Fiziološko dejstvo

Kofein je simpatomimetik. Prolazi krvno moždanu barijeru. Podiže nivo adrenalina, noradrenalina i kortizola, blokira preuzimanje adenozina i to je okosnica svih njegovih efekata. Povećanja nivoa dopamina i serotonina suspektno je, ali još uvek nije dokazano.

Klinčko dejstvo

Šolja crne kafe pred kardio trening, dokazano poboljšava performans i sprečava premor i slabost jer podiže izvršnu snagu, poboljšava reflekse (kognitivno dejstvo), povećava prokrvljenost mišića a samim tim i dopremanje kiseonika u njih. Dokazano pozitivno utiče na memoriju, raspoloženje, afektivnu izvršnost. Ubrzava metabolitam, ali primena u sredstvima za mršavljenje u studijama nije dala pozitivne rezultate u tom kontekstu, već se preporučuje konstantna konzumacija u prhvatljivim dozama uz aeroban trening i balansiranu ishranu, gde se dobiju bolji rezultati nego bez njega. Podiže krvni pritisak i povećava budnost i cerebralnu prokrvljenost, što implicira povećane kognitivne efekte. S obzirom na efekat na podizanje adrenalina, najtoplije se preporučuje osobama sa poremećajem raspoloženja. On je jedan od glavnih sastojaka analgetika i antipiretika zbog povoljnog dejstva na simpatikus, odnosno, vazokonstrikciju. Osobe sa visokim krvnim pritiskom, izraženim stepenom anksioznosti (visok adrenalin) ne samo da ne bi trebalo da iritiraju simpatikus (intenziviraju lučenje adrenalina, noradrenalina i kortizola), već kod njih do porasta kritičnih parametara pod dejstvom kofeina dolazi znatno brže nego kod zdravih osoba. Kofein u većim dozama predstavlja potentni diuretik, usled dejsva na RAAS osovinu.

 Kofein u dozi preko maksimalno dozvoljene uzrokuje ekscesivan gubitak magnezijuma cinka i kalcijuma putem urina (mokraće). Da bi se nadoknadio gubitak kalcijuma od 1 standardne šolje crne kafe, dovoljne su dve supene kašike mleka, primera radi. Osobe sa hiperaciditetom, gastroezofagealnim refluksom i čirem na želucu moraju izbegavati kofeinska pića jer su ta stanja izuzetno često povezana sa nadraženim simpatikusom, a i kofein stimuliše produkciju HCl (hlorovodonične kiseline), relaksira gastroezofagealni sfinkter i promoviše peristaltiku (u večim količinama i pre gotovog procesa varenja), otežava proces varenja i samim tim izaziva meteorizam i flatulenciju zbog raspadnih produkata sumpora od nesvarene hrane koja predugo obitava u traktu.

Ono što fiziološki razlikuje dominantno anksiozni poremećaj (visok adrenalin, noradrenalin i kortizol) od depresivnog (nizak adrenalin, noradrenalin i serotonin, ponekad viši adrenalin i kortizol) i anksiozno depresivni (visok adrenalin i kortizol, nizak noradrenalin i serotonin) definiše i preporuku za konzumaciju kafe, u kom se smislu ona u umerenim količinama preporučuje samo depresivnima. Više količine kafe obolelima od depresije nisu dozvoljene, jer ne samo da će nadražti simpatikus, a oni su svakako podložni anksioznosti, već i zato što kofein kompetitivno inhibira gaba-receptore, što onemogućava, doslovno, umirivanje organizma. Kod inače anksioznih i nesigurnih osoba kao stimulans a i deo svakodnevnog trivijalnog rituala može izazvati prihičku i habitualnu zavisnost, te se danas velika pažnja u tržišnom kontekstu posvećuje odvikavanju od kofeina. Međutim, fizička zavisnost nikada nije dokazana. Mogu se čak čuti i spekulacije o izazivanju anksioznog poremećaja zbog simpatomimetskog dejstva, što nema nikakvu naučno potvrđenu, a ni teoretsku osnovu jer nije dokazano da kofein može trajno izmeniti ravnotežni sistem neurohormona i neurotransmitera.

Kofein kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom i rekovalescentima od infarkta miokarda može potencirati, a i izazvati letalne aritmije u dozi preko dozvoljenog dnevnog unosa. Kod učestale konzumacije iznad maksimalno dozvoljenog unosa kod zdravih ljudi zapažaju se palpitacije i prolazna anksioznost i umerena dehidratacija. To je kobno u kombinaciji sa parasimpatomimeticima jer nakon doze kofeina preko dozvoljene adrenalin izaziva tahikardiju, tahipneu, što nakon depresivnog dejstva, najčešće votke, može rezultirati i teškom dehidratacijom i kolapsom. Ovo se dešava zbog povećane koncentracije ugljen monoksida u klubovima, neobaveštenosti koliko koje piće zapravo sadrži kofeina i preteranog unosa, neprirodnog zamora nekomenzovanog odmorom i neprimetnog usked suplementiranja i grupne euforije i svakako prečestog mešanja sa alkoholom, što zajedno zapavo stvara i najmanje problema, najopasnije je dejstvo alkohola nakon ekscesivnog unošenja kofeina, a srećna okolnost je što se obično u diskotekama događa obrnuto, pa je šteta značajno manja, ali reakcija u svakom slučaju zavisi od potentnosti RAAS sistema, veličine minutnog volumena, stanja srčanog mišića.

Infarkt miokarda je zabeležan u nekoliko slučajeva kod mladih nakon jednodobne konzumacije monstera i drugih energentskih pića za koje je rađen case report, ali nije nađen nikakav konkretan dokaz osim teoretske veze na fiziološkom, ali ne i na kliničkom nivou. Ekscesivno konzumiranje enegetskih i gaziranih zašećerenih pića jedan je od faktora rizika za pojavu srčanih oboljenja i diabetes melitusa tip 2. Kombinacija visokog sadržaja kofeina sa drugim simpatomimeticima daje kumulativni efekat i dokazano je smrtonosna i kod zdravih pojedinaca u određenim situacijama. Crna kafa kod zdravih ljudi u umerenom konzumiranju nije pokazala nijedno dejstvo osim pozitivnog. Naravno, treba naglastiti da se u ovom slučaju pod zdravom sobom podrazumeva osoba bez latentne anksioznosti i bilo koje vrske sklonosti ka digestivnim i kardiovaskilarnim anomalijama, nevezano za odsustvo sipmtoma.

Preporučena dnevna doza kofeina: 250 do 300 mg
Maksimalna dozvoljena dnevna doza kofeina: 400 mg max
Vreme dejstva: Kofeinu treba oko sat vremena da počne da deluje na organizam (sve drugo je čist placebo)
Vreme dejstva je nezavisno od doze, ali intenzitet učinka je direktno proporcionalan.

Doze kofeina u pojedinim napicima

• Guarana 250ml 70 mg
• Monster 500ml 150 mg
• Kratki espresso 90mg
• Šolja crne kafe 1dl 120 mg
• Caffetin 1 tableta 50 mg
• Zeleni čaj 30 mg
• Crni čaj 50 do 75 mg
• Kafa bez kofeina 5 mg
• Kola kola limenka 50 mg
• 3u 1 kafica 60 mg
• Čokoladno mleko 7 mg
• 100 g crne čokolade 80% 150 mg
• Aspirin tableta 65 mg
• Šolja tople čokolade 10 mg
• Red Bull 250 ml 80 mg
• Starbaks crna kafa grande 473ml 320 mg
• Starbaks crna kafa venti 591ml 415 mg

Literatura

• Michael J. Ormsbee, Christopher W. Bach, Daniel A. Baur. Pre-Exercise Nutrition: The Role of Macronutrients, Modified Starches and Supplements on Metabolism and Endurance Performance. Nutrients 2014, (6), p:1782-1808
• Kathryn A. Glatter, MD, Richard Myers, BS and Nipavan Chiamvimonvat, MD. Recommendations Regarding Dietary Intake and Caffeine and Alcohol Consumption in Patients With Cardiac Arrhythmias: What Do You Tell Your Patients To Do or Not To Do? Curr Treat Options Cardiovasc Med. 2012 October ; 14(5): 529–535. doi:10.1007/s11936-012-0193-6.
• Martin James Scott, Mohamed El-Hassan, Aftab Ahmed Khan. Myocardial infarction in a young adult following the consumption of a caffeinated energy drink. BMJ Case Reports 2011; doi:10.1136/bcr.02.2011.3854
• Shlomo Hanan Israelit, Algxander Strizevsky, Bennidor Raviv. ST elevation myocardial infarction in a young patient after ingestion of caffeinated energy drink and ecstasy. World J Emerg Med, Vol 3, No 4, 2012
• Frank B. Hu, MD, PhD and Vasanti S. Malik, MSc. Sugar-sweetened beverages and risk of obesity and type 2 diabetes: Epidemiologic evidence. Physiol Behav. 2010 April 26; 100(1): 47–54

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Kofein appeared first on Svet Medicine.

Ukoliko bolujete od osteoporoze potrebno je ojačati ”stubove” vašeg tela. Zato je neophodno unositi kalcijum i više Vitamin D. Što se kalcijuma tiče, neophodno je uneti 500 miligrama dnevno, sasvim dovoljno da ga organizam apsrorbuje odjednom. Moguće je kalcijum uneti kroz ishranu, dodatke ili šumeće tablete. Važno je znati da hrana koja sadrži kalcijum pozitivno utiče na kosti. 

Ukoliko našu kožu izlažemo sunčevim zracima naš organizam, kao sporedni, stvara najveću količinu Vitamina D. Ukoliko je reč o unošenju u organizam možemo ga pronaći u ribljem ulju, jajima kao i nekim vrstama riba kao što su losos, haringa ili skuša. Još jedan od načina unošenja su svakako pilule ili rastvori. 

Na našem tržištu dostupne su razne šumeće tablete; u kombinaciji kalcijum + vitamin D₃ . Stalan nivo kalcijuma je neophodan da bi organizam nesmetano funkcionisao a da bi mogao da se apsorbuje vitamin D₃ je tu da pomogne. Postoji pakovanje od 20 šumećih tableta, gde je preporučena doza 2 tablete dnevno. Tablete Vitamin D 400 I.J – Pomažu u održavanju zdravlja kostiju, jačanju imuniteta, za ublažavanje simptoma prehlade i gripa, kao i  kod pravilnog rasta i razvoja dece. Potrebno je uzimati 1 tabletu dnevno posle jela.

Ukoliko se radi o unosu Vitamina D kroz namirnice bitno je da se počne od samog doručka. Namirnice koje su bogate kalcijumom sadrže i pomenuti vitamin koji se lakše apsorbuje.

Namirnice koje su dobre za dorucak su

• šolja mleka od soje (80-500mg kalcijuma)
• nemasno mleko (300mg kalcijuma)
• šolja jogurta (300-400mg kalcijuma)
• sok od narandže (200-340mg kalcijuma)

Ukoliko niste preterani uživalac ovih namirnica potrebnu dozu kalcijuma možete uneti i kroz ručak i večeru. Možete napraviti kajganu sa malo sira i uz to pojesti bareno povrće ili losos. Poželjno je jesti i švajcarski sir, brokoli, kelj, sardine i dr. Ukoliko volite da jedete supe i sosove, to možete pripremiti iseckanim spomenutim namirnicama.

• konzervirane sardine (320 miligrama kalcijuma)
• kriška švajcarskog sira (270 miligrama kalcijuma)
• kriška čedra (200 miligrama kalcijuma)
• konzervirani losos (200 miligrama kalcijuma)
• šolja zelenog povrća (200 miligrama kalcijuma)
• šolja kuvanog kelja (90 miligrama kalcijuma)
• šolja sirovog brokolija (90 miligrama kalcijuma)

Jedan od zasigurno najboljih načina kako osigurati dovoljnu količinu Vitamina D je izlaganje tela suncu. Dokazano je da 5% izloženog tela suncu može proizvesti dovoljnu količinu, koju organizam traži, kako bi služio u zaštiti zdravlja kostiju, zuba kao i kod bolesti koštanog tkiva. Kao i kod unosa u organizam ne treba preterivati ni sa izlaganjem suncu. Preterano sunčanje može dovesti do oštećenja kože, jer se javlja rizik od pojave raka kože. Osobe svetle puti ili sa puno mladeža na telu, suncu se nikako ne smeju izlagati bez zaštitnog faktora. To je slučaj i kod starijih osoba sa naznakama senilne keratoze. Svakako da ukoliko preterano izlaganje suncu može dovesti do bilo kakvih komplikacija uvek postoji drugi način kako da organizam, da li preko vitaminskih preparata ili hranom, dobije dovoljnu količinu Vitamina D. Zdravlje svakog od nas je ipak najvažnije!

Izvor:

TheVitaminMag.com 

prilagodio: Boris Washington

Image courtesy of FreeDigitalPhotos.net

The post Vitamin D – Važnost Vitamina D appeared first on Svet Medicine.

Uloga Vitamin  A u našem organizmu je veoma važna. Pre svega učestvuje u u sintezi vidnog pigmenta – rodopsina, te deluje protiv raznih očnih bolesti.

Kao što je slučaj sa Vitaminom C i ovaj vitamin se bori protiv infekcija. Vitamin A sa vitaminom C i cinkom predstavlja najbolju kombinaciju za suzbijanje ranih znakova infekcije. Vitamin A ima ulogu u pojačavanju imunološkog sastava jer se čitav proces događa u sluznici želuca i crevima.

Razne bolesti kože povezuju se sa nedostatkom Vitamina A. On pre svega hrani i neguje kožu zbog čega ga možemo naći u gotovo svim kozmetičkim preparatima. Kod pojava akni može se konstatovati nedostatak ovog vitamina. U slučaju psorijaze unos Vitamina A je važan i može popraviti situaciju sa kožom.

Riznica Vitamina A je pre svega u ribljem ulju, mesu, telećoj džigerici, jajima, dok su mleko i mlečni proizvodi siromašniji količinom ovog vitamina. Životinjska jetra je svakako najveći izvor Vitamin A i predstavlja centralni organ u razgrađivanju svih štetnih materija u organizmu. Neka poslednja istraživanja ukazuju koliko je u stvari korisna upotreba jetre u ljudskom organizmu, pa se dolazi do zaključka da bi je trebalo upotrebljavati najviše 2 puta mesečno.

Prisutnost ribe naročito tunjevine u svakodnevnoj ishrani može biti problem samo ukoliko govorimo o ceni ovog proizvoda ili stepenu podnošljivosti. Sa mlečnim proizvodima naročito treba povesti računa prilikom unosa u organizam zbog visokog sadržaja masti. Jaja npr. mogu poslužiti kao dopuna vitamina uz oprez zbog količine holesterola koji imaju.

Mnoge namirnice biljnog porekla bogate su vitaminom a.

Šargarepa je najveći izvor, dostupna je tokom cele godine i unosom od 100 grama zadovoljava se dnevna potreba. Može se pripremiti na razne načine a toplotom ne gubi svoju delotvornost. U spanaću se nalazi oksalna kiselina pa se još uvek ne može sa sigurnošću reći koliko je i da li je štetan ili od koristi. Salata takođe može biti samo dopunski izvor naročito jer je u pitanju sezonska namirnica.

Razne vrste bundeva, lisnati kelj i maslačak takođe su izvori Vitamina A kao i blitva, endivija i motovilac. Treba samo pronaći način njihovog uzgajanja kako bi bili dostupni tokom cele godine i raznovrsne načine pripremanja. 

Što se voća i ovog vitamin tiče najvažnije je konzumirati kajsije i dinje. Treba maksimalno iskoristiti letnju sezonu kada su i te kako dostupne.

Jako je važno da se u isto vreme ne unosi vitamin E jer negativno utiče na apsorpciju Vitamina A. Kod bubrežnih bolesnika posebno se mora voditi računa sa unosom jer može doći do raznih poremećaja. Zbog toga se preporučuje konsultacija sa lekarom. Preporučena dnevna doza je 5000 IJ. Ponekad je ova doza nedovoljna, naročito kod pušača, zatim dijabetičara, bolesnika koji se oporavljaju od operacija ili osoba koje su često izložene visokim koncetracijama toksičnih materija. Kod trudnica i dojilja, kod raznih infektivnih bolesti ili prilikom napornog rada koji iziskuje veliko naprezanje, količinu Vitamina A treba znatno povećati.

Razni oblici Vitamina A u hrani povećavaju imunitet organizma kako kod laboratorijskih životinja tako i kod čoveka.

Izvor: 

The Vitamin Mag.com 

prilagodio: Boris Washington

Image courtesy of FreeDigitalPhotos.net

The post Vitamin A u ishrani appeared first on Svet Medicine.

Vitamin C se smatra jednim od najvažnijih. Razna istraživanja dokazuju mnoge učinke ovog vitamina u našem telu. Zbog toga je Vitamin C jako bitan za naš organizam. Pre svega za pravilno stvaranje vezivnog tkiva koje objedinjuje i «pričvršćuje» delove organa i organskih sistema. Osnovu vezivnog tkiva čini jedan veliki proteinski lanac koji se naziva kolagen u čijem stvaranju Vitamin C učestvuje. Zbog toga on pomaže u zarastanju rana (preko vezivnog tkiva) tako i u crevima potpomaže u stvaranju gvožđa, neophodnog za stvaranje crvenih krvnih zrnaca (eritrocita).

Gde ga možemo pronaći?

Najveći izvori Vitamina C su u svežem voću i povrću. Takođe se može naći u iznutricama kao što su bubrezi, mozak i jetra. Kao jedan od najosetljivijih vitamina rastvorljivih u vodi ni Vitaminu C ne prija kuvanje. On se razara već na 60 stepeni ili u vodenoj pari, pod pritiskom, na 120 stepeni, dok u kiseloj sredini (povrće u turšiji) zadržava najveću količinu. Voće bogato Vitaminom C je pomorandža, limun, kivi dok su od povrća izvori Vitamina C paprika, paradajz, kupus, karfiol.

Vitamin C pomaže u ublažavanju simptoma gripa i prehlade, zato kod ovih pojava najčešće, gotovo uvek možete čuti uzmi aspirin i Vitamin C. Pre više od 30 godina neka istraživanja pokazala su da je mimimalna preporučena doza 60mg, ali ne i optimalna količina, primera radi osobama prosečne telesne tezine i aktivnosti dovoljan je unos od 200mg dnevno dok kod ljudi pod konstantnim ili čestim stresovima dnevnu dozu treba povećati za 50%. Vitamin C prvenstveno služi kao prevencija i stimuliše odbranu organizma od raznih bolesti pre svega kod sportista.

Da li se može preterati sa unosom Vitamina C?

Prirodnim unosom svežeg voća i povrća svakodnevno ne može se preterati. Svakako ako pojedete 2 (dva) kilograma pomorandži može vas zaboleti stomak a i ukoliko se svari sva količina višak Vitamina C će se svakako izbaciti preko bubrega. Preterano unošenje može izazvati dijareju i grčeve u stomaku.

Kod pušača je veoma česta pojava nedostatka Vitamina C. Takođe se javljaju i upala i krvarenje desni, nije retka pojava suva, gruba koža, sporo zarastanje rana, krvarenja iz nosa. Nedostatak ovog vitamina u organizmu naročito se može odraziti kod dece, na njihovu opštu otpornost. Takva deca su češće izložena infekcijama ili su slabiji u sportskim aktivnostima.

Da li Vitamin C leči virusne infekcije?

Gotovo je jasno da Vitamin C ne leči virusne infekcije. Zbog toga je potpuno pogrešno davati deci velike kolicine Vitamina C kako bi izlečili prehladu. Kao što je već rečeno Vitamin C je askorbinska kiselina koja u velikoj meri može da ”zakiseli” detetov stomak što može da izazove proliv i povraćanje. Jedino je važno da deca unose dovoljnu količinu svežeg voća i povrća pa će Vitamin C kao i ostali vitamini u organizmu biti dovoljni da ona neometano i zdravo rastu.

Limunada i Vitamin C

Istina je da limun sadrži manje Vitamina C od pomorandže, naročito kada se pretvori u ovaj napitak. Limunada je ukusna pa nije loša da je deca povremeno popiju. To svakako nije jedini i najbolji način da se Vitamin C unosi ali je za letnje periode jako dobar.

Izvor:

TheVitaminMag.com 

prilagodio: Boris Washington

Image courtesy of FreeDigitalPhotos.net

The post Vitamin C – Koliko je važan vitamin C ? appeared first on Svet Medicine.

1. Borovnice: Nažalost, ovo veoma zdravo i korisno voće, vrlo retko može da se nađe kod nas na pijacama (ja ih jako retko viđam), za razliku od mnogih drugih egzotičnih voćkica. Borovnice su izuzetno bogate flavonoidima odn. antioksidantima koji smanjuju mogućnost pojave nekih degenerativnih oboljenja, a takođe i usporavaju proces starenja organizma.

2. Paradajz: S pravom nosi ime “rajsko voće”. Pored svih vitamina koje sadrži, njegov sastav pomaže i u borbi protiv raka i srčanih bolesti. Iako mu je prava sezona sazrevanja kratka (ako ne smatramo paradajzom, ono nešto plastično u obliku paradajza što se prodaje zimi), možete ga koristi i konzerviranog u obliku soka, pirea ili kečapa.

3. Losos: Ribe svih vrsta su odlična hrana, a trebalo bi ih imati na tanjiru kao obrok, dva do četiri puta nedeljno. Neke ribe imaju više neke manje masnoće, ali znamo i da nisu sve masti iste. Ćelijama našeg organizma za život su potrebne masti – pitanje je samo koje i koliko. Riba sadrži one tzv. zdrave masti. Od svih riba koje možemo da nađemo na ovim našim prostorima (a koliko znam i uopšte) losos je najveći izvor omega-3 masnih kiselina, koje štite od mnogih bolesti uključujući i srčane bolesti.

4. Pasulj: Dobra hrana za srce. Neki kažu da što ga više jedemo duže ćemo živeti. Beli, žuti, crveni, šareni… Postoje dokazi da osim što je dobar za srce, deluje i antikancerogeno.

5. Soja: Soja je bogata vitaminima, mineralima, biljnim omega-3 mastima i fitonutricientima (sastojci koji povoljno utiču na zdravlje) . Sve u svemu može da se koristi u raznim oblicima: tofu (ili sir od soje), mleko od soje (kao zamena za kravlje mleko), majonez od soje, pečena ili pržena zrna, u komadićima ili ljuspicama, pašteta od soje… izbor je stvarno velik.

6. Spanać: Još kao deca smo svi znali Popaja i njegovu čeličnu snagu koju je dobijao od španata, ali spanać ima u sebi mnogo više od gvožđa: beta karoten, vitamini B, C i E, kalcijuma i magnezijum.

7. Čaj (odnosi se na biljku “čaj”, zeleni ili crni, kineski, indijski…): relaksira, nema kalorija, a veoma je dobar za zdravlje. Čaj je antialergijska, antiupalna (antiinflamatorna) superhrana koja povoljno utiče na zdravlje srca, prevenciju nastanka raka i moždanog udara i reguliše krvni pritisak.

8. Jogurt: Praktična namirnica, koja kao npr. voćni jogurt, može da se koristi kao užina i na poslu. Ima mnogo hranljivih sastojaka, ali ono što jogurt čini superhranom je prisustvo prebiotika i probiotika – živih organizama koji povoljno deluju na crevnu floru i gastrointestinalno zdravlja.

9. Orasi: Iako su veoma kalorični, oni spadaju u nutricionistički vredne grickalice. Orasi su jedan od malobrojnih bogatih biljnih izvora omega-3 masnih kiselina. Pored vlakana i proteina, biljnih sterola koje sadrži, utiče na regulaciju nivoa holesterola u krvi.

10. Brokoli: Postoje neke studije koje kažu da povećan nivo kalcijuma utiče na mršavljenje. Brokoli nije bogat samo kalcijumom, sadrži i dosta vitamina C koji pomaže da organizam bolje apsorbuje kalcijum. Osim toga, ovo povrće ima i drugih vitamina, folata i vlakana koja zadovoljavaju potrebe organizma za hranljivim materijama. I nije na odmet pomenuti da sadrži moćne fitohemikalije koje štite od raznih bolesti.

11. Pomorandže: Kao veliki izvor vitamina C, izuzetno korisno voće, pogotovo što je C vitamin nešto što moramo redovno dopunjavati. Ono što je važno da se zna je da je mnogo bolje jesti je nego cediti sok, jer pulpa sadrži 10 puta više vitamina C nego sam sok.

12. Ćureća prsa: Ćureće belo meso, sa kojeg je skinuta koža, je najbolji izvor proteina sa malo masnoće koji možete jesti.

13. Bundeva: Bundevara? mmm… Bogata vlaknima i sa malo kalorija, bundeva spada u namirnice sa visokim nivoom karotenoida, koji funkcionišu kao antioksidanti i pomažu u borbi protiv starenja. Bundeva je bogata i vitaminima C i E, kao i gvožđem, kalijumom i drugim mineralima.

14. Ovas: U SAD je od 1997, FDA (U.S. Food and Drug Administration) dozvolio etiketiranje ovsene kaše, zobenih mekinja i proizvoda od zobi kao namirnice koje smanjuju rizik od koronarne bolesti srca. Osim toga, ovas pomaže održavanju nivoa šećera u krvi. I ne samo to, pošto je ovas bogat vlaknima, omogućava duži osećaj sitosti. Čini mi se da je ovaj spisak nešto što svako od nas može da koristi i nešto što nije teško primeniti čak ni u našim uslovima i našem podneblju.

Autorka je urednik portala

Članak je preuzet uz odobrenje autorke.

The post 14 supernamirnica za zdraviji život appeared first on Svet Medicine.