A90 Groznica denga
Febris dengue

A91 Hemoragijska denga groznica
Febris dengue haemorrhagica

A92 Druge groznice uzrokovane virusima koje prenose komarci
Febres virales anophelis transmissae aliae

A92.0 Bolest uzrokovana virusom Chikungunya
Morbus viralis Chikungunya

A92.1 Groznica O nyong-nyong
Febris O nyong-nyong

A92.2 Venecuelska konjska groznica
Febris equina venezuelensis

A92.3 Zapadnonilska groznica
Febris West Nile

A92.4 Groznica doline Rift
Febris Rift valley

A92.8 Druge označene groznice uzrokovane virusima koje prenose komarci
Febres virales anophelis tranamissae aliae, specificatae

A92.9 Groznica uzrokovana virusima koje prenose komarci, neoznačena
Febris viralis anophelis transmissa, non specificata

A93 Druga groznica uzrokovana virusom koju prenose insekti
Febris viralis arthropodis transmissa alia

A93.0 Bolest uzrokovana virusom oropouche
Morbus viralis Oropouche

A93.1 Groznica papataći
Febris Sandfly

A93.2 Groznica Kolorado koju prenose krpelji
Febris ixodica Colorado

A93.8 Druga označena groznica uzrokovana virusima koje prenose insekti
Febris viralis arthropodis transmissa alia, specificata

A94 Groznica uzrokovana virusima koje prenose insekti, neoznačena
Febris viralis arthropodis transmissa, non specificata

A95 Žuta groznica
Febris flava

A95.0 Šumska žuta groznica
Febris flava silvatica

A95.1 Gradska žuta groznica
Febris flava urbana

A95.9 Žuta groznica, neoznačena
Febris flava, non specificata

A96 Hemoragijska groznica uzrokovana arenavirusima
Febris haemorrhagica arenaviralis

A96.0 Hemoragijska groznica Junin
Febris haemorrhagica Junin

A96.1 Hemoragijska groznica Machupo
Febris haemorrhagica Machupo

A96.2 Umarajuća groznica
Febris lassa

A96.8 Druga hemoragijska groznica uzrokovana arenavirusima
Febris haemorrhagica arenaviralis alia

A96.9 Hemoragijska groznica uzrokovana arenavirusima, neoznačena
Febris haemorrhagica arenaviralis, non specificata

A98 Druge hemoragijske groznice uzrokovane virusima
Febris haemorrhagicae virales aliae

A98.0 Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica
Febris haemorrhagica Crim-Congo

A98.1 Omska hemoragijska groznica
Febris haemorrhagica Omsk

A98.2 Šumska bolest Kyasanura
Morbus silvaticus Kyasanur

A98.3 Marburgška virusna bolest
Morbus viralis Marburg

A98.4 Bolest Ebola uzrokovana virusom
Morbus viralis Ebola

A98.5 Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom
Febris haemorrhagica cum syndroma renali

A98.8 Druge označene hemoragijske groznice uzrokovane virusima
Febris haemorrhagicae virales aliae, specificatae

A99 Hemoragijska groznica uzrokovana virusom,neoznačena
Febris haemorrhagica viralis, non specificata

The post A90-A99 Artropodne i hemoragijske groznice izazvane virusima koje prenose insekti appeared first on Svet Medicine.

Petersdorf i Beeson su 1961.godine predložili sledeće kriterijume:

• telesna temperatur preko 38.3C u nekoliko navrata
• traje makar 3 nedelje bez jasne dijagnoze
• makar jedna nedelja ležanja i ispitivanja u bolničkim uslovima

Prema novijoj definiciji nejasna ferbrilna stanja podrazumevaju:

• 3 posete lekaru
• 3 bolnička dana bez objašnjenja uzroka
• 1 nedelja ”inteligentnih i invazivnih” ambulantnih pregleda.

 Termoregulacija

 Telesna toplota je rezultat neefikasnosti biohemijskih procesa koji vrše konverziju hrane u adenozin-trifosfat. Više od 50% toplote tela je rezultat “unutrašnjeg rada” (peristaltika, srčane kontrakcije, cirkulacija krvi) i biohemijskih reakcija odgovornih za održavanje strukturnog i funkcionalnog integriteta sistema organa. Dodatna toplota stvara se “spoljnim radom” (kontrakcijama skeletnih mišića)

Klinička termometrija stara je više od jednog veka.

Telesna temperatura zavisi od:

• mesta merenja (aksilarno,sublingvalno, rektalno)
• položaja termometra na mestu merenja (sublingvalno +/- 0,95C)
• trajanja merenja (optimum za aksilarno merenje 2-12 minuta, rektalno 1-9 minuta)
• starosti termometra
• doba dana: 
  – cirkadijalni ritam zavisan od režima san-budno stanje
  – osoba budna danju/spava noću:
  – max T kasno popodne ili rano veče, min T rano ujutro
• fiziološkog stanja → kod ovulacije za 0,5C viša
• faktora kao varenje, fizička aktivnost, temperatura vazduha (uticaj klimatskog pojasa i godišnjeg doba)
• Nema statistički značajnih razlika telesne temperature u odnosu na: pol, rasu, uzrast
• Telesna temperatura nije jedinstvena za sve delove tela
  • postoji podela na:
    –  shell (“ljusku”)
    –  core (“jezgro”)

Febrilni odgovor

Febris nastaje zbog podešavanja termoregulacijskih centara u hipotalamusu na viši nivo što dovodi do pojačanog stvaranja i smanjenog odavanja toplote. Mogu je izazvati egzogeni i endogeni pirogeni. Egzogeni su najčešće raspadni produkti bakterija. Oni deluju na fagocitne ćelije koje oslobadjaju endogene pirogene (TNF-α, IL-1, IL-6). Endogeni pirogeni podstiču sintezu prostaglandina E2 (PGE2) koji deluje na hipotalamus.

NFS  definicija
Prema Petersdorfu i Beesonu (1961), NFS je stanje koje se odlikuje sledećim karakteristikama:
– trajanje bolesti duže od 3 nedelje
– telesna temperatura 38,3C ili viša, izmerena u nekoliko navrata
– izostanak dijagnoze posle jednonedeljnog ispitivanja u bolnici

Podela NFS

• Prema poreklu:
•  KLASIĈNO
•  NOZOKOMIJALNO
•  NFS u sklopu imunodeficita
•  NFS vezano za HIV infekciju

• Prema uzrastu:
•  NFS odojčadi i dece
•  NFS odraslih
•  NFS starijih

Klasično nejasno febrilno stanje

•  predstavlja najčešća podgrupa nejasnih febrilnih stanja (NFS)
•  Održavanje febrilnosti preko 38,3C duže od 3 nedelje, koja je ispitivana najmanje 3 dana u bolničkim uslovima ili tokom najmanje 3 ambulantna pregleda.
•  5 grupa uzroka:
•  INFEKCIJE
•  MALIGNE BOLESTI
•  BOLESTI VEZIVNOG TKIVA
•  OSTALE BOLESTI
•  NEPOZNAT UZROK

Učešće ovih grupa u etiologiji NFS zavisi od:

• geografskog regiona, uzrasta, tipa bolnice…

1. INFEKCIJE:

• 25-50% klasičcnih NFS
• najčešće: apscesi, endokarditis, TBC i urinarne infekcije

2. MALIGNE BOLESTI

• febrilnost nastaje: 
  – direktno, lučenjem pirogenih citokina (kod limfoma)
  – indirektno, izazivanjem nekroze tkiva
  – posredno, stvaranjem uslova za sekundarnu infekciju
  (karcinom bronha → stenozantni pneumonitis)

3. BOLESTI VEZIVNOG TKIVA

• kod mladih najčešće: juvenilni reumatoidni artritis (RA (JRA)), sistemski lupus eritematodes (SLE)
• kod starijih: druge varijante RA, temporalni arteritis, reumatska polimijalgija

Specifičnosti klasicnih NFS u odnosu na uzrast

U odnosu na odrasle, kod odojčadi i dece je veća učestalost infekcija zbog manje učestalosti maligniteta i kolagenoza.

• Kawasakijeva – uglavnom kod dece mlađe od 5 godina
• Stillova bolest (JRA) – vodeći uzrok NFS kod starije dece i mlađih odraslih
• Afekcija zglobova kod dece treba da pobudi sumnju na ozbiljna oboljenja (kolagenoza, endokarditis, leukoza)

U starijoj populaciji, u razvijenim regionima, kolagenoze svojom učestalošću čak premašuju infekcije. Među kolagenozama, vodeći su temporalni arteritis i reumatska polimijalgija. Medđu infekcijama, najčešći su intraabdominalni apscesi, komplikovane urinarne infekcije, endokarditis i TBC.

Prognoza kod starih je lošija zbog više incidence maligniteta.

Nozokomijalno NFS

U pitanju je febrilno stanje koje nastaje u bolničkim uslovima, najmanje 3 dana posle prijema u bolnicu.

• Faktori predispozicije: operativne procedure, intravaskularni kateteri, endoskopija urinarnog, respiratornog i digestivnog trakta, imobilizacija.
• diferencijalno dijagnostički misliti i na: septički tromboflebitis, plućnu tromboemboliju, pseudomembranozni (Clostridium difficile) kolitis, medikamentoznu terapiju (“drug fever”)

1. Postoperativna febrilnost – češće posledica inflamatornog odgovora na operativnu traumu tkiva nego infekcije
2. NFS u jedinicama intenzivne nege:

– rano nastale, obično nisu posledica infekcije
– nozokomijalni sinuzitis → kod osoba na mehaničkoj ventilaciji zbog prisustva endotrahealnog tubusa i nazogastrične sonde

3. Cerebrovaskularni insult:

– Febrilnost je obično rezultat infekcije (npr. zbog urinarnog katetera)
– Febrilnost neinfektivnog porekla → zbog intrakranijalnog “mass” efekta; tada se febrilnost javlja vremenski ranije posle insulta nego kada nastaje zbog infekcije

NFS u sklopu imunodeficita

Otežavajuća okolnost za utvrđivanje uzroka NFS zbog izmenjene kliničke slike usled odsustva ili umanjenja ostalih znakova inflamacije, izuzev febrilnosti.

• Podgrupa bolesnika sa neutropenijom izazvanom hematološkim malignitetom ili citostatskom terapijom posebno sklona bakterijskim infekcijama i sepsi
• Neutropenično NFS: febrilnost preko 38,3C koja nije razjašnjena tokom najmanje 3 dana ispitivanja, a praćena je neutropenijom (ispod 500 neutrofila/mm³)

   

•  Febrilnost izazvana oportunističkim bakterijskim infekcijama, herpes virusnim infekcijama, aspergilozom i kandidijazom 
•  35% febrilnih epizoda kod neutropenije ne reaguje na širokospektralne antibiotike

NFS u sklopu HIV infekcije

 Intermitentna febrilnost preko 38,3C u trajanju dužem od 4 nedelje kod vanbolničkih pacijenata, odnosno dužem od 3 dana za bolničke pacijente sa potvrđenom HIV infekcijom

• 0,6% HIV-inficiranih lečenih HAART i 3% nelečenih

1. INFEKCIJE: Mycobacterium avium complex, Pneumocystis carinii pneumonija, CMV, histoplazmoza, dok su M. tuberculosis i dr. bakterije ređi uzročnici
2. NEOPLAZME: Kapoši sarkom, limfomi
3. RAZNO: “drug fever”, Casstlemanova bolest, ostali virusi (osim CMV)- HBV, HCV, HSV, ezofagitis, VZV encefalitis…

Koraci u dijagnostici nejasnog febrilnog stanja

1. Anamneza
2. Potvrda postojanja febrilnog stanja i utvrđivanje tipa temperaturne krivulje
3. Ponavljani fizikalni pregled
4. Laboratorijski nalazi
5. Radiološke (“imaging”) metode
6. Invazivne metode dijagnostike
7. Konsultacija specijalista različitih grana medicine

1. Anamneza

Posebna pažnja se obraća na:

• kontakt sa slično obolelima, sa životinjama
• putovanja u inostranstvo
• ranije bolesti → limfomi, intraabdominalni procesi, reumatska groznica (reaktivacije! komplikacije!)
• porodična anamneza (porodična mediteranska groznica)
• korišćenu terapiju (lekovi)

2. Potvrda postojanja febrilnog stanja i utvrđivanje tipa temperaturne krivulje

Prema istraživanjima i podacima Nacionalnog instituta za zdravlje SAD: od 347 hospitalizovanih slučajeva NFS, 35% je imalo nesignifikantnu ili izmišljenu temperaturu 

• Tip temperaturne krivulje retko je dijagnostički (antipiretici, antibiotici)
•  Specifičniji:
•  Pel-Ebstein tip temperaturne krive (kod Morbus Hodgkin)
•  febrilnost udružena sa bradikardijom (kod trbušnog tifusa)
•  temperaturne krivulje kod pojedinih tipova malarije (tercijane, kvartane)
• Pad temperature kao odgovor na specifičnu terapiju može biti pouzdan vodič u postavljanju dijagnoze!

a. Telesna temperatura je konstantno povišena, obično oko 39C, traje danima ili nedeljama, sa fluktuacijama ne većim od 1C; Viđa se kod pegavog tifusa, lobarne pneumonije…
b. Prisutna je signifikantna dnevna fluktuacija temperature (do 2C i više). Sreće se kod gnojnih infekcija.
c. Karakteriše se naglim skokom temperature do 39C, 40C i više, i brzim padom do normalne ili čak subnormalne temperature. Posle 1, 2 ili 3 dana nagli skok i pad se ponavljaju; Karakteristična je za malariju.
d. Odlikuje se ogromnim dnevnim fluktuacijama telesne temperature (vise od 3C) i naglim padom do normalnih ili subnormalnih vrednosti. Viđa se u septičnim stanjima i teškim formama tuberkuloze. Zove se i “iznurujuća temperatura”
e. Povratna groznica. Visoka temperatura se održava nekoliko dana. Zatim se vraća u normalu. Posle nekoliko dana dolazi do ponavnog porasta i ponovne remisije. Febrilnih napada bude nekoliko (4-5). Specifična je za jedan vid spirohetoze – Povratnu groznicu
f. Talasasta groznica → postoji dnevno kolebanje temperature, ali i tendencija porasta od nekoliko dana, zatim smanjivanja. Kod Bruceloze.
g. Nepravilna variranja temperature se javljaju najčešće. Kod influence, pneumonija, dizenterije, reumatske groznice…
h. Nagli pad temperature se zove krizis (malarija, pneumonije, pegavi tifus)
i. Postepeni pad temperature se zove lizis (kod trbušnog tifusa npr)

3. Fizikalni pregled

4. Laboratorijski nalazi

1.  Kompletna krvna slika, sedimentacija, CRP
2.  Rutinske biohemijske analize krvi
3.  Biohemizam jetre
4.  Bar 3 uzorka krvi za hemokulturu u određenim vremenskim razmacima
5.  Antinuklearna antitela (ANA) i Reumatoidni faktor (RhF)
6.  IgM-antiCMV ili direktna detekcija u krvi
7.  anti-HIV ili direktna detekcija virusa
8.  Tuberkulinska proba
9.  Druge potrebne analize (pregled razmaza periferne krvi, LP, itd)

5. Radiološke (“Imaging”) metode

•  Ultrasonografija gornjeg abdomena
•  Rendgen snimak pluća i srca
•  CT abdomena → kod patoloških jetrenih testova, sumnje na intraabdominalni proces
•  IV pijelografija – osetljivija od CT kada su donji delovi urinarnog trakta mesto patološkog procesa
•  Magnetna rezonanca – specifična u dijagnostici promena na skeletu i CNS-u
•  Ehokardiografija (transtorakalna, a posebno transezofagealna) → endokarditis
•  PET (pozitron emisiona tomografija) → okultne neoplazme, limfomi, vaskulitisi
•  Radionuklidne metode s upotrebom galijuma ili granulocita obeleženih indijumom In111 → okultni apscesi, neoplazme, limfomi mekih tkiva
•  Scintigrafija skeleta sa upotrebom radioaktivnog tehnecijuma
•  Scintigrafija pluća
•  Dupleks skan vena donjih ekstremiteta → dragocen u dijagnostici dubokih venskih tromboza

6. Invazivne metode dijagnostike

•  Biopsija sumnjivog tkiva s histopatološkim pregledom u slučaju lako pristupačnog tkiva (uvećan limfni čvor, drugo tkivo na periferiji, koštana srž)
•  Eksplorativna laparotomija sa biopsijom → u slučaju sumnje na intraabdominalni proces, ako su nalazi radioloških metoda negativni

7. Konsultacija specijalista raličitih grana medicine

• Infektolog
• Radiolog
• Onkolog
• Neurolog
• Hematolog
• Hirurg
• Kardiolog
• Urolog
• Pneumoftiziolog
• Dermatovenerolog
• Klinički imunolog
• Patolog
• Gastroenterolog
• Stomatolog
• Reumatolog

Terapija febrilnog stanja

3 grupe antipiretika:

1.  KORTIKOSTEROIDI (blokada sinteze pirogenih citokina, blokada sinteze PGE2)
2.  ASPIRIN I DRUGI NESTEROIDNI ANTI-INFLAMATORNI LEKOVI (NSAIDs)
3.  ACETAMINOFEN

Druga i treća grupa deluju blokadom sinteze PGE2

Eksperimentalno, zdravi dobrovoljci podnose “core” temperaturu 42C u trajanju do 4 sata bez štetnih efekata. Neke kategorije osoba ne podnose ni znatno manji porast “core” temperature (deca od 3 meseca do 5 godina starosti, osobe sa kardiovaskularnim i plućnim oboljenjima) → porast metabolizma dovodi do pogoršanja osnovne bolesti.

Terapija nejasnog febrilnog stanja

Klasično NFS: Pravilo

• prvo utvrditi uzrok, potom lečiti specifičnom terapijom
• Izbegavati pokušaje lečenja antipireticima (zbog maskiranja kliničke slike i odlaganja postavljanja stvarne dijagnoze, a time i primene specifične terapije)
• U strogo selektovanim slučajevima razmotriti uključenje antibiotika ograničenog spektra delovanja (npr. antituberkulotika)
• Kod kliničke sumnje na temporalni arteritis → opravdano započeti empirijsku terapiju kortikosteroidima (opasnost od insulta ili slepila)

Neutropenično i nozokomijalno NFS:

•  Imperativ započeti terapiju širokospektralnim antibioticima odmah po uzorkovanju materijala za laboratorijske analize
•  Po potrebi – promena terapije po prispeću rezultata

Antipiretici- korisni efekti

• Analgezija- olakšanje tegoba kod febrilnih
• Sprečavanje porasta metaboličkih potreba kod kardiovaskularnih i plućnih bolesnika sa febrilnošću
• Prevencija febrilnošću izazvane mentalne disfunkcije (konfuznog stanja) kod starijih

Antipiretici- oprez kod primene

• Aspirin → povezanost sa Reyeovim sindromom
• Aspirin i acetaminofen → povećanje izlučivanja virusa i pogoršanje kliničke slike infekcija rinovirusima kod odraslih jer suprimiraju humoralni imuni odgovor
• Antipiretici produžavaju tok infekcija virusom Influence A
• COX-2 selektivni NSAIDs povećavaju sklonost ka trombozi koronarnih arterija
• Nejednaki intervali ordiniranja mogu da podstaknu paradoksalni porast febrilnosti
• Antipiretici nemaju efekat u prevenciji febrilnih konvulzija

Izvor:
Infektvne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Nejasna febrilna stanja appeared first on Svet Medicine.

Smatra se da predstavlja tešku kontagioznu bolest.

ETIOLOGIJA:

• Virus iz familije ARENAVIRIDAE

REZERVOAR INFEKCIJE:

• afrički glodar Mastomyus natalensis

IZVOR INFEKCIJE:

• zaraženi urin i feces

NAČIN PRENOŠENJA INFEKCIJE:

• direktno → kontakt sa glodarima
• indirektno → kontaminirana hrana, voda

   

• MOGUĆ INTERHUMANI PRENOS INFEKCIJE
  direktnim kontaktom ili indirektno !

KLINIČKA SLIKA I TOK BOLESTI

• Nagao početak, povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima,
• gušobolja, mučnina i povraćanje (hemoptizija), dijareja
• 8-10 dana posle početka bolesti dolazi do pogoršanja:
• Pojava hemoragičnog sindroma koji prate:
  – anemija, leukopenija i trombocitopenija
  – ikterus, serozni izlivi
• razvoj šoknog stanja i bubrežne insuficijencije

POTVRDA DIJAGNOZE

1. Direktna potvrda dijagnoze
   IZOLACIJA VIRUSA (LABORATORIJE SA VISOKIM STEPENOM BIOLOŠKE SIGURNOSTI) 
   (krv, ždrelo, pljuvačka, pleuralni izliv, peritonealni i trbušni eksudat, urin, organi umrlih)

    

2. Indirektna potvrda dijanoze
   PARNI UZORCI SERUMA 
   1. ELISA test ( detekcija IgM antitela )
   2. IFT – četvorostruki porast antitela na virus Lassa u parnim uzorcima seruma (akutna faza / faza rekonvalescencije)
       Dijagnoza nije sigurna ako se IgM antitela ne mogu dokazati u prvih 14 dana

TERAPIJA

• Obavezna izolacija i hospitalizacija
• Sprovođenje supstitucione i simptomatske terapije
• kontrola koagulacionog statusa
• Transfuzije sveže krvi i plazme i činilaca koagulacije
•  Plazma rekonvalescenata ima povoljne efekte
•  RIBAVIRIN i INTERFERON su pokazali povoljne efekte (porast procenta preživelih)

Prevencija

• Prevencija respiratornog puta širenja infekcije u bolničkim uslovima
  (higijensko-tehničke mere prevencije, naročito u periodu pojave angine i faringitisa kod bolesnika)
• Dezinfekcija zaraznog materijala pre otklanjanja sa odeljenja
  (Krv, pljuvačka, pleuralni izliv, peritonealni i trbušni eksudat, urin, organi umrlih).

 Izvor:
Infektvne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Lasa groznica (Lasa hemoragijska groznica) appeared first on Svet Medicine.

Bolest je raširena u svetu, naročito u tropskim krajevima i oblastima umerenog klimatskog pojasa (jugoistočna Azija, Indija, tropski predeli Amerike). Kod nas su učestali jedino importovani slučajevi (iz Kube, Venecuele, Brazila, Indije, Kine itd.). Javlja se sporadično, ali i u obliku velike epidemije.

Rezervoar i izvor infekcije predstavljaju:

• čovek, afrički i azijski primati

Vektor je:

• komarac (Aedes aegypti, A. Aldobictus, A. Polynesiensis) → čovek

Inkubacija traje 5-8 dana, a moguća su dva oblika infekcije:

1. Asimptomna (asimptomatska) infekcija (većina infekcija)
2. Klinička manifestna infekcija:

I. Klasična denga groznica
II. Hemoragijska denga groznica

I. Klasična Denga groznica

I faza

• Nagao početak, porast telesne temperature do 40 C, febrilnost tipa continue traje 2-7 dana
• bol u mišićima, kostima (duge), zglobovima
• Glavobolja – (retroorbitalni bol), iscrpljenost
• Egzantem (morbiliformna ospa, bledoružičasta)
• Hepatosplenomegalija, limfadenopatija
• Relativna bradikardija i hipotonija
• telesna temperatura pada litički, latentni period 1-2 dana

II. faza

• Ponovo porast telesne temperature (Sedlasta temperaturna krivulja)
• Pojava egzantema (skarlatiniformni, morbiliformni)
• Rekonvalescencija – produžena, traje nedeljama, prognoza dobra.

Dijagnoza

• Laboratorijski nalazi
• Leukopenija (2-4 x 10⁹/l, sa skretanjem u levo)
• Trombocitopenija (< 1ooooomm³/l), produženo protrombinsko vreme,
• ALT i AST umereno povišene.

Etiološka potvrda dijagnoze

1. Direktno: Izolacija virusa na ćelijama komarca ili majmuna
2. Indirektno: Serološki testovi

– RVK
– Test neutralizacije
– IFT
– Imunobloot tehnika
(spec IgM i IgG se mogu dokazati i posle 3 meseca)

Terapija

• Nema specifične antivirusne terapije
• Kontrola vitalnih funkcija
• Parentralna rehidratacija
• Strogo mirovanje
• Supstituciona terapija prema potrebi: transfuzija krvi, supstitucija trombocita i nekih činilaca koagulacije,

Salicilati i i hepatotoksični lekovi su kontraindikovani !

Prevencija

• Vakcina u ispitivanju
• Zaštita pacijenata od uboda komaraca
• Borba protiv komaraca
• Obavezna prijava bolesti

Izvor:
Infektvne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Denga (denga groznica, kostolomna groznica, dengue) appeared first on Svet Medicine.

Preovlađuju inaparentne nad manifestnim infekcijama. Klinički se ispoljava febrilnim toksično infektivnim sindromom sa izraženim hemoragijama različitih lokalizacija i intenziteta.

Etiologija:

• RNK virus, rod NAIROVIRUS, (ARBO virus grupe C), familija Bunyaviridae
• Krpelj
  – rezervoar
  – vektor
  – izvor infekcije: odrasli iksoidni krpelji

Predstavlja prirodno žarišnu zoonozu, javlja se pretežno sporadično, uz mogućnost mogućnost epidemijskog javljanja, a pokazuje sezonski karakter, odnosno, izražena je prolećno-letnja sezona. 

• Rezervoar infekcije u prirodi:
  – Divlji i domaći sisari (goveče), ptice,
• Oboleo čovek- mogućnost interhumanog prenošenja infekcije
• Bifazan tok, slabije ispoljene hemoragijske manifestacije
  
• Način prenošenja:
  – ubodom kreplja,
  – kontakt sa obolelom osobom,
  – krvlju, ekskretima

   

• Izvor infekcije:
  – odrasli iksodidni krpelji, oboleli ljudi i organi umrlih, domaće životinje

   

• Inkubacija 5-7 dana (min 1- max 14)

Klinička slika i tok bolesti

BIFAZAN TOK BOLESTI

I FAZA

• Nagao početak, visoka telesna temperatura, jeza, drhtavica,
• teško opšte stanje, malaksalost, glavobolja, razdražljivost
• suvoća usta, gadljivost, bol u trbuhu
• temperatura od 5-10 dana,
• Hemoragijska ospa
  (2.-6. dana – trbuh, gornji delovi grudnog koša, ramena, ledja (ponekad);
• Krvarenja: u sluznici usne duplje, želuca i creva (krvarenja iz GIT-a loš prognostički znak), iz nosa i uterusa.
• Hematomi (na mestu davanja injekcija)

LATENTAN PERIOD 3 DANA

II FAZA BOLESTI

• Ponovni skok telesne temperature (traje 4-8 dana)
• Znaci hemoragijskog sindroma
• Bradikardija/ tahikardija se smenjuju
• Somnolencija
• Napetost trbuha, bolna osetljivost
• Rekonvalescencija posle 2-4 nedelje u običnom toku bolesti;
• Smrtnost 10-50%

FIZIKALNI NALAZ

• Upadljiva hiperemija lica, vrata i grudnog koša
• hiperemija sluzokože usta i infekcija konjunktiva
• Pad arterijskog pritiska (tenzije, TA) prati relativna bradikardija i uvećanje jetre (hepatomegalija)
• Pojava ospe (trbuh, gornji delovi grudnog koša, ramena, ponekad leđa)
• Česti hematomi

LABORATORIJSKI NALAZI

• Leukopenija sa skretanjem u levo, trombocitopenija i protrombinemija
• Povišena sedimentacija (SE), broj eritrocita, hemoglobin

Potvrda dijagnoze

1. IZOLACIJA VIRUSA IZ KRVI – prvih 7 dana
2. SEROLOŠKA POTVRDA INFEKCIJE u parnim uzorcima seruma (porast/pad titra antitela) 
   – PRVI SERUM 10. DANA POSLE POJAVE SIMPTOMA

TERAPIJA

• Izolacija – primena mera prevencije širenja infekcije u bolničkim uslovima (Kliničko-hospitalne, “nozokomijalne infekcije”).
• Strogo mirovanje

1.  Antivirusna terapija: GANCIKLOVIR – “VIRAZOL”
2.  Suportivna terapija : Kortikosteroidi, Specifični imunoglobulini – serum vakcinisanih ili rekonvalescenata → promenljiv uspeh
3.  Simptomatska terapija: rehidratacija, korekcija elektrolitskog disbalansa,
4.  Antibiotici se koriste kod sekundarnih bakterijskih komplikacija
5.  Kalorična proteinska ishrana animalnog porekla
6.  vitamini K, C

Prevencija

1. Vakcinacija (rizične grupe)
   – 3 doze u razmaku od 14 dana,
   – revakcinacija posle 8 – 11 meseci
2. Hiperimuni konjski serum (osoblje) – kontakti sa krvlju bolesnika

• Uništavanje krpelja u spoljašnjoj sredini
• Primena “akaricida”(sredstva za uništavanje krpelja na domaćinu)

Izvor:
Infektvne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Krimska Kongo hemoragijska groznica appeared first on Svet Medicine.