Koje su to tegobe koje najčešće dovedu pacijenta u ordinaciju?

Simptomi mogu biti razni, u vidu nepravilnog rada srca i osećaja kratkog daha, a kod sporijih aritmija se može javiti nesvestica. Nije retkost da pacijenti ne osećaju nikakve tegobe, a da prva manifestacija atrijalne fibrilacije bude moždani udar. Lekari opšte prakse često nasumično otkriju da pacijent boluje od AF tokom merenja pritiska ili auskultacije srca, kada se čuje sasvim nepravilni srčani rad.

Kod kojih pacijenata postoji rizik za nastanak fibrilacije pretkomora?

Na prvom mestu su pacijenti sa hipertenzijom, najčešće oni sa loše regulisanim krvnim pritiskom, pacijenti starije životne dobi, pacijenti sa ishemijskom bolešću srca i valvularnim manama. Takođe, bolesti štitaste žlezde mogu biti razlog nastanka aritmije. Kako smo spomenuli, ova aritmija može dovesti do stvaranja krvnog ugruška u aurikuli leve pretkomore, koji može rezultovati moždani udar kod nelečenih pacijenata.

Kako se AF dijagnostikuje i leči?

Vrlo jednostavno. Pretragom EKG-a se može postaviti dijagnoza. Potreban je i ultrazvučni pregled srca kako bi lekar procenio veličinu leve pretkomore, prisustvo ugrušaka u levoj pretkomori i suštinsko stanje vašeg srca ( postojanje valvularnih mana, veličinu srčanih šupljina i sl.).

Lečenje na prvom mestu uključuje propisivanje antikoagulante terapije koja za cilj ima sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka. Koji pacijenti su pogodni za propisivanje antikoagulantne terapije se procenjuje na osnovu dužine trajanja aritmije, starosnog doba, pridruženih bolesti i rizika od krvarenja.

Na našem tržištu postoje dve vrste antikoagulantne terapije – VKA (vitamin K antagonisti) i NOAK (novi antikoagulantni lekovi) namenjeni pacijentima sa nevalvularnom atrijanom fibrilacijom. Prva grupa lekova, gde nam spada najčešće propisivani lek Farin zahtevaju često praćenje koagulacionog statusa pacijenta, takozvani INR. Lek Farin nažalost ima česte interakcije sa velikim brojem drugih lekova. Vrednost INR-a izvan terapijskog opsega može rezultovati sa jedne strane komplikacije u vidu krvarenja, sa druge strane niske vrednosti INR-a ne štite pacijenta od komplikacija u vidu moždanoga udara. Druga grupa lekova gde spadaju Eliquis, Xarelto, Pradaxa i drugi, imaju prednost u tome, što nije potrebno praćenje koagulacionog statusa pacijenta i česte odlaske u laboratoriju radi proveravanja istog. Takođe, nemaju toliko česte interakcije sa drugim lekovima. Limitirajući faktor je njihova cena.

Ukoliko se ne zna dužina trajanja aritmije, vaš lekar će vam uz antikoagulantu terapiju propisati lekove za kontrolu ritma u slučaju aritmije sa brzim odgovorom komora, najčešće lek iz grupe beta-blokatora. Tek nakon tri nedelje korišćenja antikoagulante terapije, može se propisati i antiaritmik koji može zaustaviti aritmiju ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. Naime, veličina leve pretkomore je jedan od indikatora uspešne medikamentozne terapije. Najčešće se koristi Amiodaron, Propafen i Sotalol. Izbor leka se vrši prema starosnoj dobi i komorbiditetima pacijenta. Sledeća terapijska opcija je kateterska ablacija plućnih vena koja se koristi najčešće kod paroksizmalne i perzistentne atrijalne fibrilacije pacijenata sa strukturalno zdravim srcem. Tada ova metoda ima najviše uspeha. Ovaj zahvat se izvodi najčešće u lokalnoj anesteziji uz blagu sedaciju. Kroz preponske vene se postavljaju specijalni kateteri kojima se dopire do srčanih šupljina i vrši se izolacija plućnih vena pomoću radiofrekventne energije.

Dr Darina Azarija

lekar Internog odeljenja OB Pančevo

The post Kad srce treperi – atrijalna fibrilacija appeared first on Svet Medicine.

Oko polovine starijih odraslih pacijenata sa dijagnostifikovanom kliničkom depresijom neće reagovati na standardne lekove.
Studija, objavljena u The Lancet, može da donese nadu milionima koji pate od depresije, čiji simptomi se nisu poboljšali iako su uzimali antidepresive. 

”Mi znamo da kod starijih odraslih koji pate od depresije, oko polovine neće reagovati na medikamente” kaže prvi autor Dr Eric J. Lenze, profesor psihijatrije na Washington University u St. Louis-u, SAD. “ Oni možda imaju minimalnu reakciju, ali će i dalje biti u depresiji. Pitanje koje smo želeli da postavimo je bilo da li postoji išta što mi možemo učiniti za njih”

Studija sprovedena 2007. godine otkrila je od 39 miliona starijih odraslih u SAD, oko 7 miliona pati od kliničke depresije. Štaviše, 90% nije primalo neophodnu negu, dok je 78% verovalo da ne dobija tretman uopšte.

Depresija koja se ne leči može skupo da košta. Ne samo da stariji odrasli koji pate od depresije potroše gotovo dva puta više na zdravstvenu negu, nego oni bez te bolesti, već se depresija povezuje sa povećanim rizikom od demencije.

Prethodno istraživanje je pokazalo da prepisivanje niske doze antipsihotičkog leka aripiprazole zajedno sa antidepresivima efektivno u ublažavanju depresije kod značajnog broja mlađih pacijenata sa depresijom, čiji simptomi nisu bili ublaženi isključivo antidepresivima.

Kombinacija je takođe umanjila verovatnoću da mlađi pacijenti imaju suicidalne misli. Ova potonja primedba je naročito vezana za starije odrasle, uzevši u obzir da je stopa suicida među ljudima preko 75 godina starosti viša nego u bilo kojoj drugoj starosnoj dobi.

Ukratko o depresiji

• Oko 6.7 % odraslih u SAD dožive velike depresivne poremećaje. 
• Žene su 70 % sklonije da dožive depresiju nego muškarci. 
• Postoji nekoliko različitih tipova depresivnog poremećaja, uključujući veliku depresiju, Sezonski afektivni poremećaj – SAP i Bipolarni poremećaj.

Kombinacija dva leka testirana na placebo i antidepresive

Medjutim, Dr Lenze navodi da je važno da se upamti da stariji odrasli možda ne mogu da reaguju na lekove na isti način kao mlađi odrasli.

”Postoje promene u mozgu i telu koje su vezane za proces starenja koje ukazuju da izvesni tipovi lečenja mogu da funkcionišu drugačije, u smislu dobrobiti po pacijenta i nus-efekata kod starijih odraslih,’’ objašnjava on. ;’’ Čak i kada strategija funkcioniše kod pacijenata u svojim tridesetim godinama, treba da se testira na pacijentima u njihovim sedamdesetim godinama pre nego se može smatrati efektivnim kod starijih pacijenata.”

Da bi se istražila efikasnost nove strategije kod starijih pacijenata, istraživači su uzeli u procenu 468 ljudi preko šezdeset godina starosti kojima je dijagnostifikovana depresija. Za početak, svaki pacijent je uzimao antidepresiv venlafaxine 12 nedelja. Nakon 12 nedelja, oko polovina učesnika još uvek su bili klinički depresivni. Istraživači su onda dali učesnicima, koji nisu reagovali na antidepresiv, ili aripiprazole ili placebo da uzimaju zajedno sa venlafaxine. Istraživači su otkrili da je kombinacija dva leka dovela do poboljšanja simptoma kod 44 % pacijenata koji nisu reagovali na venlafaxine samo. U poređenju sa tim, 29 % učesnika koji su primili placebo doživeli su remisiju svoje depresije. 

Otkrića studije hvaljena kao ‘veliki napredak’

Koautor studije Dr Charles F. Reynolds III, gerijatrijski psihijatar na University of Pittsburgh, USA, opisuje studiju kao veliki napredak zasnovan na dokazima, a koja ide u prilog brizi za starije odrasle koji pate od depresije. On dodaje: “Objavljujući naša otkrića u časopisu The Lancet, posebno se nadamo da ćemo dopreti do lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koji pružaju veći deo lečenja starijih odraslih sa depresijom. Savršen stepen sigurnosti i tolerabilnosti u profilu aripiprazola kao i njegova efikasnost bi trebalo da podrže njegovu upotrebu u primarnoj nezi sa odgovarajućim medicinskim nadzorom. “ Iako su primećeni jedan do dva neželjena efekta kod nekih pacijenata koji su primili kombinaciju dva leka – nemir i ukočenost – oni su tipično blagi i kratkotrajni. Istrazivači veruju da potencijalne dobrobiti od ovog novog lečenja nadmašuju propratne neželjene efekte.

Nakon njihovog otkrića, istrazivači se sada nadaju da će naći način da razlikuju koji pacijenti će verovatno imati dobrobiti od ovog novog vida lečenja. Jedna stvar koju vidimo kao kritičnu za naše buduće istraživanje će biti da se pokuša da se bolje razumeju faktori koji utiču na to da ljudi reaguju na specifične vidove lečenja koji možda neće pomoći drugima. “ Dr Lenze zaključuje.

Kombinovanje različitih lekova nekada može da bude rizična strategija lečenja. Ranije je objavljena studija koja sugeriše da se koristeći antidepresivi zajedno sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima – koji je uobičajeni vid lekova protiv bolova – može uvećati rizik od krvarenja.

autor: James McIntosh 
preuzeto sa Medical News Today
prevod www.angloland.rs

The post Nova kombinacija lekova kao pomoć starijima koji pate od kliničke depresije appeared first on Svet Medicine.

•     Cialis 20 mg, 4x20mg film tableta,
•     Viagra 100 mg, 4x100mg film tableta,
•     Kamagra 100 mg Oral Jelly, 1 week pack, 7 assorted flavours, kesice,
•     Kamagra 100, 7 šumećih tableta x 100 mg.

Nabavka i prodaja navedenih lekova je putem e-mail adrese, mobilnog telefona i u objektima koji ne poseduju dozvolu za promet lekova. Lekovi su nepoznatog proizvođača, sastava i bez dokaza o kontroli kvaliteta leka, nisu obeleženi u skladu sa zakonom propisanim uslovima.

Obaveštene su sve nadležne institucije čija je nadležnost borba protiv lažnih medicinskih proizvoda i preduzete su sve mere u skladu sa ovlašćenjima inspektora za lekove i medicinska sredstva. Uzorci lekova su na vanrednoj kontroli kvaliteta u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Ministarstvo zdravlja upozorava da je u Republici Srbiji zabranjen promet lekova putem interneta. U apotekama se u prometu nalaze lekovi koji imaju odgovarajuću dokumentaciju o kvalitetu i koje su proizvela pravna lica koja imaju dozvolu za proizvodnju.

izvor: Zvanična internet prezentacija Ministrastva zdravlja RS (zdravlje.gov.rs)

The post Srbija: Lažni i neregistrovani (nelicencirani) lekovi u prometu appeared first on Svet Medicine.

Hipokrat je tvrdio da je pijanstvo smišljeno, samovoljno izazivanje ludila.

Kroz istoriju alkoholizma razlikuju se dva pravca:

• moralistički pravac smatra alkoholizam kao porok i treba ga kašnjavati ;
• medicinski pravac alkoholizam shvata kao zdravstveni problem.

Posledice alkoholizma su velike i njegovo negativno dejstvo se naročito ogleda na porodicu, gde nastaje ekonomsko propadanje i raspadanje zbog trošenja novca za kupovinu alkohola i emotivno zanemarivanje porodice.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od ukupnog broja duševnih bolesnika smeštenih u neuropsihijatrijskim bolnicama oko 10-15 % su alkoholičari.

• Alkoholizam i kriminalitet su tesno povezani, na alkoholizam kao izvor kriminala otpada 30-40 %
• Alkoholizam je veoma čest uzrok samoubistva
• Nesrećni slučajevi, naročito u saobraćaju, povezani su sa upotrebom alkohola
• Alkoholizam, prostitucija i niz drugih negativnih društvenih pojava tesno su povezani.

Alkoholizam je socijalni problem koji je u našoj sredini prisutan kao rastuća pojava koja permanentno ugrožava osim zdravstvenih, i socijalne funkcije porodice. Sasvim je dovoljno da je recimo otac alkoholičar, pa da je kompletna struktura porodice razgrađena, a njeni članovi i odnosi među njima krajnje ugroženi i pomereni.

Alkoholizam nije izolovan fenomen, nije lični problem, nije privatna stvar: on je problem svih onih koji su sudareni sa njegovom razornom moći: i uža i šira porodica, prvenstveno bračni partner, pa deca, pa šira porodica. Kako je svaki čovek član neke porodice, nužno je i prirodno da iz porodice potiče i da za porodicu stvara. Jasno je da ukoliko je alkoholičar, on nikako ne može biti alkoholičar negde drugde, negde van porodice. On pije tu i u okviru nje, a zajedno sa njim pije čitava porodica. Oni zajedno startuju i istovremeno utiču na sve faze razvoja alkoholizma. Kada alkoholisanost ne bi imala nikakve posledice u porodici, kada ne bi ugrožavala njenu strukturu, kada alkoholičar ne bi bio to što je, onda alkoholizam ne bi bio problem!

Nažalost, alkoholizam jeste problem koji razara i sve se više širi. Razlozi tome su verovatno u činjenici da je alkohol lako dostupan. Njegova se magična moć krije u činjenici da brzo i lako menja sliku stvarnosti, pojačava ili oslabljuje određena osećanja, čini drugačijim doživljaje, itd.

Porodica u kojoj vlada alkoholizam, je bolesna porodica. Ona više nije sposobna za vršenje ni bioloških, ni ekonomskih, ni svojih psiho-socijalnih funkcija na društveno prihvatljiv način. Bolest porodice alkoholičara ogleda se u neusklađenim stavovima njenih članova, neuravnoteženim odnosima, u zanemarivanju obaveza, postepenoj dezintegraciji i dezorganizaciji porodice. S psihološkog stanovišta, članovi takvih porodica su često socijalno neizgrađene ličnosti, emocionalno nezrele, intelektualno ograničene ili u najblažem slučaju ličnosti određene čitavim sistemom kompleksa. Iz pedagoškog iskustva je poznato da se deca iz takvih porodica najteže vaspitavaju, priklanjaju redu, radu i disciplini. To su nesrećna deca koja obično svoje psihološko stanje manifestuju agresivnošću, nepoštovanjem drugova, a i samih prosvetnih radnika.

Porodica je osnovna društvena zajednica muškarca, žene i njihove dece. Njeno funkcionisanje zavisi od osobina ličnosti koje supružnici unose u brak i naučenih obrazaca ponašanja iz njihovih primarnih porodica.

Najteže posledice alkoholizma su porodične, remete ličnost i odnose između supružnika, ostavljaju dubok trag u razvoju dece prenoseći tako psihičke poremećaje na naredne generacije.

Alkoholizam se prvo manifestuje u porodici. Statistički podaci pokazuju da većina alkoholičara se leči braku sa dvoje dece, manji broj je rastavljen i to zbog alkoholizma a manji deo je mlađa populacija.

Na početku alkoholičar nailazi na razumevanje u svojoj porodici. Deca ne znaju za njegovo bolesno stanje, a žena odnosno muž odobrava takvo ponašanje. Problemi se kriju od okoline. Vremenom alkoholičar više i češće pije, dolazi do čestih ekcesa. Cela porodica učestvuje u svađama; problem se i dalje krije; deca saznaju za pijanstvo oca odnosno majke.

• Bračni partner gubi volju da dalje utiče na svog partnera – alkoholičara.
• Deca se povlače u sebe i žive u stalnoj napetosti i strahu.
• Kasnije alkoholičar gubi autoritet u porodici, sukobljava se sa društvenim normama, porodičnim obavezama i sopstvenom zavisnošću od alkohola.

Partner koji ne konzumira alkohol, a to je najčešće žena, preuzima svu ‘vlast’ u kući, deca prilaze majci, alkoholičar se oseća odbačenim od porodice. U ovom periodu se javlja ideja o lečenju, što uporno alkoholičar odbija. Nastaje kritičan momenat u porodičnom funkcionisanju, često žena bežeći od problema napušta muža i dolazi do raspada porodične zajednice, alkoholičar je otkriven.

Jedna trećina brakova se raspadne zbog alkoholizma koji dovodi do zanemarivanja porodičnih odnosa i nebrige za decu.

Alkoholizam dovodi do emocionalnog i materijalnog osiromašenja porodice.
Dolazi do agresivnosti i nasilja u porodici gde su deca česte žrtve.

Deca u porodicama alkoholičara odrastaju bez ljubavi.

Deca rano počinju da dele neke porodične uloge sa svojim majkama, koje bi, inače, trebalo da obavljaju očevi – alkoholičari. Starija deca, najčešće muška, zaštićuju majku, nadziru ekonomsko-finansijsku situaciju, preuzimaju odgoj mlađe braće i sestara.

Alkoholizam roditelja je uzrok psihičkih smetnji njihove dece, i to od blažih neurotskih tegoba do težih psihotičnih stanja. Najizrazitiji poremećaji navika u predškolskom uzrastu su: noćni strah, enureza, griženje noktiju, problemi sa ishranom, sisanje prstiju, mucanje, hodanje u snu, napadi nekontrolisanog besa, a veoma su rasprostranjene i fobične neurotične reakcije.

Stalna izloženost dece protivrečnim emocionalnim i vaspitnim uticajima roditelja dovodi do hipersenzitivnosti. Mnoga deca alkoholičara se povlače u sebe, maštaju, postaju preosetljiva i zbog toga se kasnije u životu teže prilagođavaju i snalaze.

Redovno školovanje i budućnost dece alkoholičara dovedeni su u pitanje. Postižu slab uspeh u školi, dečaci ometaju školsku nastavu i suprotstavljaju se nastavnicima, dok se devojčice obično povlače u sebe, potištene su, osećaju se kao da nekom smetaju. U školi su opterećeni događajima u kući, a kada dođu kući, zbog porodičnih obaveza imaju premalo vremena za igranje. Nemaju bliskog druga ni prijatelja. Iz straha da ne budu na neki način odbačena, ni ne žele da se sprijatelje sa ostalom decom.

Dešava se da deca alkoholičara beže iz roditeljskog doma da bi izbegli mučnu, napetu atmosferu gde su ugrožena, gde nemaju topline, materijalne i psihičke sigurnosti. Takvoj deci ulica postaje utočište. A od ulice i vaspitne zapuštenosti do delikvencije, odnosno sukoba sa zakonom, nije daleko.
  
Istraživanja su ustanovila da postoje četiri modela ponašanja dece alkoholičara:

1. porodični junak
2. porodična “crna ovca”
3. izgubljeno dete
4. porodična luda

    

• 1. Porodični junak je najčešće  najstarije dete. On je u svemu uspešan, u školi ima odlične ocene, kući vredno pomaže, sve mu ide od ruke, vredan je, marljiv i radan. On je predvodnik, njemu se svi dive, ozbiljan je, zreo. Svi ga vole. Ispod ove površine se krije osećaj nezadovoljstva, zaplašenosti, krivice, i usamljenosti. On ovim ponašanjem odvlači pažnju svih sa loših odnosa u porodici i sa gorućih problema na svoje podvige, i time obezbeđuje kakav-takav mir i zatišje.

   

• 2. Porodična “crna ovca” je dete koje svojim ponašanjem svima stvara probleme, neće da uči, neredovno ide u školu, dolazi u sukob sa nastavnicima, skita, svađa se, pije, dolazi u sukob sa zakonom, i vremenom postaje delikvent. Ispod ove površine se krije osećaj da je zanemaren od porodice, želja za pažnjom, osećanje usamljenosti, osećanje krivice i boli. On ovim ponašanjem želi da skrene pažnju na svoju porodicu, da pokaže da nešto nije u redu.

   

• 3. Izgubljeno dete je tiho, stidljivo, često prolazi neprimećeno. Osamljen je, pokušava da ne smeta. Ne zna šta će sa sobom, ne zna šta želi. Ima problema sa učenjem, sa školom, nema drugova, povučen je. Ne učestvuje u aktivnostima vršnjaka i ne snalazi se u društvu. U osnovi se oseća zanemarenim i drugačijim, kao da je neko sa strane.

   

• 4. Porodična luda je dete koje je uvek dobre volje i svojim ponašanjem nastoji da prenese nešto od te dobre volje i na ostale, da ih razveseli, zasmeje. On će i u najtežoj situaciji probati da uveseli porodicu, naročito majku. On je klovn razreda, bezbrižan. Ima puno energije. Voli da je pažnja usredsređena na njega. U osnovi se oseća bojažljivo, uznemireno, zbunjeno i nesigurno.

   

Alkoholičarske porodice su haotične, nekonzistentne, sa nejasnom podelom roditeljskih uloga. U njima se može javiti nasilje, čak i incest. Deca koja odrastaju u ovakvoj sredini imaju trajne traume.

Nije lako prevazići iskustvo roditeljskog alkoholizma, jer se ova činjenica obično dugo poriče. Detetu nije lako da se suoči sa istinom, tako da je dugo izbegava. U porodicama gde se koristi alkohol, obično svi članovi poriču da je to realni problem. Iako alkohol na neki način dominira porodicom, upravo to je najveća porodična tajna. Ta tajna na naopak način spaja članove porodice, koji se ujedinjuju u čuvanju tajne i misle da će se porodica raspasti ako se istina otkrije. 

Stručnjaci kažu da deca iz ovakvih porodica odrastaju uz tri opasna pravila: ne veruj nikome, ne osećaj ništa i ne govori. Roditelji alkoholičari zaboravljaju rođendane i ostale važne događaje, izazivajući razočarenja kod svoje dece. Budući da roditelji unose toliko bola u svoje porodice, deca se uče da potiskuju svoje emocije. Ovi roditelji skloni su napadima besa i nasilja, a posle scena koje naprave svojoj deci, često se izvinjavaju, kaju ili poriču da se nešto loše uopšte dogodilo. Sve to ima za posledicu da se deca alkoholičara naviknu da poriču realnost (jer je njihova realnost vrlo surova), pa se kasnije u životu emotivno zatvore i odbijaju da pričaju o važnim životnim stvarima.

Kod ove dece može se javiti depresija ili anksioznost. Kada odrastu, često imaju problema sa bliskošću sa drugim ljudima, ili se trude da preterano kontrolišu sve oko sebe. Boje se da će, ako izgube kontrolu, sami postati alkoholičari.

Da bi dete iz alkoholičarske porodice postalo uspešna zdrava odrasla osoba, potrebno je više stvari. Najpre – oni moraju odvojiti prošlost i sadašnjost i shvatiti da je neka sadašnja preterana reakcija zapravo bol iz prošlosti. Ako se osoba ne može sama izboriti sa svojim problemima, odlazak psihologu je dobra ideja. Ovakva vrsta problema se odlično rešava u grupnim terapijama, jer ponekad pomaže saznanje da nismo jedini.

Lečenje alkoholičara je složen i dugotrajan terapijski proces koji se odvija u nekoliko povezanih faza, od kojih se neke sprovode u bolničkim, a neke u vanbolničkim uslovima.

Savremena shvatanja alkoholizma i sistemska porodična terapija podrazumevaju tretman koji zahteva veliko angažovanje pacijenta, članova njegove porodice i ostalih saradnika iz radne i šire socijalne sredine.

Tokom terapije mora se savladati edukacija iz alkoholizma (kako bi se raskrstilo sa starim zabludama i alkoholizmu prišlo sa stručan i ispravan način). Mora se steći uvid u sopstveni alkoholizam, što je praćeno otporima kod pacijenata i kod saradnika. Takođe, mora se temeljno i dugo raditi na izgradnji novog životnog obrasca, što je praćeno otporima, ali i nerazumevanjem sredine.

Reference

• dr Zoran Stanković-Alkoholizam (1995)
• M.Jašović-Gašić-Psihijatrija (2007)
• E.Gidens-Sociologija (2003)
• www.imh.org.yu
• www.who.org

The post Alkoholizam – Dinamika porodičnih odnosa kod alkoholičara appeared first on Svet Medicine.