Prema brojnim sprovedenim studijama i zdravstvenim anketama u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi, izdvojilo se deset namirnica koje se u medicinskoj i nutricionističkoj zajednici generalno smatraju najzdravijim na svetu.

Evo naučnog objašnjenja zašto bi ove namirnice trebalo da postanu neizostavni deo vaše svakodnevne ishrane.

1. Jabuke

Jabuke su izvanredan izvor antioksidanasa koji se bore protiv slobodnih radikala – štetnih supstanci koje nastaju u telu i direktno učestvuju u procesu starenja i nastanku mnogih bolesti.

• Pojedine studije na životinjama su pokazale da specifični antioksidansi iz jabuka (polifenoli) mogu produžiti životni vek i očuvati motoričke funkcije.
• Istraživanja su potvrdila da odrasle žene koje redovno konzumiraju jabuke imaju 13% do 22% manji rizik od razvoja srčanih oboljenja.
• Izreka “Jabuka na dan, doktor iz kuće van” ima snažno naučno uporište, a ne samo dobru rimu.

2. Bademi

Bademi su prava riznica nutrijenata, uključujući gvožđe, kalcijum, vitamin E, vlakna, riboflavin i magnezijum. Naučni pregled objavljen u časopisu Nutrition Reviews potvrdio je da bademi pomažu u održavanju zdravog nivoa holesterola.

• Profil masnih kiselina u bademima (koji se sastoji od 91-94% nezasićenih masnih kiselina) objašnjava njihov pozitivan efekat na lipidni status.
• Kada se uključe u balansiranu ishranu, bademi predstavljaju idealnu užinu za zdravlje srca.
• Pored toga, bademi imaju najveći udeo vlakana od svih orašastih plodova.

3. Brokoli

Brokoli je bogat vlaknima, folatima, kalijumom, kalcijumom i fitonutrijentima – jedinjenjima koja smanjuju rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i određenih vrsta karcinoma. Takođe, sadrži beta-karoten i vitamin C.

• Pravilna priprema je ključna: Predugo kuvanje brokolija uništava vitalne nutrijente. Da bi povrće zadržalo antikancerogena svojstva, neophodno je sačuvati enzim mirozinazu. Najbolji način pripreme je kratko kuvanje na pari.
• Značajan sastojak brokolija je i sulforafan, koji poseduje snažna antikancerogena i antiinflamatorna svojstva.

4. Borovnice

Ovo bobičasto voće obiluje fitonutrijentima, antioksidansima i vlaknima. Njihov uticaj na zdravlje je višestruk:

• Zaštita mozga: Studija sa Harvarda je pokazala da starije osobe koje jedu dosta borovnica ređe pate od kognitivnog pada.
• Kontrola težine: Polifenoli u borovnicama smanjuju razvoj masnih ćelija (adipogenezu) i stimulišu razgradnju masti (lipolizu).
• Zdravlje srca: Redovna konzumacija može smanjiti rizik od hipertenzije (visokog krvnog pritiska) za 10%, zahvaljujući bioaktivnim jedinjenjima – antocijaninima.

5. Plava (masna) riba

U ovu grupu spadaju losos, pastrmka, skuša, haringa, sardina i inćuni. Fileti ovih riba sadrže do 30% ulja, specifično omega-3 masnih kiselina.

• Omega-3 kiseline su esencijalne za zdravlje srca i nervnog sistema, a dokazano ublažavaju simptome inflamatornih stanja poput artritisa.
• Plava riba je takođe bogata vitaminima A i D.
• Istraživači sa UCLA instituta za rak otkrili su da prelazak na ishranu siromašnu lošim mastima, uz dodatak ribljeg ulja, značajno usporava progresiju karcinoma prostate.

6. Zeleno lisnato povrće

Visok unos tamnog lisnatog povrća (poput spanaća ili kelja) dokazano snižava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

• Spanać je izuzetno bogat antioksidansima, posebno kada se jede sirov, kuvan na pari ili vrlo kratko blanširan (dugo kuvanje uništava nutrijente).
• Odličan je izvor vitamina A, B6, C, E i K, kao i cinka, folne kiseline, kalijuma, kalcijuma i gvožđa.

7. Slatki krompir (Batat)

Batat je izuzetno bogat dijetalnim vlaknima, beta-karotenom, kompleksnim ugljenim hidratima i vitaminima C i B6. Američki Centar za nauku u javnom interesu (CSPI) uporedio je nutritivnu vrednost batata sa ostalim povrćem i dodelio mu prvo mesto kada se u obzir uzmu vitamini A i C, gvožđe, kalcijum, proteini i složeni ugljeni hidrati.

8. Pšenične klice

Pšenične klice su embrion semena pšenice – deo koji klija kako bi izrastao u novu biljku. Tokom procesa rafinisanja žitarica (mlevenja u belo brašno), klice i mekinje se nažalost često odstranjuju.

• Klice su koncentrovan izvor vitalnih nutrijenata: vitamina E, folne kiseline, tiamina, cinka, magnezijuma, fosfora, kao i esencijalnih masnih kiselina. Predstavljaju i odličan izvor vlakana.

9. Avokado

Mnogi ljudi izbegavaju avokado misleći da visok udeo masti vodi ka gojaznosti – to je medicinski mit. Oko 75% kalorija u avokadu potiče od masti, ali to su zdrave, mononezasićene masti.

• Gram za gram, avokado sadrži 35% više kalijuma od banane.
• Bogat je vlaknima (25% rastvorljivih i 75% nerastvorljivih vlakana), kao i vitaminima B, E i K.
• Studije pokazuju da redovna konzumacija avokada efikasno snižava nivo holesterola u krvi, dok se ekstrakti avokada trenutno laboratorijski ispituju u lečenju dijabetesa, hipertenzije, pa čak i uništavanju prekanceroznih ćelija usne duplje.

10. Ovsena kaša (Zob)

Zob (ovas) i ovsena kaša su doživeli ogromnu popularnost u poslednjih dvadeset godina zbog svojih dokazanih zdravstvenih benefita.

• Zahvaljujući bogatstvu rastvorljivih vlakana, svakodnevna konzumacija ovsene kaše značajno snižava visok nivo holesterola u krvi.
• Ovas je prepun složenih ugljenih hidrata koji usporavaju varenje i stabilizuju nivo glukoze (šećera) u krvi.
• Ovsena kaša je odličan izvor B vitamina, omega-3 kiselina, folata i kalijuma. Savet: Zrna grubo sečenog ovsa uvek sadrže više vlakana od onih iz “instant” kesica.

Tabela: Brzi pregled najzdravijih namirnica i njihovih benefita

The post 10 najzdravijih namirnica na svetu: Medicinski vodič za pravilnu ishranu i prevenciju bolesti appeared first on Svet Medicine.

Gotovo svako popularno piće na tržištu, koje koristi šećer kao zaslađivač, ima svoju lajt (light) ili dijet (diet) verziju (Diet Coke, Coke Zero, Pepsi Max, Sprite Zero….).

Dijetalna gazirana pića su se prvi put našla na tržištu sredinom prošlog veka, a u početku ciljna populaciju su bile osobe sa dijabetesom (šećernom bolešću), da bi se kasnije reklamirala I za osobe koje žele da kontrolišu svoju telesnu težinu ili da smanje unos šećera u organizam. Iako u svojoj specifikaciji stoji da imaju 0% šećera I 0 kalorija, zdravstveni efekti korišćenja dijetalnih gaziranih pića I veštačkih zaslađivača su kontroverza.

Dijetalno gazirano piće nije nutritivno

Dijetalna gazirana pića su u principu mešavine gazirane vode, veštačkih ili prirodnih zaslađivača, boje, ukusa I različitih aditiva hrane. Imaju svega nekoliko ili uopšte ne sadrže kalorije, I nemaju značajnu nutritivnu vrednost. Na primer jedna konzerva Diet Coke (330 ml) sadrži nula kalorija, sećera, masti I proteina I ima 40mg Natrijuma.

Međutim nisu sva gazirana pića koja koriste veštačke zaslađivače niska po pitanju kalorija ili šećera. Neka koriste I šećer I veštačke zaslađivače istovremeno. Na primer, jedna konzerva Coca–Cola life, sadrži prirodni zaslađivač Stevija, ima 90 kalorija I 24 grama šećera.

Iako se recepti razlikuju od proizvođača do proizvođača, neki zajednički sastojci dijetalnih gaziranih pića su:

• gazirana voda (soda): iako se gazirana voda može naći I u prirodnom obliku, većina gaziranih voda (soda) se pravi tako što se ugljen-dioksid razlaže u vodi pod visokim pritiskom.
• zaslađivači: ovo uključuje zajedničke veštačke zaslađivače, poput aspartama, saharina, sukraloze ili biljnih zaslađivača poput Stevije, koji su 200-13000 puta slađi od običnog šećera.
• kiseline: Određene kiseline, poput limunske kiseline, malinske I fosfatne, se koriste za povećanje kiselosti gaziranih pića. Takođe su povezani I sa oštećenjem zuba.
• boje: Najčešće korišćene boje su karotenoidi, antocijani I karamel.
• ukusi: Različiti oblici prirodnih sokova I veštačkih ukusa se koriste u gaziranim pićima, uključujući voćne, biljne, kola.
• konzervansi: pomažu da gazirana pića duže traju na trgovačkim policama, najčešće se koristi kalijum-benzoat.
• vitamini I minerali: pojedina gazirana pića imaju dodatke vitamina I minerala, te se kao takvi reklamiraju kao zdravije bezkalorijske alternative.
• kofein: kao I poput gaziranih pića, mnoga dijetalna gazirana pića sadrže kofein (tako rezimo konzerva Diet Coke sadrži 46mg kofeina, Diet Pepsi oko 34mg…)

Dijetalna gazirana pića su mešavina gazirane vode, veštačkih ili prirodnih zaslađivača, boje, ukusa I dodatnih sastojaka poput vitamina I kofeina. Mnogi ne sadrže ili sadrže u malim vrednostima kalorije I nemaju značajnu nutritivnu vrednost.

Efekti na gubitak telesne težine?

Kako dijetalna gazirana pića uglavnom jesu bez kalorija, bilo bi prirodno pretpostaviti da bi mogli biti od pomoći u gubljenju telesne težine. Ipak, istraživanja ukazuju da to baš I ne mora da bude tako. Nekoliko opservacionih studija su pronašla da korišćenje veštačkih zaslađivača I ispijanje većih količina dijetalnih gaziranih pića može biti povezano sa povišenim rizikom od gojaznosti I metaboličkog sindroma. Naučnici sugerišu da dijetalna gazirana pića mogu povećati apetit stimulacijom hormona gladi, izmenom receptora za slatko I aktiviranjem dopaminskog odgovora u mozgu. Kako dijetalna pića nemaju kalorije, ovakav odgovor može prouzrokovati povišen unos šećera ili kalorične hrane, što kasnije rezultira povećanjem telesne težine. Ipak, dokazi još nisu dovoljno konzistentni u humanim studijama.

Druga teorija sugeriše da postoji povezanost između dijetalnih gaziranih pića I dobijanjem na telesnoj težini ali da se može objasniti lošim dijetetskim navikama ljudi koji preteruju u piću. Povećanje telesne težine kod njih može bit posledica ovih loših dijetetskih navika, a ne dijetalnih gaziranih pića.

Eksperimentalne studije ne podržavaju pretpostavku da dijetalna gazirana pića prouzrokuju dobijanje na telesnoj težini. U stvari, ove studije su pronašle da zamena pića zaslađena šećerom sa dijetalnim gaziranim pićima može rezultirati gubitkom na telesnoj težini.

U jednoj studiji sa gojaznim pacijentima, jedna grupa ispitanika je pila dijetalna gazirana pića a druga vodu. Na kraju studijskog ispitavanja, kod grupe koja je konzumirala dijetalna gazirana pića registrovan je gubitak na telesnoj težini oko 6kg, u poređenju sa 2,5kg kod grupe koja je pila samo vodu.

Međutim, da dodamo još ovoj konfuznosti, postoje dokazi o bias u naučnoj literaturi. One studije koje su finansirane od strane industrije koja proizvodi veštačke zaslađivače imale su više željeniji ishod u poređenju sa nezavisnim studijama, koje stavljaju pod znak pitanja njihove rezultate.

Svakako, jedno visoko-kvalitetno istraživanje je neophodno sprovesti kako bi se ustanovili pravi efekti dijetalnih gaziranih pića na gubitak telesne težine.

Opservacione studije povezuju dijetalna gazirana pića sa gojaznošću. Ipak, nije baš najjasnije da li su gauirana dijetalna pića I razlog ovom problemu. Eksperimentalne studije pokazuju pozitivne efekte na gubitak telesne težine, ali su ove studije sponzorisane od strane industrije.

Povezanost dijetalnih gaziranih pića, šećerne bolesti I srčanih oboljenja

Iako dijetalna gazirana pića nemaju kalorija, šećera I masti, pokazana je veza između razvoja šećerne bolesti (dijabetes tip 2) I srčanih oboljenja kroz nekoliko studija.

Istraživanja su pokazala da je konzumiranje samo jednog pića koje sadrži veštačke zaslađivače dnevno povezano sa 8-13% većim rizikom od nastanka dijabetesa tipa 2 (šećerne bolesti). Opservaciona studija koja je uključila oko 65.000 žena pokazala je da pića su sa veštačkim zaslađivačima povezana sa 21% većim rizikom od nastanka dijabetesa tipa 2. Ipak, rizik je I dalje upola manji nego kod pića sa običnim šećerom. I druge studije prikazuju slične rezultate.

U suprotnom, jedan pregledni rad je pokazao da dijetalna gazirana pića nisu povezana sa povišenim rizikom od nastanka šećerne bolesti. Takođe, jedna druga studija zaključuje da se svaka moguća povezanost može objasniti postojećim zdravstvenim stanjem, promenama u telesnoj težini I BMI (body mass index) ispitanika.

Dijetalna gazirana pića su takođe povezivana I sa povišenim rizikom za visoki krvni pritisak I neka srčana oboljenja. Pregledni rad koji je inkorporirao četiri studije, a koja uključuje oko 230.000 osoba pokazala je da svako konzumiranje pića sa veštačkim zaslađivačima dnevno, dovodi do oko 10% povećanja rizika za visoki krvni pritisak. Dodatno, jedna studija je povezivala dijetalna gazirana pića sa malim povećanjem rizika za moždani udar (šlog), ali se ona bazirala na opservacionim podacima.

Kako su mnoge ove studije opservacione, moguće je opisane povezanosti objasniti I na drugi način. Moguće je da osobe koje su već pod rizikom za dijabetes I povišeni krvni pritisak jednostavno piju više dijetalnih gaziranih pića. Svakako su direktnije eksperimentalne studije potrebne u determinisanju tačnosti uzročno-posledičnih odnosa između dijetalnih gaziranih pića I povišenog nivoa šećera u krvi I krvnog pritiska

Opservacione studije su povezivale dijetalna gazirana pića sa dijabetesom tip 2, povišenim krvnim pritiskom I povišenim rizikom za moždani udar. Ipak, nedostaju istraživanja o mogućim razlozima ovakvih rezultata. To može biti posledica I već postojećih faktora rizika poput gojaznosti.

Dijetalna gazirana pića I bubrezi

Unos dijetalnihi gaziranih pića je povezivan sa povišenim rizikom od hroničnih bubrežnih oboljenja. U jednoj studiji analizirana je dijeta oko 15.000 ispitanika I pokazalo se da rizik nastanka završnih stadijuma bubrežnog oboljenja se povećava sa broj popijenih čaša dijetalnih gaziranih pića nedeljno.

Poredeći sa onima koji konzumiraju manje od jedne čaše, osobe koje piju više od sedam čaša dijetalnih gaziranih pića nedeljno imaju skoro duplo veći rizik nastanka bubrežnih oboljenja. Pretpostavljeni razlog za ovakvo oštećenje bubrega je visok nivo sadržaja fosfora u gaziranim pićima, koji može pak povećati kiselinsko opterećenje na bubrege.

Međutim, takođe je pokazano da osobe koje konzumiraju veće količine dijetalnih gaziranih pića čine to kako bi kompenzovali druge loše dijetetske ili životne faktore, koji mogu nezavisno I samostalno doprineti razvoju bubrežnog oboljenja.

Zanimljivo je podatak da studije koje su istraživale efekte dijetalnih gaziranih pića na razvoj bubrežnih kamenaca pokazuju različite rezultate. Jedna opservaciona studijaje pokazala da korisnici dijetalnih gaziranih pića imaju blago povišen rizik nastanka bubrežnih kamenaca, ali je rizik znatno manji nego kod običnih gaziranih pića. Dodatno, ova studija nije podržana drugim istraživanjima. Jedna druga pak studija pokazuje da visok nivo citrata I malata kod pojednih gaziranih pića može pomoći u tretiranju bubrežnih kamenaca, naročito kod osoba sa niskim urinarnim pH I uratnim bubrežnim kamencom. Svakako su dalja istraživanja I humane studije neophodne.

Opservacione studije pokazuju da postoji povezanost između konzumiranja većih količina dijetalnihi gaziranih pića I nastanka bubrežnih oboljenja. Ako su dijetalna gazirana pića uzrok, mogući razlog može biti povećanje kiselinskog opterećenja na bubrege zbog visokog sadržaja fosfora.

Povezanost sa preterminskim porođajem I dečijom gojaznošću

Konzumiranje dijetalnih gaziranih pića tokom trudnoće je povezano sa nekim negativnim ishodima uključujući preterminski porođaj I dečiju gojaznost. Norveška studija koja je uključivala preko 60000 trudnica pokazala je da je unos vetačkih zaslađivača I pića koja sadrže šećer povezan sa 11% višim rizikom za preterminski porođaj. Takođe I neke ranije danske studije podržavaju ove rezultate. Studija koja je obuhvatila skoro 60.000 žena pokazala je da one koje konzumiraju jedno dijetalno gazirano piće dnevno imaju 1,4 puta veću šansu od preterminskog porođaja u odnosu na one žene koje ne piju ovakva pića. Međutim skorašnje istraživanje u Engleskoj koje je obuhvatilo skoro 9000 žena nije pokazalo ovakvu povezanost između dijetalne kole I preterminskog porođaja. Ali, autori ističu da studija možda nije obuhvatila dovoljno veliku populaciju kao I da je bila ograničena na dijetalnu kolu.

Naročito je važno istaći da su ove studije bile opservacione I da ne nude objašnjenja kako to zaista dijetalna gazirana pića mogu doprineti preterminskom porođaju.

Još jedan uznemirujući nalaz je da konzumiranje pića sa veštačkim zaslađivačima tokom trudnoće je značajno povezano sa povišenim rizikom od dečije gojaznosti. Jedna studija je pokazala da dnevno konzumoranje dijetalnih pića tokom trudnoće rezultuje duplim ruzikom da beba bude gojazna na kraju prve godine života.

Dalja istraživanja su neophodna kako bi se analizirali potencijalni biološki uzročnici I dugoročni zdravstvei rizici po decu izloženu veštačkim zaslađivačima tokom trudnoće.

Velike studije su pokazale povezanost između dijetalnih gaziranih pića I preterminskog porođaja. Ipak, uzročno-posledična veza nije pronađena. Dodatno, novorođenčad majki koje su tokom trudnoće konzumirale dijetalna gazirana pića pokazuju povišen rizik od gojaznosti.

Drugi efekti

Postoji nekoliko drugih dokumentovanih zdravstvenih efekata dijetalnih gaziranih pića, kao na primer:

• Smanjenje masnoće jetre: neke studije su pokazale da zamena običnih gaziranih pića sa dijetalnim gaziranim pićima može smanjiti procenat masnoće oko jetre. Ipak brojne druge studije nisu pokazale ovaj efekat.
• Uticaj na refluks: I pored nekih izveštaja, gazirana pića ne pogoršavaju refluks niti gorušicu. Ipak istrađivanja I rezulatati su oprečni pa su neophodne dodatne eksperimentalne studije.
• Veza sa karcinomom: većina istraživanja sa veštačkim zaslađivačima I dijetalnim gaziranim pićima ne pronalazi dokaze o povezanosti sa karcinomom. Nešto veća učestalost limfoma I multiplog mijeloma kod muškaraca je pokazana, ali su rezultati ovih istraživanja slabi.
• Promene u digestivnoj mikroflori: Veštački zaslađivači menjaju crevnu floru, dovodeći do smanjenje kontrole šećera u krvi. Ovo je možda jedan od puteva kojim dijetalna gazirana pića povećavaju rizik nastanka dijabetesa tip 2, ali dalja istraživanja su neophodna.
• povišen rizik za osteoporozu: Dijetalna I obična kola je povezana sa smanjenjem koštane gustine kod žena, ali ne I kod muškaraca. Kofein I fosfor u koli mogu ometati normalnu apsorpciju kalcijuma
• oštećenje zuba: Poput običnih gaziranih pića, dijatalna gazirana pića su povezana sa oštećenjima zuba (dentalne erozije) zbog svog kiselinskog pH nivoa. Ovo potiče od kiselinskih dodataka, poput meteata, citrata I fosfata.
• povezanost sa depresijom: Opservacione studije su pokazale veću stopu udepresije kod onih koji piju četiri I više dijetalnih ili običnih gaziranih pića dnevno. Ipak, neophodne su dodatne eksperimentalne studije koje bi pokazale tačan uzrok tome.

Dok su neki od ovih rezultata veom interesantni, dodatna eksperimentalna istraživanja su neophodna da odrede da li dijetalna gazirana pića uzrokuju ove probleme, ili da su nalazi slučajni ili postoje drugi uzročnici. Dijetalna gazirana pića mogu smanjiti masnoću jetre I izgleda e povećavaju gorušicu niti rizik od karcinoma. Ipak, mogu uticati na kontrolu šećera u krvi I povećati rizik od depresije, osteoporoze I oštećenja zuba. Svakako, dalja istraživanja su neophodna.

Da li piti dijetalna gazirana pića?

Istraživanja oko dijetalnihi gaziranih pića pokazuju dosta oprečnih dokaza. Jedno objašnjenje ovih oprečnih informacija je taj da su najvećim delom istraživanja opservaciona. Ovo znači da se posmatraju trendovi, a da postoji nedostatak informacija o tome da li je konzumiranje dijetalnih gaziranih pića uzrok ili je samo povezana sa stvarnim uzrokom.

Stoga, dok su rezultati nekih istraživanja alarmantni, dalje eksperimentalne studije su neophodne pre donošenja konkretnih zaključaka o zdravstvenim efektima dijetalnih gaziranih pića.

Uprkos tome, jedna stvar je sigurna: dijetalna gazirana pića nemaju dodatnu nutritivnu vrednostu u Vašoj dijeti. Ukolliko želite da zamenite obična gazirana pića u Vašoj dijeti, druge opcije su bolje nego dijetalna gazirana pića, poput mleka, crnog ili biljnog čaja, ili voda infundirana voćem.

Reference:

1. https://www.coca-colaproductfacts.com/en/products/diet-coke/original/12-oz/

2. https://www.coca-colaproductfacts.com/en/products/diet-coke/original/12-oz/

3. Cuomo R, Sarnelli G, Savarese MF, Buyckx M. Carbonated beverages and gastrointestinal system: between myth and reality. Nutr Metab Cardiovasc Dis. 2009 Dec;19(10):683-9

4. Philip R. Ashurst, Carbonated Beverages, Reference Module in Food Science, Elsevier, 2016

5. Yantis MA, Hunter K. Is diet soda a healthy choice? Nursing. 2010 Nov;40(11):67

6. https://www.caffeineinformer.com/caffeine-content/diet-pepsi-cola

7. Fowler SP, Williams K, Hazuda HP. Diet soda intake is associated with long-term increases in waist circumference in a biethnic cohort of older adults: the San Antonio Longitudinal Study of Aging. J Am Geriatr Soc. 2015 Apr;63(4):708-15

8. Ferreira-Pêgo C, Babio N, Bes-Rastrollo M, Corella D, Estruch R, Ros E, Fitó M, Serra-Majem L, Arós F, Fiol M, Santos-Lozano JM, Muñoz-Bravo C, Pintó X, Ruiz-Canela M, Salas-Salvadó J; PREDIMED Investigators. Frequent Consumption of Sugar- and Artificially Sweetened Beverages and Natural and Bottled Fruit Juices Is Associated with an Increased Risk of Metabolic Syndrome in a Mediterranean Population at High Cardiovascular Disease Risk. J Nutr. 2016 Aug;146(8):1528-36

9. Lutsey PL, Steffen LM, Stevens J. Dietary intake and the development of the metabolic syndrome: the Atherosclerosis Risk in Communities study. Circulation. 2008 Feb 12;117(6):754-61

10. Narain A, Kwok CS, Mamas MA. Soft drink intake and the risk of metabolic syndrome: A systematic review and meta-analysis. Int J Clin Pract. 2017 Feb;71(2)

11. Renwick AG, Molinary SV. Sweet-taste receptors, low-energy sweeteners, glucose absorption and insulin release. Br J Nutr. 2010 Nov;104(10):1415-20

12. de Ruyter JC, Katan MB, Kuijper LD, Liem DG, Olthof MR. The effect of sugar-free versus sugar-sweetened beverages on satiety, liking and wanting: an 18 month randomized double-blind trial in children. PLoS One. 2013 Oct 22;8(10):e78039

13. Dureen Samandar Eweis, Fida Abed, Johnny Stiban. Carbon dioxide in carbonated beverages induces ghrelin release and increased food consumption in male rats: Implications on the onset of obesity, Obesity Research & Clinical Practice, Volume 11, Issue 5, 2017,Pages 534-543.

14. Erin Green, Claire Murphy. Altered processing of sweet taste in the brain of diet soda drinkers, Physiology & Behavior, Volume 107, Issue 4, 2012, Pages 560-567

15. Hill SE, Prokosch ML, Morin A, Rodeheffer CD. The effect of non-caloric sweeteners on cognition, choice, and post-consumption satisfaction. Appetite. 2014 Dec;83:82-8

16. Pereira MA. Sugar-sweetened and artificially-sweetened beverages in relation to obesity risk. Adv Nutr. 2014 Nov 14;5(6):797-808

17. Fowler SP, Williams K, Resendez RG, Hunt KJ, Hazuda HP, Stern MP. Fueling the obesity epidemic? Artificially sweetened beverage use and long-term weight gain. Obesity (Silver Spring). 2008 Aug;16(8):1894-900

18. Tordoff MG, Alleva AM. Effect of drinking soda sweetened with aspartame or high-fructose corn syrup on food intake and body weight. Am J Clin Nutr. 1990 Jun;51(6):963-9

19. Deborah F Tate, Gabrielle Turner-McGrievy, Elizabeth Lyons, June Stevens, Karen Erickson, Kristen Polzien, Molly Diamond, Xiaoshan Wang, Barry Popkin, Replacing caloric beverages with water or diet beverages for weight loss in adults: main results of the Choose Healthy Options Consciously Everyday (CHOICE) randomized clinical trial, The American Journal of Clinical Nutrition, Volume 95, Issue 3, March 2012, Pages 555–563

20. Peters JC, Beck J, Cardel M, Wyatt HR, Foster GD, Pan Z, Wojtanowski AC, Vander Veur SS, Herring SJ, Brill C, Hill JO. The effects of water and non-nutritive sweetened beverages on weight loss and weight maintenance: A randomized clinical trial. Obesity (Silver Spring). 2016 Feb;24(2):297-304

21. Mandrioli D, Kearns CE, Bero LA. Relationship between Research Outcomes and Risk of Bias, Study Sponsorship, and Author Financial Conflicts of Interest in Reviews of the Effects of Artificially Sweetened Beverages on Weight Outcomes: A Systematic Review of Reviews. PLoS One. 2016 Sep 8;11(9):e0162198

22. Imamura F, O’Connor L, Ye Z, Mursu J, Hayashino Y, Bhupathiraju SN, Forouhi NG. Consumption of sugar sweetened beverages, artificially sweetened beverages, and fruit juice and incidence of type 2 diabetes: systematic review, meta-analysis, and estimation of population attributable fraction. BMJ. 2015 Jul 21;351:h3576

23. Greenwood DC, Threapleton DE, Evans CE, Cleghorn CL, Nykjaer C, Woodhead C, Burley VJ. Association between sugar-sweetened and artificially sweetened soft drinks and type 2 diabetes: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective studies. Br J Nutr. 2014 Sep 14;112(5):725-34

24. Huang M, Quddus A, Stinson L, Shikany JM, Howard BV, Kutob RM, Lu B, Manson JE, Eaton CB. Artificially sweetened beverages, sugar-sweetened beverages, plain water, and incident diabetes mellitus in postmenopausal women: the prospective Women’s Health Initiative observational study. Am J Clin Nutr. 2017 Aug;106(2):614-622

25. Sakurai M, Nakamura K, Miura K, Takamura T, Yoshita K, Nagasawa SY, Morikawa Y, Ishizaki M, Kido T, Naruse Y, Suwazono Y, Sasaki S, Nakagawa H. Sugar-sweetened beverage and diet soda consumption and the 7-year risk for type 2 diabetes mellitus in middle-aged Japanese men. Eur J Nutr. 2014 Feb;53(1):251-8

26. Guy Fagherazzi, Alice Vilier, Daniela Saes Sartorelli, Martin Lajous, Beverley Balkau, Françoise Clavel-Chapelon, Consumption of artificially and sugar-sweetened beverages and incident type 2 diabetes in the Etude Epidémiologique auprès des femmes de la Mutuelle Générale de l’Education Nationale–European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition cohort, The American Journal of Clinical Nutrition, Volume 97, Issue 3, March 2013, Pages 517–523

27. Nettleton JA, Lutsey PL, Wang Y, Lima JA, Michos ED, Jacobs DR Jr. Diet soda intake and risk of incident metabolic syndrome and type 2 diabetes in the Multi-Ethnic Study of Atherosclerosis (MESA). Diabetes Care. 2009 Apr;32(4):688-94

28. Ma J, Jacques PF, Meigs JB, Fox CS, Rogers GT, Smith CE, Hruby A, Saltzman E, McKeown NM. Sugar-Sweetened Beverage but Not Diet Soda Consumption Is Positively Associated with Progression of Insulin Resistance and Prediabetes. J Nutr. 2016 Dec;146(12):2544-2550

29. de Koning L, Malik VS, Rimm EB, Willett WC, Hu FB. Sugar-sweetened and artificially sweetened beverage consumption and risk of type 2 diabetes in men. Am J Clin Nutr. 2011 Jun;93(6):1321-7

30. Kim Y, Je Y. Prospective association of sugar-sweetened and artificially sweetened beverage intake with risk of hypertension. Arch Cardiovasc Dis. 2016 Apr;109(4):242-53

31. Cheungpasitporn W, Thongprayoon C, Edmonds PJ, Srivali N, Ungprasert P, Kittanamongkolchai W, Erickson SB. Sugar and artificially sweetened soda consumption linked to hypertension: a systematic review and meta-analysis. Clin Exp Hypertens. 2015;37(7):587-93

32. Cohen L, Curhan G, Forman J. Association of sweetened beverage intake with incident hypertension. J Gen Intern Med. 2012 Sep;27(9):1127-34.

33. Narain A, Kwok CS, Mamas MA. Soft drinks and sweetened beverages and the risk of cardiovascular disease and mortality: a systematic review and meta-analysis. Int J Clin Pract. 2016 Oct;70(10):791-805

34. Cohen L, Curhan G, Forman J. Association of sweetened beverage intake with incident hypertension. J Gen Intern Med. 2012 Sep;27(9):1127-34

35. Sylvetsky Meni AC, Swithers SE, Rother KI. Positive association between artificially sweetened beverage consumption and incidence of diabetes. Diabetologia. 2015;58(10):2455–2456.

36. Rebholz CM, Grams ME, Steffen LM, Crews DC, Anderson CA, Bazzano LA, Coresh J, Appel LJ. Diet Soda Consumption and Risk of Incident End Stage Renal Disease. Clin J Am Soc Nephrol. 2017 Jan 6;12(1):79-86

37. Banerjee T, Crews DC, Wesson DE, Tilea A, Saran R, Rios Burrows N, Williams DE, Powe NR; Centers for Disease Control and Prevention Chronic Kidney Disease Surveillance Team. Dietary acid load and chronic kidney disease among adults in the United States. BMC Nephrol. 2014 Aug 24;15:137

38. Karalius VP, Shoham DA. Dietary sugar and artificial sweetener intake and chronic kidney disease: a review. Adv Chronic Kidney Dis. 2013 Mar;20(2):157-64

39. Ferraro PM, Taylor EN, Gambaro G, Curhan GC. Soda and other beverages and the risk of kidney stones. Clin J Am Soc Nephrol. 2013 Aug;8(8):1389-95

40. Eisner BH, Asplin JR, Goldfarb DS, Ahmad A, Stoller ML. Citrate, malate and alkali content in commonly consumed diet sodas: implications for nephrolithiasis treatment. J Urol. 2010 Jun;183(6):2419-23

41. Englund-Ögge L, Brantsæter AL, Haugen M, Sengpiel V, Khatibi A, Myhre R, Myking S, Meltzer HM, Kacerovsky M, Nilsen RM, Jacobsson B. Association between intake of artificially sweetened and sugar-sweetened beverages and preterm delivery: a large prospective cohort study. Am J Clin Nutr. 2012 Sep;96(3):552-9

42. Halldorsson TI, Strøm M, Petersen SB, Olsen SF. Intake of artificially sweetened soft drinks and risk of preterm delivery: a prospective cohort study in 59,334 Danish pregnant women. Am J Clin Nutr. 2010 Sep;92(3):626-33

43. Petherick ES, Goran MI, Wright J. Relationship between artificially sweetened and sugar-sweetened cola beverage consumption during pregnancy and preterm delivery in a multi-ethnic cohort: analysis of the Born in Bradford cohort study. Eur J Clin Nutr. 2014 Mar;68(3):404-7

44. Zhu Y, Olsen SF, Mendola P, Halldorsson TI, Rawal S, Hinkle SN, Yeung EH, Chavarro JE, Grunnet LG, Granström C, Bjerregaard AA, Hu FB, Zhang C. Maternal consumption of artificially sweetened beverages during pregnancy, and offspring growth through 7 years of age: a prospective cohort study. Int J Epidemiol. 2017 Oct 1;46(5):1499-1508

45. Azad MB, Sharma AK, de Souza RJ, Dolinsky VW, Becker AB, Mandhane PJ, Turvey SE, Subbarao P, Lefebvre DL, Sears MR; Canadian Healthy Infant Longitudinal Development Study Investigators. Association Between Artificially Sweetened Beverage Consumption During Pregnancy and Infant Body Mass Index. JAMA Pediatr. 2016 Jul 1;170(7):662-70

46. Campos V, Despland C, Brandejsky V, Kreis R, Schneiter P, Chiolero A, Boesch C, Tappy L. Sugar- and artificially sweetened beverages and intrahepatic fat: A randomized controlled trial. Obesity (Silver Spring). 2015 Dec;23(12):2335-9

47. Jiantao Ma, Caroline S. Fox, Paul F. Jacques, Elizabeth K. Speliotes, Udo Hoffmann, Caren E. Smith, Edward Saltzman, Nicola M. McKeown. Sugar-sweetened beverage, diet soda, and fatty liver disease in the Framingham Heart Study cohorts, Journal of Hepatology, Volume 63, Issue 2, 2015

48. Johnson T, Gerson L, Hershcovici T, Stave C, Fass R. Systematic review: the effects of carbonated beverages on gastro-oesophageal reflux disease. Aliment Pharmacol Ther. 2010 Mar;31(6):607-14

49. Cuomo R, Andreozzi P, Zito FP. Alcoholic beverages and carbonated soft drinks: consumption and gastrointestinal cancer risks. Cancer Treat Res. 2014;159:97-120

50. Schernhammer ES, Bertrand KA, Birmann BM, Sampson L, Willett WC, Feskanich D. Consumption of artificial sweetener- and sugar-containing soda and risk of lymphoma and leukemia in men and women. Am J Clin Nutr. 2012 Dec;96(6):1419-28

51. Nettleton JE, Reimer RA, Shearer J. Reshaping the gut microbiota: Impact of low calorie sweeteners and the link to insulin resistance? Physiol Behav. 2016 Oct 1;164(Pt B):488-493

52. Suez J, Korem T, Zilberman-Schapira G, Segal E, Elinav E. Non-caloric artificial sweeteners and the microbiome: findings and challenges. Gut Microbes. 2015;6(2):149-55

53. Bassiouny MA, Yang J. Influence of drinking patterns of carbonated beverages on dental erosion. Gen Dent. 2005 May-Jun;53(3):205-10

54. Guo X, Park Y, Freedman ND, Sinha R, Hollenbeck AR, Blair A, Chen H. Sweetened beverages, coffee, and tea and depression risk among older US adults. PLoS One. 2014 Apr 17;9(4):e94715

preuzeto sa healthline.com Diet soda: Good or Bad, by Elise Mandl, BSc APD , May 2018

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Dijetalna gazirana pića: Za ili protiv? appeared first on Svet Medicine.

Slobodni radikali mogu da oštete ćelije u celom telu i mogu da izazovu oksidativni stres. Oksidativni stres se tesno povezuje sa srčanom bolešću, kancerom, artritisom, srčanim udarom, respiratornim bolestima, imunskom deficijencijom, emfizemom, Parkinsonovom bolešću i ostalim inflamatarnim ili ishemičnim oboljenjima.

Zasto su dobri antioksidansi?

Antioksidansi služe kao zaštita protiv oštećenja ćelija koje slobodni radikali mogu da izazovu okončajući reakciju slobodnih radikala na ove ćelije. Neki antioksidansi su proizvodi normalnog metabolizma a ostali se nalaze u hrani. Sintetički antioksidansi su u širokoj upotrebi u kozmetičkoj industriji i u industriji hrane, ali mogu da izazovu više štete nego koristi usled njihove velike nestabilnosti. Kao rezultat, važno je da se dobiju antioksidansi iz prirodnih izvora koliko god je moguće.

Mikronutrijenti poput vitamina C, vitamina E i beta karotena, minerali poput selena i mangana i mnogih drugih flavonoida, polifenola i fitoestrogena koji se mogu naći u namirnicama – svi služe kao antioksidansi. Svaki antioksidans ima drugačiju funkciju i nije međusobno zamenjiv sa nekim drugim. Zato je raznovrsna ishrana tako važna.

Koji su najbolji izvori antioksidansa?

Najbolji izvori antioksidansa su biljke (voće i povrće). Namirnice koje su naročito bogate antioksidansima se često nazivaju ‘supernamirnicama’ ili ‘funkcionalnim namirnicama’ a uključuju mnoge tipove bobičastog voća, lisnatog zeleniša, patlidžana, mahunarki poput crnog pasulja i crvenog “džinovskog” pasulja i izvesnih čajeva. Namirnice sa bogatim, živahnim bojama često sadrže najveću količinu antioksidansa.

Sledeće namirnice su takođe dobri izvori antioksidansa:

• Borovnice
• Jabuke
• Prokelj
• Spanać
• Sočivo

Kuvanje naročitih namirnica može ili da uveća ili smanji nivo antioksidansa. Lycopene je antioksidans koji daje paradajzu njegovu jarku crvenu boju. Kada se paradajz tretira na visokoj temperaturi, Lycopene postaje više bioraspoloživ (naše telo ga lakše obradjuje i koristi). Međutim, studije su pokazale da karfiol, grašak i tikvice gube veći deo svoje antioksidacione aktivnosti prilikom kuvanja. Imajte na umu da je važno jesti raznovrsne namirnice bogate antioksidansima, kuvane i sirove, tako da priprema može biti vaš lični izbor.

Kako da inkorporirate više antioksidanasa u vaš način ishrane

Sledeći saveti mogu pomoći da se uveća vaš unos antioksidanasa:

• Postarajte se da imate voće i povrće svaki put kada uzimate hranu, uključujući obroke i užinu.
• Dnevno uzimajte zeleni ili matcha čaj.
• Pogledajte boje na vašem tanjiru; da li je sva vaša hrana braon ili bež? Ako je tako, verovatno je da su antioksidansi na niskom nivou. Dodajte namirnice sa bogatim bojama poput kelja, cveklu ili jagodičasto voće.
• Začinite je! Stavite kurkumu, origano, kim, đumbir, cimet ili karanfilić sebi za cilj – da biste uvećali sadržaj antioksidanata u vašim obrocima.
• Grickajte orahe, semenje (naročito brazilske oraščiće i semenke suncokreta) i sušeno voće bez dodatog šećera ili soli.

izvor: MedicalNewsToday

Prevod angloland www.angloland.rs

The post Antioksidansi: dobrobiti po zdravlje i njihova hranljiva vrednost appeared first on Svet Medicine.

Fiziološko dejstvo

Kofein je simpatomimetik. Prolazi krvno moždanu barijeru. Podiže nivo adrenalina, noradrenalina i kortizola, blokira preuzimanje adenozina i to je okosnica svih njegovih efekata. Povećanja nivoa dopamina i serotonina suspektno je, ali još uvek nije dokazano.

Klinčko dejstvo

Šolja crne kafe pred kardio trening, dokazano poboljšava performans i sprečava premor i slabost jer podiže izvršnu snagu, poboljšava reflekse (kognitivno dejstvo), povećava prokrvljenost mišića a samim tim i dopremanje kiseonika u njih. Dokazano pozitivno utiče na memoriju, raspoloženje, afektivnu izvršnost. Ubrzava metabolitam, ali primena u sredstvima za mršavljenje u studijama nije dala pozitivne rezultate u tom kontekstu, već se preporučuje konstantna konzumacija u prhvatljivim dozama uz aeroban trening i balansiranu ishranu, gde se dobiju bolji rezultati nego bez njega. Podiže krvni pritisak i povećava budnost i cerebralnu prokrvljenost, što implicira povećane kognitivne efekte. S obzirom na efekat na podizanje adrenalina, najtoplije se preporučuje osobama sa poremećajem raspoloženja. On je jedan od glavnih sastojaka analgetika i antipiretika zbog povoljnog dejstva na simpatikus, odnosno, vazokonstrikciju. Osobe sa visokim krvnim pritiskom, izraženim stepenom anksioznosti (visok adrenalin) ne samo da ne bi trebalo da iritiraju simpatikus (intenziviraju lučenje adrenalina, noradrenalina i kortizola), već kod njih do porasta kritičnih parametara pod dejstvom kofeina dolazi znatno brže nego kod zdravih osoba. Kofein u većim dozama predstavlja potentni diuretik, usled dejsva na RAAS osovinu.

 Kofein u dozi preko maksimalno dozvoljene uzrokuje ekscesivan gubitak magnezijuma cinka i kalcijuma putem urina (mokraće). Da bi se nadoknadio gubitak kalcijuma od 1 standardne šolje crne kafe, dovoljne su dve supene kašike mleka, primera radi. Osobe sa hiperaciditetom, gastroezofagealnim refluksom i čirem na želucu moraju izbegavati kofeinska pića jer su ta stanja izuzetno često povezana sa nadraženim simpatikusom, a i kofein stimuliše produkciju HCl (hlorovodonične kiseline), relaksira gastroezofagealni sfinkter i promoviše peristaltiku (u večim količinama i pre gotovog procesa varenja), otežava proces varenja i samim tim izaziva meteorizam i flatulenciju zbog raspadnih produkata sumpora od nesvarene hrane koja predugo obitava u traktu.

Ono što fiziološki razlikuje dominantno anksiozni poremećaj (visok adrenalin, noradrenalin i kortizol) od depresivnog (nizak adrenalin, noradrenalin i serotonin, ponekad viši adrenalin i kortizol) i anksiozno depresivni (visok adrenalin i kortizol, nizak noradrenalin i serotonin) definiše i preporuku za konzumaciju kafe, u kom se smislu ona u umerenim količinama preporučuje samo depresivnima. Više količine kafe obolelima od depresije nisu dozvoljene, jer ne samo da će nadražti simpatikus, a oni su svakako podložni anksioznosti, već i zato što kofein kompetitivno inhibira gaba-receptore, što onemogućava, doslovno, umirivanje organizma. Kod inače anksioznih i nesigurnih osoba kao stimulans a i deo svakodnevnog trivijalnog rituala može izazvati prihičku i habitualnu zavisnost, te se danas velika pažnja u tržišnom kontekstu posvećuje odvikavanju od kofeina. Međutim, fizička zavisnost nikada nije dokazana. Mogu se čak čuti i spekulacije o izazivanju anksioznog poremećaja zbog simpatomimetskog dejstva, što nema nikakvu naučno potvrđenu, a ni teoretsku osnovu jer nije dokazano da kofein može trajno izmeniti ravnotežni sistem neurohormona i neurotransmitera.

Kofein kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom i rekovalescentima od infarkta miokarda može potencirati, a i izazvati letalne aritmije u dozi preko dozvoljenog dnevnog unosa. Kod učestale konzumacije iznad maksimalno dozvoljenog unosa kod zdravih ljudi zapažaju se palpitacije i prolazna anksioznost i umerena dehidratacija. To je kobno u kombinaciji sa parasimpatomimeticima jer nakon doze kofeina preko dozvoljene adrenalin izaziva tahikardiju, tahipneu, što nakon depresivnog dejstva, najčešće votke, može rezultirati i teškom dehidratacijom i kolapsom. Ovo se dešava zbog povećane koncentracije ugljen monoksida u klubovima, neobaveštenosti koliko koje piće zapravo sadrži kofeina i preteranog unosa, neprirodnog zamora nekomenzovanog odmorom i neprimetnog usked suplementiranja i grupne euforije i svakako prečestog mešanja sa alkoholom, što zajedno zapavo stvara i najmanje problema, najopasnije je dejstvo alkohola nakon ekscesivnog unošenja kofeina, a srećna okolnost je što se obično u diskotekama događa obrnuto, pa je šteta značajno manja, ali reakcija u svakom slučaju zavisi od potentnosti RAAS sistema, veličine minutnog volumena, stanja srčanog mišića.

Infarkt miokarda je zabeležan u nekoliko slučajeva kod mladih nakon jednodobne konzumacije monstera i drugih energentskih pića za koje je rađen case report, ali nije nađen nikakav konkretan dokaz osim teoretske veze na fiziološkom, ali ne i na kliničkom nivou. Ekscesivno konzumiranje enegetskih i gaziranih zašećerenih pića jedan je od faktora rizika za pojavu srčanih oboljenja i diabetes melitusa tip 2. Kombinacija visokog sadržaja kofeina sa drugim simpatomimeticima daje kumulativni efekat i dokazano je smrtonosna i kod zdravih pojedinaca u određenim situacijama. Crna kafa kod zdravih ljudi u umerenom konzumiranju nije pokazala nijedno dejstvo osim pozitivnog. Naravno, treba naglastiti da se u ovom slučaju pod zdravom sobom podrazumeva osoba bez latentne anksioznosti i bilo koje vrske sklonosti ka digestivnim i kardiovaskilarnim anomalijama, nevezano za odsustvo sipmtoma.

Preporučena dnevna doza kofeina: 250 do 300 mg
Maksimalna dozvoljena dnevna doza kofeina: 400 mg max
Vreme dejstva: Kofeinu treba oko sat vremena da počne da deluje na organizam (sve drugo je čist placebo)
Vreme dejstva je nezavisno od doze, ali intenzitet učinka je direktno proporcionalan.

Doze kofeina u pojedinim napicima

• Guarana 250ml 70 mg
• Monster 500ml 150 mg
• Kratki espresso 90mg
• Šolja crne kafe 1dl 120 mg
• Caffetin 1 tableta 50 mg
• Zeleni čaj 30 mg
• Crni čaj 50 do 75 mg
• Kafa bez kofeina 5 mg
• Kola kola limenka 50 mg
• 3u 1 kafica 60 mg
• Čokoladno mleko 7 mg
• 100 g crne čokolade 80% 150 mg
• Aspirin tableta 65 mg
• Šolja tople čokolade 10 mg
• Red Bull 250 ml 80 mg
• Starbaks crna kafa grande 473ml 320 mg
• Starbaks crna kafa venti 591ml 415 mg

Literatura

• Michael J. Ormsbee, Christopher W. Bach, Daniel A. Baur. Pre-Exercise Nutrition: The Role of Macronutrients, Modified Starches and Supplements on Metabolism and Endurance Performance. Nutrients 2014, (6), p:1782-1808
• Kathryn A. Glatter, MD, Richard Myers, BS and Nipavan Chiamvimonvat, MD. Recommendations Regarding Dietary Intake and Caffeine and Alcohol Consumption in Patients With Cardiac Arrhythmias: What Do You Tell Your Patients To Do or Not To Do? Curr Treat Options Cardiovasc Med. 2012 October ; 14(5): 529–535. doi:10.1007/s11936-012-0193-6.
• Martin James Scott, Mohamed El-Hassan, Aftab Ahmed Khan. Myocardial infarction in a young adult following the consumption of a caffeinated energy drink. BMJ Case Reports 2011; doi:10.1136/bcr.02.2011.3854
• Shlomo Hanan Israelit, Algxander Strizevsky, Bennidor Raviv. ST elevation myocardial infarction in a young patient after ingestion of caffeinated energy drink and ecstasy. World J Emerg Med, Vol 3, No 4, 2012
• Frank B. Hu, MD, PhD and Vasanti S. Malik, MSc. Sugar-sweetened beverages and risk of obesity and type 2 diabetes: Epidemiologic evidence. Physiol Behav. 2010 April 26; 100(1): 47–54

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Kofein appeared first on Svet Medicine.

Potrebno je

• 16 belanaca
• 16 kašika šećera
• 24 kašike oraha
•  4 kašike brašna
• 1 prašak za pecivo

PRIPREMA:

• Ispeci 2 kore

• Prvi fil:  16 žumanaca

                     10 kašika šećera

                      3-4 kašike brašna

                      1 puding od vanile

                      4 kašike mleka kuvati na pari i u to dodati 1 margarin

• Drugi fil:   5 dcl mleka

                       500 gr šećera kuvati na laganoj vatri oko 3 sata, povremeno mešati, kada karamel dobije braonkastu boju ostaviti da se malo ohladi.

• U posebnu posudu sipati 200 gr mleka u prahu, u to dodati karamel i neprestano mutiti. Kada se ohladi dodati margarin i 300 gr mlevenog kikirikija.

Filovati na sledeći način: Kora – prvi fil – drugi fil –kora – čokolada (odozgo preliti čokoladom i posuti seckanim  ili mlevenim  kikirikijem).

The post Snikers torta appeared first on Svet Medicine.

POTREBNO je:

•  2 izgnječene banane
• 200 gr. Šećera u prahu
• 150 gr oraha
• 150gr mlevenog plazma keksa

PRIPREMA:

• Izgnječiti banane sa šećerom u prahu,
• dodati orahe i plazma keks, napraviti kuglice,
• uvaljati ih u orahe ili plazma keks.

The post Kuglice sa bananama appeared first on Svet Medicine.

• 600 gr  jaffa keksa
• 200 gr krem bananica
• 1, 5 dcl mleka
• 100 gr margarina
• 100 gr oraha

PRIPREMA:

• Jaffa keks isečemo na četvrtine, stavimo u dublju posudu, dodamo seckane orahe, zatim i isečene na parčiće krem bananice.
• Smesu prelijemo prethodno ugrejanim mlekom u kome smo otopili margarin.
• Pravougaoni kalup obložimo folijom, napunimo smesom i ostavimo u frižider da se ohladi.

The post Figaro sa Jaffa-om appeared first on Svet Medicine.

Potrebno je:

• 4 dcl mleka
• 400 gr šećera
• 100 gr čokolade za kuvanje
• 250gr margarina
• 100 gr kokosa (ili oraha)
• 500 gr mlevenog keksa
• 2 lista oblandi
• 1 pakovanje JAFFA keksa

PRIPREMA:

• Prokuvati mleko, šećer, čokoladu i margarin dok se ne istopi i ostaviti da se prohladi, pa dodati keks i kokos (ili orahe)
• Na listu oblande naneti polovinu fila, pa preko njega poslagati jaffa keks, pa potom preko keksa premazati drugom polovinom fila i zatim prekriti drugim listom oblande.
• Opteretiti nečim teškim i ostaviti da se ohladi

The post Oblande sa Jaffa keksom appeared first on Svet Medicine.

Ukoliko bolujete od osteoporoze potrebno je ojačati ”stubove” vašeg tela. Zato je neophodno unositi kalcijum i više Vitamin D. Što se kalcijuma tiče, neophodno je uneti 500 miligrama dnevno, sasvim dovoljno da ga organizam apsrorbuje odjednom. Moguće je kalcijum uneti kroz ishranu, dodatke ili šumeće tablete. Važno je znati da hrana koja sadrži kalcijum pozitivno utiče na kosti. 

Ukoliko našu kožu izlažemo sunčevim zracima naš organizam, kao sporedni, stvara najveću količinu Vitamina D. Ukoliko je reč o unošenju u organizam možemo ga pronaći u ribljem ulju, jajima kao i nekim vrstama riba kao što su losos, haringa ili skuša. Još jedan od načina unošenja su svakako pilule ili rastvori. 

Na našem tržištu dostupne su razne šumeće tablete; u kombinaciji kalcijum + vitamin D₃ . Stalan nivo kalcijuma je neophodan da bi organizam nesmetano funkcionisao a da bi mogao da se apsorbuje vitamin D₃ je tu da pomogne. Postoji pakovanje od 20 šumećih tableta, gde je preporučena doza 2 tablete dnevno. Tablete Vitamin D 400 I.J – Pomažu u održavanju zdravlja kostiju, jačanju imuniteta, za ublažavanje simptoma prehlade i gripa, kao i  kod pravilnog rasta i razvoja dece. Potrebno je uzimati 1 tabletu dnevno posle jela.

Ukoliko se radi o unosu Vitamina D kroz namirnice bitno je da se počne od samog doručka. Namirnice koje su bogate kalcijumom sadrže i pomenuti vitamin koji se lakše apsorbuje.

Namirnice koje su dobre za dorucak su

• šolja mleka od soje (80-500mg kalcijuma)
• nemasno mleko (300mg kalcijuma)
• šolja jogurta (300-400mg kalcijuma)
• sok od narandže (200-340mg kalcijuma)

Ukoliko niste preterani uživalac ovih namirnica potrebnu dozu kalcijuma možete uneti i kroz ručak i večeru. Možete napraviti kajganu sa malo sira i uz to pojesti bareno povrće ili losos. Poželjno je jesti i švajcarski sir, brokoli, kelj, sardine i dr. Ukoliko volite da jedete supe i sosove, to možete pripremiti iseckanim spomenutim namirnicama.

• konzervirane sardine (320 miligrama kalcijuma)
• kriška švajcarskog sira (270 miligrama kalcijuma)
• kriška čedra (200 miligrama kalcijuma)
• konzervirani losos (200 miligrama kalcijuma)
• šolja zelenog povrća (200 miligrama kalcijuma)
• šolja kuvanog kelja (90 miligrama kalcijuma)
• šolja sirovog brokolija (90 miligrama kalcijuma)

Jedan od zasigurno najboljih načina kako osigurati dovoljnu količinu Vitamina D je izlaganje tela suncu. Dokazano je da 5% izloženog tela suncu može proizvesti dovoljnu količinu, koju organizam traži, kako bi služio u zaštiti zdravlja kostiju, zuba kao i kod bolesti koštanog tkiva. Kao i kod unosa u organizam ne treba preterivati ni sa izlaganjem suncu. Preterano sunčanje može dovesti do oštećenja kože, jer se javlja rizik od pojave raka kože. Osobe svetle puti ili sa puno mladeža na telu, suncu se nikako ne smeju izlagati bez zaštitnog faktora. To je slučaj i kod starijih osoba sa naznakama senilne keratoze. Svakako da ukoliko preterano izlaganje suncu može dovesti do bilo kakvih komplikacija uvek postoji drugi način kako da organizam, da li preko vitaminskih preparata ili hranom, dobije dovoljnu količinu Vitamina D. Zdravlje svakog od nas je ipak najvažnije!

Izvor:

TheVitaminMag.com 

prilagodio: Boris Washington

Image courtesy of FreeDigitalPhotos.net

The post Vitamin D – Važnost Vitamina D appeared first on Svet Medicine.

Uloga Vitamin  A u našem organizmu je veoma važna. Pre svega učestvuje u u sintezi vidnog pigmenta – rodopsina, te deluje protiv raznih očnih bolesti.

Kao što je slučaj sa Vitaminom C i ovaj vitamin se bori protiv infekcija. Vitamin A sa vitaminom C i cinkom predstavlja najbolju kombinaciju za suzbijanje ranih znakova infekcije. Vitamin A ima ulogu u pojačavanju imunološkog sastava jer se čitav proces događa u sluznici želuca i crevima.

Razne bolesti kože povezuju se sa nedostatkom Vitamina A. On pre svega hrani i neguje kožu zbog čega ga možemo naći u gotovo svim kozmetičkim preparatima. Kod pojava akni može se konstatovati nedostatak ovog vitamina. U slučaju psorijaze unos Vitamina A je važan i može popraviti situaciju sa kožom.

Riznica Vitamina A je pre svega u ribljem ulju, mesu, telećoj džigerici, jajima, dok su mleko i mlečni proizvodi siromašniji količinom ovog vitamina. Životinjska jetra je svakako najveći izvor Vitamin A i predstavlja centralni organ u razgrađivanju svih štetnih materija u organizmu. Neka poslednja istraživanja ukazuju koliko je u stvari korisna upotreba jetre u ljudskom organizmu, pa se dolazi do zaključka da bi je trebalo upotrebljavati najviše 2 puta mesečno.

Prisutnost ribe naročito tunjevine u svakodnevnoj ishrani može biti problem samo ukoliko govorimo o ceni ovog proizvoda ili stepenu podnošljivosti. Sa mlečnim proizvodima naročito treba povesti računa prilikom unosa u organizam zbog visokog sadržaja masti. Jaja npr. mogu poslužiti kao dopuna vitamina uz oprez zbog količine holesterola koji imaju.

Mnoge namirnice biljnog porekla bogate su vitaminom a.

Šargarepa je najveći izvor, dostupna je tokom cele godine i unosom od 100 grama zadovoljava se dnevna potreba. Može se pripremiti na razne načine a toplotom ne gubi svoju delotvornost. U spanaću se nalazi oksalna kiselina pa se još uvek ne može sa sigurnošću reći koliko je i da li je štetan ili od koristi. Salata takođe može biti samo dopunski izvor naročito jer je u pitanju sezonska namirnica.

Razne vrste bundeva, lisnati kelj i maslačak takođe su izvori Vitamina A kao i blitva, endivija i motovilac. Treba samo pronaći način njihovog uzgajanja kako bi bili dostupni tokom cele godine i raznovrsne načine pripremanja. 

Što se voća i ovog vitamin tiče najvažnije je konzumirati kajsije i dinje. Treba maksimalno iskoristiti letnju sezonu kada su i te kako dostupne.

Jako je važno da se u isto vreme ne unosi vitamin E jer negativno utiče na apsorpciju Vitamina A. Kod bubrežnih bolesnika posebno se mora voditi računa sa unosom jer može doći do raznih poremećaja. Zbog toga se preporučuje konsultacija sa lekarom. Preporučena dnevna doza je 5000 IJ. Ponekad je ova doza nedovoljna, naročito kod pušača, zatim dijabetičara, bolesnika koji se oporavljaju od operacija ili osoba koje su često izložene visokim koncetracijama toksičnih materija. Kod trudnica i dojilja, kod raznih infektivnih bolesti ili prilikom napornog rada koji iziskuje veliko naprezanje, količinu Vitamina A treba znatno povećati.

Razni oblici Vitamina A u hrani povećavaju imunitet organizma kako kod laboratorijskih životinja tako i kod čoveka.

Izvor: 

The Vitamin Mag.com 

prilagodio: Boris Washington

Image courtesy of FreeDigitalPhotos.net

The post Vitamin A u ishrani appeared first on Svet Medicine.