dve a najčešće od sve četiri vrste osnovnih tkiva.
6. SISTEMI ORGANA – predstavljaju grupe organa klasifikovanih kao jedinstveni zbog toga što poseduju zajedničku funkciju ili čak grupu zajedničkih funkcija.
7. ORGANIZAM – organizam je živa jedinka koja se može sastojati iz jedne ćelije (jednoćelijski organizmi) ili skupa međusobno povezanih sistema organa.

Naglasak u fiziološkim proučavanjima počiva na mehanizmima odvijanja procesa u organizmu. Fiziologija daje uzročno-posledične povezanosti između nadražaja (ili pokretača) i krajnjih proizvoda u zdravom organizmu. Posebna nauka PATOFIZIOLOGIJA se bavi proučavanjem načina na koji se fiziološki procesi menjaju u uslovima bolesti ili povreda.

Reč HOMEOSTAZA je jedan od retkih izraza kojim možemo u velikoj meri obuhvatiti cilj i suštinu struktura i funkcija koje se odvijaju u čovečijem organizmu. Definicije homeostaze su brojne i veoma slične. U suštini one opisuju:

• Postojanje i održavanje relativno konstantne sredine unutar organizma.
• Svi nivoi organizacije u organizmu učestvuju, na svojstven način, u homeostazi. Homeostaza je od životnog značaja za organizam a usled njenog prekomernog i dugotrajnog poremećaja (odsustva) nastupa prekid života.
• Fiziološki mehanizmi održanja homeostaze.
• Koordinisan rad svih nivoa organizacije u organizmu se sprovodi na jedan od sledeća dva načina: negativna i pozitivna povratna sprega. Svi regulacioni mehanizmi u telu koriste jedan od ova dva principa upravljanja.

Reference

• MedSkripte
• V.Stanojević. Istorija Anatomije u Istorija Medicine. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1962: 125-137.
• V.Stanojević. Istorija Fiziologije u Istorija Medicine. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1962: 151-177.
• Enciklopedija Britanika, elektronska verzija 97’.
• Dream Anatomy. U.S. National Library of Medicine, 8600 Rockville Pike, Bethesda, MD, 20894.

The post Istorija Fiziologije appeared first on Svet Medicine.

Sam naziv ove oblasti biologije potiče iz grčkog jezika, odnosno grčke reči άνάτοµία čija je transkripcija anatomia, a ta reč potiče od reči άνατέµνειν čija je transkripcija anatemnein koja znači raseći ili otvoriti.

Istorijat anatomije

Razvoj anatomije počeo je još u najdavnijoj istoriji kada su ispitivanja vršena na žrtvovanim životinjama, dok smo u današnjem vremenu svedoci upotrebe savremenih tehnologija čijom se upotrebom stiču uvidi u najsuptilnije aspekte svih struktura u telu.

Asirci i Vavilonci su poznavali sastav tela i njegovih delova i organa, o čemu postoje dokazi na iskopanim predmetima i natpisima na njima se vidi bogata anatomska nomenklatura. Ovi podaci datiraju od oko 4000. g.p.n.e. Pronađena je tzv. vavilonska jetra sačinjena od pečene zemlje.

Inuiti i australijski Aboridžini su razvili detaljno znanje anatomije sisara i složen rečnik anatomskih pojmova koji su primenjivali za životinje i čoveka.

Egipat

Egipatskoj civilizaciji se pripisuje prvi dokument na kome se diskutuje o prepoznatim strukturama i organima čovečijeg tela. Poznati Edvin Smitov papirus za koji se smatra da je napisan 1 600 g.p.n.e. ali da je zasnovan za saznanjima čiji se datum porekla vezuje čak za 3 000. g.p.n.e. Dokument je dobio ime po egiptologu koji je otkupio 1862. godine ovaj dokument u gradu Luksor, u Egiptu. Nakon njegove smrti, dokument je predat Njujorškom Društvu Istoričara, pod čijom nadležnošću je i preveden 1930. godine. Kompletan prikaz papirusa sa prevodom na engleskom jeziku se nalazi na sledećoj internet lokaciji: http://www.touregypt.net/edwinsmithsurgical.htm.

Edvin Smitov papirus opisuje različita anatomska zapažanja zatim dijagnoze, lečenja. Opisuje lobanjske strukture, meningu, spoljašnju površinu mozga. Dokazuje prepoznavanje srca, krvnih sudova, jetre, slezine, bubrega, uretre i mokraćne bešike.

Pored Smitovog, poznati su i Ebersov i Brugščov papirus koji takođe sadrže podatke od neprocenjive istorijske i medicinske važnosti.

Kinezi su svoje enatomske pojmove podredili svom verovanju u broj 5 (pet planeta, pet elemenata, pet boja, pet osnovnih organa: jetra, srce, slezina, pluća i bubrezi, pet svojstva materije). Hindusi su smatrali da se telo sastoji od 7 delova: sok, krv, meso, mast, kosti, srž i seme. Hinduska anatomija ne daje opise, već iznosi brojne odnose, zadržavajući se najčešće na brojevima 5 ili 7. Smatrali su da u telu ima ukupno 360 kostiju.

Grčka

Grci su među prvima vršili sekcije na životinjama radi bližeg upoznavanja anatomskog sklopa. Alkmejon iz Krotona je otkrio i opisao optički nerv i Eustahijeve cevi kod koze, a Empedokle iz Agrigenta opisao je slušni labirint. Jedno od imena koje i danas obeležava medicinu kao nauku i delatnost jeste ime grčkog naučnika i lekara Hipokrata (460. – 377. g.p.n.e.) koga smatraju utemeljiteljem kliničke medicine. Osim Hipokrata, veliki doprinos anatomiji i uopšte medicini dao je Aristotel svojim spisima u kojima on opisuje svoja, empirijski zasnovana, saznanja koja su preciznije opisana nego kod Hipokrata i ostalih autora, a stečena uglavnom disekcijom na životinjama.

Prva proučavanja na ljudima sproveli su Herofilos (otkrio je jajnike) i Erasistratus u 4. v.p.n.e. kada su disekciju sprovodili na leševima pogubljenih zločinaca u Aleksandriji pod zaštitom tadašnje Ptolomejske dinastije. Poslednji čuveni anatom Marinos napisao je anatomiju u 20 svezaka.

Galen

Među najslavnija imena anatomske nauke spada i ime Galena koji je u 2. v.n.e. sastavio zbirku radova svih svojih naučnih prethodnika i obogatio je rezultatima do kojih je samostalno došao sprovodeći vivisekciju na životinjama. Galen je bio grčki lekar rođen u Pergamu, gradu koji se danas naziva Bergam i nalazi se u Turskoj. Njegovi originalni zapisi su bili dostupni samo lekarima u periodu Renesanse koji su do njih došli naklonošću Arapskih lekara. Obzirom da je njegov rad osudila rimokatolička crkva, sva pronađena dela su bila sakupljena, označena kao jeres i – spaljena.

Arapska Medicina

Nakon pada rimske imperije dolazi do stagnacije u napretku anatomije u hrišćanskoj evropi. Međutim u islamskim zemljama nauka je cvetala. Persijski lekar Avicena (980-1037) sakupio je anatomske tehnike Galena i objavio spis Kanon Medicine (1020) koji je kasnije sa persijskog prevođen na evropske jezike. Kanon je osto najcenjenija knjiga sve do Ibn al-Nafisa (Ibn al-Nafis) (1213-1288) koji je 1242. prvi opisao plućnu cirkulaciju, koronarnu cirkulaciju za koje je smatrao da su dva osnovna cirkulatorna sistema, te se smatra tvorcem teorije cirkulacije. Međutim, Kanon je ostao kao glavna knjiga u Evropi sve do 16.veka. Ibn al-Nafis je takođe dao svoj opis metabolizma i razvio novi sistem u anatomiji i fiziologiji da bi zamenio doktrine Avicene i Galena pobijajući mnoge njihove teorije (o humoru, pulzacijama, kostima, mišićama, intestinumu, senzornim organima, zvučnim putevima, jednjaku, želudcu i skoro svim drugim delovima tela). Arapski lekar Ibn Cur (Avenzoar) (1091- 1161) je bio prvi za koga se zna da je radio disekcije na ljudima i autopsiju. Dokazao je da šugu izaziva parazit i opovrgo do tada važeću teoriju Hipokrata i Galena. Saladinski lekar Ibn Džumai (Ibn Jumay) je takođe bio među prvim Arapima koji su radili disekcije na ljudima i to zahtevao i od drugih lekara. Abd–el-Latif je 1200. u Egiptu pregledavši veliki broj skeleta, otkrio da Galen nije bio u pravu u pogledu kosti donje vilice i krsne kosti.

Anatomija u srednjem i novom veku

U srednjem veku je zabeležen slabiji napredak, mada je pronalazak štamparske tehnologije doprineo velikoj ekspanziji do tada skupljenih tekstova zasnovanih dobrim delom na Galenovim tekstovima i tekstovima koje su naknadno dodali arapski lekari.

Ova fascinantna oblast nauke nije nikoga ostavila ravnodušnim, što su na svojstven način izrazili i umetnici, tačnije slikari. Još 1559. godine je Huan Valverde Amusko predstavio svoju viziju nezadovoljene želje za znanjem kroz čoveka koji u jednoj ruci drži sečivo a u drugoj sopstvenu kožu.

Podjednako fascinantni su i poznatiji radovi Rembranta i da Vinčija, koji su, svaki u svom vremenu, izrazili čovekovo stremljenje ka razotkrivanju svih tajni koje su stajale na putu napretka i boljitka.

U periodu od 1500. do 1800. znanje iz anatomije nije cirkulisalo samo među učenom elitom u vidu knjiga, crteža javnih disekcija, već i putujućim pozorištima, jeftinim publikacijama, u vidu malih anatomskih lutki načinjenih od slonovače i drveta. Neke od tih lutki su imale pokretne delove koji su se skidali da bi se videli unutrašnji organi. Postojala je razlika između muških i ženskih lutki, ne samo u spoljašnjem izgledu već i u građi unutrašnjih organa. Neke od njih su koristile lekarima da na plastičan način objasne bolest bolesniku. Prvu raskošno ilustrovanu anatomiju štampao je 1545. Charles Estienne (De dissectione partium corporis).

1543 Andreas Vesalius je napisao udžbenik anatomije De Humani Corporis Fabrica (preko 600 strana) koji je ceo bio u ilustracijama. Ilustracije su se zasnivale na disekcijama i nisu sadržale umetničke predstave, te je to bio početak naučne anatomije.

Procvat anatomije nastao je u 17. i 18.-om veku. Tome je dobrim delom doprinelo i otkriće štamparije te je to doprinelo bržem i lakšem širenju znanja. Studije anatomije zahtevale su izvestan talenat za crtanje. Anatomi su bili popularni onoliko koliko su umeli dobro da crtaju, oni koji u tom nisu bili naručito vešti angažovali su umetnike. Mnogi umetnici su sami proučavali ljudsko telo i učestvovali u disekcijama, a crteže prodavali.

Pred kraj 17. veka anatomi su počeli da sakupljaju i izlažu tela i delove tela. Kao što su skulpture od voska i mermera, tako su i ovi eksponati bili izlagani (konzervirani pa zatim bojeni; neki kostimizirani stavljani u staklo ili da slobodno stoje). Anatomi su pravili preparate u različitim materijalima. Prirodni preparati ljudskog ili životinjskog porekla su biti tzv vlažni (potapani u posude sa alkoholom i zapećaćeni) ili suvi (ubrizgavan im je ricinus ili vosak a onda su sušeni).

Frederik Riš (1638-1731) je prvi napravio veliku kolekciju anatomskih preparata. Iz cele Evrope su dolazili da se dive kolekciji. Kolekcija je sadržala i tela mrtvorođenih i mrtve dece a sebi je dao privilegiju da ih izlaže bez saglasnosti anantoma. Međutim, narod je smatrao disekcije za skrnavljnje tela i pogrebnih obreda, te su se anatomi snalazili nabavljajući preparate iz nižih društvenih slojeva (osuđenici, prostitutke, siromasi).

Između 1680. i 1800. anatomi su počeli da izbacuju imaginativne elemente iz naučnih ilustracija. Smatrali su da je prava vrednost anatomije bila ugrožena vizuelnim metaforama, fantastičnim pejzažima i komičnim pozama. Sa napretkom štamparskih tehnika, anatomski crteži su bili tehnički precizniji. Izdvojila su se dva stila realističkog prikazivanja ljudskog tela: jedan je prikazivao realnost disekcije uključujući i nameštaj i pribor za disekciju, a drugi je prikazivao čisto idealizovano telo ili njegove delove, izdvojeno u praznom prostoru, bez elemenata disekcije.

Tokom 19.veka anatomi su uglavnom priveli kraju sistematizaciju i opis ljudskog tela. Razvila se histologija i razvojna biologija.

Istorijat anatomije u Evropi

Vladika seviljski Isidor je u 7. veku objasvio kratak anatomski spis sastavljen kao izvod iz dela antičkih pisaca. Napredak je najpre započeo u severniim italijanskim gradovima. Započet je najpre u Salernu sekcijama na svinjama, obnovljena je aleksandriska praksa sekcije leševa najpre u Bolonji. U to vreme 1300. Mondino da Luči izdao je svoju anatomiju po uzoru na Galenovu koja se održala dva i po veka (poslednje izdanje 1550.).

Srednji vek nije unapredio anatomiju ali je obnovio antička anatomska znanja i anatomske sekcije. U Italiji je stanje po anatomiju i nauku uopšte, bilo najbolje jer su se pape bavile naukom ili finansirali i podržavali naučni rad naručito u doba renesanse kada su pomagali izgradnju instituta i štampanje knjiga. Papa Bonifacije VIII zabranio je anatomske sekcije radi vađenja utrobe i kuvanje leša radi prenosa umrlih u tuđini i njihove sahrane u otadžbini kako je učinjeno sa leševima Fridriha Barbarose u Siriji i Luja Svetog u Tunisu, ali nije zabranio vršenje anatomskih sekcija. Papa Klemens VI je za vreme kuge u Sjeni 1348. dozvolio zvanično vršenje obdukcija, a papa Klemens VII u 16. veku dozvolio je vršenje anatomskih sekcija u naučne i nastavne svrhe. Papa Benedikt XIV razjasnio je sredinom 18. veka da se zabrana pape Bonifacija VIII o anatomskim sekcijama ne odnosi na naučne anatomske sekcije, pa je 1757. otkupio za 1000 talira zbirku anatomskih preparata u terakoti i vosku i poklonio ih univerzitetu u Bolonji. Papa Klemens XIV poklonio je rimskoj bolnici “San Spirito” 1772. veće količine nabavljenih anatomskih preparata i hiruških instrumenata.

Zbog ograničenih mogućnosti slobodnog i nesmetanog naučnog anatomskog rada na leševima anatomi su pribegavali raznim lukavstvima, pa i krađama leševa. Vezalije je 1536. izvršio prvu zabeleženu krađu leša u Luvenu, odsekavši i odnevši neke delove leša, krišom noću. Drugu krađu je izvršio anatom Palfin iskopavši iz groba jedan leš i pobegavši ispred policije u Gent. Dugo su se održale glasine o vivisekcijama na ljudima. U 16. veku italijanski anatomi su podvrgli kritici Galenovu anatomiju koja se uglavnom zasnivala na sekcijam na životinjama. Osnivači naučne anatomije zasnovane na sekciji na leševima ljudi postavili su Vezalije, Falopije i Eustahije.

M.R. Kolumbus (naslednik Vezalijusa u Padovi, a zatim profesor u Rimu) se bavio anatomijom kostiju, dao je pravilan opis lobanjskih šupljina, plućne arterije i aorte i njenih zalistaka, opisao je mozak i njegove krvne sudove, unutrašnje uho,
želudac i jednjak.

U Francuskoj je napredak anatomije išao sporije. Nauka je bila konzervativna, kritikovala novine i štitila galenizam. Napredak je bio otežan i zbog prisvajanja monopola pariskog univerziteta na anatomski rad i mešanja univerziteta u verske i političke poslove i zapodevanja kavge sa anatomima i hirurzima bratstva svetog Kuzmana oko otmice retkih leševa. U Francuskoj je njihov monopl narušen osnivanjem više škole 1626. Za vreme revolucije 1793. ukinuti su fakulteti i koledži i umesto njih u Parizu je osnovanoi ukupno 12 katedri.

U Francuskoj je najpre univerzitet u Monpeljeu 1340. uveo obavezno vršenje autopsija. Pariski fakultet je izveo sekcije na leševima tek 1478., a druga po redu sekcija urađena je 1493. Iz Francuske su se anatomska znanja i škole širila na susedne zemlje. U Engleskoj je prvo odobrenje za vršenje sekcija na leševima pogubljenih zločinaca izdao Henrik VIII. Berberi – hirurzi su imali pravo da izvrše po 4 takve sekcije godišnje. Kraljica Jelisaveta je izdala slično odobrenje 1563. londonskom Lekarskom društvu. U Španiji je prvu takvu dozvolu dao kralj Žuan I od Argona 1391. univerzitetu u Lerdi.

Spori napedak na razvoju anatomije postojao je i u Nemačkoj. Na univerzitetu u Beču prva sekcija na lešu urađena je 1404. 1435. odlučeno je da se svake godine vrše po dve sekcije i to jedna na muškom a jedna na ženskom lešu. Sekcije su trajale 3-8 dana, vršio ih je berberin-hirurg u prisustvu mnogih univerzitetskih i stranih gledalaca. Zbog velikog interesovanja za ovakve manifestacije 1580. za vršenje sekcija sagrađena je posebna drvena zgrada u kojoj je moglo da stane 300 lica. Nastava iz anatomije izvođena je prema Mondinovom udžbeniku.

Holandija je posle Italije bila među prvim evropskim zemljama koja je najviše unapredila anatomiju. Naručito je za to zaslužan univerzitet u Lajdenu osnovan 1575. Lajdenski univerzitet je bio rasadnik anatomskih, hiruških i medicinskih znanja ne samo za Holandiju veći i za Rusiju (preko Bidloa) i Nemačku (preko Halera) i Austriju (Van Sviten). Lajdenski univerzitet je u početku imao samo jednog profesora, učenika padovskog univerziteta. Pjer Pav, treći profesor ove škole podigao je raskošan anatomski institut. Jan Van Horn je prvi zasnovao naučnu anatomiju i njenu nastavu i prvi otvorio školu učenika, iz koje su izašli za ono vreme čuveni anatomi, Haler, Riuš (tvorac najveće zbirke anatomskih preparata od koje je jedan deo 1717. pripao ruskom caru Petru Velikom, a drugi deo poljskom kralju Janu Sobjeskom koji ih je poklonio univerzitetu u Vartenbergu), Svamerdam, Stenon, Del Boe Silvius, Jan Blojland, tvorac zbirke od 2000 anatomskih preparata. U Gentu je najpoznatiji anatom, inače samouk, bio Jan Palfin (1650-1730), pronalazač forcepsa. U Engleskoj se anatomija počela razvijati tek u drugoj polovini 17. veka. prvi antomi bili su italijanski đaci: Frensisi Glison, Tomas Varton, i dr. Dalji rad na unapređivanju anantomije bio je skoncentrisan u Edimburgu i Londonu. Naučni anatomski rad u Engleskoj pomagala su privatna lica.

U Nemačkoj anatomski rad nije bio praćen nikakvim donacijama i ulaganjima, te je ipored toga što su u periodu između 14. og i 16. og veka otvorena 42 univerziteta, antomija je bila zaostala. Prvi anatomski institut podignut je u Bazelu 1589. u Berlinu tek 1713. Među poznatim nemačkim anatomima bili su Albreht Haler, Johan Gotfrid Cin (opisao anatomiju oka), Samuel Tomas fon Semering (pisac najpotpunijeg i umetnički izrađenog udžbenika anatomije sa slikama u kome je obrađen odeljak o nervnom sistemu i klasifikaciji moždanih nerava). U 19. veku nemačka anatomija je dospela do vrhunca i zauzela prvo mesto u Evropi. Za to su zaslužni berlinska anatomska škola Johanesa Milera i Jakova Henlea i Bečka anatomska škola Jozefa Hirtla i Karla Tolta (tvorac najpoznatijeg anatomskog atlasa).

U 19. veku Ser Vilijam Tarner obradio je topografiju mozga i uporednu anatomiju placente.

Venceslav Gruber (1814-1890) učenik praškog univerziteta po pozivu Pirgova, prešao je u Rusiju. On je osnivač Mediko-hiruške akademije u Petrogradu, anatomskog instituta koji je snabdeo vrednim anatomskim muzejem. I zaslužan je za obrazovanje 8000 ruskih lekara.

Emil Cukenkandl (1849-1919) profesor anatomije u Beču obrađivao je anatomiju nosne šupljine.

Švedska je kasno osnovala medicinski fakultet (1738. u Upsali). Među švedskim anatomima ističu se Olof Rudbek (otkrio je limfne sudove i ductus thoracikus). U Stoholmu najpoznatiji anatom bio je Adolf Anders Recius (1796-1860) koji je ispitivao vezu između kičmene moždine i simpatičkog nervnog sistema, građu jetre i mehanizam srčanih zalistaka. Proučavanje anatomije je ponovo procvalo tokom 17. i 18. veka kada su mnogi naučnici i lekari da razmenjuju svoja znanja i ideje. Stručnjaci u anatomiji su tada bili cenjeni poput stručnjaka u slikarstvu i u tom vremenu im nije bilo neophodno poznavanje latinskog jezika kako bi se bavili ovom oblašću. Organizovane su i javne disekcije koje su bile vrlo popularne i posećene, naročito od strane studenata medicine koji su putovali širom Evrope kako bi prisustvovali ovim, za to vreme, nesvakidašnjim događajima. Iako je napredak postojao, crkva je i dalje strogo kontrolisala ove delatnosti i vršila snažan pritisak pri izdavanju posebnih dozvola za bavljenje proučavanjem i disekcijama.

Tokom 19. veka se upotpunjuje sistematizacija anatomskih znanja i ustanovljuju discipline histologije i razvojne biologije. Disekcije postaju učestalije do te mere da obezbeđivanje potrebne količine uzoraka (leševa) biva ugroženo zbog čega je 1832. godine uveden Akt o Anatomiji kojim je legalizovan postupak nabavke uzoraka.

U tom vremenu se pojavljuje i udžbenik Grejova Anatomija (Gray’s Anatomy) koji je i danas u upotrebi i predstavlja temelje savremene anatomije.

Anatomija današnjice

Današnja anatomija je plod skoro stogodišnjeg razvoja tehnologija za vizuelizaciju struktura. Teorijske discipline razvojne i evolucione biologije, molekularne biologije, endokrinologije itd., stvorile su teorijske osnove koje nam, uz pomoć savremenih aparata kakvi su magnetna rezonanca i računarska tomografija, omogućavaju formiranje potpune predstave o skoro svim organima i tkivima. 

Izraz anatomija čoveka sažima u sebi sva razmatranja o raznovrsnim strukturama koje sačinjavaju čovekov organizam. U užem smislu ona se bavi konkretnim sastojcima koji čine odraslu jedinku i prikazuje ih ljudskom oku na različite načine, koristeći metodu disekcije. Posmatrana u tom kontekstu, anatomija se može proučavati na dva načina:

1. prvi način je kada se strukture posmatraju odvojeno od celine – što nazivamo SISTEMATIČNA ili SISTEMSKA ANATOMIJA (kosti, mišići, krvni sudovi-arterije i vene, živci, limfni sudovi…)
2. drugi način je kada se organi i tkiva proučavaju sa njihovim međusobnim odnosima – što nazivamo TOPOGRAFSKOM ili REGIONALNOM ANATOMIJOM (anatomija grudnog koša, anatomija gornjih ekstremiteta, anatomija trbuha, anatomija male karlice, anatomija donjih ekstremiteta, anatomija glave i vrata). Topografska anatomija ima veliku primenu u hirurgiji.

Međutim, pored posmatranja golim okom, vrlo važne informacije se dobijaju tek posmatranjima pod mikroskopom. Upotreba mikroskopa usmerava postupak proučavanja i upoznavanja ljudkog tela u dva pravca:

1. proučavanje sićušnih struktura koje sačinjavaju delove tela zrele jedinke koje nazivamo HISTOLOGIJA, i
2. proučavanje ljudskog organizma u njegovim stanjima nepotpune razvijenosti, koja se smenjuju tokom unutarmateričnog razvoja, a koje nazivamo EMBRIOLOGIJA i proučavamo organizam od trenutka oplodnje jajne ćelije do trenutka zauzimanja stanja samostalnog funkcionisanja.

Pored opisanih osnovnih oblasti u anatomiji postoje i druge pomoćne oblasti od kojih izdvajamo PRIMENjENU ANATOMIJU koja se bavi primenom osnovnih znanja iz anatomije na opisivanje raznovrsnih patoloških stanja kroz koje organizam prolazi (ili može proći) tokom svog postojanja.

Detaljan pristup sistemske anatomije omogućava klasifikaciju prostrane oblasti anatomije na sledeće podoblasti (odnosno sledeće ciljne regije u ljudskom organizmu):

1. OSTEOLOGIJA – proučavanje koštanog sistema odnosno skeleta.
2. SINDESMOLOGIJA – proučavanje spojeva kostiju odnosno zglobova.
3. MIOLOGIJA – proučavanje mišića. Uz proučavanje mišića se, pogodnosti radi, proučava i vezivno tkivo koje sa mišićnim tkivom u stalnom prisnom dodiru.
4. ANGIOLOGIJA – proučavanje sistema sudova odnosno vaskularnog sistema koji obuhvata srce, krvne sudove, limfne sudove i limfne žlezde.
5. NEUROLOGIJA – proučavanje nervnog sistema.
6. SPLANHNOLOGIJA – proučavanje sistema unutrašnjih organa. Sistem unutrašnjih organa obuhvata dva podsistema: podsistem grudnog koša i podsistem trbušno-karličnog predela.

Reference

• MedSkripte
• foto: freedigitalphotos.net

The post Istorija Anatomije appeared first on Svet Medicine.

Rimljani su bili veliki graditelji, što su poprimili od Etruraca. Pri izgradnji gradova vodili su računa o lokalnoj klimi, a posebno su bili zaštićeni od vetra juga, koji nepovoljno deluje na ljude. Pri lokaciji gradova vodili su računa da se mogu lako snabdevati vodom i dobro kanalisati. Kolosalni su njihovi vodovodi, pa i kanalizacija i kupatila. Zato kad se govori o starorimskoj medicini, misli se na njihove zasluge na području javnog zdravstva, koje su unapredili kao ni jedan narod starog veka.

Ono što su Rimljani stvorili u oblasti javnog zdravstva i sanitarnog zakonodavstva niko nije stvorio sve do novog veka. Još u VI v.pne, za vreme vlade Tarkvinija, Etrurci su konstruisali veliku kanalizacionu mrežu u Rimu – Cloaca maxima, koja je povezivala ceo grad, a delom i danas služi svojoj nameni. Ovakve kanale Rimljani su gradili i u drugim gradovima, pa i u svojim kolonijama.

Rimljani su najveću pažnju posvećivali snabdevanju vodom za piće. Još 312. g.pne., po projektu etrurskih arhitekata, rimski cenzor Apije Klaudije sagradio je prvi akvedukt. Kasnije su sagrađeni i drugi vodovodi u Rimu (u Rimu je u vreme careva bilo 14 vodovoda), koji su obezbeđivali 500 litara vode za piće i kupanje po stanovniku, a isto toliko za javna kupatila. Četiri od tih vodovoda su danas restaurirani i podmiruju potrebe Rima. Ostaci rimskih vodovoda nađeni su u raznim gradovima nekadašnjeg rimskog carstva pa i na Balkanu – u Splitu koji je restauriran 1878/79 godine, S. Mitrovici, Gradištu itd.

Poznavali su i zdravstvene vrednosti mineralnih i toplih voda, izgradili su niz banja – Vrnjačka banja, Sokobanja. Poznata su njihova javna kupatila (termej), kao i javni toaleti (u vreme careva u Rimu ih je bilo 150). Oni su isušivali močvare u okolini Rima i time rešili problem malarije.

Kako su gradili svoje gradove saznajemo iz dela ”De architectura” poznatog rimskog arhitekte Vitruvija (88-26 g.pne) u kome on iznosi uputstva za podizanje gradova, građenje kuća. Pored toga, navodi i trovanje olovom pa pri izgradnji vodovoda savetuje izbegavanje olovnih cevi.

Zdravstveno-sanitarno zakonodavstvo starog Rima je takođe, bilo uzorno. Bilo je zabranjeno držanje mrtvaca u kući ili sahrana unutar zidina grada. Groblje je bilo van grada i tamo su vršene i kremacije. O čistoći grada brinuli su posebni činovnici – edili. Javne kuće – lupenarije su bile van grada, a edili su imali spisak svih prostitutki i neprekidno su ih nadzirali. Pod nadzorom edila bile su i životne namirnice. Oni su nadzirali tržnice i zabranjivali prodaju pokvarenih namirnica.

Medicinsko zakonodavstvo u starom Rimu počinje veoma rano. Još u VII veku pne. Numa Pompilije je izdao zakon (Lex regia) kojim propisuje da svaka žena koja umre na kraju trudnoće mora da joj se otvori trbuh i izvadi dete. U VI v.pne. izdati su i drugi zakoni: u vezi očinstva (trajanje trudnoće najviše 10 meseci), zatim zakon o zabrani pobačaja.

Za razliku od doprinosa javnom zdravstvu i sanitarnom i zdravstvenom zakonodavstvu, na polju medicine, kao što je već rečeno, stari Rim nije ostavio ništa značajnije, jer kod njih naučne medicine dugo nije bilo. Prvi rimski lekari bili su robovi. Lekarsko zvanje smatralo se sramotnim, a socijalni položaj lekara bio je bedan. Još u VI v.pne. izdat je zakon o odgovornosti lekara za njihov rad. Ako su krivi za smrt pacijenta – deportacija ili smrtna kazna. Ni grčki lekari koji su kasnije dolazili, nisu bili punopravni građani. Tek 46. g.pne. Julije Cezar dao im je građanska prava i tek tada počinje da im raste ugled. Bolnica u današnjem smislu reči nije bilo. Postojale su samo vojne bolnice i tzv. valetudinarije u kojima su zemljoposednici smeštali svoje robove da se što pre osposobe i da im ne padne cena.

U vreme najvećeg procvata grčke medicine u Rimu nije bilo ni jednog školovanog lekara, a medicnom su se bavili robovi, berberi i razni šarlatani. Ali sa razvojem Rima i blagostanja u njemu, pojavila se i potreba za poboljšanjem životnih uslova, te i potreba za lekarima. Ali kako ih nije bilo u Rimu, dovedeni su iz Grčke. Međutim stari Rimljani su bili konzervativni i neprijateljski raspoloženi prema svim novinama, pa i prema novim grčkim lekarima. Prvi grčki lekar došao je u Rim tek 219. g.pne. Bio je to Arhagat, koji je postigao velike uspehe, pa čak dobio i građanska prava. Posle njega bilo je i drugih lekara Grka, ali ugled grčkih lekara porastao je tek dolaskom Asklepijada.

Asklpijad iz Bitinije, rođen 124. g.pne. došao je u Rim oko 91.g.pne. On je vrlo brzo shvatio da zdravstveni problemi Rimljana nastaju kao posledica njihovog načina života – neumerenost u jelu i piću, nerad, seksualni razvrat. Savetovao je dijetu, šetnje, gimnastiku, masaže i sl. Brzo je stekao veliki ugled kao lekar, pa je čak bio prijatelj Marka Aurelija i Cicerona. Asklepijad je odbacio Hipokratovu humoralnu teoriju, smatrajući da je važnija solidna patologija. Kao pristalica Demokrita i Leukipa, smatrao je da je ljudsko telo sastavljeno od atoma koji se neprekidno kreću po telesnim porama i kanalima. Ako se poremeti to kretanje i dođe do zastoja – staze atoma, nastaje bolest. U tom smislu je usmeravao i svoje lečenje, koje treba da bude sigurno, brzo i ugodno (tuto, cito et jucunde). Glavni su mu lekovi : masaža, hidroterapija – kupanje, jahanje, nošenje u stolici i nosiljci, dijeta i sredstva za jačanje, prvenstveno vino. Odbacio je prirodne lekove, a naročito sredstva za povraćanje i čišćenje.

Temison (sredina I v.pne) iz Laodikeje, bio je učenik Asklepijada i nastavio je njegovu solidanu teoriju. On je sistematizovao i usavršio učenje svog učitelja. Medicinu je smatrao metodom posmatranja i proučavanja fenomena i uzroka koji su zajednički svim bolestima. Tako je on osnovao smer u medicini – metodička škola.

Metodička škola bazira svoje učenje na solidarnoj patologiji, smatrajući da svi delovi tela imaju svoj tonus. Delovi tela se stežu i rastežu, a poremćaj tonusa dovodi do bolesti. Pošto je poremećaj tonusa uvek lokalnog karaktera, to i lečenje mora biti lokalno. To lečenje se sprovodi po principu ”suprotno suprotnim’’ (centararia contrariis), tj. ako je tonus smanjen primenjuju se sredstva za povećanje tonusa i obrnuto. Takva lekovita sredstva i metode su: lokalno vađenje krvi, primena derivacija i adstringencija, kupke, masaže itd.

Soran ( kraj i početak II v.ne) je bio najslavniji metodičar. I on je poreklom Grk, a u Rimu je radio u vreme careva Trajana i Hadrijana (II v.ne) uživajući najveći ugled. Soran je bio najveći ginekolog i akušer starog veka. Napisao je delo ”Periginaikeion paton” u kome je izvrsno obradio ginekologiju i akušerstvo, područje koje je do njega bilo zanemareno. Poznat je i kao autor Hipokratove biografije.

Celzo (Aulus Cornelius Celsus) je živeo u I v.ne., u vreme cara Tiberija. Nije bio lekar već enciklopedista. Sve do njega medicina je bila potpuno u rukama Grka i sva dela su pisana na grčkom jeziku. On je napisao prvo delo na latinskom jeziku – ”De re medica”.

Celzus je autor enciklopcedijskog dela ‘’Artes”, u kome je obradio mnoge nauke, pa i medicinu. Sačuvan je samo deo gde je obrađena medicina i to u 8 knjiga. U trećoj knjizi opisao je četiri glavna simptoma zapaljenja – tumor, rubor, calor i dolor. Posebno se proslavio svojom metodom litotomije – incizija na perineumu iznad colluma vesicae, koja se izvodila sve do XVI v. i nosila njegovo ime – Sectio Celsiana.

Pedonije Dioskorid (sredina I v.ne) je bio rimski vojni lekar. Napisao je delo ’’De materia medica” u kome je opisao više od 750 domaćih i stranih lekova biljnog, životinjskog i mineralnog porekla. To delo sadrži celokupno farmakološko znanje starog veka. Vekovima je služilo kao najpoznatiji i najbolji apotekarski priručnik, te je doživelo bezbroj izdanja. Sačuvani su i mnogi poznati rukopisi tog dela, a rukopis koji je pisan u V v. za Juliju Aniciju, ćerku vizantijskog cara Olibrija, bio je jedno vreme vlasništvo kralja Milutina i nalazilo se u njegovoj bolnici u manastiru Prodromos u Carigradu.

Galen (129-199 ili 200) je rođen u Pergamu, medicinu učio u rodnom Pergamu, zatim u Smirni i Aleksandriji, a po završetku studija (158 g.) vraća se u Pergam gde postaje lekar u gradijaterskoj školi, što mu je omogućilo da stekne bogato iskustvo u oblasti hirurgije.

Došavši u Rim 162.g. brzo se proslavio znanjem i praktičnim uspesima. U Rimu piše knjige i drži filozofska predavanja, ali i vodi žestoku borbu sa svojim protivnicima, pristalicarna raznih medicinskih škola. Zapravo, u to vreme je bilo više medicinskih škola, među kojima su najvažnije: dogmatska, metodička, pneumatska, empirijska i eklektička. Međusobni sporovi doveli su do pravog haosa i sve većeg udaljavanja od hipokratske medicine. Galen je uveo red u taj haos i hipokratskoj naučnoj medicini vratio mesto koje zaslužuje.

Galen, koji je 169.g. postao lekar Komoda, sina Marka Aurelija, je napisao oko 400 dela iz raznih oblasti nauke. On je sistematizovao Hipokratovu nauku i u delima je obradio sve delove medicine. Najvažniji su mu spisi iz oblasti anatomije i fiziologije. Njegovo najpopularnije delo je ’’Ars parva’’ – kompendijum patologije i terapije, u kome je sažet njegov sistem. To delo je služilo kao medicinski udžbenik, kao i najvažniji priručnik lekarima praktičarima dugo vekova.

Bio je oduševljeni Hipokratov pristalica. Prihvatio je njegovu humoralnu teoriju i posmatranje prirode kao put saznanja, ali je uveo i eksperiment, kao metod proučavanja patoloških i fizioloških procesa. I u terapiji je Galen na Hipokratovoj liniji, definišući to rečima ”lekar je sluga prirode”.

Među najveće zasluge Galena je što je anatomiju i fiziologiju postavio na naučne osnove. Bio je prvi eksperimentalni fiziolog. Proučio je mehanizam disanja, mehanizam pulsa opisujući 33 vrste pulsa, funkcije bubrega i funkciju nervnog sistema. Prvi je opisao glasne žice i dokazao da glas nastaje u grlu, a ne srcu (kako su to tvrdili predstavnici stoičke škole). I pored brojnih zabluda i pogrešaka, Galen je jedan od najvećih anatoma i fiziologa svih vremena. Galenizam je vladao 16 vekova i tek u XVIII v. je potpuno odbačen. Galen je 192. g. otišao iz Rima, ali se ne zna gde. Ne zna se tačno ni kad je ni gde umro. Smatra se da je umro 199. ili 200.g. u rodnom Pergamu. Posle njegove smrti opet počinje sektaštvo i nazadovanje medicine.

The post Medicina starog Rima appeared first on Svet Medicine.

Posle propasti Rimskog carstva i njegove kulture koja je bila na visokom nivou, hiljadugodišnji period Srednjeg veka karakterisan je kulturnim padom. Druga značajna karakteristika Srednjeg veka je razvoj nove – hrišćanske vere na teritoriji Rimskog carstva. Zapravo, još za vreme jedinstvenog Rimskog carstva, car Konstantin je 326.g. proglasio hrišćanstvo za oficijelnu religiju carstva. Hrišćanska vera se zasniva na milosrđu i ljubavi prema bližnjem, pa je ona značila početak potpuno nove brige i pomoći, što je bilo nepoznato u Staroj Grčkoj i Rimu. Pored toga car Konstantin je 330g. premestio prestonicu carstva u mali provincijski gradić Vizantinien, koji je nazvao Konstantinopolis (Carigrad).

Stari Rimljani, kao što je već rečeno, su izgradili brojne sanitarne uređaje (vodovode, kupatila, kanalizacije) u mnogim gradovima na Zapadu što je Srednji vek zatekao, ali je veći deo njih uništen u ratnim previranjima i seobama naroda u ranom Srednjem veku, a što nije uništeno, polako je propadalo, tako da su higijensko-sanitarne prilike bile veoma nepovoljne. Ove prilike počele su se poboljšavati tek u drugoj polovini, a naročito krajem Srednjeg veka.

Velikih gradova u Srednjem veku nije ni bilo. Tako u Nernačkoj nije bio ni jedan grad u kome je živelo blizu 100.000 stanovnika. Sa više od 100.000 stanovnika bili su samo Rim, Firenca, Venecija, Barselona i Pariz, a i oni su, sa aspekta komunalne higijene, bili veoma neuređeni. Tako je Pariz prvi put popločao ulice tek 1185., Prag 1331., a Bazel tek 1387. godine. Sanitarni propisi su se pojavili tek početkom XII veka. Prvi poznati sanitarni propisi pojavili su se u Augzburgu 1104. godine, a regulisali su izgradnju kuće, čistoću gradskih ulica i prodaju životnih namirnica.

U toku celog Srednjeg veka harale su epidemije zarazbnih bolesti. Naročito je harala kuga, koja je praktično obeležila Srednji vek. Tako je u VI veku (531. g.) izbila epidemija kuge u Egiptu, odakle se proširila u Evopu i trajala je 50 godina. Poznata je pod imenom Justinijanova kuga, jer je u to vreme vladao car Justinijan I. Poznatija je pod imenom Prokopijeva kuga, jer ju je on opisao, opisujući njene simptome i po prvi put je opisao bubone. Pored toga dokazao je da je putem brodova kuga preneta u Evropu iz Egipta. Od ove kuge umrlo je više od polovine stanovništva Vizantije, a stradalo je i područje Balkana, najviše Dalmacija, a posebno Zadar. Epidemije izbijale su i u drugim krajevima Evrope – Velikoj Britaniji 664., Rimu 690., Dubrovniku 871.,901.,1145.,1292. i 1322. godine.

Najveća i najstrašnija epidmija kuge izbila je u XIV veku, nazvana ’’crna smrt’’ od koje je umrlo 50 miliona ljudi, tako da se stanovništvo starog sveta smanjilo na četvrtinu, a naravno kuga je odnela i mnoge umove toga vremena, što je takođe uticalo na dalji razvoj nauke i kulture uopšte. Ovu epidemiju je dobro opisao Bokačo u svojim delima. Epidemija je počela 1332. godine u Indiji, odakle su je hodočasnici preneli u Kinu, pa preko Rusije došla je i u Evropu.

Sve mere zaštite koje su primenjivane kod pojave ovih epidemija nisu dale rezultate, pa su se počele primenjivati i druge mere – izolacija, karantin (quaranta – četrdeset). Prvi karantin primenjen je u Evropi u italijanskom gradu Rediji 1374., Veneciji, Milanu 1376., Dubrovniku 1377. godine. Nešto kasnije, (1389.g.) Milano je zaveo i obaveznu dezinfekciju stana posle smrti zaraznog bolesnika.

Pored kuge u Srednjem veku je bila rasprostranjena i lepra, naročito u Vizantijskom carstvu, pa i u Srbiji, što je iziskivalo otvaranje leprozijuma. Prvi leprozijum na evropskom tlu osnovan je u Francuskoj u V veku. U Rimu su u VII veku prisilno izolovani leprozni bolesnici i smešteni u bolnicu Svetog Lazara. Lazar je Biblijsko ime i sam je bolovao od lepre, a proglašen je za sveca i zaštitnika leproznih bolesnika, pa su po njemu leprozorijumi nazvani lazareti. Srpski vladar Stevan Uroš Dečanski je 1330. godine izgradio posebnu bolnicu za leprozne bolesnike, epileptičare i paralitičare kraj manastira Dečani, međutim, lepra je već krajem XIV veka skoro potpuno iščezla.

Istoričari kulture Srednji vek nazivaju ’’vek mračnjaštva”. Međutim i taj vek je dao odrešeni doprinos razvoju nauke i kulture, mada često uz žrtvovanje pojedinih umnih ljudi. Stoga se ova epoha može smatrati kao nužna etapa u društvenom razvoju. Da Srednji vek nije ostavio nikakvo kulturno nasleđe ne bi bilo moguće da Renesansa postigne tako bujni razvoj koji se označava kao najviši kulturni napredak čovečanstva.

Vizantijska medicina

U Istočnom rimskom carstvu – Vizantiji preovladao je uticaj obnovljene grčke kulture, i to u tolikoj meri da istoričari kulture karakterišu taj period kao “treći grčki zlatni vek” (prvi Periklov u Atini i drugi aleksandrijski u Aleksandriji), tako da je Vizantija bila centar svatske kulture. U Vizantijskom carstvu u medicinskim školama se proučavala grčka medicina. Ali sami počeci vizantijske medicine vezani su za hrišćanske crkve. Tako je zabeleženo da su početkom IV veka u Siriji bili na daleko poznati šesnaestorica sveštenika – lekara, e među njima i braća Kozma i Damjan. Ovi sveštenici – lekari lečili su isključivo iz karitativnih pobuda, jer je to po hrišćanstvu jedini cilj medicine vršenje dela milosrđa. U vreme progona hriščana za vlade Dioklecijana, braća Kozma i Damjan su pogubljeni u Rimu. Crkva ih je kasnije proglasila za svece, a lekari i apotekari ih smatraju svojim zaštitnicima. Srpsko lekarsko društvo, dan njihovog pogubljenja (Vrači 16.novembra) slavi kao svoju slavu.

Na Nikejskom crkvenom saboru doneta je odluka da crkva i sveštenici započnu za otvaranje bolnica i azila u okrilju crkve, što je prvi učinio vladika Vasilije u gradu Cezareji u provinciji Kapadokiji. Patrijarh Hrizostom je 400. g. uredio bolnicu sa stalnim lekarima i bolničarima. U kasnije vreme u Vizantiji su sveštenici, a i sama država, potpomognuti dobrovoljnim prilozima i poklonima, podizali bolnice, azile i prve socijalno-medicinske ustanove: bolnice (nozokomije), konake za putnike (ksenohodije), azile (orfanotrofije), domove za prosjake (ptohotrofije), domove za nahoča (brefotrofije), domove za stare (gerontokomije) i domove za posrnule devojke.
U tipicima (statuti manastira) svih grčkih manastira određene su sobe za bolnicu i lekare koji su radili u njima. Nemanjići su osnivali prve bolnice srednjovekovne Srbije. Prva srpska bolnica osnovana je van Srbije u manastiru Hilandar na planini Atos, ali u njoj nije bilo lekara. To je bilo 1200. godine, a već 1208. godine osnovana je bolnica u Studenici, kao prva bolnica na teritoriji Srbije, dok je Stevan Uroš Dečanski osnovao bolnicu u manastiru Dečani 1330. godine. Sve srpske manastirske bolnice uređivane su poput manastirske bolnice Pantokrator i Prodromos u Carigradu. U manastiru Prodromos kralj Milutin je formirao bolnicu, ksenohodij i otvorio medicinsku školu. U to vreme, kao i kroz ceo Srednji vek, na zapadu nije bilo lekara ni u jednoj bolnici.

Najstariji školovani vizantijski lekari, koji su živeli i radili u periodu između IV i VII veka, bili su Oribazije, Acloje i Pavle Eginski (sa ostrva Egine kod Atine). Neka njihova dela su dugo korišćena kao udžbenici na fakultetu u Parizu. Vizantijski lekari se nisu bavili teorijskom medicinom, te stoga ta medicina nije ni dostigla nivo starogrčke i aleksandrijske medicine. Oni su primenjivali praktičnu empirijsku medicinu, sa primesama magijskih i verskih elemenata. Ova medicina je stekla veoma veliki ugled. Njene zasluge za dalji razvoj medicinske misli su značajne što je prepisivanjem dela i objavljivanjem izvoda iz njih, očuvala ih i produžila njihovu primenu u praksi i školama, a omogućila je i njihovu primenu kroz udžbenike na zapadnoevropskim fakultetima.

 Srednjovekovna medicina na zapadu– Samostanska medicina

Središte srednjovekovne kulture na teritoriji Zapadnog rimskoga carstva, odnosno zapadna Evropa bili su samostani, gde je vladao neprikosnoven uticaj crkve. Posle propati Rimskog carstva, valikih saoba naroda i valikih ratova i uništavanja, ostala je samo narodna madicina.

Kad se kaže da je Srednji vek, vek vere, prvenstveno se misli na zapadnoevropsko područje. U toku celog Srednjeg veka ukorenjena je duboka vera de je zemaljski život samo kratak uvod u večni zagrobni život. Bog je jedini vladar sveta, a jedan jedini njegov zamenik na zemlji je Papa. U skladu s tim postoji i samo jedna crkva koja je večna nadzemaljska orgenizacija. Narodi su morali da se odriču svog jezika i prihvataju jezik crkve koja mu je donela jedinu večnu istinu. Tako je u toku Srednjeg veka na celom Zapadu latinski jezik postao književni jezik. Ove hrišćanske ideje su prožimale celokupni život, pa i politiku – drzava je bila praktično organizacija koja olakšava pripremu duše za večni zagrobni život. Dakle, i država je bila u zavisnosti od crkve. Medicina, ako se o njoj može uopšte govoriti, odvijala se po samostanima i gotovo je sva bila u rukama klerika, u početku benediktanaca, a kasnije i drugih redova. Za ceo Srednji vek kaže se da vek mačnjštva, a za samostansku medicinu istoričari medicine kažu da je to najžalosnije poglavlje u istoriji medicine. Poznati istoričar medicine J.Pagel smatra da je to “najviša potencija sterilnosti”.

Osnivač benediktanskog reda Sveti Benedikt je u VI veku, pri samostanu na planini Monte Kasino u srednjoj Italiji, podigao prvu samostansku bolnicu (200 godina kasnije od Vizantije). Kasnije su nastale i druge bolnice – u Lionu (sredinom VI veka), Parizu (sredinom VII veka), Londonu (sredinom VIII veka), Sen Galenu (u IX veku). U tim bolnicama nije bilo lekara, već su lečenje vršili redovnici koji su prepisivali i prevodili stare medicinske rukopise i tako sticali bar neko medicinsko znanje.

U vrtovima samostana redovnici su počeli da gaje lekovite biljke i da pišu knjige o gajenju i primeni lekovitog bilja, a kasnije su pri bolnicama osnivali i samostanske apoteke. Prva apoteka osnovana je u Veneciji 1258. godine, zatim u Firenci 1300., u Dubrovniku 1317., u. Londonu koja je bila i prva engleska apoteka 1345. godine itd. Malobrojni svetovni lekari bilisu samo na dvorovima.

Škola u Salernu

Posle osnivanja prvih škola, po naredbi Karla Velikog, počela je crkva osnivati samostanske i episkopske gradske škole – Trivium. U njima ja predavana teologija, aritmetika, gramatika i muzika. U višim školama – Quadrivium učila se astronomijn, geometrija, retorika i dijalektika, a kao uzgred i medicina. Školama i nastavom je upravljao duhovnik, a nastava ja bila na latinskom jeziku i izvodila se tako što je nastavnik čitao i tumačio tekstove prepisa dela antičkih crkvenih pisaca.

Tek kasnije duhovne vlasti su počele otvarati u većim gradovima posebne škole u kojima su nastavu, pored duhovnih, izvodila i svetovna lica. Time je donekle stvorena kakva-takva mogućnost da se medicinska nauka, izgrađena još u starom veku, odupre potpunoj propasti, što ju je čekala u samostanskim uslovima.

Prva visoka medicinska škola u današnjem smislu reči osnovana je u Salernu, gradiću južno od Napulja, koja se slovi kao preteča medicinskih fakulteta. Ne zna se tačno kada je otvorena Salernska škola, a prve pisane tragove nalazimo u IX veku, kada je kraljica Frederun, žena kralja Karla Glupog u Francuskoj naredila da, pored svog lekara – sveštenika Deralda, pozovu još i jednog majstora Salernitanca.

Salernska visoka škola imala je tri odeljenja – filozofsko, pravno i medicinsko i bila je potpuno svetovna. Najznačajnije odeljenje bilo je medicinsko, pa se i sam grad zvao ”Civitas Hippokratica”. Njihovi lekari su se pročuli u Evropi, naročito u IX veku. U Salernskoj školi bilo je moguće slobodno istraživanje jer je bila potpuno odvojena od crkve. Njeni lekari za razliku od samostanske medicine, su se bavili i hirurgijom i ginekologijom i akušerstvom.

Ugled Salernske škole najviše je podigao početkom XIII veka Konstantin Afrički (rodom iz Kartagine), koji je bio književnik i prevodilac dela s arapskog na latinski i koji je zapadni svet upoznao sa arapskom medicinom, pa je nazvan “Magister Orientis et Occidebtis”. Upravo su njegovi prevodi podstakli naučnu delatnost i omogućili stvaranje salernske naučne medicine.

Brojni salernski lekari pisali su medicinska dela. Tako je anatom Copho napisao ”Anatomia porci cophinis” prvo anatomsko delo nastalo u zapadnoj Evropi, a bazirano je na seciranju svinja. Pored toga razvila se i hirurgija, ginekologija i akušerstvo, oftalmologija itd.

Salernsku školu je konačno i zauvek zatvorio Napoleon 1811.godine. Posle Salerna, crkvene uprave su osnovale i druge fakultete – u Bolonji. Monpeljeu, Parizu i Oksfordu. Tako je u periodu od XII do XV veka osnovano oko 80 univerziteta, od kojih je 20 bilo u Italiji, 19 u Francuskoj, a ostali u drugim zpadnoevropskim zemljama. Prvi nemački univerzitet osnovan je tek 1386. godine u Hajdelbergu.

Nastava na novim univerzitetima odvijala se čitanjem i komentarisanjem klasičnih tekstova. Praktične nastave nije bilo sve do XIII i XIV veka. Prva javna anatomska demonstracija na ljudskom lešu izvedena je 1315. godine na univerzitetu u Bolonji.

 Arapska medicina

U najranijoj fazi arapska medicina je imala demonski karakter, ali posle dolaska Muhameda, postaje sasvim religioznn. Posle Muhamedove smrti (632.g.) počela je ekspanzija Arapa u Persiju, Jermeniju, Egipat, Severnu Afriku, Južnu Italiju i Španiju.

Arapi su od Vizantinaca preuzeli tekovine grčko-rimske medicine, preneli ih na istok, dopunili i isprepleli svojim iskustvimn i lekovima (kamfor, alkohol, destilovana voda, razni sirupi i dr.) i ponovo vratili zapadu. Arapska medicina je spona između klasične grčko-rimske i moderne medicine doba renesanse.

Pored prevođenja starih dela na arapski jezik, oni su već od VIII veka započeli samostalni naučni rad. Najpoznatiji arapski lekari bili su Razes i Avicena.

Razes (850-923), punim imenom Abu Bakr Muhamed ibn Zakarija al Razi, rodom je iz Persije, bio je jedan od najpoznatijih arapskih lekara. Bio je upravnik bolnice u Bagdadu. Pisao je veoma mnogo. Najpoznatije mu je delo – ‘’Continens’’ – Sadržaji, koje je zapravo enciklopedijsko delo. Drugo njegovo delo ‘’Kitab Al Mansuri”, napisano za kalifa Al Mansura, je kompendijum u kome je obrađena sva medicina. Vekovima je služilo kao udžbenik i priručnik. Ipak je najvažnije njegovo delo o boginjama i ospicama – ”De variolis et morbillis” koje predstavlja najvrednije originalno arapsko medicinsko delo. Razes je prvi pisao i prvi razlikovao variolu od morbila.

Avicena (980-1037) je svakako najveći arapski lekar, čije je puno ime Abu Ali al Husain ibn Abdalah ibn Sina. Bio je takođe rodom iz Persije. On je enciklopedista u pravom smislu reči. Bavio se medicinom, filozofijom, matematikom, fizikom, astronomijom, muzikom i teologijom i svuda je bio slavan.

Najvažnije njegovo delo je ”Kanon” (zakonik medicine). To je enciklopedijsko delo, koje je obuhvatalo celokupno grčko-rimsko i arapsko medicinsko znanje. Vekovima je služilo kao najvažniji i najautoritativniji udžbenik i priručnik.

Avicenin autoritet je bio ogroman i na istoku i na zapadu, kao i Galenov, što je bitno uticalo, tj. kočilo razvoj medicine. Tek kad je Paracelzus 1528. godine na trgu u Bazelu javno spalio Avicenin Kanon, zadat je smrtni udarac arapskoj medicini, ali i Galenizmu.

Godine 1258. Mongoli su zauzeli Bagdad, čime je prestao postojati kulturni život Arapa na istoku, a padom Granade 1392. godine i na zapadu. Međutim, na zapadu je arapska medicina i dalje cvetala sve do XVI veka, kada je s napuštanjem galenizma likvidirana i arapska medicina.

The post Srednjovekovna medicina appeared first on Svet Medicine.

Humanizam i renesansa

Pojava humanizma i renesanse posle hiljadugodišnjeg srednjevekovnog stagniranja, pa i nazadovanja u svakom pogledu, uslovljena je mnogim promenama krajem srednjeg veka, prvenstveno političko-ekonomskim promenama u Evropi u XV i XVI veku.

Živim saobraćajem i trgovinom između Evrope i istoka, privrednim i kulturnim napretkom italijanskih gradova, Gutembergovo otkriće štamparije i štampanje knjiga, korišćenje velikog bogatstva Amerike posle njenog otkrića, počeo se buditi novi kulturni duh na zapadnoevropskom tlu. To se manifestovalo u vidu reakcije na kulturnu i duhovnu prevlast crkve, nekritično usvajanje antičkih autoriteta i željom za samostalnim mišljenjem i stvaranjem.

Renesansa u nauci značila je nepoštovanje starog i traženje novog. Umesto proučavanja starih knjiga nastaje neposredno proučavanje prirode. Renesansa je predstavljala kidanje veza sa prošlosću, sa crkvenom i verskom dogmatikom i skolastikom, što je omogućilo ostvarivanje dotle neslućenih otkrića.

Tokom XV i XVI veka počinju nova filozofska strujanja i opšti preporod umetnosti i nauke. Neki filozofi, mada dosta retki, počinju kritikovati Aristotelovu logiku, ali većina i dalje čvrsto stoji na Aristotelovom učenju i Galenovoj anatomiji i fiziologiji. No postepeno se ruši poverenje u autoritete i počinje se primenjivati metodologija neposrcdnog proučavanja i opisivanja prirode i njenih pojava.

Tako je Leonardo da Vinči (1452-1519) stvorio neprolazna umetnička dela, ali i nove mašine, gradio brane i mostove, svojim crtežima ovekovečio znanja iz anatomije samostalno proučavajući građu ljudskog tela – izvršio je 30 sekcija i ostavio 20 listova sa anatomskim crtežima itd. Nikola Kopernik, poljski astronom, odbacio jc geocentrični i dokazao heliocentrični sistem. U XVI veku stvorena je naučna botanika i zoologija, posebno su proučavane lekovite biljke, a nastale su i prve službene farmakopeje (1548.g.objavljena je prva farmakopeja u Firenci – Ricettario Fiorentine).

 Reforma medicine je najpre započela u oblasti anatomije, u čemu posebnu zaslugu ima Flamanac Andrejn Vezal (1514-1564), rođen u Bazelu, koji je u svojoj knjizi “De humani corporis fabrien libri septem’’ (sedam knjiga o ustrojstvu ljudskog tela) dokazano mnogobrojne greške Galenove anatomije. Sve do njega anatomsko znanje u XVI veku bilo je skoro isto kao u Galenovo vreme, a sekcije na ljudskim leševima bile su retke i vršene samo na fakultetima, ali su anatomi verovali više Galenu nego svojim očima. Vezal je prvi uspeo, da zaživi njagova teza da se anatomija uči iz prirode, a na iz knjige i da se pisana anatomija mora prilagoditi viđenoj. Vršeći autopsiju anatom treba da proučava građu organizma, a lekar svoje fiziološke i patološke teorija da bazira na anatomskim činjenicama. Vezal je, dakle reformator studija anatomije, te je njegovim sledbenicima bilo jednostavno da u kratkom vremenskom periodu otkriju sve što se moglo okom videti. Tako je Vezalovo delo i njegova teza dalo mogućnost naglog napretka anatomije, a uz nju i hirurgije. Najveći doprinos na tom polju dali su italijanski anatomi, gde je renesansa i započela (G. Fallopio, B. Eustachi, J.B. da Carpi i dr.).

Reformu hirurgije sproveo je Ambroise Pare (1500-1590), koji je bio šegrt seoskog berberina – hirurga, a kasnije poznati francuski hirurg, najveći hirurg tog vremena, otac moderne hirurgije.

U oblasti praktične medicine značajan reformator je Paracelzus (Philippus – Aureolus Theophrastus Bombastus Paracelsus von Hohenheim). Rođen je 1493. godine u Švajcarskoj od oca lekara, a već od svoje devete godine živeo u Vilahu u Austriji. Umro je u Salcburgu 1541. godine. Još kao student u Ferari uvideo je prazninu medicinskih studija – proučavanje starih knjiga, a ne bolesnika i prirode. On je odbacio teoriju o četiri soka i stvorio svoju teoriju o tri stvari koje se u telu mešaju (so, živa i sumpor), tj. životne funkcije sveo na hemijske procese, pa je i bolesti tumačio da su posledica hemijskih promena u organizmu. To je uslovilo da se u terapiju uvode hemijski lekovi (arsen, živa, gvožde, kalijum sulfat, jedinjenja sumpora, antimon i dr.).

Bio je pravi revolucionar, pa je u znak prezira prema arapskoj medicini i glenizmu, javno spalio Avicenina dela na trgu u Bazelu 1528.,godine. Savremenici su ga prozvali ”Luter u medicini’. Glavna mu je zasluga što je dotle uspavanu i nekritičnu konzervativnu lekarsku misao ustalasao i uznemirio. Pored toga svojim pionirskim raspravama iz oblasti balneologije doprineo je da se smatra osnivačem te nauke, a isto tako medicine rada, jer je napisao prvu monografiju o bolestima rudara.

U pobedi novog naučnog duha treba pomenuti i Giambatista da Monte (1498-1552) koji je na univerzitetu u Padovi uveo kliničku nastavu, tj. držao je predavanja s demonstracijom bolesnika. Prvi put se studentima pružila prilika da ne uče samo iz starih knjiga, već uz bolesničku postelju. Klinička nastava se kasnije polako uvodila i na drugim fakultetima.

 Girolamo Frakastoro (1478-1553.) lekar iz Verone, je najzaslužniji za refomu infektologije i epidemiologije. On je bio prvi čovek renesanse. Njegovo delo ‘’De contagione et contagiosis morbis‘’ (o zarazi i zaraznim bolestima) izazvalo je pravu revoluciju u medicini. On je odlično opisao pegavce kao posebno oboljenje i jasno razgraničio pravu bubonsku kugu i grupe tifoznih bolesti, posebno pregavca. Pored toga, Frakastoro je proučavao sifilis. Zapravo, kako je rani srednji vek karakterisala guba, kasni srenji vek kuga, tako je renesansu obeležio sifilis, koji se krajem XV veka počeo naglo širiti u Evropi.

Frakastoro je pobio Galenovo učenje o širenju epidemijskih bolesti otrovnim mijazmatskim isprenjima. Govorio je da su uzroci ovih bolesti sitna živa bića koja su golim okom nevidljiva. Ove bolesti se mogu prenositi na tri načina:

• direktno dodirom sa bolesnikom
• preko zaraženih predmeta i
• vazduhom.

 Medicina XVII veka – Medicina baroka

Kulturni, naučni i umetnički preokret i oslobađanje od uticaja antičko-arapskog i crkvenog dogmatizma i skolastike uslovio je još veći procvat i razvoj naučne misli u XVII veku. U tom veku i prvoj polovini XVIII veka došlo je do definitivne likvidacije srednjevekovnog načina mišljenja i pobede induktivnih metoda u prirodnim i medicinskim naukama. U tom periodu i u društvenom pogledu dolazi do istorijskih promena. Jačanje građanskog staleža, započelo u Italiji u XVI veku, dobija veći zamah, tako da dolazi do postepenog likvidiranja feudalnog društvenog sistema.

Filozofska misao i najznačajnija naučna otkriča ovog veka, koja su obeležila vek i značajno uticala na razvoj medicinske misli su:

• Frensis Bekon (Francis Bacon Verulamski, 1561-1626), osnivač engleskog mataterijalizma, uveo je induktivni metod u nauci učeći da je nauka samo onda nauka ako se služi indukcijom, analizom, komparacijom, opservacijom i eksperimentisanjem;
• Rene Decarte, osnivač racionalizma i mehanističkog dualizma;
• Kepler, nemački matematičar i astronom, je utvrdio da se planete kreću po putanjama eklipse a ne kruga, kako je mislio Aristotel. On je osnovao i fiziološku optiku – postavio temelje optike;
• Njutn je otkrio zakon gravitacije, te dekompozicije bele svetlosti i udario temelj moderne fizike;
• Galileo Galilej osniva naučnu mehaniku, posebno dinamiku, i eksperimentalnu naučnu metodologiju;
• Toričeli pronalazi barometar;
• Bojl i Mariot osnivaju hemiju kao samostalnu nauku, posebno naučnu analitičku hemiju, što je značajno za kasnija medicinska istraživanja;
• stvorena su naučna udruženja, najpre u Italiji, zatim Francuskoj, Engleskoj i drugim zemljama. Udruženja su nazvana akademija nauka i počinju se izdavati naučni časopisi.

U oblasti medicine XVII vek je obeležio najvažnije otkriće u medicini i čitavoj njenoj istoriji, a to je otkriće krvotoka. William Harvey (1578-1657.) engleski lekar, koji je studirao medicinu u Kembridžu i Padovi, a u Londonu bio dvorski lekar, je 17. aprila 1616. godine u svom predavanju izjavio da krv teče u krug. Međutim, tek je u svojoj knjizi “Exercitatio anatomica de motu cordis et sanguinis in animalibus” izdatoj 1628. godina, naučnoj javnosti obelodanio svoje otkriće i time oborio Galenovo učenje.

Harvej je matematički zaključio da srce za jadan sat izbacuje oko 200 litara krvi, a za isto vreme toliko sa ne može stvoriti u jetri, te Galenova teorija nema podlogu. Taj zaključak je dopunio i potvrdio ogledom – na životinji je presekao arteriju i dokazao da nije prazna i da u njoj nije vazduh već da iz nje šiklja krv. S druge strane, podvezivanjem ruke u laktu pri čemu vene nabreknu od staze krvi, dokazao je da venama ide krv ka srcu. On nije mogao videti kapilare, vezu između sitnih arterija i vena. To je 1661. godine učinio Malpigi (Marcello Malpighi, 1628-1694.), otkrio je i telašca u bubregu koja nose njegovo ime, kao i eritrocite 1665. godine ali je smatrao da su to čestice masti. Malpigi se slovi osnivačem mikroskopske anatomije.

Treba napomenuti da je još 1290. g. Ibn an Nofis opisao mali krvotok, a zatim i Realdo Colombo 1559. i Andrea Cesalpino 1571. g. i prvi upotrebio termin ”cirkulacija”, ali je to ostalo nezapaženo.

Otkriće Harveja je značilo i početak naučne fiziologije, ali je omogućilo i niz kasnijih otkrića u medicini. Tako su kasnija anatomska otkrića upotpunila Harvejevo otkriće:

• Gaspare Aselli je 162. g. otrio hilusne sudove u mezenterijumu psa, ali mu nije bio jasan značaj tih sudova;
• Olaf Rudbek, švedski anatom, otkrio je 1651. limfne sudove u crevu i njihovu povezanost sa limfnim žlezdama, ductus thoracicusom i venskim sistemom;
• Thomas Bartholin, danski anatom, je godinu dana kasnije opisao ceo limfni sistem i dokazao da limfni sudovi ne utiču u jetru. kao što je tvrdio Aselli. On je otkrio i žlezdu na ulazu u vaginu, koja nosi njegovo ime;
• Francis Glisson, Harvejev učenik i profesor na Kembridžu, dokazao je vezu između limfnog i digestivnog sistema i konačno se više nije moglo održati staro shvatanje o stvaranju krvi u jetri. Glison je opisao i kapsulu bubrega koja nosi njegovo ime.

Pored otkrića krvotoka, za dalji razvoj medicine je od izuzetnog značaja otkriće mikroskopa i početak njegove primene u prirodnim naukama. Ne zna se tačno ko je prvi konstruisao mikroskop. Danas preovlađuje mišljenje da je pravi pronalazač mikroskopa Galileo Galilej. Neki, pak, smatraju da je prvi mikroskop izrađen oko 1600. g. od strane holandskih brusača naočara Hansa i njegovog sina Zacharios Janssen-a. Njihov prijatelj Cornelis Drebbel je popularisao mikroskop, pa neki smatraju da ga je on pronašao.

Ali najzaslužnija ličnost za usavršavanje mikroskopa i njegovu primenu je Antony van Leeuwenhoek (1632-1723), holandski sitan trgovac suknom. On je napravio mikroskope i zna se da je sam napravio 419 mikroskopa koji su uveličavali 40-160, pa i 270 puta. Mada bez obrazovanja, marljivošću je stekao veliki ugled i zasluge za prirodne nauke, a posebno medicinu. On je posmatrao pod mikroskopom sve oko sebe. U kapi vode otkrio je 1675. g. sitne životinjice – infuzorije i tako udario temelje nove nauke – mikrobiologije. Levenhuk je takođe, ispravno opisao eritrocite i upozorio da su to sastavni delovi krvi, a ne čestice masti kako je smatrao Malpigi (1665. g.). On je dalje prvi video tok krvi u krvnim sudovima – kapilarima (1668.) u repu punoglavca. Zatim je otkrio poprečne pruge mišićnih vlakana, te vlaknastu strukturu očnog sočiva i objasnio akomodaciju. Opisao je i protumačio spermatozoide, koje je otkrio lajdenski student medicine Jan Han.

Pronalazak mikroskopa omogućio je razvoj i drugih nauka, a posebno embriologije. Još je Harvej 1651. g. utvrdio da se sve živo razvija iz jajeta i time opovrgao Aristotelovo učenje o postanku ploda iz očevog semena. Ubrzo potom de Graf je 1672. g. otkrio folikule jajnika i opisao faze ovulacije. I druge medicinske nauke su doživele razvoj u ovom veku i obogaćene novim otkrićima.

I u terapiji se javljaju novi lekovi. Tako su brojni lekovi i začini doneti u Evropu i počeli se koristiti – kinin, ipekakuana, zatim kafa, čaj, duvan, a mnogo se upotrebljavao i arsen, gvožđe i antimon i kao novina mineralna voda.

Medicina XVIII veka

Ovaj vek koji se naziva rokoko i koji se karakteriše perikama, krinolinama, markizama, Versajem i masonskim ložama i u kome počinje razdoblje prosvećenosti, karakterisan je zaoštravanjem društvenih suprotnosti i revolucionarnim previranjima, sa vrhuncem u francuskoj revoluciji.

I u nauci su se odrazile oštre suprotnosti – pojava reakcionarnih shvatanja i teorija, ali i sve jača afirmacija naučnih istraživanja. To je vek Baha, filozofa: Voltera, Didroa, Lajbnica koji se zauzimao za osnivanje akademija nauka u Berlinu (čiji je bio prvi predsednik), zatim Beču, Drezdenu i Petrogradu. U tom veku je došlo do značajnih otkrića iz oblasti prirodnih nauka, naročito fizike (Volta, Galvani, Franklin, Reomir, Farenhajt, Celzijus), biologije (Karl Line – prva botanička sistematika i nomenklatura biljnog sveta) i hemije.

Naročito su značajna otkrića iz oblasti hemije. Antoan Loran Lavoazje (1743-1794) je prvi protumačio proces disanja dokazavši da je to u stvari oksidacija. Ovo otkriće, kao i otkriće zakona o neuništivosti materije, te uvođenje vage u hemijskim istraživanjima, značajna su i za dalja fiziološka istraživanja. Lavoazje, osnivač analitičke hemije, giljotiniran je od pobednika revolucije 1794. godine.

U oblasti medicine posebno je značajan napredak fiziologije, nauke koja je vekovima zapostavljana i tek u ovom veku dobila odgovarajuće značenje. Za to je posebno zaslužan Haler (Albrecht von Haller, 1708-1777) koji je bio neumorni eksperimentator i on je osnivač eksperimentalne fiziologije. Izvršio je preko 600 eksperimenata u cilju dokazivanja životnih funkcija i da tim funkcijama ne upravljaju neke sile van organizma. Haler je napisao i prvi udžbenik fiziologije.

Upravo je eksperimentalna fiziologija omogućila da se razjasne brojni, do tada ne razjašnjeni fenomeni. Tako je razjašnjena funkcija nervnog sistema (Kaldani), fiziologija metabolizma (Spafaneani), krvotoka i disanja i izvršena istraživanja kičmene moždine (Mažandi). Spalancani (Lazzaro Spallanzani) je 1785. godine eksperimentalno dokazao da nema oplođenja bez kontakta spermatozoida i jajašca i time definitivno razrešio pitanje spontane generacije.

 I u oblasti anatomije učinjena su značajna otkrića. Največi anatom tog veka bio je Đovani Batista Morgani (1682-1771) koji je izvršio brojna anatomska otkrića i osnovao patološku anatomiju.

Grandiozni napredak zabeležila je i hirurgija, kao i ginekologija i akušerstvo. Hirurgija je konačno postala sasvim ravnopravna sa ostali granama medicine, najpre u Francuskoj gde su osnovane i dve nove grane hirurgije – urologija i ortopedija, a potom i u drugim zemljama.

S druge strane Napoleonovi ratovi su uslovili razvoj ratne hirurgije i pojavu najvećeg ratnog hirurga svih vremena, Lareja (Jane Dominique Larrey, 1766-1842) koji je bio glavni hirurg Napoleonove armije i istakao se kao veliki operator i organizator vojnog saniteta.

U ginekologiji i akušerstvu Andre Levret (1703-1780) najslavniji akušer svog vremena, koji se proslavio studijom o ekstrauterini i placenti previji. Pored toga usavršio je forceps i popularizovao njegovu primenu. Pored njega, najslavniji engleski akušer i najslavniji akušer svih naroda i svih vremena William Smellie (1697-1763) zalagao se za prirodni tok porođaja. Ostavio je studije o porođajnom mehanizmu, placenti previji, indikacijama za okret i forceps i dr.

U XVIII veku došlo je do reforme psihijatrije koju je izvršio Philippo Pinel (1745-1826), pariski lekar. On je u pariskoj ludnici Bicetre oslobodio lanaca psihičke bolesnike i to je bio početak humanog odnosa sa duševnim bolesnicima.

U kliničkoj i praktičnoj medicini, takođe, dolazi do značajnih napredaka. Pored starih, uglavnom crkvenih, niču nove gradske svetovne bolnice o trošku gradskih opština. Prva klinička zgrada sa 12 postelja podignuta je u Lajdenu, a vrlo brzo i u Beču. Joseph Leopolide Auenbrugger (1722-1809) je pronašao perkusiju kao dijagnostičku metodu. To otkriće ima ogroman značaj za medicine, ali i za celu ljudsku tehniku.

Auenbruger je otkrio perkusiju 1754.g. a tek 1764.g. objavio svoje otkriće. Inače ovu metodu odavno koriste drvoseče radi procene stanja drveta koje žele seći, kao i krčmari (Auenbrugerov otac je bio krčmar) da saznaju koliko ima još pića u buretu. Nešto kasnije i Laenek je otkrio i primenio auskultaciju i stetoskop, a klinička medicina je dobila još jednu značajnu dijagnostičku metodu. Pored toga, u ovom veku su opisane brojne nove bolesti, a u terapiji je došlo do promene mnogobrojnih novih lekova: dingitalis, tečni arsen, droge (akonitin, kolhicin, hioscijamus), sublimat u lečenju sifilisa i dr.

Od posebnog je značaja što se u ovom veku postepeno afirmisao preventivni smer u medicini, došlo je do shvatanja da je značajnije, a i lakše sprečavati bolesti nego ih lečiti. Javljaju se i počeci zdravstvenog vaspitanja širokih narodnih masa. Najveći doprinos takvom kretanju medicinske misli dao je Johnan Peter Frank (1745-1821), koji se smatra osnivačem javnog zdravstva. U svom delu ”System einer vollstandigen medizinischen Polizey” piše o higijeni stanovanja, higijeni ishrane, odevanja, telesnog vaspitanja, higijeni trudnoće, porođaja, dečjeg doba, školskoj higijeni, higijeni rada itd. Sve do njega, ovim pitanjima nije se posvećivala pažnja. On se zalagao da sve higijenske mere mora da sprovodi država, jer je to u interesu svih njenih stanovnika. Time je Frank udrio temelje socijalne medicine i javnog zdravstva.

 Ipak najveći značaj za preventivnu medicinu i istovremeno za medicinu uopšte je pronalazak vakcinacije. To je najveća tekovina u celoj istoriji medicine. U XVIII veku harale su epidemije kuge u Pruskoj, Ukrajini, Rusiji, Mesini, a krajem veka i kod nas – Sremska kuga 1795/96, od koje je umrlo oko 4000 ljudi, a zahvatila je veliki deo Srema. Pored kuge harale su epidemije pegavca, malarije, difterije, pertusisa, šarlaha, dizenterije, influence, endemskog sifilisa i dr.

Edward Jenner (1749-1823.), engleski lekar u Berkliju, zapazio je da ljudi koji prebole kravlje boginje stiču imunitet prema velikim boginjama. Posle detaljnijih proučavanja 15. maja 1796. godine izvršio je cepljenje osmogodišnjeg dečaka James Phipps-a davši materijal iz pustule služavke Sara Nelmes koja je imala kravlje boginje. Dva meseca kasnije pelcovao je dečaka gnojem velikih boginja, ali je dečak ostao zdrav. Time je eksperimentalno dokazao efekat pelcovanja protiv velikih boginja.

 Svoje otkriće je pokušao da saopšti u lekarskom društvu, ali je odbijen uz obrazloženje da ne treba da sramoti svoju reputaciju. Stoga se odlučio da objavi svoje otkriće i 1798. godine je izdao knjižicu ”An inquiry into the causes and effects of the Variolae vaccinae” i doživeo je ogroman uspeh u celom svetu, pa je i njegova Engleska morala da mu dodeli nagradu 1802. godine. Uskoro su brojne države zakonom propisale obavezno cepljenje protiv velikh boginja (Austrija 1807., Srbija 1881.).

Na kraju treba istaći da je u XVIII veku, u skladu sa duhom prosvetne epohe, došlo do osnivanja mnogih nastavno-naučnih ustanova: medicinska akademija u Parizu, akademije nauka u Berlinu i Drezdenu, bečki medicinski fakultet i Vojnomedicinska akademija – Jozefinum, Akademija hirurgije i univerzitetske klinike u Lajdenu, Univerzitet i medicinski fakultet u Moskvi, Hanterov institut i patoanatomski muzaj u Londonu, Akademija nauka i mediko-hiruriška akademija u Petrogradu. Pored naučnih časopisa koji su izlazili u Parizu, Londonu i Lajpcigu, pojavljuju se prvi medicinski časopisi u Parizu,Veneciji i Firenci.

The post Medicina novog veka appeared first on Svet Medicine.

To je bilo moguće koristeći kulturno nasleđe istočnih i antičkih naroda, te srednjovekovnih evropskih naroda, sopstveno iskustvo, kao i otkrića nastala u periodu renesanse i posle nje. No, ubrzani razvoj medicine nije nastao samo kao posledica napretka prirodnih nauka i tehnike, već i zbog društvenog i ekonomskog preobražaja koji je nastao posle francuske buržoaske revolucije 1789. godine, kojom je započelo novo razdoblje u istoriji čovečanstva:

• došlo je do likvidacije feudalizma, a na vlast je došlo građansko društvo;
• deklaracija o pravu čoveka, jednakost ljudi, sloboda mišljenja, reči i delovanja,
• slabljenje uticaja i moći crkve, borba protiv dogmatizma, čime je uklonjen društveni i lekarski konzervalivizam, što je sve doprinelo konačnom utemeljenju moderne naučne medicine.

Od francuske revolucije započeta je reforma i medicinske nastave. Ukinuti su svi zatečeni univerziteti i akademije, kao i manastirske bolnice. Od samo probranog nastavnog osoblja ukinutih ustanova osnovana su tri medicinska fakulteta (Pariz, Monpelje i Strazbur) na kojim su u nastavi uvedeni noviteti koji su se sastojali u osnivanju prvih katedri za izvođenje internističke i hirurške kliničke nastave. Zatim su osnovane i prve katedre za akušerstvo, sudsku medicinu i istoriju medicine. Studenti su počeli učiti medicinu na bolesnicima u bolnicama, a ne samo iz knjiga u bibliotekama, što je uslovilo osnivanje velikih bolnicai klinika. S druge strane to je dovelo da i lekari postepeno menjaju svoj dotadašnji metod rada: od posmatranja bolesnika (što je bila dotadašnja vekovna praksa) usmereni su na ispitivanje bolesnika, što je opet vodilo ka razvoju fizičkih metoda pregleda i ispitivanja bolesnika, a u kasnijem periodu i laboratorijskog ispitivanja, te ispitivanja u oblasti histologije, fiziologije, farmakologije i terapije.

Sve ovo je povećalo mogućnosti medicine, ali se povećava i cena medicinskih usluga. Ranije je lekar vršio preglede i postavljao dijagnozu bilo gde, a sada je već potrebna tehnika, laboratorije, klinike, instituti. Lekovi (antibiotici, hormoni i dr.) su daleko skuplji nego biljne droge koje su ranije korišćene. Savremeni dijagnostički aparati, nove hirurške metode i tehnike, novi lekovi itd. nesumnjivo su veliki naučni napredak, ali izuzetno mnogo poskupljuju rad na zdravstvanoj zaštiti. Taj proces, koji je započeo oko polovine XIX veke, traje i danas.

Grandiozni napredak medicina u poslednjih nekoliko vekova ne daje mogućnosti ni da se dotaknemo svih važnih otkrića. Ali pošto se radi o savremenoj medicini, dotaći ćemo samo neke, koji su najznačajnije uticali na razvoj medicinske nauke i prakse.

Jean Nicolas Corvisart (1755-1821.), Napolleonov lični lekar je osnivač interne klinike i katedre za internu medicinu u Parizu, kao i fizičkog metoda kliničkog ispitivanja perkusijom. Posle dvadesetogodišnjeg proučavanja Auenbrugerove metode perkusije objavio je prevod Auenbrugerove knjižice (1808) uz dodatak svojih iskustava primeni te metode i uskoro su tu metodu prihvatili svi lekari. Metoda je prihvaćena, dakle, tek kad je lekar svemoćnog Napoleona prihvatio nju, a svojevremeno kad je sam Auenbruger objavio tu metodu ceo svet se smejao tom bečkom lekaru.

Rene Theophile Hyacinthe Laennec (1781-1826) izumeo je stetoskop i pomoću njega razradio diferencijalnu dijagnostiku plućnih i srčanih bolesti. Inače je bio istaknuti kliničar – fiziolog. Prvi je dao klinički opis ciroze jetre (laenekova ciroza).

Theodor Schwan (1810-1882) je 1838. g. otkrio životinjsku, a Mathias Schleiden (1804-1881.) biljnu ćeliju, da bi zajedno 1839. godine postavili teoriju o ćeliji kao osnovnom delu biljnog i životinjskog organizma – celularna teorija.

Claude Bernard (1813 -1878) je zaslužan za razvoj eksperimentalne metode u fiziologiji. Među prvima je shvatio značaj unutrašnje sekrecije. Izvršio je brojna otkrića u fiziologiji – otkrio je funkciju vazomotornih živaca (1859), dokazao prisustvo glikogena u mišićima (1859) i jetri (1875) itd.

Ignatz Phillip Semmelweis (1818-1865) rastumačio je uzrok nastanka babinje groznice (puerperalne sepse) 1847. godine.

Joseph Lister (1827–1912) je pronašao narkozu i antisepsu 1867. godine.

Johan Lukas Schenlein (1793-1846) otkrio je parazit, plesan favusa, poznate kožne bolesti (Achorion Schonleini). Može se reći da je to epohalno otkriće, jer je otkriven jedan od prvih organizama koji uzrokuje bolest. Pored toga Schenlein je prvi uveo termine: typhus abdominalis, typhus exanthematicus, hemofilija. Takođe, prvi je 1840. godine počeo držati predavanja na nemačkom a ne na latinskom jeziku.

Ivan Petrovič Pavlov (1849-1923), nemački fizičar, otkrio je 1895. godine X-zrake.

Rudolf Virchow (1821-1902), je osnivač mikroskopske patološke anatomije. On je postavio individualističku teoriju o ćeliji, smatrajući ja glavnom u svim patološkim procesima (bolest je bolesna ćelija). Ovom svojom pogrešnom teorijom, a uživajući ogroman autoritet kroz svoj dug život, kočio je razvoj istinske nauke. On je dao značajan doprinos razvoju higijene i socijalne medicine, jer je zastupao gledište da samo blagostanje, prosvećivanje i političke slobode mogu doneti poboljšanje zdravstvenih prilika.

Paul Erlich (1855-1919) je još kao student stvorio nauku o značenju belih krvnih zrnaca i opisao je različite forme leukocita. Otkrio je metod bojenja krvnih ćelija, zatim bacila tuberkuloze i gonokoka (1882), a 1881. godine naročitu reakciju pregleda urina. Postavio je i učenje o antitoksinima.

Polazeći od ideje da je uzročnik sifilisa sličan uzročniku bolesti spavanja, na koju deluje jedan arsenov preparat, on je pokušao da dobije novi preparat za lečenje sifilisa. Posle dugog rada sa svojim asistentom Japancem Sahačivo Hata (1873-1939) proizveo je 1910. godine salvarzan koji je delovao na uzročnike sifilisa, ali kako je bio dosta škodljiv i za čoveka, već 1912. godine zamenio ga je neosalvarzanom. Erlih se smatra osnivačem hemioterapije (1907). a dobio je i Nobelovu nagradu 1908. godine zajedno sa Mečnikovim.

Florence Nightingale (1823-1910) studirala je negu bolesnika i 1853. godine osnovala je kurs za spremanje bolničarki, a već godinu dana kasnije, za vreme Krimskog rata, formirala je odred bolničarki i sa njima otišla na bojište da organizuje negu ranjenika i bolesnika u engleskoj vojsci. Postigla je neverovatno veliki uspeh smanjivši smrtnost od 42 % na samo 2 %. Posle Krimskog rata osnovala je u Londonu školu za profesionalne bolničarke. Pored toga što je osnivač sestrinstva, ona je tvorac prve etičke zakletve sestara.

 Louis Pasteur (1822-1895), francuski hemičar koji je izvršio više otkrića u oblasti bakteriologije, tako da je od njega nastalo potpuno novo razdoblje u medicini. Godine 1857. dokazao je da je uzrok kiseljenju vina jedan mikroorganizam. Kuvanjem je izvršio uništavanje mikroorganizma (kuvanje na 55°C = pasterizacija) i sprečio kiseljenje vina čime je spasao industriju vina u Francuskoj. Radovi o bolestima vina doneli su mu priznanja i uskoro ga je vlada poslala da reši problem bolesti svilene bube, koja je ugrozila proizvodnju svile. Za dve godine rešio je i taj zadatak, utvrdivši da se radi o dve prenosne bolesti od kojih su svilene bube patile. Glavna mu je zasluga otkriće vakcine protiv besnila, a prvi vakcinisani bio je dečak iz Elzasa Jospi Meister, jula 1885. godine. Paster se bavio i istraživanjem antraksa i 1877. godine publikovao je rezultate istraživanja. On je dokazao da je uzročnik antraksa živo biće. Dalje mu je značajno otkriće streptokoka i stafilokoka (1880), uzročnika gnojenja, infekcija rana, puerperalne sepse i šarlaha.

 Robert Koch (1843-1910), sreski lekar u Nemačkoj, koji je od supruge ze jedan rođendan dobio mikroskop na poklon i to mu je omogućilo da počne proučavati čudesni živi svet nevidljiv golim okom. Koh je usavršio metodu kultivisanja bakterija na veštačkoj podlozi. Izmislio je metodu razmaza tečnosti na staklu i bojenju tih preparata. Najveća mu je zasluga što je otkrio bacil tuberkuloze 1882. godine. Pored toga,1876. godine je otkrio spore antraksa, a 1883. godine vibrio kolere. Otkrićima mikrobioloških metoda i fenomena infekcije, olakšao je otkrivanje drugih bakterija, uzročnika raznih oboljenja, što je ubrzo usledilo. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1905.godine.

 Alexander Fleming (1881-1955), engleski bakteriolog, gajio je u laboratoriji bolnice ”Sveta Marija” u Londonu kolonije nekih bakterija. Jednog dana 1928. godine na svoje iznenađenje, na jednoj ploči usred kulture bakterija pojavila se zelena mrlja gljivica buđi, a oko nje se stvorio prsten bez bakterija. On je pravilno protumačio ovaj fenomen i svoje otkriće objavio 1929. godine, ali je ono palo u zaborav. Tek deceniju kasnije (1940) izvukli su to otkriće iz zaborava profesori sa Oksforda, Howard Waller Florey i Ernest Chain, koji su izolovali čist penicilin iz buđi Penicillium notatum. Zato su, zajedno sa Flemingom dobili Nobelovu nagradu za medicinu 1945.godine.

Gerhard Domagh (1895-1963) je 1935. godine otkrio prvi sulfonamid – prontosil, moćan hemioterapeutik i za to dobio Nobelovu nagradu 1939. godine.

Karl Landsteiner (1868-1943) je otkrio krvne grupe, a 1908. godine, zajedno sa Erwin Popper-om otkrio uzročnika poliomijelitisa.

The post Moderna medicina appeared first on Svet Medicine.

Hipokratova zakletva (original)

Originalna zakletva napisana je na grčkom a najraniji prevod je na latinskom.

Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem, Higejom, i Panakejom, i za svedoke uzimam sve bogove, i sve boginje, da ću se u skladu sa svojim sposobnostima i svojim rasuđivanjem držati ove Zakletve.
Da ću smatrati dragim kao roditelja onog koji me je naučio ovoj umetnosti; da ću živeti u slozi sa njim i, ukoliko je to potrebno, deliti svoja dobra sa njim; da ću njegovu decu gledati kao svoju braću, da ću ih, ukoliko to zažele, podučiti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze, da ću podeliti sa svojim sinovima, sinovima učitelja i učenicima koji su se upisali i prihvatili pravila profesije, ali samo sa njima, pravila i instrukcije.
Prepisivaću lečenje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa mojim sposobnostima i mojim rasuđivanjem i nikada nikome neću naneti zlo.
Nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti ću mu dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt.
Niti ću dati ženi sredstvo za pobačaj.
Održaću čistotu mog života i mog umeća.
Neću operisati kod kamena, čak i ako je bolest očigledna kod pacijenta; ostaviću ovu operaciju specijalistima tog umeća.
U koju god kuću da uđem, ući ću samo za dobrobit mojih pacijenata, držeći se podalje od bilo kakvog namernog nedela i od zavođenja žena i muškaraca zarad ljubavnih zadovoljstava, bilo da su slobodni ili robovi.
Sve što saznam prilikom vršenja moje profesije ili svakodnevnog poslovanja sa ljudima, a što ne treba širiti dalje, čuvaću kao tajnu i nikada neću otkriti.
Ukoliko se verno držim ove zakletve, neka uživam u mom životu i praksi moje umetnosti, poštovan od strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim sa nje ili je prekršim, neka me sve suprotno zadesi.

Zakletva u modernim okolnostima

Značaj Hipokratove zakletve je u njenoj istorijskoj i tradicionalnoj vrednosti. Većina lekarskih udruženja širom sveta prešla je na modernizovane verzije Zakletve, koje imaju veći stepen relevantnosti sa današnjim moralnim dilemama sa kojima se lekari mogu suočiti. Međutim, originalna Zakletva postavila je temelje modernim shvatanjima etičnog ponašanja lekara u praksi. Najbolji primer za to je poverljivost na koju je lekar obavezan u odnosu sa pacijentom. Ipak, pitanja pobačaja i eutanazije danas imaju novu perspektivu koja se nužno ne poklapa sa obećanjem iznetim u Zakletvi.

Nakon svetskih ratova, uočivši propuste lekara koji su u velikome zastranili od načela svoje profesije, Ženevskom deklaracijom tekst zakletve je modifikovan do današnje moderne verzije koju je prihvatila većina današnjih lekara. Polaganje ove zakletve je na mnogim univerzitetima deo diplomske ceremonije na studijama medicine.

Moderna verzija zakletve

Ovo je prevod zakletve koje je usvojena 1946. u Ženevi.

U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.
Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje.
Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno.
Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika.
Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri.
Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja.
Moje kolege će biti braća.
U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost.
Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka.
I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti.
Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast.

Izvor: Wikipedia.org

The post Hipokratova zakletva appeared first on Svet Medicine.

Pankreas se prvi put pominje u Babilonskom Talmudu gde se o njemu govori kao o „prstu jetre“ ali i ništa više od toga. Prvi klasični anatomski opis pankreasa smatra se da vodi poreklo od grčkih Aleksandrijskih lekara Herofilusa, Erasistratosa i Eudemusa iz III veka pne. Aristotel je smatrao da je jedina uloga pankreasa da štiti okolne velike krvne sudove. Ovu tvrdnju je prihvatio Galen koji je otišao još dalje tvrdeći da je pankreas zapravo „jastuče za želudac“. Sama reči „pankreas“ vodi poreklo od drevnog Grčkog pan kreas što znači „sav od mesa“ a što je opet izvučeno iz Hipokratovog zapažanja da su sve „žlezdane strukture“ (nasuprot kostima, hrskavici ili šupljim organima) sastavljene u potpunosti od mesa.

Veo neznanja kojim je anatomija ljudskog tela a naročito pankreasa ostala vekovima obmotana, posledica je velikim delom inhibitornog uticaja Crkve na nauku i intelekt tokom mračnjaštva Srednjeg veka kada su duhovne vlasti zabranile postmortalno seciranje ljudskog tela, smatrajući ga činom svetogrđa. Kada se napokon, nakon dugo vremena, stege crkve popustile, ponovo se otvorio prostor za dalji razvoj nauke i sticanje novih saznanja o tajnama ljudskog tela. Ponovo zakovitlani i večito nemirni, istraživački duh čoveka dovešće do verovatno najvećeg naučnog i kulturnog preporoda u istoriji čovečanstva koji danas zovemo renesansa. U Padovi, u naučnoj „kuhinji“ jednog genijalnog Flamanskog anatoma, Andreasa Vesalius-a, nastaće za ono vreme vrlo značajni naučni radovi od kojih je, svakako, najpoznatiji De Humani Corporis Fabrica, prvi pravi i do tada najdetaljniji i najtačniji anatomski atlas ljudskog tela. Ova briljantna knjiga zauvek je promenila svet medicine i postavila nove temelje na kojima su generacije budućih anatoma i lekara gradile jedan novi svet otkrića i saznanja o čoveku. Stoga se Vesalius sa pravom smatra ocem moderne anatomije čoveka.

Digestija i simptomatologija

Ako zanemarimo davna vremena u kojima su gotovo sve prirodne pojave, pa tako i funkcionisanje ljudskoga tela, pripisivane natprirodnim silama, prvu veliku prekretnicu u smilsu pokušaja intelektualnog i naučnog poimanja sveta i čoveka, predstavljala je antička Grčka. Tu je nastala ideja o tome kako je proces varenja kod čoveka posledica nastanka neke hemijske reakcije pri mešanju hrane u crevima ili grejanja iste te da se hrana inicijalno pretvara u 4 vrste tečnosti: krv, phlegm, žutu i crnu žuč koje potom telo može da koristi. Hipokrat je procesu varenja dao naziv „pepsis“ i pretpostavio da funkcioniše po sličnom principu kao kuvanje ili mešanje hrane. Galen je odgovornim za digestiju smatrao želudac, creva i jetru koji su po njemu varili hranu u fazama baš što se događa kod kuvanja da bi se, na kraju hrana pretvorila u krv. Galen je, takođe, opisao 3 faze digestije: chymosis (želudačno varenje), chylosis (crevno varenje) i obrada chyle u jetri. Hemijsko jedinjenje koje nastaje kao rezultat ovog procesa potom se transportuje kroz telo i daljom transformacijom pretvara u pneuma (bukvalno prevedeno kao „udah“), koja se potom prenosi putem nerava, vena i arterija kao pneuma physikon (natural spirit), pneuma zotikon (vital spirit) i pneuma psychikon (psychic spirit) do mesta interakcije sa telesnim tečnostima. Pankreasu se još uvek nije pripisivala bilo kakva uloga u procesu varenja.

Ovi stavovi o procesu digestije održali u su se sve do XVII veka i nastanka onoga što se zove jatrohemijska škola a zapravo predstavlja začetak rane fiziološke misli. Ova škola je bila još uvek pod snažnim uticajem učenja Galena i Hipokrata sve dok dva čoveka, J. Van Helmont i H. Boerhaave, nisu ustanovili novu jatrohemijsku doktrinu zasnovanu na verovanju da je više različitih hemijskih jedinjenja, proizvedenih na različitim mestima u organizmu, odgovorno za proces aktivne digestije hrane i njenog razlaganja koje prethodi resorpciji. Iako je van Helmont verovao da u želucu postoji vrsta kiseline koju je nazvao „ensurinum“, nije bio siguran u njenu pravu prirodu i funkciju te je alkalnom gall-u iz duodenuma pripisao zapravo njenu funkciju. Duboko ubeđen u svoju ideju i koncept o varenju uz pomoć aktivnih fermenata, van Helmont je na tome zasnovao svoj fiziološki sistem i predložio 6 stadijuma varenja i mešanja sastojaka hrane putem kojih se ona kao neživa tvorevina pretvara u živo ljudsko meso. Tako je svojom teorijom o varenju pomoću aktivnih fermenata, bio tvorac jedne genijalne ideje mnogo godina pre nego što će ona biti ponovo prepoznata u konceptu enzima u učenjima Jons Jacob Berzelius-a iz Štokholma u prvoj polovini XIX veka.

Pankreas i njegova uloga će pak, ostati neprepoznati sve do radova Theodor Schwann-a, Johann Purkinje-a i Gabriel Valentin-a koji će ga postaviti na tron enzimske asimilacije sastojaka hrane.

Rani koncept bolesti

Iako je značaj specifične hemijske sekrecije pojedinih organa postao jasan tek hiljadu godina kasnije, u antičkoj Grčkoj medicini digestivni poremećaji bili su shvaćeni kao dezorganizacija (disfunkcija) digestije – “pepsis-a“ pa je tako nastao termin „dyspepsia“ koji je ostao u upotrebi do današnjih dana. Već 350 pne., Diocles uočio je vezu između simptoma bolesti vezanih za specifične organe. Tako je pretpostavio da su nadimanje, gorušica, povraćanje i bol u epigastrijumu vezani za želudac. Ovakvih zapažanja nije bilo u pogledu pankreasa i njegovih poremećaja sve dok Italijan Antonio Benivieni u drugoj polovini XV i Giovanni Mogagni u prvoj polovini XVIII veka, nisu uočili vezu između simptoma bolesti i nalaza na autopsiji. Tako je do XVIII veka, bio poznat veći broj različitih lezija uključujući kamenčiće u izvodnom sistemu pankreasa i „scirrhous“ mase koje su mogle biti tumori, posledice pankreatitisa ili tuberkuloze. Radovi Regnier De Graaf-a i Francois de le Boe Silvius-a o funkciji pankreasa u drugoj polovini XVII veka, omogućili su, u velikoj meri, razumevanje pankreasne sekrecije i razvoj koncepta njene aktivne uloge u procesu digestije nasuprot starim stavovima o pasivnom varenju i putrefakciji. Rene Reaumur i Lazarro Spallanzani u XVIII veku su radili na pojašnjavanju uloge pankreasne „kiseline“ u procesu varenja i postavili osnove za dalje istraživanje prirode i uloge pankreasne sekrecije u procesu asimilacije hrane. Konačno grupa fiziologa (Heidenhain, Kuhne, Danilevsky i Bernard) uspeli su da sklope potpuniju sliku građe i funkcije pankreasa u svetlu dotadašnjih informacija koje su im bile na raspolaganju. Ovo je omogućilo razlikovanje normalnih pojava od poremećaja vezanih za pankreas. Tako su prve klasifikacije anatomskih i mikroskopskih patoloških entiteta dali Karl Rokitansky, Rudolf Virchow i Heinrich Claessen u drugoj polovini XIX veka što je omogućilo dalje razumevanje bolesti pankreasa i mehanizme kojima se ispoljavaju klinički simptomi bolesti. Heinrich Claessen, doktor iz Kolonje, objavio je 1842 godine knjigu pod nazivom „Bolesti Pankreasa“ koja je sadržala pregled 45 pacijenata sa akutnim pankreatitisom iz Nemačke, Francuske i Engleske literature. U XX veku, lekari su već mogli da prepoznaju simptome porekla pankreasa, definišu specifične patološke entitete i poremećaje funkcije ovog organa te sa velikom tačnošću, topografski, lokalizuju lezije u njemu.

Istorija anatomskih otkrića

Prvi rudimentirani anatomski opis pankreasa dao je Galen ali mu je namenio ulogu „jastučeta“ za želudac. Prvi zabeleženi anatomski crtež pankreasa pripisuje se Bartolomeo Eustachio-u (1510-1574) iako je isti publikovan tek 1714 od strane Giovanni Maria Lancisi-a u Tabulae Anatomicae Bartholomaei Eustachii, vek i po nakon Eustahijevog rada. Ipak, prvi precizni topografski opis ove žlezde daće, naravno, Andreas Vesalius u svom legendarnom De Humani Corporis Fabrica iz 1543 godine.

Vesaliusov ilustrator, Jan van Kalkar, Ticijanov đak, nacrtao je pankreas ugrađen u retroperitoneum iza želuca ali uprkos izrazito detaljnom i tačnom anatomskom prikazu, funkcija pankreasa ostala je i dalje zagonetka uz istrajavanje stare Galenove teorije o zaštitnoj ulozi pankreasa za želudac. Takođe se smatralo da pankreas može povećati pritisak na želudac i tako sprečiti prolazak nesvarene hrane u duodenum.

Gabriele Fallopio (1523-1562) bio je prvi koji je osporio teoriju o pankreasu kao jastučetu za želudac. U svom znamenitom radu iz 1561.god., neposredno pre svoje smrti, pokušao je da razjasni fiziološku ulogu pojedinih organa u ljudskom telu. Glavni argument protiv „teorije jastuka“ bio je položaj pankreasa kod životinja kod kojih on nije ispod želuca već iznad te da u tom položaju on ne može služiti kao zaštitni jastučić ili bilo kakav drugi mehanizam amortizacije. Umesto toga, predložio je novu i potpuno originalnu teoriju o pravoj prirodi ovog organa koji je smatrao važnim skrivenim kanalom kroz koji krv teće od jetre do slezine.

Johann Georg Wirsung (1589-1643) od Augsburga doktorirao je u Padovi 1630.g. uz podršku svog mentora Johan Vesling-a, profesora anatomije. Dok je radio kao prosektor u San Franćesko bolnici, 2. marta, 1642 godine, Wirsung je tokom seciranja leša, osuđenika na smrt, Zuane Viaro della Badia, otkrio vod u pankreasu. Ovaj nalaz dobro je dokumentovan i to u prisustvu profesora Vesling-a, Registra Preminulih ali i visoko poštovanih u to vreme Thomas Bartholin-a iz Danske i Moritza Hoffman-a. Iako ni sam Virsung nije bio svestan značaja svog otkrića i prave uloge pankreasnog voda, bio je dovoljno pronicljiv da pretpostavi da je naišao na nešto važno i posvetio se daljem proučavanju nove strukture. Lično je svoje nalaze ugravirao na bakarnu ploču i napravio 7 identičnih kopija.

U želji da konsultuje druge autoritete u razjašnjavanju funkcije otkrivenog voda pankreasa, Virsung je ove bakropise poslao najvećim anatomima toga vremena, širom Evrope, Ole Worm-u iz Kopenhagena, Kasper Hoffman-u iz Altdorf-a, Marco-Aurelio Severin-u iz Napulja, Jean Riolan-u iz Pariza i drugim anatomima iz Jene, Hamburga i Nirmberga.

Niko od navedenih autoriteta nije imao ideju o tome čemu bi opisani pankreasni vod mogao služiti. Worm je mislio da bi mogao biti u funkciji limfne drenaže dok je Hoffman smatrao da transportuje limfu. Riolan, koji je podržavao Galenove teorije, smatrao je da služi kao filter ili sunđer. Nažalost, Virsung nikada neće stići da reši ovu zagonetku. Šest nedelja kasnije, 22. Avgusta 1643. godine, ubijen je na vratima svoje kuće iz karabina od strane Flamanskog studenta Jacoba Cambier-a. Razlog za ovo nikada se neće saznati. Pet godina kasnije, Moritz Hoffman koji je prisustvovao istorijskoj obdukcijii leša 1642. godine, izneo je kontroverznu tvrdnju da je zapravo on bio taj koji je prvi otkrio glavni pankreasni vod u gušterači ćurana 1641.god. i tada to podelio sa Virsungom koji je potom počeo da traga za sličnim vodom u čoveka. Johan van Horne, profesor hirurgije i anatomije iz Leiden-a je 1685 godine odao priznanje i počast svom kolegi Wirsung-u, priznavši da je on taj koji je prvi opisao pankreasni vod i od tada on nosi njegovo ime „Wirsungianus“. Johann Rhode je 1646. godine u svom izveštaju opisao akcesorni pankreasni kanal u čoveka ali je to objavio 1661. godine. Pre njega ovaj vod kod riba, opisao je Thomas Wharton.

Rođen u Vitenbergu, Abraham Vater (1684-1751) doktorirao je anatomiju na Univerzitetu u Lajpcigu. Kao profesor anatomije u rodnom gradu, 1720. godine prvi je dao opis kvržice ili divertikuluma koja će kasnije dobiti ime „Vater-ova ampula“. U tom članku iz 1720.god., Fater doslovce kaže: „De novo bilis diverticulo, circa orificium ductus choledochi“. On je shvatio da spoj pankreasnog i žučnog voda nije samo prosta junkcija već da su dva elementa spojena i povezana na složen način i da se završavaju kao prominencija mukoze (ampula). Koristeći injekcionu tehniku Frederika Ruyscha, Fater je pokazao da ampula ima 2 orificijuma kao i da nema pravog valvularnog mehanizma kao kod ušća d. cysticus-a koji je već bio opisan od strane Heister-a.

Istraživanja i radovi Giovanni Domenico Santorini-a (1681-1737) pokrivali su gotovo celo ljudsko telo i 1724. godine on je objavio Observationum Anatomicarum. Nakon toga je dugo vremena radio na drugom delu ove knjige, Observationes Anatomicae: quibus inventorum plurima, tabularum non modica accessio adjuncta est koji je bio objavljen tek 38 godina nakon njegove smrti i ni tada ne u celosti. Santorini je uradio nekoliko stotina disekcija duodenopankreatične anatomske regije, studirajući pažljivo anatomiju uz pomoć stakla za uvećavanje. Santorini je bio decidiran u tome da je pomoćni, akcesorni kanal normalan nalaz a ne varijacija te pravilo a ne izuzetak.

Iako se zasluge za opis pancreas divisum-a tradicionalno pripisuju J. Hyrtl-u (1810-1894), nije isključeno da je ovaj Bečki anatom koji je 1886 napisao „u zadnjem zidu burze omentalis bio je akcesorni pankreas, veličine i oblika badema“, u stvari mislio na pravi akcesorni pankreas a ne divisum. Čini se da je de Graaf, 1664. godine mogao biti prvi koji je opisao separatne duktuse u čoveka iako tada koncept divisuma nije bio poznat. Johann F. Meckel je 1812.godine objavio embriološko objašnjenje postojanja akcesornog Santorini-jevog voda i opisao način na koji može nastati pankreas divisum. Ovaj briljantna dedukcija bila je rezultat njegovih studija u kojima je dokumentovano izneo da pankreas nastaje fuzijom dva primordija, ventralnog i dorzalnog u embriona.

Ruggero Oddi (1866-1913) bio je nadaren i briljantan mladi čovek sa posebnim interesovanjem u oblasti medicinske fiziologije i kao takav uspeo da uđe u grupu istraživača na Fiziološkom Institutu Univerziteta u Peruđi pod rukovodstvom Arturo Maracci-ja. Tamo je Odi kao 23-godišnjak na četvrtoj godini studija, opisao sfinkter holedoha u njegovom članku „D’une disposition a sphincter speciale de l’ouverture du canal choledoche“, objavljenom u Archives Italiennes de Biologie.

Odi je nastavio svoj rad kroz seriju daljih istraživanja o građi žučnog voda i funkciji sfinktera holedoha. Nažalost, ova briljantna karijera brzo se ugasila najviše zbog teške adikcije o narkoticima u koju je vremenom potonuo. Umro je kao član Francuske Legije Stranaca.

Istorija pankreasne hirurgije

Rani pokušaji eksperimentalne hirurgije datiraju iz 1673. godine kada je holandski fiziolog Regnier de Graaf jatrogeno kreirao pankreasne fistule kod pasa ne bi li shvatio prirodu pankreasne sekrecije. Deceniju kasnije, „Švedski Hipokrat“, Brunner, nastavio je De Graafova istraživanja čineći seriju parcijalnih resekcija pankreasa u pasa. Kako su životinje preživele uklanjanje pankreasa, on je proglašen nevitalnim organom a hirurške intervencije na njemu smatrane bezazlenim. Tek dva veka kasnije, 1886. godine, Nicholas Senn je pokazao da ekstirpacija pankreasa u životinja neizbežno dovodi do smrti i ubrzo je većini hirurga postalo jasno da najveći broj hirurških intervencija na pankreasu, major ili minor, završava fatalno. U XIX veku zbog nedostatka razvijene hirurške tehnike i znanja, intervencije na pankreasu su se svodile samo na evakuaciju septičnog sadržaja. Nepostojanje, još uvek, antibiotika i skromno znanje o fiziologiji telesnih telečnosti i elektrolita, rezultiralo je ogromnim mortalitetom a hirurzi su izbegavali, osim u slučaju krajnje nužde, da rade bilo kakve intervencije na pankreasu.

Resekcija. Krajem XIX veka, počeo se povećavati broj hirurga koji su radili i prijavljivali povremeno resekcije pankreasa i polako se učvrstilo mišljenje da bi se tumor pankreasa mogao ukloniti hirurškim putem. Trendelenburg je 1882. godine uspešno ekscidirao solidni tumor pankreasa zajedno sa slezinom za koji se kasnije ispostavilo da je spindle cell carcinoma. Pacijent je nakon otpusta iz bolnice ubrzo umro. Godinu dana kasnije, Gussenbauer je postao prvi hirurg koji je dijagnostikovao pankreasnu cistu i rešio je uspešno marsupijelizacijom. Kappeler je prvi uradio holecistojejunoanastomozu kao palijativnu proceduru kod pacijenta sa karcinomom pankreasa koji je nakon toga živeo 14.5 meseci. Ohrabren rezultatima svojih savremenika, Codivilla je 1898 uradio prvu en bloc resekciju najvećeg dela duodenuma i glave pankreasa. To je bila prva duodenopankreatektomija.

On je zatvorio pilorus, kraj duodenuma invaginirao i kreirao Roux-en-Y gastroenterostomiju. Transecirani holedohus je ligirao i kreirao „button“ holecistoenterostomiju za derivaciju žuči. Pacijent je umro nakon 24 dana a rezultati obdukcije pokazali su da je imao udaljene mestataze. Proći će još 42 godine pre nego što će W. Kausch uraditi prvu uspešnu one-stage resekciju.

Prvo uspešno uklanjanje karcinoma „papile duodenuma i Faterovog divertikuluma“, sa ekscizijom segmenta duodenuma i periampularne porcije glave pankreasa, uradio je W. Halsted, 1898. godine u bolnici John Hopkins. Pankreasni i žučni vod su implantirani na mesto incizije duodenuma. Stenoza distalnog dela holedoha se razvila 3 meseca kasnije da bi nakon 6 meseci pacijent umro zbog karcinomatoze. Autopsija je pokazala tumorski recidiv u glavi pankreasa i duodenumu. Zbog svega navedenog, hirurzi su uglavnom radili lokalizovane transduodenalne ekscizije ampularnih karcinoma sa različitim stepenom uspeha da bi se ova operacija održala do današnjih dana, uglavnom rezervisana za visoko rizične pacijente.

Početkom XX veka, glavni problem sa kojim su se sretali hirurzi pri resekcijama pankreasa bio je pojačano krvarenje ikteričnih pacijenata. Ovaj rizik od krvarenja kao i dotadašnji skromni rezultati u lečenju raka pankreasa doveli su do razvoja ideje o two-stage procedurama. U prvom aktu treba napraviti bilijarnu dekompresiju i pacijenta osloboditi „cholemia-e“ a u drugom ukloniti tumor. Tako se prvi akt sastojao od kreiranja holecistojejunostomije i omogućavanja oticanja žuči u intestinalni trakt. Smanjenje žutice uticalo je na popravljanje koagulacionog statusa pacijenata. Nekoliko nedelja kasnije, resekcija pankreasa bi usledila u drugom aktu. Godine 1909, Walter Kausch je dokumentovao prvu uspešnu reimplantaciju pankreasa u digestivni trakt putem pankreatikoenterostomije nakon ampularne resekcije zbog karcinoma. Prvu uspešnu parcijalnu duodenopankreatektomiju u dva akta, Kausch je izveo na 49-godina starom muškarcu sa kliničkom slikom ikterusa zbog ampularnog karcinoma.

Iako je pacijent preživeo 9 meseci nakon operacije, umro je zbog posledica akutnog holangitisa na dan prijema u bolinicu radi izvođenja hitne holecistektomije.

R. Graham je 1934 objavio prvu uspešnu resekciju („skoro totalnu pankreatektomiju“) kod deteta koje je patilo od idiopatske hipoglikemije. Graham je uz očuvanje dela pankreasa uz duodenalni venac, prezervirao i slezinu što su i danas dva važna principa u hirurgiju mada u to vreme njihov značaj još nije bio shvaćen.

Februara, 1935 godine, Allen Oldfather Whipple objavio je Treatment of Carcinoma of the Ampulla of Vater i tako postavio temelje moderne hirurgije pankreasa.

Operacija u dva akta koju je opisao, inicijalno je uključivala zadnju gastroenterostomiju i prednju holecistogastrostomiju. Potom kroz 3-4 nedelje radi se drugi akt u kojem se radi ekscizija descedentnog dela duodenuma i V-shaped ekscizija glave pankreasa sa prešivanjem pankreasnih vodova. Whipple je smatrao da su ključni faktori koji određuju uspeh ove procedure sledeći: utvrdjivanje proširenosti bolesti, izvegavanje anastomoza sa pankreasnom i korišćenje svilenih konaca. Uprkos inicijalno lošim rezultatima, Whipple je ipak dokazao da je moguće na bezbedan način raditi duodenopankreatične resekcije te da takvi pacijenti mogu preživeti operaciju uz prihvatljiv kvalitet života nakon toga. Radeći 1935. godine, jednu pokaznu operaciju za grupu američkih i inostranih hirurga, Whipple je kod pacijenta, kojem je preoperativno bila postavljena dijagnoza raka želuca, intraoperativno verifikovao rak pankreasa. Ovakva situacija je zahtevala reviziju operativne strategije a procedura koju je Whipple tada uradio (pankreatikoduodenektomija), uključiće resekciju želuca, duodenuma, jejunuma, pankreasa i holedoha i postati poznata kao Whipple-ova operacija. Alexander Brunschwig prvi je uradio ekstenzivnu en bloc eksciziju pankreasa i duodenuma poznatu kao Whipple-ova procedura.

Otkriće vitamina K i shvatanje njegove uloge u sintezi faktora koagulacije u jetri od strane Hendrick Dam-a u Kopenhagenu 1938. godine bio je veoma važan događaj u istoriji hirurgije pankreasa.

Ubrzo nakon toga, Edward Doisy je spoznao njegovu hemijsku strukturu što je omogućilo sintezu vitamina K i njegovu preoperativnu administraciju kod ikteričnih pacijenata. Do 1940. godine, Whipple i Nelson su usavršili proceduru u toj meri da su mogli sa uspehom da je izvedu u jednom aktu. Reanastomoza pankreasnog voda sa digestivnim traktom sada je postala metoda izbora jer se smatralo da ekskluzija pankreasa uzrokuje masnu degeneraciju jetre. Do 1945. godine, Whipple je na osnovu svega što je do tada uradio mogao sa sigurnošću da preporuči proceduru u jednom aktu kao standard za karcinome pankreasa. Mortalitet na 8 procedura u dva akta iznosio je 38% a za 19 procedura u jednom aktu bio je 31%. Prvu totalnu pankreatektomiju, ipak je uradio Eugene W. Rockey koji je 1942. godine uradio ovu operaciju na pacijentu sa karcinomom čitavog pankreasa. Pacijent je umro nekoliko nedelja kasnije zbog bilijarne fistule.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Istorijat pankreasa i pankreasne hirurgije appeared first on Svet Medicine.

Medicina Vavilona

Najstarija poznata kultura nikla je u Mesopotamiji (u slivu velikih reka Eufrata i Tigra) – danas Irak. To je kultura Vavilonaca, Sumera, Asiraca. Ta kultura seže do 5000 godina pre nove ere. Još u to vreme ovi narodi su znali pisati klinasto pismo i računati vreme. Matematika, osnovi geometrije, astronomija, astrologija, podela dana na sate a ovim na minute i sekunde, podela kruga na stepene, potiče od njih.

Pisali su klinastim pismom na glincnim pločicama. Najstariji pisani medicinski dokument je glinena pločica – Nipurska ploča, nađena u Nipuru (Nippur) na kojoj su zableženi medicinski recepti lekova biljnog i mineralnog porekla.

Glinene pločice, koje su glavni izvor današnjeg znanja o tim vremenima, predstavljaju ostatke biblioteke kralja Asurbanipala (VII vek pne), koja se nalazila u nekadašnjoj Ninivi (iskopine u danačnjem Kujundžiku). U Britanskom muzeju danas se nalazi oko 20000, a odgonetnuo ih je Sir Henri Rowlinson 1846. godine. Oko 1000 njih sadrži recepte i uputstva za lečenje. Ove vavilonske biblioteke su praktično bile ogromne ciglane, ali su se zato i sačuvale do današnjih dana.

Svoja mišljenja i stavove o svemu Vavilonci su formirali posmatranjem zvezda. Kretanje i položaj zvezda je uzrok meteoroloških pojava, nastanka godišnjih doba, dana i noći. Iz toga su zaključlli da su sve pojave na zemlji uslovljene položajem zvezda. Položaj zvezda odlučuje i o životu i zdravlju ljudi.

Uporedo sa tim razvila se i nauka o svim drugim mogućim uzrocima bolesti, načinima njihovog lečenja i posebno prognostika. Tako se izgradilo mišljenje da je u najboljem slučaju uzrok bolesti zvezda, a češće zao duh koji je začarao, urekao ili ušao u čoveka. Shodno tome i terapijski tretman bolesnika i bolesti je bio u tom smislu. Vavilonci su tumačenje snova i proricanje iz jetre žrtvovane životinje uzdigli u visoku umetnost. Ni jedan narod i ni jedna kultura nije stvorila takav sistem bajanja i čaranja u medicini kao Vavilonci. 

Ali uz mišljenje o demonskom poreklu bolesti nalazimo i mišljenje o važnosti krvi, koja je duša i suština čoveka i koja se u bolesti kvari. Smatrali su da je srce centar inteligencije, a krv najvažniji telesni sok, nosilac života, zdravlja i bolesti.

Lečenje se sastojalo od dve komponente – od magičnoreligioznih i racionalnih mera. Dijagnostika nije postojala, pa su se lečili samo simptomi, dok je prognoslika bila, kao što je već rečeno, vrlo razvijena (snovi, jetra). Lekari su prvenstveno bili isterivači duhova.

U Vavilonskoj medicini značajno mesto zauzimala je higijena, koja se religioznim propisima upražnjavala – lična čistoća, čistoća vode za piće. Bila je poznata i zaraznost lepre, a bila je propisana i izolacija gubavaca.

Nagrada za rad lekara bila je propisana hamurabijevim zakonom koji je pisan oko 2000-te godine pre nove ere i koji predstavlja najstariji spomenik lekarske odgovornosti. U njemu je posebno strogo bila propisana odgovornost lekara. Tako je propisano da, ako krivicom lekara umre slobodnjak ili izgubi oko, lekaru odseći obe ruke, a ako je u pitanju rob, lekar je bio dužan nadoknaditi roba robovlasniku. Ovako velika odgovornost i stroge kazne uticali su da se hirurgiia nije razvila.

Posle dugotrajnih ratova sa Asirijom, Vavilon je u XII v.pne. izgubio nezavisnost, pa je i njihova kultura i medicina propadala.

Medicina starog Egipta

Jedna od najvećih i najstarijih medicinskih kultura je staroegipatska kultura i medicina, koja je počela oko 3000 g.pne. Medicina se učila u školama uz hramove. Lečenjem su se bavili posebno obrazovani sveštenici i brojni lekari. Najstariji egipatski lekar bio je lmhotep (oko 2900 p.pne.) koji je posle smrti postao božanstvo – zaštitnik medicine. Egipatska medicina tog vremena bila je tesno vezana za religiju, pa se i učila u školama koje su otvarane uz hramove.

Kad su Grci i Rimljani ulazili u istoriju, Egipat je već bio stara kultuma zemlja. O staroegipatskoj medicini i kulturi uopšte danas znamo zahvaljujući Francuzu Šampolionu (Champollion) koji je 1822. godine dešifrovao njihove hijeroglife i time omogućio čitanje papirusa. Pored toga znanje o tom periodu crpimo i iz proučavanja konzervisanih leševa – mumija, koje potiču čak iz kamenog doba.

Proučavanja nekoliko hiljada mumija pokazala su da je čovek tog vremena bolovao od tuberkuloze kostiju (bar 1500 g. pne.), prelomi kostiju su bili česti, zatim je nalažena guba (u godinama bliže novoj eri), kamen u bubregu, pa i karcinom. Zapravo, početkom XX veka engleksi patolog Sir Armand Ruffer, istraživanjem mumija utvrdio je znake arterioskleroze, Pett-ove bolesti (Tbc kosti), bilharijaze, pa čak i neke Gram pozitivne i gram negativne mikroorganizme, a kod jedne mumije nađena je u zglobovima naslaga mokraćne kiseline.

Staroegipatski lekari su znali za važnost krvnih sudova, a prvi su znali za puls i smatrali su da njime krv i dah prolaze telom, te je kod bolesti puls od velike važnosti. Znali su da je srce centar krvotoka, a krvne sudove su zamišljali kao sistem cevi koje idu prema organima u kojima se može pipati puls. Međutim, krvotok nisu dobro poznavali, već su ga upoređivali sa porastom i opadanjem Nila. Po njima je najvažnija fiziološka funikcija disanje (upravo tu je početak pneumatske medicine).

Uzrok velikog broja bolesti je parazit – glista, škorpion, muva i drugi insekti. Pored toga, uzrok bolesti je suvišna hrana, loša hrana i loš dah. Postanak bolesti delom su svodili i na uticaj bogova – naročito kad su u pitanju epidemije.

Pri pregledu bolesnika, pored inspekcije, palpacije i auskultacije, smatrali su da je važan i pregled znoja i mokraće, a naročito pipanje pulsa, a zatim i nenormalni telesni mirisi. Dok su Vavilonci lečili simptome, staroegipatski lekari su dijagnostikovali bolest, tražeći čak i nevidljive simptome koristeći metode inspekcije, palpacije, a verovatno i auskultacije. To je doprinelo da su staroegipatski lekari dali opis velikog broja bolesti.

U terapiji egipatski lekari, za razliku od Vavilonaca, malo bajaju i čaraju. Oni daju lekove lečeći bolest a ne simptome. Primenjivali su lekove za spoljnu i unutrašnju upotrebu, i to biljnog, životinjskog i mineralnog porekla. Pored primene lekova, oni su palili rane, puštali krv, plombirali zube, vršili trepanacije, a po svoj prilici poznavali su i porođajna klešta. Isprepletanost magijsko-religiozne i racionalne terapije je karakteristika za medicinu Starog Egipta.

Hirurgija u Starom Egiptu je bila na vrlo visokom nivou. Lečili su rane sasvim ispravno, poznavali razne vrste zavoja, primenjivali su racionalne metode hemostaze primenom katetera, reponirali luksacije zglobova, vršili cirkumcizije, operisali hemoroide termokauterom.

Staroegipćani su posebnu pažnju posvećivali higijeni, sprovođenjem veoma strogih higijenskih propisa pod nadzorom sveštenika. Sveštenici su morali da se kupaju dva puta danju i dva puta noću, morali su se šišati i brijati svaka tri dana i nositi belo odelo od lana. Svaki je mogao imati jednu ženu i nije smeo čak ni masturbirati.
Posebno se posvećivala pažnja jelu koje je moralo biti kvalitetno i pregledano od strane sveštenika. Vodu za piće su prokuvavali ili filtrirali. Leševi su mumificirani i samo tako (dakle i dezinfikovani) sahranjivani daleko od ljudskog naselja. U borbi protiv preterane ishrane svako u državi je morao postiti određenih dana, a opet na druge propisane dane povraćati, te uzimati klistire. Vazduh su prečišćavali dimom zapaljenog tamjana, kako bi se štitiliod zaraznih bolesti.

Lekarska praksa je bila zakonom regulisana, a propisana i stroga odgovornost, tako da je lekar, ako njegovom krivicom umre bolesnik, mogao biti osuđen i na smrt.

Persijanci su 525 g.pne. osvojili Egipat, pa je nastala stagnacija i zaostajanje egipatske kulture i medicine. Tek pod grčkom vlašću egipatska medicina doživljava ponovni procvat, naročito u Aleksandriji, gde je u III v.pne bila jedna od najslavnijih medicinskih škola starog veka.

Starojevrejska medicina

Starojevrejska medicina je značajna po tome što težište daje sprovođenju higijensko-profilaktičkih mera. Ona je čisto preventivna, bez ikakvih terapijskih procedura. Ovde se prvi put javIjaju socijalno-higijenske tendencije. O starojevrejskoj medicini znamo iz biblije – Starog zaveta (pisano oko 1200 g.pne.). U bibliji su dati brojni zakonski propisi o čistoći, hrani, praznovanja subote kao dana odmora posle šest dana rada.

Dalje su dati propisi o cirkulaciji, a naročito detaljno opisani propisi za sprečavanje lepre sa opisima simptoma i načina prepoznavanja lepre te njenog razlikovanja od drugih bolesti sa sličnim znacima. Svi sumnjivi bolesnici morali su biti izolovani dve nedelje. Leprozni bolesnici morali su nositi posebnu odeću kako bi još iz daleka mogli biti prepoznati, a ako bi im se ipak zdravi približili bili su obavezni da ih glasom upozore na svoju bolest. Slični propisi važili su i za obolele od gonoreje. Iz ovih propisa vidi se briga o zdravlju cele zajednice, a ne samo pojedinca. Propisi imaju isključivo versko obeležje i u bibliji se nigde ne pominju zdravstveni ciljevi ovakvih higijenskih mera, ali su svi od velikog značaja za zdravlje naroda.

Izvršavanje propisa nadzirali su sveštenici, a predviđene su stroge kazne za prekršioce tih propisa. U bibliji se lekari ne pominju, niti bilo kakve medicinske metode borbe protiv bolesti. Opisane su razne bolesti, ali bez ikakvog lečenja. Ovo stoga što Bog leči, a sveštenik je tu da posreduje između Boga i čoveka. Prema bibliji bolest je telesno i duhovno čišćenje, te se taj proces ne sme ometati i zato je lečenje nepotrebno. Tek kasnije, početkom II v.pne., pominje se i poneki lekar, pa se čak nalazi i hvlospev lekarima:

‘’Poštuj lekara jer ti treba jer i njega je gospod stvorio.
Lekar ima mudrost od boga a od kralja prima darove.
Znanje diže glavu lekaru stoji gordo pred knezovima.”

O jevrejskoj medicini novog veka saznajemo iz Novog zaveta i drugih dela, a naročito Talmuda, koji predstavlja zbirku zakona u prvih pet vekova nove ere. U Talmudu su razrađeni biblijski zakoni do u detalje, tako da daju sliku o ogromnom medicinskom znanju talmudista. Nadzor nad izvršavanjem tih propisa sada vrše rabini, koji su imali dobro stručno znanje i koji su donosili odluke o higijenskim i drugim medicinskim problemima.

U Talmudu se već pominju lekari (navedeno šest lekara) i na mnogim mestima u Talmudu vidi se duboko shvatanje lekarske etike. Talmud je pisan u Vavilonu u vreme kad su Jevreji bili u vavilonskom ropstvu, te su mnogi elementi vavilonske medicine prešli u jevrejsku. Starojevrejska medicina imala je hitnog uticaja na hriščanstvo, tako da rano-hriščanski pogledi na bolesti i njihovo lečenje imaju svoje korene u starojevrejskoj biblijskoj medicini.

Medicina stare Persije

Staropersijska medicina je slična starojevrejskoj medicini. I ovde je glavna aktivnost usmerena ka čistoći i higijeni uopšte i to prevashodno sa aspekta religije, a ne zdravstvene zaštite.

O njihovoj medicini saznajemo iz njihovih svetih knjiga – Aveste, jer staropersijanci nisu ostavili nikakvu medicinsku literaturu. U Avestama je dato niz higijenskih propisa, a sve u vezi sa zaratustrinom staropersijskom religijom, čije su karakteristike: dualizam – borba dobra i zla i tim principima su podređeni i njihovi bogovi (Ormuzd, bog i stvaralac dobra, svetla i znanja; Ahriman, bog tame, neznanja i zla, pa prema tome i bolesti).

Bolest se smatra nečistom i izlečenje se može postići sprovođenjem propisa o čistoći, što se opširno navodi u Avesti. Ti religiozni propisi se prvenstveno odnose na telesnu čistoću. Pored telesne čistoće, značajno je čišćenje duše, što se ceremonijalno obavljalo pod nadzorom sveštenika. Posvećivali su veliku pažnju i seksualnoj higijeni, zatim čistoći vode za piće, lokaciji groblja koja su morala biti na uzvišicama ili u šumama gde drveće čisti vazduh. Isto kao i Jevreji vršili su izolovanje Ieproznih bolesnika.

Kao i kod Jevreja pravih lekara nije bilo, već su se medicinom bavili sveštenici, kojima su u kasnijem periodu bili potčinjeni i hirurzi koji su lečili ratne rane i tretirani su kao obične zanatlije.

Indijska medicina

Staroindijska medicina je nastala tek od doseljavanja arijevskih plemena sa severa u doline reka Inda i Ganga i razvijala se sve do saracenskih osvajanja kada se pomešala sa grčko-arapskom medicinom. To je bilo razdoblje između oko 1500 i 500 g.pne i naziva se verskim, jer je celokupno znanje bilo sadržano u svetim knjigama – Vede (znanje) koje su pisane sanskritskim pismom.

Vede su, dakle, svete knjige i u njima je dat uglavnom religiozni sadržaj ali je dat i niz propisa o higijeni tela, zabranjenim jelima i dr. U najstarijoj – Rigvedi, pored pesama bogovima, nalazi se i više uputstava za lečenje biljnim lekovima, a pominju se i lekari i hirurzi. Mlade – Atharva vede predstavljaju priručnik sa savetima za svakodnevne verske obrede, ali sadrže i brojne savete za lečenje raznih bolesti: apscesi, tumori, crevne kolike, proliv, žutica, reumatizam, bolesti srca, očne bolesti, lepra, venerične bolesti, i dr., za čije lečenje, pored magičnih, dati su biljni lekovi i higijenske mere. Staroindijski verski propisi posebno naglašavaju obavezu lične higijene, ograničenje ili čak određenih jela i pića (zabranjuju se gljive, alkohol, beli i crni luk).

Za poznavanja staroindijske medicine od Atharveda posebno su značajne Ajurvede (nauka o drugom životu) u kojima se opširno govori o životnim pojavama. Ajurveda nije sačuvana u originalnom obliku, već u kasnijoj preradi od strane Sušrute (Sushruta) i Čarake. U Ajurvedi osam poglavlja je posvećeno medicini.

Vedska medicina, koja je praktično mešavina empirije i religije trajala je do oko 500. g.pne. Pored postojanja lekara, sveštenici su imali odlučujuću ulogu i njihov uticaj postaje sve jači, te od 500.g.pne počinje novo razdoblje, bromansko razdoblje indijske medicine. Medicina je potpuno u rukama sveštenika, ali postoji i mali broj učenih Iekara, koji toj medicini daju naučni karakter. Centar indijske medicine je grad Benares.

Pored veda staroindijsku medicinu poznajemo iz dela staroindijskih lekara Sušrute, Čarake i Vabhate, koji su ostavili po jednu zbirku (samhita). U Sušrutinoj zbirci opisana je celokupna medicina, a naročito hirurgija. Opisano je preko 1000 (1120) raznih bolesti i njihovo lečenje. U terapiji se navode biljni, životinjski i mineralni lekovi. Pominju lekove za spoljnu i unutrašnju upotrebu, zatim masti, lekovite kupke, inhalacije itd. Opisan je i veliki broj hirurških operacija – amputacije, litotomije, operacije hernije, rinoplastika, laparotomije, očne operacije itd. Indijski lekari su prvi uveli operaciju katarakte (mrene).

Staroindijski lekari su bili vrsni praktičari, terapeuti i hirurzi. U pogledu teoretskog znanja bili su na niskom nivou i pod uticajem religije puni predrasuda. Anatomsko znanje im je bilo minimalno, jer nisu secirali leševe. I za njih su su brojevi bili sveti. Po njihovom shvatanju ljudsko telo se sastoji od 300 kostiju, 90 tetiva, 210 zglobova, 500 mišića, 70 krvnih sudova, 24 živca koji se svi završavaju u pupku i 9 čulnih organa.

Njihovo tumačenje fiziologije i patologije je puno predrasuda. Svim životnim funkcijama upravljaju tri osnovne materije ili energetska principa – vazduh, žuč i sluz. Oni stvaraju 7 osnovnih telesnih sastojaka: limfa (hilus), meso, krv, mast, kost, moždina i seme. Normalan odnos tih supstanci daje zdravlje, a njihov poremećaj uzrokuje bolest.

Dijagnostika je bila razvijena, a koristili su metode: pregled bolesnika, palpacija bolesnih delova, auskultacija pomoću nekih ušnih cevi, a služili su se mirisom i ukusom, a znali su i za puls.

Indija je prva zemlja u kojoj su nastale bolnice, a prve tragove o tome nalazimo oko V veka pne. Mnogi staroindijski lekovi (poznavali su dobro i otrove i afrodizijake), među kojima su posebno cenili živu, kasnije su preneti u Evropu i upotrebljavaju se i danas.

U staroindijskoj medicini posebni značaj je imala higijena – čistoća tela, odela, stana, nega zuba, gimnastičke vežbe kao uslov za održanje zdravlja. Od značaja je i dijetetika, naročito ishrana bolesnika, jedan njihov stari lekar Harišcandra kaže: “O, čoveče, topla kupka, sveže meso, mlada devojka i umerena upotreba mesne hrane koriste vašem zdravlju”.

Kineska medicina

Kina je hiljadama godina živela i razvijala se sasvim izolovano od ostalog sveta, čak je i zakonima strogo sprečavala ulaz svemu što je moglo poremetiti miran razvoj carevine. Od Kine je zapad primio papir i štampu, magnetnu iglu, barut, gajenje pirinča, čaja i proizvodnju svile.

Za celokupnu medicinu starog veka može se reći da je empirijsko-religiozno-filozofska, što važi i za starokinesku medicinu. Njihovi najveći filozofi bili su Konfučije i Laoce. Kineska filozofija smatra da je pri postanku sveta prvobitni haos se podelio na dva principa: muški,aktivni – yang i ženski, pasivni – yin. Muški, aktivni princip uvek preovlađuje i to znači sreću i zdravlje, a kad se poremeti taj odnos nastaje bolest. Svet se sastoji od pet elemenata: zemlja, drvo, metal, voda i vatra. Svi ti elementi su povezani i genetski proizilaze jedan iz drugog (drvo kad izgori stvara se zemlja, iz zemlje se dobija metal itd.). Dakle, osnov kineske filozofije je nauka o jedinstvu mikro i makro kosmosa, a svim zbivanjima u mikro i makrokosmosu upravljaju jang i jin. U kineskoj filozofiji posebno značenje ima broj 5, koji se stalno susreće i u kineskoj medicini. Tako postoji 5 elemenata, 5 čula, 5 glavnih organa (srce, pluća, jetra, bubrezi, slezina), 5 sporednih organa (žučna kesa, tanko crevo, želudac, debelo crevo i mokraćna bešika), 5 ukusa, 5 boja itd. Kineska anatomija je filozofska spekulacija, nema veze sa stvarnošću. Među pojedinim organima postoje rodbinske veze: jetra je majka srca, želudac je sin srca, a bubreg je neprijatelj srca.

Smatra se da su počeci kineske medicine nastali 5000 g.pne. i vezani su za legendarne kineske careve, kojima se pripisuje zasluga za osnivanje i razvoj u medicini. Tako se Šen Nung (2838 g.pne) smatra ocem kineske medicine. On je iza sebe ostavio farmakološko delo sa oko 350 lekovitih biljaka sa opisom njihovog delovanja. Najstarije i najznačajnije delo smatra se da je napisao Huang Ti (2698-2598) koga su zvali ”Žuti car” – Kanon (Žen čing). Pravi procvat kineska medicina je imala tek za vreme vladavine dinastije Han (206 g.pne – 220 g.pne), a najistaknutiji lekar tog vremena bio je Čeng Čung Cing (II v.ne), koga su zvali “kineski Hipokrat.“

Mada je medicinska teorija bila daleko od stvarnosti, ipak su stari Kinezi imali praktično znanje i iskustvo. Kao izvanredni posmatrači veoma dobro su opisali veliki broj bolesti – ospice, dizenteriju, koleru, variolu, sifilis i to sva tri stadijuma, beri beri bolest (2697 g.pne), zatim su znali za parazite – tenija, askaris, oksiuris.

U dijagnostici su koristili pregled kože, oka, jezika, i telesnih izlučevina. Najvažnije u dijagnostici bio je pregled pulsa, to su izgradili do neverovatne finoće, jer su puls upoređivali sa titrajem zategnute žice na muzičkom instrumentu, te se pregledom pulsa može ustanoviti harmonija ili disharmonija u organizmu. Puls su pipali na 11 mesta i na svakom mestu po tri puta, a razlikovali su 200 raznih vrsta pulsa. Sam pregled je trajao i po nekoliko sati.

Glavni zadatak terapije je da se poveća aktivnost janga. Terapija je bila veoma bogata i dosta racionalna mada je zasnovana na filozofskim postavkama. Neki njihovi lekovi su kasnije uvedeni u evropsku medicinu i do danas se koristi – želatin kod krvavljenja, Radix rei kao laksans, preparati gvožđa kod anemija, opijum kao narkotik itd., pa čak i čaj je prenesen iz Kine. Stari Kinezi su znali za dejstsvo žive kod sifilisa i čak su i poznavali metod unošenja u organizam putem udisanja živinih para, pošto je živa jak otrov. Pored lekova u lečenju su koristili masaže, koje su izvodili posebno finom tehnikom. Posebna terapijska tehnika je akupunktura, koja se i danas primenjuje.

Jedna od zasluga kineske medicine je što su pronašli prvu metodu uspešnog sprečavanja variole putem vakcinacija stavljanjem u nos komadić pamuka nakvašen gnojem iz pustule bolesnika koji je bolovao od boginja. Gnoj je prethodno sasušen i samleven. Primenjivali su i metodu uduvavanja u nos praha od sadržaja pustule. To cepljenje je Evropa upoznala tek početkom XVIII veka i može se reći da je to bila osnova svih kasnijih metoda vakcinacija.

Stari Kinezi se nisu bavili hirurgijom, osim kastracijom mladića, stvarajući evnuhe za potrebe carskih dvorova. Znali su i za ekstenziju pri prelomu kostiju, kao i neku vrstu narkoze. Nisu se bavili ni akušerstvom, već je to bio posao primitivnih žena.

Medicina stare Amerike

Medicina prastanovnika Amerike nije potpuno istražena. Nešto vise se zna o medicini starih Acteka (Meksiko), Inka (Peru) i Maja (Srednja Amerika), a proučava se i medicina severnoameričkih indijanaca. Interesantno je da je ta medicina u mnogome slična kineskoj medicini, mada je verovatno da su se te medicine razvijale paralelno i sasvim nezavisno.

O počecima ovo medicine ne zna se, a znanja potiču tek kad je ta medicina bila razvijena. Ta saznanja uglavnom crpimo iz iskopina kostiju, pa i iz analogije sa medicinom staroazijskih naroda.

Medicine Acteka i Maja imaju puno sličnosti. Medicina im je magično-religiozna, ali sa dosta empirije, posebno u terapiji, koja je bila na vrlo visokom stepenu. Poznavali su preko 1000 lekovitih biljaka. Upravo prastanovnicima Amerike treba da zahvalimo za brojne važne lekove, koje su konkvistadori posle osvajanja doneli u Evropu. Tako je evropska medicina upoznala niz biljaka – kinin, kokain, emetin i dr.. te duvan i kakao.

Inke su mrtvace konzervirali – mumificirali kao i Egipćani i sahranjivali u čučećem položaju. Smatrali su da bolesti nastaju kao kazna bogova, ali su primenjivali i brojne biljne lekove. Tako su ipekakuanu davali kod amebne dizenterije, kinin kod malarije itd. Koku su posebno cenili – kao svetinju, a lišće su žvakali i uživali ugodan ukus. Pored droga i uživanje duvana i alkohola biloje rašireno.

Maje (Južni Meksiko, Gvatemala i na granici Hondurasa) su spaljivali mrtvace. Kod njih je bilo veoma rašireno tetoviranje, kao zaštita od demona.

The post Predhipokratska medicina appeared first on Svet Medicine.