Infekcija može da oponaša složeno analno fistulozno oboljenje, ali se zaustavlja na analnoj ivici stoga što nema apokrinih žlezda u analnom kanalu.

Lečenje obuhvata inciziju i drenažu akutnih apscesa i otkrivanje svih hronično upaljenih fistula i debridman granulacionog tkiva. Radikalna ekscizija i transplantat kože su skoro uvek neophodni.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Zapaljenje znojnih žlezda appeared first on Svet Medicine.

Faktori rizika uključuju vaskularna oboljenja, dijabetes melitus, vaskulitis i hipotenziju. Pored toga, podvezivanje donje mezenterične arterije tokom hirurških zahvata na aorti predisponira na ishemiju kolona. Povremeno tromboza ili embolija mogu da izazovu ishemiju. Mada je splenična fleksura najčešće mesto ishemijskog kolitisa, bilo koji segment kolona može da bude zahvaćen. Rektum je relativno pošteđen zbog bogate kolateralne cirkulacije.

Znaci i simptomi ishemijskog kolitisa odražavaju razmere ishemije creva. U blagim slučajevima, pacijenti mogu da imaju dijareju (obično krvavu) bez bola u trbuhu. Sa težom ishemijom, prisutni su intenzivan bol u trbuhu (često nesrazmeran kliničkom pregledu), osetljivost, groznica i leukocitoza. Peritonitis i/ili sistemska intoksiciranost su znaci nekroze čitave dubine zida i perforacije.

Dijagnoza ishemijskog kolitisa je često zasnovana na kliničkoj istoriji i fizičkom pregledu. Nativni snimci mogu da otkriju otisak palca, koji je rezultat edema sluzokože i submukoznog krvarenja. CT često pokazuje nespecifično zadebljanje zida kolona i trakasto perikolično masno tkivo. Angiografija obično nije od pomoći stoga što je okluzija većih arterija retka. Mada sigmoidoskopija može da otkrije karakterističnu tamnu, hemoragičnu sluzokožu, rizik precipitiranja perforacije je visok. Iz tog razloga, sigmoidoskopija je relativno kontraindikovana kod svakog pacijenta sa značajnom osetljivošću trbuha. Kontrastne studije (gastrografinska ili barijumska klizma) su na sličan način kontraindikovane tokom akutne faze ishemijskog kolitisa.

Lečenje ishemijskog kolitisa zavisi od kliničke težine. Za razliku od ishemije tankog creva, većina pacijenata sa ishemijskim kolitisom se može lečiti medicinski. Pošteda creva i antibiotici širokog spektra su okosnica terapije i 80% pacijenata će se oporaviti sa ovim režimom. Hemodinamske parametre treba optimizovati, naročito ako izgleda da su hipotenzija i nizak protok bili okidač. Dugoročne sekvele uključuju strikturu (10 do 15%) i hroničnu segmentnu ishemiju (15 do 20%). Kolonoskopiju treba izvesti nakon oporavka radi evaluacije striktura i isključivanja drugih dijagnoza, kao što je zapaljenjska bolest creva ili malignitet. Odsustvo poboljšanja nakon 2 do 3 dana medicinskog zbrinjavanja, progresija simptoma ili pogoršanje kliničkog stanja su indikacija za hiruršku eksploraciju. U toj situaciji, svo nekrotično crevo treba resecirati. Primarnu anastomozu treba izbegavati. Povremeno može biti neophodna ponovljena eksploracija (operacija “na drugi pogled”).

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Ishemijski kolitis (colitis ischaemica, ishemični kolitis) appeared first on Svet Medicine.

ETIOLOGIJA:

1. Nepoznata etiologija
2. Nespecifični (bakterije, virusi (koksaki – Coxackie), paraziti, 
   alergije, toksični, metabolički)
3. Specifični (reumatski, TBC, lues, kolagenoze)

NajčešćI uzročnik virusnog miokarditisa je Coxackie B virus. Virus oštećuje miokard (srčani mišić) na 3 načina:

• invazijom,
• toksinom,
• autoimunskim mehanizmom

KLINIČKA SLIKA:

1. Asimptomatski bolesnici (imaju fokalni miokarditis)
2. Simptomatski bolesnici (mogu imati sistemsku bolest, sa blagim znacima bolesti srca)
3. Srčani sindrom (bol u grudima zbog miokarditisa ili znaci srčane insuficijencije)
4. Aritmije i naprasna srčana smrt

Simptomi zavise od očuvanosti i kontraktilne sposobnosti miokarda. Sve nokse podjednako deluju i na desni i na levi miokard.

Naglo opadanje minutnog volumena dovodi do DISPNEJE (nedostatak vazduha praćen subjektivnim osećajem otežanog disanja, kao posledica nesklada između ventilacije i potreba za vazduhom), čak i do ORTOPNEJE (mogućnost disanja samo u uspravnom stavu, najviši stepen teškoće disanja), pri manjem naporu. Javlja se malaksalost, klonulost, nesvestica, sinkopa, hladni ekstremiteti, prisutna je i cijanoza, ali KARAKTERISTIČNO JE BRZO ZAMARANJE

Ako zapaljenje zahvati i perikard (srčana maramica), javlja se INTENZIVAN BOL U SREDOGRUĐU, sličan anginoznom, samo što traje duže i ne prestaje na nitroglicerin, već na analgin

• Kod infektivnog miokarditisa, postoji i povišena telesna temperatura, koji kratko traje
• Tahikardija, mukli tonovi na vrhu srca
• Aritmije
• Nizak arterijski pritisak, slab i mekan puls

RTG:

• uvećano, trouglasto srce
• kardiofrenični uglovi su tupi
• staza u hilusu

EKG:

• laka elevacija ST, sa negativnim T (lezija, ishemija)
• kod teških oštećenja miofibrila = slika infarkta
• pretkomorne i komorne ekstrasistole
• AV i blok grane

LABORATORIJA:

• bakteriološke, virusološke i serološke analize

KOMPLIKACIJE:

• globalna insuficijencija srca
• tromboze u šupljinama srca (embolije)
• nagla smrt, naročito pri fizičkom naporu

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA:

• akutni perikarditis. 
  Prema toku, mogu biti akutni, subakutni i hronični

TERAPIJA:

• lečiti uzrok bolesti
• stalne kontrole
• strogo mirovanje
• simptomatska terapija aritmija i srčane insuficijencije

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, umm.edu, adam.com, 

The post Miokarditis appeared first on Svet Medicine.

Žuč je sok koji učestvuje u varenju. Proizvodi se u jetri, a čuva se u žučnoj kesi. Uzimanje masne hrane stimuliše žučnu kesu da izbacuje žuč u dvanaestopalačno crevo, deo tankog creva, gde žuč pomaže razgranju masti kako bi se lakše svarile. Ako jedete namirnice bez narošitog ukusa ili retko jedete, žuč neće biti stimulisan, a to je možda jedan od uzroka nastajanja kamena. Većina kamena iz žuči sastoji se od holesterola, žučnih pigmenata, žučnih soli i minerala kao što je kalcijum.

Uzimanja pilula za kontacepciju i hormona tokom menopauze povećava rizik od kamena u žuči, kao i neki lekovi za snižavanje holesterola. Osobe koje su gojazne, pate od zatvora ili su preosetljive na hranu (jaja, svinjetinu, luk, piletinu ili mleko) češće dobijaju kamen u žuči. Problem može biti povezan i sa sklonošću ka drugim tegobama sa varenjem. Svaka druga osoba koja ima kamen u žuči proizvodi premalo želudačne kiseline, što može da izazove poremećaje varenja. Kamen u žuči može biti praćen i gasovima.

Žučna kesa ponekad istisne kamen zajedno sa žuči, a ako je velik i hrapav može da se zaglavi u žučnom kanalu u žučnom kanalu i izazove žučne kolike (bol u trbuhu ili leđima), mučninu, povrćanje i temperaturu. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Žučna sluzokoža može se upaliti zbog žučnog kamena ili infekcije. Ovo stanje se naziva holecistitis i obično zahteva lečenje antibioticima.

Prevencija i ishrana:

• Ograničite uzimanje hrane koja sadrži životinjske masti (punomasno mleko,sir, žumance, puter, masno crveno meso, keks, kolači);
• Smanjite uzimanje životinjskih belančevina i dodatnog šećera;
• Jedite mnogo povrća, voća (naročito grepfrut, grođže i kruške) i druge namirnice bogate vitaminom C i E, kao i nmairnice koje sadrže esecijalne masne kiseline kao što je koštuničavo voće;
• Jedite mrki pirinač i integralne žitarice;
• Neka vam obroci budu redovni, naročito doručak;
• Pijte gorke napitke, npr, tonik, kako biste podstakli varenje
• Svakog dana popijte sok od pola limuna u čaši tople vode, oko pola sata pre doručka;
• Svakog dana se žustro krećite pola sata jer to može da spreči nastajanje žučnog kamena od holesterola;
• Da biste sprečili rizik od prevelike koncentarcije žuči, pijte najmanje šest čaša vode dvevno;
• Da podstaknete protok žuči, što može da ispere manje kamenčiće, uzimajte svakog dana po kašičicu hladno ceđenog maslinovog ulja i kašičicu limunovog soka;
• Gorke namirnice – kao potočarka, cikorija, endivija i artičoka i gorko lekovito začinsko bilje kao što je ruzmarin i šafran, mogu da doprinesu zdravlju žučne kese;

 Autorka je urednik portala NaDijeti.com

Članak je preuzet sa gornjeg linka uz odobrenje autorke

The post Ishrana kod tegoba sa žučnom kesom appeared first on Svet Medicine.

Jedna studija, objavljena u Lancet-u, na adolescentima u Australiji, Poljskoj i Španiji je pokazala mogućnost razvoja imunskog odgovora bez ozbiljnih neželjenih efekata.

Po uzimanju leka, test grupa je stvarala antitela koja su aktivna protiv 90% sojeva grupe Meningitisa B koji pogađa SAD i Evropu.

Meningitis, zapaljenje moždane opne odnosno tkiva koje obavija mozak i kičmenu moždinu, najčešće pogađa tinejdžere – sa smrtnošću između 5% i 14%. Kod preživelih zaostaju trajna neurološka oštećenja, gubitak sluha ili oduzetost ekstremiteta i poteškoće u kretanju. Za sada postoje vakcine protiv meningitisa tipa A i C, ali ne i široko primenljiva vakcina protiv sojeva serotipa B, koji je i najrašireniji u industrijalizovanim zemljama.

Kako navode istraživači, rezultati istraživanja ukazuju da su tri doze neophodne za postizanje imunskog odgovora, ukazujući na zaštitni efekat kod 80-100% adolescenata, a kao najčešće prijavljeni neželjeni efekat navode slab ili umereni bol na mestu davanja injekcije.

Ipak, istraživači ukazuju na potrebu dodatnih ispitivanja u pogledu dužine zaštićenosti posle primene vakcine!

*detaljnije o ovom istraživanju možete pronaći na The Lancet Infectious diseases

The post Vakcina protiv Meningitisa B – korak bliže appeared first on Svet Medicine.