Ključni mehanizam: Kako rade u organizmu?

Da bismo razumeli ACE inhibitore, moramo razumeti Renin-Angiotenzin-Aldosteron Sistem (RAAS), važan regulator krvnog pritiska i ravnoteže tečnosti.

1. Normalno funkcionisanje RAAS: Kada pritisak padne ili se smanji protok krvi kroz bubrege, oni luče hormon renin. Renin deluje na protein angiotenzinogen i pretvara ga u angiotenzin I. Zatim Angiotenzin-Konvertujući Enzim (ACE), koji se nalazi pretežno u plućima, pretvara angiotenzin I u angiotenzin II – moćan vazokonstriktor (skuplja krvne sudove) koji takođe stimuliše lučenje aldosterona (zadržava natrijum i vodu). Rezultat je povišenje krvnog pritiska.
2. Dejstvo ACE inhibitora: Ovi lekovi blokiraju rad ACE enzima. Time onemogućavaju stvaranje angiotenzina II, što dovodi do:
   • Vazodilatacije: Opuštanja i širenja krvnih sudova.
   • Smanjenja otpora protoku krvi.
   • Smanjenja lučenja aldosterona, što dovodi do blagog izlučivanja natrijuma i vode.
   • Povećanja nivoa bradikinina (supstance koja takođe širi krvne sudove, ali je povezana i sa neželjenim efektom suvog kašlja).

Konačan rezultat je sniženje krvnog pritiska i smanjenje opterećenja srca.

Glavni predstavnici i njihove karakteristike

ACE inhibitori se dele na lekovite supstance koje se aktiviraju u jetri (prolek, npr. enalapril) i one koje su već aktivne (npr. lisinopril, kaptopril). Izbor lek zavisi od brzine dejstva, poluvremena eliminacije i konkretnog stanja pacijenta.

Širok spektar indikacija: Zašto su toliko važni?

ACE inhibitori se ne koriste samo za snižavanje pritiska. Njihova važnost leži u organo-zaštitnom svojstvu – štite vitalne organe od oštećenja uzrokovanih hipertenzijom.

1. Arterijska hipertenzija: Često lek prve linije, samostalno ili u kombinaciji.
2. Srčana insuficijencija (slabost srca): Poboljšavaju preživljavanje, smanjuju simptome i broj hospitalizacija. Usporavaju remodelovanje srca.
3. Akutni infarkt miokarda: Zaštita srčanog mišića i prevencija razvoja slabosti srca nakon srčanog udara.
4. Hronična bubrežna bolest (posebno uz proteinuriju):
   • Dijabetička nefropatija: Zlatni standard za zaštitu bubrega kod dijabetičara. Smanjuju proteinuriju i usporavaju progresiju bolesti.
   • Nedijabetička nefropatija.
5. Prevencija kardiovaskularnih događaja kod pacijenata visokog rizika (npr. sa dijabetesom, koronarnom bolešću).

Neželjeni efekti: Šta je bitno znati?

Većina pacijenata dobro toleriše ACE inhibitore, ali neki efekti su karakteristični:

• Suv, iritativni kašalj: Najpoznatiji neželjeni efekat, javlja se kod 5-20% pacijenata. Uzrokovan je akumulacijom bradikinina. Ako je mučan i perzistentan, lek se obično menja u ARB (sartan).
• Hipotenzija (prenizak pritisak): Naročito na početku lečenja ili kod dehidrisanih pacijenata.
• Povišen kalijum u krvi (hiperkalemija): Zbog smanjenog izlučivanja aldosterona. Zahteva praćenje, naročito kod bolesnika sa bubrežnim problemima ili onih koji uzimaju suplemente kalijuma/štedne diuretike.
• Angioedem: Retka (0.1-0.5%), ali ozbiljna reakcija – brzo oticanje jezika, usana, lica ili grla. Zahteva hitnu pomoć. Češći je kod Afroamerikanaca.
• Pogoršanje funkcije bubrega: Kod pacijenata sa suženjem renalnih arterija.
• Teratogeni efekat: Apsolutno su kontraindikovani u trudnoći (pogotovo II i III trimestru), jer mogu izazvati oštećenje fetusa.

Kontraindikacije i posebna upozorenja

• Apsolutne: Preosetljivost, angioedem u anamnezi, bilateralna stenoza renalnih arterija, trudnoća.
• Relativne (zahtevaju oprez): Teška bubrežna insuficijencija, hiperkalemija, teška aortna/mitralna stenoza.

“Pravilo prvih doza”: Početak terapije često zahteva najmanju moguću dozu, naročito kod starijih i pacijenata sa srčanom slabošću, kako bi se izbegao nagli pad pritiska.

Ključne interakcije sa drugim lekovima

• Diuretici (posebno diuretici štednje kalijuma kao što je spironolakton): Povećavaju rizik od hipotenzije i hiperkalemije.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) (ibuprofen, diklofenak): Smanjuju antihipertenzivni efekat i povećavaju rizik od oštećenja bubrega.
• Litijum: Povećava koncentraciju litijuma do toksičnih nivoa.
• Aliskiren (direktni inhibitor renina): Kombinacija se ne preporučuje kod dijabetičara i pacijenata sa oštećenjem bubrega zbog povećanog rizika od neželjenih efekata.

Praktični saveti za pacijente koji koriste ACE inhibitore

1. Redovnost je ključ: Uzimate u isto vreme svaki dan za stabilnu kontrolu.
2. Praćenje: Redovno merite krvni pritisak. Lekar će redovno kontrolisati funkciju bubrega (kreatinin) i kalijum u krvi.
3. Kašalj: Ako se pojavi suv, dugotrajni kašalj bez drugog uzroka, prijavite lekaru. Ne prekidajte lek samostalno.
4. Početak terapije: Budite oprezni prva 2-3 dana – moguća je pojačana vrtoglavica, naročito pri ustajanju.
5. Režim ishrane: Umereno korišćenje soli je važno. Izbegavajte soli sa kalijumom i suplemente kalijuma bez konsultacije sa lekarom.
6. NSAID lekovi: Izbegavajte redovno uzimanje protiv bolova i groznice iz ove grupe. Za bol pitajte farmaceuta ili lekara za alternativu (npr. paracetamol).

Zaključak: Zašto su ACE inhibitori “zlatni standard”?

ACE inhibitori su više od običnih lekova za pritisak. Oni su kardio- i nefroprotektivni agensi čija je uloga dokazana u produženju života i poboljšanju njegovog kvaliteta kod pacijenata sa hipertenzijom, srčanom slabošću, dijabetesom i nakon infarkta. Iako neželjeni efekti poput kašlja mogu ograničiti njihovu upotrebu kod nekih pacijenata, njihova korist je često neporeciva. Otvorena komunikacija sa lekarom omogućava da se terapija prilagodi za maksimalnu efikasnost i podnošljivost, čineći ACE inhibitore jednim od stubova savremene medicine.

Obaveštenje: Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i služi za bolje razumevanje terapije. Ne zamenjuje stručni medicinski savet. Sve odluke o lečenju, doziranju i prekidu lekova donosi isključivo lekar koji vas leči.

The post ACE inhibitori appeared first on Svet Medicine.

Amlodipin je jedan od najčešće prepisivanih lekova u kardiologiji. Pripada grupi blokatora kalcijumskih kanala (dihidropiridinska generacija) i služi za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i bolesti srčanih krvnih sudova (angine pektoris). Zbog svog dugotrajnog dejstva i povoljnog bezbednosnog profila, postao je temeljna terapija za milione ljudi širom sveta, uključujući Srbiju.

Mehanizam dejstva: Kako Amlodipin deluje?

Amlodipin blokira ulazak kalcijumovih jona u ćelije glatkih mišića krvnih sudova i u manjoj meri u ćelije srčanog mišića. Kalcijum je neophodan za kontrakciju mišića. Smanjenjem njegovog ulaska:

1. Relaksira i širi krvne sudove (vazodilatacija), smanjujući otpor protoku krvi.
2. Smanjuje opterećenje srca jer mu je lakše da pumpa krv kroz proširene arterije.
3. Povećava dotok krvi i kiseonika do srčanog mišića, što je ključno za lečenje angine.

Ovo rezultira sniženjem krvnog pritiska i smanjenjem broja i intenziteta napada angine.

Glavne indikacije: Za šta se koristi?

1. Esencijalna hipertenzija (povišen krvni pritisak): Često je prva linija terapije, samostalno ili u kombinaciji.
2. Angina pektoris (stabilna i vazospastična):
   • Stabilna angina: Bol u grudima pri naporu.
   • Vazospastična (Prinzmetalova) angina: Grč koronarnih arterija.
3. Hronična srčana insuficijencija (uz oprez i druge lekove, najčešće u kombinaciji).

Prednosti Amlodipina

• Dugotrajno dejstvo: Poluvreme eliminacije od 30-50 sati omogućava jednostruko dnevno doziranje i stabilnu 24-satnu kontrolu.
• Postepeno dejstvo: Smanjuje rizik od naglih padova pritiska.
• Pogodan za određene grupe: Može biti dobar izbor za pacijente sa astmom, dijabetesom i poremećajima lipidnog profila, za razliku od nekih drugih lekova.
• Dokazana efikasnost i bezbednost u velikim kliničkim studijama.

Doziranje i način upotrebe

• Tipične doze: 2.5mg, 5mg ili 10mg jednom dnevno.
• Početak terapije: Obično sa 5mg dnevno, sa prilagodjavanjem doze nakon 1-2 nedeljе.
• Način uzimanja: Uvek u isto vreme, nezavisno od obroka. Tabletu popiti vodom.
• VAŽNO: Dozu određuje isključivo lekar na osnovu odgovora, starosti i funkcije jetre.

Mogući neželjeni efekti

Veoma česti i česti (obično blagi i privremeni, češći pri većim dozama):

• Edem (otok) nogu i skočnih zglobova: Najkarakterističniji efekat, uzrokovan vazodilatacijom kapilara. Češći kod žena i na višim dozama.
• Glavobolja, vrtoglavica.
• Flushing (začuđenje lica), toplina.
• Umor, palpitacije (ubrzani otkucaji srca – refleksni odgovor na vazodilataciju).

Ređi, ali ozbiljniji (zahtevaju konsultaciju sa lekarom):

• Jako ubrzan ili nepravilan rad srca.
• Teška hipotenzija (prenizak pritisak) sa vrtoglavicom ili kolapsom.
• Pojačana angina (retko, na samom početku lečenja).
• Žutica, tamna mokraća (znak oštećenja jetre – veoma retko).

Kontraindikacije i mere opreza

Apsolutne kontraindikacije:

• Preosetljivost na amlodipin ili druge dihidropiridine.
• Šok, uključujući kardiogeni šok.
• Hemodinamski nestabilna angina ili infarkt u akutnoj fazi (nije lek prve linije).

Posebna pažnja i konsultacija sa lekarom:

• Teška jetrena insuficijencija: Doza se mora smanjiti, metabolizam je sporiji.
• Stenoza (suženje) aortnog zalistka.
• Nestabilna angina.
• Trudnoća i dojenje: Koristiti samo ako je jasna potreba, jer prolazi u placentalnu i majčino mleko.
• Starije osobe: Počinjati sa najnižom mogućom dozom.

Interakcije sa drugim lekovima

• Drugi lekovi koji snižavaju pritisak (beta blokatori, ACE inhibitori, diuretici): Mogu pojačati hipotenzivni efekat.
• Lekovi koji inhibiraju CYP3A4 enzim jetre (npr. neki antibiotici kao eritromicin, antimikotici, inhibitori proteaze za HIV, sok od grejpa): Mogu povećati koncentraciju amlodipina i rizik od neželjenih efekata.
• Lekovi koji indukuju CYP3A4 enzim (npr. karbamazepin, fenitoin, rifampicin): Mogu smanjiti koncentraciju amlodipina i umanjiti njegov efekat.

Praktični saveti za pacijente

1. Redovnost je ključ: Uzimanje u isto vreme obezbeđuje stabilnu zaštitu.
2. Edem (otoci): Često se smanjuje sa vremenom. Pomaže podizanje nogu, smanjenje unošenja soli. Ako je izražen, prijavite lekaru – može smanjiti dozu ili dodati drugi lek (npr. ACE inhibitor).
3. Ne prestajte naglo: Prekid može dovesti do povratnog skoka pritiska ili pogoršanja angine.
4. Kontrola efekta: Redovno merite krvni pritisak i vodite dnevnik. Za anginu, pratite učestalost i jačinu napada.
5. Sok od grejpa: IZBEGAVAJTE dok pijete amlodipin, jer može značajno povećati njegovu koncentraciju u krvi.

Česta pitanja

Da li amlodipin uzrokuje suv kašalj kao neki drugi lekovi za pritisak (ACE inhibitori)?
Ne, amlodipin ne izaziva suv kašalj. To je česta prednost zbog koje se prepisuje pacijentima koji ne tolerišu ACE inhibitore.

Mogu li voziti dok pijem amlodipin?
Na početku terapije, dok se telo ne navikne, može doći do vrtoglavice. Budi oprezan dok ne budeš siguran kako reaguješ.

Šta ako zaboravim dozu?
Uzmi je čim se setiš. Ako je vreme za sledeću dozu blizu, preskoči propuštenu. Nikad ne uzimaj dvostruku dozu.

Da li se može kombinovati sa drugim lekovima za pritisak?
Da, vrlo često se koristi u kombinaciji sa ACE inhibitorima, diureticima ili beta blokatorima za bolju kontrolu.

Zaključak

Amlodipin je pouzdan, efikasan i dobro podnošljiv lek koji predstavlja stub moderne terapije arterijske hipertenzije i angine pektoris. Njegova glavna prednost je u dugotrajnom i stabilnom dejstvu koje obezbeđuje kontinuiranu zaštitu. Iako edem nogu može biti neprijatan neželjeni efekat, često je upravljiv. Kao i sa svakim lekom, neophodna je otvorena komunikacija sa lekarom kako bi se terapija prilagodila za maksimalnu korist i minimum neprijatnosti.

Važna napomena: Ovaj članak ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja medicinski savet. Namena mu je da bolje upozna pacijente sa lekom koji im je prepisan. Sve odluke o doziranju, promeni ili prekidu terapije moraju se donositi isključivo u konsultaciji sa kvalifikovanim lekarom ili farmaceutom. Samolečenje može biti opasno po zdravlje.

• AMLODIPIN ALKALOID® ALKALOID AD SKOPJE – Republika Severna Makedonija
• Amlogal® amlodipin tableta; 10mg; blister, 3x10kom GALENIKA AD BEOGRAD – Republika Srbija
• Cardipine® amlodipin tableta; AVE&VETMEDIC DOO BEOGRAD – Republika Srbija
• Norvasc® amlodipin tableta; 10mg; blister, 3x10kom MYLAN HUNGARY KFT. – Mađarska
• Tenox® amlodipin tableta; 10mg; blister, 3x10kom KRKA D.D., NOVO MESTO – Slovenija
• Vazotal® amlodipin tableta; 10mg; blister, 3x10kom HEMOFARM AD VRŠAC – Republika Srbija

The post Amlodipin appeared first on Svet Medicine.

Lizinopril je lek iz grupe ACE inhibitora (inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima) koji se široko koristi za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i srčanih oboljenja. Kao jedan od najčešće prepisivanih lekova u Srbiji i svetu, važno je razumeti njegovo delovanje, pravilnu upotrebu i potencijalne efekte.

Kako Lizinopril deluje?

Lizinopril blokira enzim (ACE) koji učestvuje u stvaranju angiotenzina II – supstance koja sužava krvne sudove. Time postiže:

• Vazodilataciju (proširenje krvnih sudova)
• Sniženje krvnog pritiska
• Smanjenje opterećenja srca
• Poboljšanje protoka krvi

Glavne indikacije

1. Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) – kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim lekovima
2. Srčano popuštanje (insuficijencija) – poboljšava preživljavanje i simptome
3. Akutni infarkt miokarda – zaštita srčanog mišića nakon srčanog udara
4. Prevencija oštećenja bubrega kod dijabetičara (diabetička nefropatija)

Doziranje i način upotrebe

• Doze: Obično 5mg, 10mg ili 20mg dnevno
• Uzimanje: Jednom dnevno, ujednačenog vremena, sa ili bez hrane
• Početak dejstva: Za 1 sat, maksimalni efekat za 6 sati
• Trajanje dejstva: Do 24 sata
• VAŽNO: Dozu uvek odredi lekar individualno. Ne prekidajte lečenje naglo.

Mogući neželjeni efekti

Česti (obično blagi i prolazni):

• Glavobolja, vrtoglavica
• Suv kašalj (u oko 10% pacijenata)
• Umor, mučnina

Ređi, ali ozbiljniji (zahtevaju hitnu medicinsku pomoć):

• Otežano disanje, oticanje lica, usana ili jezika
• Nagli pad pritiska sa vrtoglavicom
• Slabija diureza (oskudno mokrenje)
• Visoka temperatura, bolovi u grlu (znaci infekcije)

Kontraindikacije i posebna upozorenja

Lizinopril se ne sme koristiti:

• Tokom trudnoće (posebno II i III trimestar)
• Uz lekove sa aliskirenom kod dijabetičara
• Kod pacijenata sa anamnezom angioedema (otekline) uzrokovanog ACE inhibitorima
• Kod teške bubrežne insuficijencije

Posebna pažnja:

• Bubrežna funkcija: Potrebna redovna kontrola kreatinina
• Elektroliti: Praćenje kalijuma u krvi (rizik od hiperkalemije)
• Dehidracija: Opasnost od prejakog pada pritiska (povraćanje, dijareja, znojenje)

Interakcije sa drugim lekovima

Lizinopril može intereagovati sa:

• Diureticima (čini veći pad pritiska)
• Nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) poput ibuprofena (smanjuju efekat, oštećuju bubrege)
• Suplementima kalijuma i diureticima (rizik od visokog kalijuma)
• Litijumom (povećava toksičnost litijuma)

Praktični saveti za pacijente

1. Redovno merenje pritiska: Vođenje dnevnika vrednosti
2. Ne prekidajte lečenje: Čak i kada se osećate dobro, hipertenzija je često asimptomatska
3. Suv kašalj: Ako se pojavi, prijavite lekaru (može zameniti drugom terapiom)
4. Operacije i stomatološki zahvati: Uvek obavestite o uzimanju lizinoprila
5. Alkohol: Oprez – može pojačati efekat sniženja pritiska

Česta pitanja

Da li lizinopril izaziva zavisnost?
Ne, nije lek koji izaziva zavisnost, ali je često doživotna terapija za kontrolu hroničnog stanja.

Mogu li piti kafu?
Umereno, jer kofein može privremeno povisiti pritisak.

Šta ako zaboravim dozu?
Uzmite je čim se setite, ali ako je blizu sledeće doze, preskočite. Nikad ne uzimajte dvostruku dozu.

Zaključak

Lizinopril je efikasan i dobro tolerisan lek koji spašava živote kroz kontrolu hipertenzije i zaštitu srca i bubrega. Ključ uspeha je u redovnoj kontroli i saradnji sa lekarom koji prilagođava terapiju individualnim potrebama. Nikad ne menjajte dozu samoinicijativno i redovno pratite vaše zdravstveno stanje.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom. Samolečenje može biti opasno po zdravlje. Uvek se konsultujte sa stručnim licem pre početka, promene ili prestanka uzimanja lekova.

• Irumed® BELUPO D.D. – Hrvatska
• Lizinopril Atb ANTIBIOTICE SA – Rumunija
• Lizopril® BOSNALIJEK D.D. – Bosna i Hercegovina
• Skopryl® ALKALOID AD SKOPJE – Republika Severna Makedonija

The post Lizinopril appeared first on Svet Medicine.

U osnovi bolesti je progresivno smanjivanje jačine glomerularne filtracije (JGF). Kad je oštećeno više od 50% nefrona a JGF padne ispod 15ml, tada nastupa terminalni stadijum hronične bubrežne insuficijencije (HBI). Ovo stanje je ireverzibilno. Hronična slabost bubrega se prema jačini glomerularne filracije deli na pet stadijuma.

Gradus hronične bubrežne insuficiencije

• Gradus bubrežne insuficiencije prema jačini glomerularne filtracije

Simptomi bubrežne slabosti se javljaju kada GFR padne ispod 30 ml. Tada mogu da se pojave edemi, hipertenzija, mučnina, povraćajne, poremećaj acidobazne ravnoteže (metabolička acidoza), poremećaj elektrolita (hiperkalijemija, hiperfosfatemija, hipokalcemija). Zato je bitno preventivno praćenje renalnih parametra kod svih bolesnika u rizičnim grupama, na prvom mestu bolesnici sa dijabetesom i hipertenziom. Najčešće se prate vrednosti ureje, kreatinina, dalje osnovni pregled urina, mikroproteinurija (mikroalbuminurija). Normalne vrednosti u-albumina su manje od 150 mg/ 24h. Po pravilu potrebno je sprovesti ispitivanje tri puta. Kao teška mikroalbuminurija je rezultat 300 mg/24h. Sledeći test bubrežne funkcije je proteinurija po Biuretu i klirens kreatinina sa uzorka urina sakupljenog za 24h. Pacijenti iz rizičnih grupa za HBI bi trebali obavljati kontrole na svakih 6 meseci. Sem gore navedenih analiza moraju se pratiti elektroliti, mokraćna kiselina, lipidogram, hepatogram, GGT, ALP, LDH, s-albumin, ukupni protein, kompletna krvna slika i nivo glukoze.

Najčešća stanja koja dovode do HBI

I. Dijabetesna i hipertenzivna glomerulonefropatija

Diabetes mellitus je bolest koja ubrzava mikro i makroangijopatiju. Dovodi do oštećenja brojnih organa i često je razlog za bubrežnu slabost. Da bi se izbegla glomerulonefropatija kao posledica dijabetesne bolesti, moramo postići zadovoljavajuću regulaciju glukoze (HbA1c <7%) i dobru regulaciju krvnog pritiska (<130/90 mmHg). Kod bolesnika sa DM za regulaciju krvnog pritiska optimalno koristimo lekove iz grupe ACEI, sartana (telmisartan), blokatora kalcijumskih kanala. Mora se obratiti pažnja na jačinu GFR, ispod određenog klirensa ACEI nisu lek izbora, izuzetak je fosinopril (Monopril).

Kako izgleda mehanizam oštećenja bubrega kod bolesnika sa dijabetesom? Poznato je da visoke vrednosti glukoze u krvi dovode do neenzimske hemijske reakcije između glukoze i proteina (glikacija ili glikooksidacija), takođe oksidativni stres zajedno sa hroničnom inflamacijom (nastanak radikala kiseonika) doprinosi oštećenju glomerularnih kapilara. Samo oštećenje kapilara je kompleksan proces gde svoju ulogu imaju hemodinamski faktori, vazoaktivni faktori, tubulo-glomerulska povratna sprega i sistemski faktori.

Posledica svega je glomerulska hiperfiltracija. Mikroskopski je prisutna glomeruloskleroza, tubularna fibroza i zadebljanje glomerulske bazalne membrane. Organizam pokušava da nadoknadi štetu tako što stimuliše rast novih kapilara pomoću VEGF (vascular endothelilal growth factor), ali novonastale kapilare su afunkcionalne. Ultrazvučno kod dijabetesne nefropatije uočavamo najčešće smanjenu KK veličinu bubrega, hiperehogenitu parenhima, istanjen parenhim ili nejasno kortikomedularnu granicu. Naspram toga kod glomeruloskleroze na osnovi HTA veličina bubrega bude normalna.

Važno je napomenuti da na početku HBI nije prisutna smanjena JGF (jačina glomerularne filtracije) već samo mikroproteinurija, stoga je važno određivati mikroalbuminuriju kod pacijenata sa dijabetesom i hipertenzijom. Najrizičniji bolesnici za nastanak HBI su oni kod kojih je prisutna i hipertenzija, retinopatija, dislipidemija, gojaznost i genetska predispozicija. Prema određenim studijama od pojave proteinurije do HBI potrebno je čak 10 godina kod DM tip 1, dok kod DM tip 2 se HBI razvije znatno brže. Dakle DM i HTA su najčešći uzroci nastanka terminalne bubrežne slabosti (čak više od 50% pacijenata).

II. Ostale bolesti koje dovode do HBI

Treće mesto zauzima grupa glomerulonefritisa (21%), policistični bubrezi (4%) i ostala stanja (23%).

Primarni glomerulonefritisi su grupa oboljenja sa dominantnom autoimunom komponentom. Možemo ih podeliti na perakutne, akutne i hronične prema brzini nastanka. Na dominantno nefritički ili nefrotski sindrom prema nalazu urina, proteinurije i kliničkoj slici. Obično je potrebna biopsija bubrega kako bi se odredio tačan tip GN. U grupu brzo progredujućih GN spadaju antirenalni GN (anti GBM nefritis),ANCA pozitivan GN, Goodpasterov sindrom (glomerulonefritis i krvarenje u plućima). U osnovi je stvaranje antitela protiv bazalne membrane. U grupu akutnih GN spadaju postinfektivni glomerulonefritisi, u čijoj osnovi je stvaranje imunokopleksa protiv bazalne memrane glomerula. U laboratorijskim nalazima dominira hematurija, proteinurija nefritičkog ranga, snižen C3 komplement. Obično ima benigni ishod. Mikrohematurija može perzistirati i nekoliko meseci. Među hronične GN spadaju nefrotski sindrom sa minimanlnim promenama glomerula, FSGS (fokalno segmentalna glomeruloskleroza),membranozna nefropatija, IgA nefropatije, membranoproliferativne nefropatije (tip1,tip2), heroinska nefropatija.

Policistični bubrezi spadaju među genetski prenosiva oboljenja, najčešće autozomalno dominantno, što znači da se bolest ispoljava u svakoj generaciji. Ciste se mogu pojaviti i u drugim organima (jetra, pankreas). Osnov bolesti je poremećaj bazalne membrane tubula (mutacija PKD1, PKD 2 gena), dolazi do dilatacije tubula i stvaranja cista. Oko 50% bolesnika sa policističnim bubrezima ulazi u terminalnu fazu bubrežne slabosti. Kao komplikacija javlja se krvarenje u ciste, mokraćne infekcije, obstrukcija, kardiovasularne anomalije (prolaps mitralne valvule, dilatacija korena aorte), aneurizma Willisovog kruga u kod 10% bolesnika.

Ostala stanja koja mogu da dovedu do terminalne HBI su oboljenja bubrega iz raznih grupa bolesti. Maligna oboljenja kao multipli mijelom, karcinom prostate, mokraćne bešike i bubrega, oštećenje bubrega nefrotoksičnim lekovima (citostatika, preparati zlata, ATB kao gentamicin i amikacin i dr.), lupusna nefropatija, amiloidoza bubrega, druga nasledna oboljenja kao Alportov sindrom, cistinoza, Fabrijeva bolest, urođene anomalije bubreg (aplazija, displazija bubrega, anomalija položaja) i sl.

Dr Darina Azarija

lekar Internog odeljenja OB Pančevo

The post Bolesti koje najčešće dovode do terminalne bubrežne insuficijencije appeared first on Svet Medicine.

To su sledeći ciljevi i zadaci:

• Unapređivanje zaštite pacijenata sa plućnom hipertenzijom
• Edukacija  njihovih porodica
• Organizovanje aktivnosti i okupljanja PH pacijenata, javno zalaganje za promenu svesti, navika u pogledu postupanja sa pacijentima koji boluju od plućne hipertenzije.
• Prikupljanje  naučne i stručne literature u oblasti zdravstvene nege pacijenata sa PH.
• Organizovanje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručnih skupova, savetovanja, seminara i drugih oblika edukacije u oblasti PH.
• Objavljivanje brošura, knjiga, vođenje web sajta i druge publikacije o pitanjima koja se odnose na bolju zdravstvenu zaštitu i dostupnost informacija i doktorskih timova za pacijente sa plućnom hipertenzijom, a u skladu sa zakonom.
• Organizovanje stručnjaka i doktora za rad na edukaciji i boljoj informisanosti pacijenata i njihovih porodica.
• Saradnja sa timovima iz inostranstva i pokušaj dobijanja prava na druge, u svetu, odavno dostupne lekove za plućnu hipertenziju, koji u Srbiji još uvek nisu dostupni, i time produžetka života i poboljšavanja kvaliteta života pacijenata sa PH.
• Saradnja sa univerzitetima, klinikama, Ministarstvom zdravlja, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemji i inostranstvu koje se bave problemima retkih bolesti, a posebno plućnom hipertenzijom.
• Podizanje svesti građana o transplantaciji organa (jedinom krajnjem medicinskom rešenju za PH).
• Zastupanje intresa članova Udruženja pred lokalnim i repubičkim organima;
• Uspostavljanje i razvoj lokalne, međugrdske i međunarodne saradnje i razmene znanja, iskustava i dobre prakse sa drugim Udruženjima i angažovanim pojedincima;
• Ostvarivanje svih ostaih ciljeva koji mogu da doprinesu razvoju  ili promociji pitanja od značaja za Organizaciju Plućna hipertenzija Srbija.

Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje preuzima sledeće oblike aktivnosti:

• Preduzimanje svih adekvatnih mera i aktivnosti za ostvarivanje društveno odgovornih ciljeva  i ciljeva Udruženja, kroz aktivan rad organa Udruženja i članova Udruženja.
• Udruženje preuzima sve druge vidove aktivnosti koji su u skladu sa ciljevima i principima rada udruženja Plućna hipertenzija Srbija.

Krajem 2015-te smo postali deo mnogo većeg evropskog tima tj organizacije PH Europe i u saradnji sa njima, trudimo se da pomognemo pacijentima obolelim od ove retke bolesti. 

Naša web strana je: www.phserbia.rs
Naš email je: office@phserbia.rs

The post PH Srbija – PLUĆNA HIPERTENZIJA SRBIJA appeared first on Svet Medicine.

• Sužena mitralna valvula ima levkast oblik, a otvor ličI na riblja usta (rupa za dugme)
• Na fibrozna izmenjene listiće često se talože soli Ca²⁺, ponekad prožimaju i mitralni prsten
• Češće se javlja kod žena

ETIOLOGIJA: u 99% posledica je reumatoidnog artritisa

PATOGENEZA: Normalna površina mitralne valvule iznosi 4-6cm².

• Suženje do 2,5 cm² onemogućava normalno pražnjenje leve pretkomore (LP), pa dolazi do ↑ pritiska u njoj i nastaje PASIVNA PLUĆNA HIPERTENZIJA. U tom stadijumu počinju da se javljaju simptomi
• Kada pritisak u LP dostigne kritičnih 27kPa (površina mitralne valvule je tada oko 1,5cm²) dolazi do konstrikcije plućnih arteriola, koja treba da sprečI značajniji porast hidrostatskog pritiska u plućnim kapilarima, što bi dovelo do edema. To je AKTIVNA PLUĆNA HIPERTENZIJA.

Vremenom se stvaraju promene u plućnim kapilarima i arterijama i zadebljanje zida krvnih sudova

• Sve ove promene u plućnoj cirkulaciji opterećuju desnu komoru (DK), dovode do hipertrofija i dilatacija, pa onad i do insuficijencija DK tj. INSUFICIJENCIJA DESNOG SRCA
• Najvažniji hemodinamski nalaz u mitralnoj stenozi, je razlika u pritiscima između LP i leve komore (LK) u dijastoli

 KLINIČKA SLIKA:

• DISPNEA je glavni simptom; kod manih suženja javlja se samo u naporu, dok se kod većih ispoljava kao ortopnea, srčana astma i akutni edem pluća
• HEMOPTIZIJE: posledica su rupture krvnih sudova
• RECIDIVIRAJUĆI BRONHITIS: sa kašljem i sukrvičavim ispljuvkom
• SIMPTOMI PEKTORALNE ANGINE: pri naporu
• PROMUKLOST: pri jakoj dilataciji LP zbog kompresije n.recurensa
• FACIES MITRALIS: cijanoza jagodica, usana i nosa; javlja se kasno; nastaje zbog periferne vazikonstrikcije, zbog smanjenog MV

AUSKULTACIJA: postoje 4 tipična znaka mitralne stenoze:

1. NAGLAŠEN 1.TON: najbolje se čuje na vrhu srca;
   nastaje zbog naglog zatvaranja mitralnog zaliska
2. ZVUK OTVARANJA MITRALNE VALVULE: neposredno posle drugog srčanog tona (u ranoj dijastoli) i nastavlja se u dobovanje; čuje se levo pored sternuma ili na vrhu srca
3. DIJASTOLNI ŠUM: čuje se odmah posle zveka otvaranja mitrelne valvule u fazi punjenja komore; čuje se samo u sredini dijastole = srednji dijastolni šum;
   mesto najbolje čujnosti je vrh srca;
   najbolje se čuje zvonom stetoskopa; obavezno slušati u levom dekubitusu;
   lagani zamor (nekoliko čučnjeva), pomaže da se bolje čuje;
   zvono treba držati bez pritiska;
   čuje se kao grmljavina iz daljine, ili kao kotrljanje točka
4. PRESISTOLNI ŠUM (ili kasni dijastolni) vreme pretkomorne kontrakcija;
   čuje se u svakoj mitr.stenozi sa normalnim ritmom;
   ovaj šum je KREŠENDO-postepeno se pojačava

*Ako nastane plućna hipertenzija dolazi do naglašenog 2.tona nad pulmonalnom arterijom

EKG:

• Dvofazni P-talas=P mitrale (jedan deo P talasa odgovara depolarizaciji DP, a drugi depolarizaciji LP)

RTG:

1. Uvećana LP: 
   – na desnoj konturi vidi se dupli pretkomorski luk
   – na levoj konturi vidi se ispunjen srčani zaliv
   – u levom profilu=uvećana LP potiskuje jednjak ispunjen kontrast.
2. Grane a.pulmonalis su nabrekle, mogu se videti hilusi i kalcifikacije zalistaka

KOMPLIKACIJE:

1. AKUTNI EDEM PLUĆA: može se razviti uvek kada pritisak u LP pređe 30-50mmHg (fizički napor, uzbuđenje, insuficijencija pluća). U odmaklom stadijumu, kada poraste vaskularni otpor u plućima, edem se ne javlja
2. ATRIJALNE FIBRILACIJE: apsolutna artimija komora
3. TROMBOZE PRETKOMORA
4. SUBAKUTNI BAKTERIJSKI ENDOKARDITIS
5. PLUĆNA HIPERTENZIJA: dovodi do insuficijencije desnog srca; tromboze u nogama i desnoj pretkomori (embolije pluća)

DIFERENCIJALNA DG:

• urođene srčane mane sa L-D šantom (sa dijastolnim šumom na vrhu)
• hronične bronhopulmonalne bolesti (kašalj, hemoptizije)
• Nakon reumatske groznice simptomi se ispolje kroz 20-tak godina
• Čest uzrok smrti je zastojna insuficijencija srca

TERAPIJA:
– Asimptomastki oblici se ne leče

1. Medikamentozna terapija: kod umerenih simptoma:

• izbegavanje napora, diuretici, NaCl
• insuficijencija srca=digitalis
• stalna primena antikoagulanasa (zbog embolije)

2. Hiruška terapija:

• Na zatvorenom srcu = KOMISUROTOMIJA
• Na otvorenom srcu = ZAMENA VALVULE; 
  Veštačka valvula može biti mehanička ili biološka. 
  MEHANIČKA VALVULA je trajnija, ali zahteva stalnu primenu antikoagulanasa i podložnija je infekcijama, dok je BIOLOŠKA VALVULA manje trajna, ali se ne inficira i ne zahteva antikoagulanse

3. Širenje stenoze: pomoću katetera sa balonom “BALON DILATACIJA”

Izvor: MedSkripte, yale.edu, wikipedia.org, 

The post Mitralna stenoza appeared first on Svet Medicine.

Etiologija i faktori rizika

Uzrok HBS je hronično povišen krvni pritisak (KP). Kod odraslih pacijenata razlikujemo dva glavna oblika:

1. Esencijalna hipertenzija: Čini čak 90% slučajeva i nema jedan jasan uzrok, već je rezultat genetike i načina života.
2. Sekundarna hipertenzija (10%): Posledica je drugih oboljenja:
   • Bubrežni uzroci: Stenoza renalne arterije, policistična bolest bubrega.
   • Endokrini uzroci: Feohromocitom, Kušingov sindrom, hiperaldosteronizam.
   • Ostalo: Opstruktivna noćna apneja (Sleep Apnea), koarktacija aorte.

Patofiziologija: Kako pritisak menja srce?

Povišen pritisak deluje na srce direktno (povećanjem otpora – afterload) i indirektno (neurohumoralnim promenama).

Hipertrofija leve komore (HLK)

Kao odgovor na povećan otpor, miociti (srčane ćelije) hipertrofišu kako bi održali funkciju pumpe. Aktivacija renin-angiotenzin sistema dovodi do rasta intersticijuma, što vodi ka fibrozi i gubitku elastičnosti srca.

Poremećaj leve pretkomore i aritmije

Povećan pritisak dovodi do dilatacije (širenja) leve pretkomore. Ovo je ključni preduslov za nastanak atrijalne fibrilacije (AF), koja nosi visok rizik od tromboembolijskih komplikacija i moždanog udara.

Ishemija miokarda

Povećan rad srca zahteva više kiseonika, dok povišen pritisak istovremeno oštećuje endotel krvnih sudova i ubrzava arteriosklerozu, smanjujući protok kroz koronarne arterije.

Klinička slika i simptomi

Simptomi HBS zavise od stadijuma bolesti. Često pacijenti godinama nemaju tegobe (hipertenzija kao “tihi ubica”), dok se ne razviju komplikacije:

• Srčana insuficijencija: Zamor, gušenje u naporu (dispneja), oticanje nogu, nemogućnost ležanja na ravnom (ortopneja).
• Ishemija: Anginozni bol (stezanje u grudima) koji se širi u vilicu ili levu ruku.
• Aritmije: Palpitacije (lupanje srca), vrtoglavice i nesvestice.

Dijagnostički postupci

Dijagnoza se postavlja detaljnim kardiološkim pregledom:

1. Fizikalni nalaz: Merenje pritiska, auskultacija srca (traženje šumova ili S3/S4 tonova), pregled očnog dna (retinopatija).
2. Ehokardiografija (Ultrazvuk srca): Zlatni standard za procenu debljine zida leve komore i ejekcione frakcije (snage srca).
3. EKG: Registruje znake opterećenja srca i poremećaje ritma.
4. Laboratorija: Kontrola funkcije bubrega (ureja, kreatinin) i nivoa elektrolita (kalijum).

Savremeni pristup lečenju (Update 2026)

Prema aktuelnim protokolima, cilj je održavanje pritiska ispod 130/80 mmHg za većinu pacijenata.

Ne-farmakološke mere

• Ishrana (DASH dijeta): Smanjenje soli na manje od 5g dnevno, povećan unos kalijuma kroz voće i povrće.
• Fizička aktivnost: Minimalno 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno (šetnja, plivanje).
• Redukcija težine: Gubitak od samo 5-10kg može značajno smanjiti sistolni pritisak.

Farmakoterapija

U lečenju HBS koriste se sledeće grupe lekova:

• ACE inhibitori i ARB (sartani): Prvi izbor kod pacijenata sa dijabetesom i oštećenjem srca.
• Beta-blokatori: Ključni kod udružene ishemijske bolesti i aritmija.
• Diuretici (Tiazidni i Henleove petlje): Smanjuju volumen tečnosti.
• Kalcijumski antagonisti: Efikasni u kontroli pritiska i smanjenju rizika od šloga.

The post Hipertenzivna bolest srca (HBS): Posledice nekontrolisanog visokog pritiska appeared first on Svet Medicine.