1. Sinergija “Etanol–Duvan”: Više od zbira faktora

Savremena istraživanja potvrđuju da pušenje nije samo kofaktor, već nezavisni, dozno-zavisni etiološki faktor koji dramatično ubrzava kalcifikaciju parenhima.

• Mehanizam oštećenja: Pušenje modifikuje funkciju CFTR proteina i smanjuje sekreciju bikarbonata iz duktalnih ćelija, što vodi ka hiperviskoznosti pankreasnog soka.
• Aktivacija stelatnih ćelija: Komponente duvanskog dima direktno stimulišu pankreasne stelatne ćelije (PSC) na sintezu kolagena, čak i u odsustvu inflamacije.
• Sinergistički efekat: Dokazano je da pušači koji konzumiraju alkohol imaju 3 do 5 puta veći rizik za razvoj HP u poređenju sa osobama koje konzumiraju samo alkohol. Pušenje skraćuje vreme do pojave kalcifikacija za prosečno 5–7 godina.

2. Detaljna klinička slika: Fenotipovi bola i malapsorpcije

Klinička prezentacija AHP-a evoluira kroz decenije, prateći morfološko propadanje žlezde.

A. Dinamika bola (Neuropatska i mehanička komponenta)

Bol kod AHP-a je multifaktorijalan i retko reaguje na standardne analgetike.

• Tip I (Intermitentni): Kratke epizode (dana) razdvojene bezbolnim periodima (meseci). Obično je posledica acinarne nekroze ili prolazne duktalne opstrukcije.
• Tip II (Kontinuirani): Stalni, iscrpljujući bol koji zahteva narkotike. Ovde dominira centralna senzitizacija i neuroimuna inflamacija oko pankreasnih nerava (visoka ekspresija Supstance P).
• “Burn-out” fenomen: Mit o tome da bol prestaje kada žlezda potpuno kalcifikuje je u 2026. godini naučno opovrgnut; kod značajnog broja pacijenata bol perzistira i nakon potpunog gubitka funkcije.

B. Egzokrina insuficijencija i nutritivni deficit

Simptomi se javljaju kasno, ali su dramatični:

• Steatoreja: Stolice su obilne, mastne, svetle i karakterističnog mirisa. Javlja se gubitak liposolubilnih vitamina (A,D,E,K).
• Gubitak težine: Posledica je kombinacije malapsorpcije i “straha od jela” (sitophobia), jer hrana provocira bol.

C. Sekundarni dijabetes (Tip 3c)

Za razliku od Tipa 2, dijabetes kod AHP-a (Pancreatogenic Diabetes) karakteriše istovremeni gubitak i insulina i glukagona (zbog destrukcije Alfa ćelija). To pacijente čini izuzetno osetljivim na hipoglikemijske epizode, što hirurgiju i postoperativni oporavak čini visoko-rizičnim.

3. Komplikacije: Hirurški prioriteti

Kao hirurg, kod pacijenta sa AHP-om uvek tragam za specifičnim anatomskim komplikacijama:

1. Opstruktivni ikterus: Uzrokovan fibroznom kompresijom intrapankreatičnog dela holedohusa u glavi pankreasa.
2. Segmentna portalna hipertenzija: Tromboza lijenalne vene usled inflamacije, što vodi ka izolovanom razvoju variksa u fundusu želuca.
3. Diseminirani panikulitis: Retka, ali teška komplikacija gde curenje enzima u sistemsku cirkulaciju dovodi do nekroze potkožnog masnog tkiva.

Hirurški osvrt

Na hirurgiji, susrećemo se sa pacijentima u poodmakloj fazi AHP-a gde je žlezda praktično “kamena”. Pušenje kod ovih pacijenata drastično povećava rizik od postoperativnih komplikacija, naročito fistula. U 2026. godini, insistiramo na prestanku pušenja pre bilo kakve elektivne HPB intervencije.

Integracija podataka o genetici pankreasa pokazuje da pušači sa mutacijama u SPINK1 genu imaju gotovo linearan put ka karcinomu. Naša uloga kao hirurga nije samo u skalpelu, već i u agresivnom onkološkom nadzoru pacijenata sa AHP-om. Prepoznavanje rane faze šoka kod ovih pacijenata, koji su često hronično dehidrirani i pothranjeni, osnov je za smanjenje perioperativnog mortaliteta.

Dr Đorđe Knežević

Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.

Član je sledećih profesionalnih udruženja:

• Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
• Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
• Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
• European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)

The post Alkoholni hronični pankreatitis: Toksikološka sinergija i evolucija kliničke slike appeared first on Svet Medicine.

Dominantna i najteža klinička karakteristika hroničnog pankreatitisa (Pancreatitis chronica), nezavisno od njegove etiologije, jeste abdominalni bol. U 2026. godini, bol više ne posmatramo samo kao simptom opstrukcije, već kao kompleksan neuropatski fenomen koji često vodi ka zavisnosti od opijata i drastičnom padu kvaliteta života.

1. Klinički profili bola: Od inflamacije do fibroze

Tradicionalno razlikujemo tri tipična obrasca koja diktiraju naš hirurški i terapijski pristup:

1. Tip A (Recurentni): Epizode akutnog intenzivnog bola povezane sa acinarnom nekrozom u ranim stadijumima.
2. Tip B (Perzistentni): Jak, kontinuiran bol obično povezan sa lokalnim komplikacijama poput pseudocista ili duktalne hipertenzije.
3. Tip C (“Burn-out”): Spontano oslobađanje od bola u kasnim stadijumima usled totalne egzokrine i endokrine insuficijencije. Ipak, epidemiološki podaci iz 2026. pokazuju da čak 30–40% pacijenata nastavlja da trpi bol uprkos “pregorevanju” žlezde.

2. Hipoteza “Kompartment sindroma” i hipertenzije

Dugo je važilo pravilo: Pritisak stvara bol. Povišen pritisak u pankreasnom duktusu i parenhimu (pankreasna hipertenzija) dovodi do ishemije tkiva, slično kompartment sindromu ekstremiteta.

• Hirurška korelacija: Dekompresija dilatiranog duktusa ili drenaža pseudocista često donose trenutno olakšanje. Međutim, činjenica da 30% pacijenata nakon uspešne drenaže i dalje ima bol, uputila nas je na dublje istraživanje ekstrapankreasnih uzroka, poput groove pankreatitisa i fibroznih stenoza duodenuma ili holedohusa.

3. Neuroimuna interakcija: Ključ hroničnog bola

U 2026. godini, fokus istraživanja je na neuroplastičnosti. Pankreasni nervi u hroničnom pankreatitisu prolaze kroz dramatične promene: povećava se njihov broj i dijametar, dok se perineurijum oštećuje pod dejstvom inflamatornih ćelija.

Molekularni medijatori:

• Supstanca P (SP) i CGRP: Ovi neuropeptidi su “glasnici bola”. Njihova up-regulacija u uvećanim nervima direktno korelira sa intenzitetom kliničkih simptoma.
• Faktor rasta nerava (NGF) i TrkA receptori: Inflamacija stimuliše lučenje NGF, koji se vezuje za TrkA receptore na nervnim vlaknima, podstičući njihov rast i preosetljivost (hiperalgezija).
• Neuroimuni “Cross-talk”: Interakcija između SP i interleukina-8 (IL−8) stvara začarani krug: nervi stimulišu makrofage na lučenje citokina, a citokini dodatno senzitišu nerve.

Hirurški osvrt i interna personalizacija

Kao hirurg koji se bavi HPB patologijom, smatram da je razumevanje mehanizma bola presudno za izbor operativne tehnike. Ako je bol primarno duktalne prirode, dekompresija (npr. Partington-Rochelle) je efikasna. Međutim, kod neuropatskog bola sa masom u glavi pankreasa, procedure poput Frey ili Beger operacije (resekcija glave sa drenažom) daju superiornije rezultate jer uklanjaju glavni “pejsmejker” bola.

U kontekstu savremene hirurgije, ne smemo zaboraviti ni genetsku osnovu. Mutacije u genima poput SPINK1 mogu predvideti agresivniji tok bolesti. Takođe, naša istraživanja o molekularnim inhibitorima, kao što je Elraglusib, otvaraju vrata za targetiranje signalnih puteva koji bi mogli smanjiti neuroimunu inflamaciju. Kod pacijenata sa izraženim bolom, prepoznavanje ranih znakova hirurškog stresa i šoka je imperativ za bezbedan postoperativni oporavak.

Dr Đorđe Knežević

Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.

Član je sledećih profesionalnih udruženja:

• Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
• Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
• Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
• European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)

The post Hronični pankreatitis: Savremeni koncepti patofiziologije bola appeared first on Svet Medicine.