• BlažI oblici mogu biti bez simptoma, a SISTOLNI ŠUM se slučajno otkriva
• U težim služajevima: dispnea pri naporu, ponekad sinkopa, moguća je cijanoza perifernog tipa
• Karakterističan je SISTOLNI EJEKCIONI ŠUM nad pulmonalnom arterijom koji se širi ka levom ramenu i vratu, može biti praćen trilom
• Kod teške stenoze drugi ton je široko udvojen, a P2 komponenta je oslabljena
• Čest je RANI EJEKCIONI ŠUM 

EKG:

• hipertrofija desne komore = visok R u V1 i V2; dubok S u V5 i V6;
• izraz sistolnog opterećenja desne komore je negativan T u V1

Terapija:

• je hiruška ako je gradijent pritisaka između desne komore i a.pulmonalis 40-60 mmHg 
  (Perkutana transluminalna valvularna dilatacija)

Izvor: medskripte, wikipedia, yale.edu, mayoclinic.com, 

The post Stenoza plućne arterije (stenosis arteriae pulmonalis) appeared first on Svet Medicine.

ETIOLOGIJA:

• Reumatska groznica
• Subakutni bakterijski endokarditis
• Oboljenja papilarnih mišIća ili hordi
• Idiopatska kalcifikacija prstena mitralnog otvora
• Urođene mane (atrijalni septalni defekt (ASD), prolaps mitralne valvule (zaliska))

PATOGENEZA:

Krv koja se u sistoli vraća iz LK u LP, povećava zapreminu pretkomore, a u dijastoli se i u levoj komori povećava volumen krvi.

• Tako su ove dve šupljine opterećene volumenom, pa hipertrofišu!
• Srednji pritisak u pretkomori i plućnim venama je ovde nižI nego u mitralnoj stenozi (jer su mitralni zalisci otvoreni u dijastoli). To je razlog zašto se u mitralnoj insuficijenciji ne javlja onaj stepen plućne hipertenzije kao u mitralnoj stenozi.

KLINIČKA SLIKA:

Sve dok je volumen regurgitovane krvi manji od udarnog volumena, mitralna insuficijencija prolazi asimptomatski.

• Kada se pojave, simptomi su vrlo slični onoma u mitralnoj stenozi, samo su umerenijeg stepena
• Dispnea je vodećI simptom
• Akutni plućni edem je veoma redak (osim u akutno nastaloj mitralnoj insuficijenciji, usled rupture papilarnog mišIća)
• Zamor i palpitacije jave se u težoj mitralnoj insuficijenciji, kao odraz smanjenja mitralnog volumena
• Edemi (periferni), kao znak insuficijencije desnog srca; ispoljavaju se tek posle latentnog perioda od 20-tak godina

FIZIKALNI NALAZ:

U umerenim stepenima mitralne insuficijencije, osim auskultatornog, nema drugog nalaza. 
U težim slučajevima, već palpacijom može se uočiti da:

1. VRH SRCA je pomeren ulevo i nadole
2. UDAR VRHA je proširen i pojačan = znak hipertrofije leve komore (LK)
3. SISTOLNI TRIL se opipava pri udaru vrha
4. HOLOSISTOLNI-REGURGITACIONI ŠUM (krv se vraća iz LK u LP); šum počinje sa S1 i završava se sa S2, bez pauze između tona i šuma; šum je tipa platoa koji se najbolje čuje na vrhu srca, a širi se prema levoj aksili, ređe ka sternumu
5. S1 je često oslabljen kada je razvijena plućna hipertenzija
6. Pojava S3 služI za procenu težine procesa (protodijastolni galop) = brzo punjenje komora, a ukazuje na opterećenje LK volumenom

*Sistolni šum mitralne insuficijencije razlikuje se od sistolnog šuma aortne stenoze, jer se pri naporu pojačava, a kod aortne stenoze se smanjuje.

EKG:  kod ½ bolesnika:

• hipertrofija leve pretkomore = P mitrale
• hipertrofija leve komore
• hipertrofija desne komore (kod plućne hipertenzije)

*Zapremina regurgitovane krvi se može odrediti kao razlika umanjenog udarnog volumena LK (angiografski) i efektivnog udarnog volumena = Fickova metoda

RTG:

• proširenje LK i LP
• na desnoj strani srca dominira LP
• pri skopiji se vide pulsacije LP kod regurgitacije

KOMPLIKACIJE:

• Subakutni bakterijski endokarditis
• fibrilacija pretkomora sa apsolutnom aritmijom komora

DIFERENCIJALNA DG:

• aortna stenoza
• Ventrikularni septalni defekt (VSD)

TERAPIJA:

• Kod male regurgitacije: digitalis, vazodilatatori (smanjuju otpor u aorti i smanjuju volumen regurgitacije – Na⁺ nitroprusid, prazosin, hidralazin)
• Kod težih oblika: hiruško lečenje (veštačka valvula), antikoagulansi (postoperativno)

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, yalemedicalgroup.org

The post Mitralna insuficijencija (mitralna regurgitacija) appeared first on Svet Medicine.