Vaša beba

Vaša beba je sada u potpunosti porasla i spremna je za prvi kontakt sa spoljašnjim svetom. Tanak, ali dovoljno razvijen potkožni sloj spreman je da štiti Vašu bebu tokom prvih par dana rođenja.

Budite spremni za još jednu od svojih novih radosti u životu!

   Vaše telo

Najznačajniji dan je jako blizu…nećete još dugo čekati da beba bude u vašem naručju.

Podrazumeva se da ste nestrpljivi i pomalo nervozni, ali uskoro ćete biti jako srećni! Mislite o tome kako će vaša beba biti lepa i zdrava i kako ćete prve sate i dane ovekovečiti lepim sličicama sa svojom velikom porodicom!

Sve najbolje!

The post 40. nedelja trudnoće (četrdeseta nedelja trudnoće) appeared first on Svet Medicine.

 Ipak, između 15-20 % žena oseti duži i iscrpljujući period depresije ili ”postporođajne depresije” (PPD), koja im uskraćuje zadovljstvo, ispunjava ih sumnjom u samu sebe i sposobnost da se brinu o svom detetu, izaziva čest plač i provocira kod njih osećanja beznađa i krivice. San i apetit takođe bivaju poremećeni ali se to često meša sa očekivanom promenom života sa prinovom.

PPD se često javlja podmuklo i postepeno, posle inicijalnog perioda ushićenja i javlja se u prve četri nedelje posle porođaja. Žene često ne žele da priznaju da se loše osećaju zbog toga što je to van očekivanja od onog ”kako bi trebalo da bude”. Ovo može da prouzrokuje da se ignorišu ozbiljni simptomi, da se preko njih prelazi dok se depresije dublje ne učvrsti i postane teža za lečenje.

Posleporođajna manija uključuje pojačan i neadekvatan osećaj ushićenosti, uzbuđenja, nervoze ili veličine. Takve majke manje spavaju bez žalbe na umor. Tada majka može da zaboravi na svoje dete i da ima sumanute ideje o njegovoj važnosti ili identitetu (npr. smatra da je beba Božiji sin). Nedostatak svesti da nešto nije u redu može da sprečava da se na vreme potraži pomoć.

Ipak, lečenje je neophodno ne samo zbog zdravlja majke, već i zbog zdravlja samog deteta. Iako retko, kod nekih žena može da se razvije psihotična depresija (sa sumanutim idejama) sa halucinacijama koje mogu da dovedu do toga da majka pokuša da sebi oduzme život ili da odzume život svom detetu, da ima fikcije, sumanuta uverenja/ideje o tome da je dete mrtvo ili defektno, da pokazuje preteranu brigu za dečje zdravlje ili da ima impulse da povredi bebu.

Prethodna istorija depresije ili manične depresije može da poveća rizik od razvijanja posleporođajne depresije. Ako sami patite od, ili u porodici postoji istorija poremećaja raspoloženja, onda je dobra preporođajna priprema da bi se smanjio ovaj rizik i razvio dobar plan za tretman, od vitalnog značaja za zdravlje majke i deteta.

Klinička slika PPD je slična kliničkoj slici teške depresije ili manične depresije.

Šta prouzrokuje PPD?

Niko nije sasvim siguran šta je uzrok da neke majke razviju PPD. Istraživanja su usmerena na ulogu horomona koji oni igraju u poremećajima raspoloženja tokom i posle porođaja, kao i anksioznih poremećaja. Veruje se da nagle promene u nivou hormona koji prate trudnoću i porođaj, kao što su estrogen, progesteron i tiroksin snažno utiču na raspoloženje žene.

Uobičajeni simptomi PPD

• Loše raspoloženje ili promene raspoločenja iz dobrog u loše i obrnuto, ali iz krajnosti u krajnost.
• Nekontrolisan plač i nervoza.
• Gubljenje interesa za aktivnosti u kojima se obično uživalo.
• Nedostatak interesa za seks.
• Teškoće u pamćenju, koncentraciji i donošenju odluka.
• Psihomotorna agitacija ili retardacija.
• Umor, osećaj iscrpljenosti, lenjost.
• Promene u apetitu ili spavanju. Nesanica.
• Stalne misli o smrti ili samoubistvu.
• Teške nametljive misli.
• Osećanje krivice i bezvrednosti, naročito po pitanju nesupeha u materinstvu.
• Nedostatak interesovanja za bebu.
• Preterana briga oko zdravlja deteta.

Tretman za PPD se pokazao kao jako uspešan, ali može biti komplikovan zato što:

• Dojenje može da smanji broj opcija za terapiju naročito u smislu uzimanja lekova.
• Majka treba da se brine o detetu u momentu kad je sva njena snaga potrebna da bi pomogla samoj sebi. Zbog toga je dodatna potpora porodice i medicinskog osoblja od vitalnog značaja za majčin oporavak i za povećanje mogućnosti da se između majke i deteta ostvari potpuna i dobra veza.

Uobičajeni načini terapije

Tretman za PPD može da varira kao što variraju i simptomi, standardan način uključuje:

• Lekove da bismo stabilizovali raspoloženje i uticali na depresiju;
• Psihoterapiju i psihosocijalnu potporu da bismo pomogli majci da se prilagodi novim dužnostima i brizi oko deteta;
• Lečenje u bolnici može biti nephodno da obezbedi sigurnu i potpomažuću okolinu za majku i dete.

Obezbedite dodatnu podršku

• Kreiranje okoline koja može da pruži podršku, koja ”hrani” i majku i dete, ohrabruje majku da brine i o sebi . Tražite pomoć od porodice i prijatelja (oko nege deteta i obavljanja dnevnih zadataka kao što su kuvanje, kupovina itd.) Izgradite mrežu ljudi koji mogu da pomognu.
• Održavajte kontakte sa prijateljima. Možete osećati potrebu da se povučete i sakrijete od prijatelja što se dešava. Prijatelji mogu da pruže podršku i pruže vam odmor od uvek zahtevnog posla brige oko deteta.
• Tražite potporu i ohrabrenje od drugih novih majki; ako postoje grupe za samopomoć pridružite im se.
• Tražite pomoć i od drugih iskusnijih majki. To može pomoći da normalizujete svoje iskustvo. Novoj majci ništa ne pomaže tako kao mudar i iskusan savet.
• Naučite što više možete od PPD tako da možete da razumete šta vam se dešava i da planirate svoje lečenje i donosite informacijama potkrepljene odluke u vezi s njim.

Šta očevi mogu da urade da pomognu?

Za mnoge majke period posle porođaja je izuzetno zahtevan. Takvo stanje je još i više pojačano kad je PPD deo iskustva. Oni treba da odigraju važnu ulogu u pomoći  supruzi i detetu.

• Ohrabrite je da podeli sa vama svoje misli i osećanja i pokažite joj da je razumete. Pokažite joj da je voljena i poštovana.
• Ako je moguće uzmite odsustvo sa posla u prvim danima posle rođenja deteta da bi ste pomogli oko deteta i dozvolili svojoj partnerki da se odmori i brine o sebi.
• Pitajte porodicu i prijatelju da vam pomognu sa dužnostima.
• Pokušajte da ne umanjujete značaj ili odbacujete iskustvo kroz koje ona prolazi. Ako ste zabrinuti oko toga kako vaš partner izlazi na kraj s bolešću – idite sa njom kod doktora i podelite sa njim svoja razmišljanja i brige.
• Pazite na svoje potrebe. Pronađite nekoga sa kim možete o tome da pričate. Biti otac je zahtevno, naročito ako ste otac po prvi put. Pričajte sa ostalim ljudima koji su imali slično iskustvo i koji vas mogu ohrabriti i dati vam podršku.
• Nastavite da učestvujete i uživate u vašim ličnim interesovanjima i aktivnostima.

The post Postpartalna (postporođajna) depresija appeared first on Svet Medicine.

Prvi lekarski pregled u trudnoći odgovara sistematskom pregledu i obuhvata, prema važećim Vodičima dobre kliničke prakse Republike Srbije, sledeće:

• određivanje starosti trudnoće, po potrebi i ultrazvučnim pregledom (ukoliko nije poznat termin poslednje menstruacije);
• određivanje termina porođaja po Negelovom pravilu (datum prvog dana poslednje menstruacije + godinu dana – 3 meseca + 7 dana);
• uzimanje anamnestičkih podataka (porodična anamneza, lična – uključujući i alergiju na lekove, akušerska anamneza);
• određivanje arterijske tenzije (AT) i telesne mase (TM);
• palpatorni pregled štitne žlezde;
• inspekcija donjih ekstremiteta na edeme i proširene vene;
• klinički ginekološki pregled;
• kolposkopski pregled i Papanikolau test (ukoliko nisu rađeni u poslednjih 6 meseci);

• vaginalni sekret za određivanje stepena čistoće i po potrebi cervikalni bris na kulturu;
• otvaranje i popunjavanje lista za kontrolu trudnoće i knjižice za majku i dete;
• laboratorijski pregled: broj eritrocita, hemoglobin, glikemija, celokupni urin;
• odrediti rizične grupe za gestacioni dijabetes melitus (GDM). Uraditi OGTT trudnicama iz rizične grupe
• krvna grupa i Rh faktor;
• svim trudnicama obezbediti dobrovoljno, poverljivo i besplatno savetovanje i testiranje na HIV;
• preporučiti svim trudnicama pregled Nuhalne brazde (NT) ili kombinovani test na hromozomopatije (NT, PAPP-A, beta HCG); ako se trudna žena javila na prvi pregled u poodmakloj trudnoći potrebno je odrediti i stav, položaj i smeštaj ploda i kontrolisati srčane tonove; u slučaju sumnje na visokorizičnu trudnoću upućivanje na konsultativni pregled na viši nivo ginekološke zdravstvene zaštite i/ili specijalistima drugih odgovarajućih medicinskih disciplina; davanje informacija, saveta, preporuka o načinu života tokom trudnoće (ishrana, higijena, fizička aktivnost, seksualno ponašanje, rizik na radnom mestu, putovanje, korišćenje lekova, pušenje i sl.);
• procena radne sposobnosti.

Izvor: Vodiči dobre kliničke prakse, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije (preuzeto sa sajta Ministarstvo zdravlja Republike Srbije)

The post Prvi lekarski pregled trudne žene appeared first on Svet Medicine.

1. 16. nedelji gestacije (NG)
2. 24. nedelji gestacije
3. 28. nedelji gestacije i
4. 36. nedelji gestacije.
   

Pri kontrolnim pregledima trudne žene treba pratiti napredovanje trudnoće i tragati za mogućim faktorima rizika. Kad god se posumnja na mogući rizik, bilo iz anamnestičkih podataka ili iz objektivnog pregleda, po pravilu treba planirati veći broj kontrolnih pregleda ili dopuniti sadržaj pregleda.

Kontrolni lekarski pregled trudne žene – 16. nedelja gestacije

• određivanje starosti trudnoće;
• uzimanje anamnestičkih podataka o opštem stanju zdravlja i o toku trudnoće;
• određivanje arterijske tenzije (AT) i telesne mase (TM);
• inspekcija donjih ekstremiteta na edeme i proširene vene;
• klinički pregled (pod spekulumom i bimanuelni)
  • procena stanja spoljašnjeg i unutrašnjeg materičnog ušća (procena potrebe zastavljanjem serklaža);
• laboratorijski pregled: broj eritrocita, hemoglobin, celokupni urin;
• preporučiti svim trudnicama koje nisu uradile skrining na hromozomopatije u prvom trimestru tripl test (beta HCG, AFP i E3);
• kod Rh inkompatibilije kontrola titra RhD antitela
• upućivanje na preventivni stomatološki pregled;
• upućivanje u školu za roditeljstvo;
• davanje saveta o higijensko-dijetetskom režimu u toku trudnoće;
• procena radne sposobnosti.

Ne postoje dokazi da se češćim određivanjem nivoa Er i Hgb postiže bolji ishod trudnoće. Skrining na anemiju treba raditi u prvoj poseti i u 28. NG.

Kontrolni lekarski pregled trudne žene – 24. nedelja gestacije

• određivanje starosti trudnoće;
• uzimanje anamnestičkih podataka o opštem stanju zdravlja i o toku trudnoće;
• određivanje arterijske tenzije (AT) i telesne mase (TM);
• inspekcija donjih ekstremiteta na edeme i proširene vene;
• klinički pregled;
• laboratorijski pregled: celokupni urin;
• kod Rh inkompatibilije kontrola titra RhD antitela;
• davanje saveta o higijensko-dijetetskom režimu u toku trudnoće;
• preporuka i davanje uputa za psihofizičku pripremu za porođaj;
• procena radne sposobnosti
• Postoje jaki dokazi da pri svakoj poseti trudnice treba kontrolisati AT i urin na proteinuriju.

Kontrolni lekarski pregled trudne žene – 28. nedelja gestacije

• određivane starosti trudnoće
• uzimanje anamnestičkih podataka o opštem stanju zdravlja i o toku trudnoće;
• određivanje telesne mase (TM);
• Roll-over test (merenje arterijske tenzije na boku i u sedećem položaju)
• inspekcija donjih ekstremiteta na edeme i  proširene vene
• spoljašnji akušerski pregled;
• slušanje srčanih tonova ploda;
• laboratorijski pregled: broj eritrocita, hemoglobin, glikemija, celokupni urin;
• uraditi OGTT trudnicama koje su razvile neki od faktora rizika za GDM;
• kod Rh inkompatibilije kontrola titra RhD antitela;
• davanje saveta o higijensko-dijetetskom režimu u toku trudnoće;
• upoznavanje trudne žene sa zakonskim propisima iz prava vezanih za materinstvo (trudničko bolovanje, socijalna zaštita nezaposlene trudnice, socijalna zaštita posle porođaja).
• Primena tokolitika per os nema opravdanja u prevenciji prevremenog porođaja pre 30. NG.

Kontrolni lekarski pregled trudne žene – 36. nedelja gestacije

• uzimanje anamnestičkih podataka o opštem stanju zdravlja i o toku trudnoće;
• određivanje arterijske tenzije (AT) i telesne mase (TM);
• inspekcija donjih ekstremiteta na edeme i proširene vene;
• pregled dojki i bradavica – priprema za dojenje;
• akušerski pregled – spoljašnji i unutrašnji;
• uzimanje cervikalnog brisa za bakteriološku analizu;
• slušanje srčanih tonova ploda;
• određivanje karličnih mera – procena disproporcije;
• laboratorijski pregled: celokupni urin
• kod Rh inkompatibilije kontrola titra RhD antitela;
• davanje saveta o higijensko-dijetetskom režimu i načinu ponašanja do porođaja i u toku šest nedelja posle porođaja;
• objasniti znake početka porođaja;
• preporučiti predporođajni pregled u bolnici gde će se odvijati porođaj (radi potpunih informacija, kardiotokografije);
• pripremiti uput za porodilište i priložiti:
  • krvna grupa, Rh faktor
  • laboratorijske i druge nalaze (HBsAg, Elisa test HIV, koprokultura)
  • nalaz cervikalnog brisa
  • nalaze svih izvršenih ultrazvučnih pregleda
  • list za kontrolu trudnoće
  • regulisati porodiljsko odsustvo i dati savete u vezi sa tim;
• dogovoriti se o orijentacionom datumu kontrolnog pregleda šest nedelja posle porođaja

• Svaka trudna žena na dan termina porođaja obavezno treba da se javi na pregled u bolnicu gde će se poroditi
• Ne postoje dokazi da se određivanjem glikemije i eritrocita u 36. NG postiže povoljan efekat na ishodu trudnoće
• ne postoje dokazi da se redovnim pregledima CTG (kod urednih trudnoća) utiče na ishod trudnoće

Ultrazvučni pregled

Neophodno je obaviti tri puta u toku trudnoće ultrazvučni pregled, a ukoliko je potrebno i četiri:

• Do 8. gestacijske nedelje – utvrđivanje trudnoće (ukoliko nije poznat podatak o poslednjoj menstruaciji u cilju određivanja datuma porođaja i starosti trudnoće)
• od 11. do 14. gestacijske nedelje
• od 20. do 24. gestacijske nedelje 
• od 30. do 34. gestacijske nedelje 

Osim detaljne biometrije ultrazvučni pregled treba da sadrži najmanje:

1. Oblik i veličina glavice i presek (cavum pellucidum, cerebellum, veličina komora i atrijuma manji od 10 mm)
2. Kičmena moždina (uzdužni presek)
3. Abdominalni presek na nivou želuca
4. Abdominalni presek na nivou bubrega i pupčane vrpce
5. Poprečni presek bubrega (pelvis manji od 5 mm)
6. Poprečni presek toraksa u nivou srčanih komora
7. Ruke: tri kosti i šaka (bez brojanja prstiju)
8. Nogica: tri kosti i stopalo (bez brojanja prstiju)

Ukoliko je rutinskim ultrazvučnim pregledom otkriveno odstupanje od fiziološkog nalaza, pacijentkinja se upućuje na konsultativni UZ pregled na viši nivo zaštite.

Kod žena kod kojih postoji pretpostavka o riziku ili je rizik već otkriven, broj ultrazvučnih pregleda nije ograničen i obavlja se prema medicinskim indikacijama.

Izvor: Nacionalni vodiči dobre kliničke prakse Ministarstvo zdravlja Reublike Srbije

The post Kontrolni pregledi trudnice appeared first on Svet Medicine.