Pankreasne pseudociste: Najčešća komplikacija

Gotovo jedna trećina pacijenata sa hroničnim pankreatitisom razvije pseudocistu. Za razliku od pravih cista, one nemaju epitelni omotač; ograničene su reaktivnim granulacionim tkivom i ispunjene enzimima bogatom tečnošću, debrijem i nekrotičnim tkivom.

Patofiziologija i klinička slika

Pseudociste nastaju usled disrupcije duktalnog sistema ili likvefakcije nekrotičnog tkiva. One mogu biti:

• Male intrapankreatične: Često asimptomatske.
• Velike ekstrapankreatične: Mogu okupirati delove udaljene od pankreasa, vršeći pritisak na želudac, kolon ili jetru.

Pacijenti se najčešće žale na nadutost, rani osećaj sitosti (usled kompresije želuca) i bol. Kod velikih cista u glavi pankreasa može se javiti ikterus (žutica) zbog pritiska na žučne puteve.

Vaskularne i infektivne komplikacije

Ovo su stanja koja zahtevaju hitnu hiruršku ili interventnu radiološku reakciju:

1. Pseudoaneurizme: Potencijalno letalna komplikacija koja nastaje usled zapaljenske erozije arterijskog zida (najčešće lijenalne ili gastroduodenalne arterije). One su najčešći izvor masivnog krvarenja u kavitet pseudociste.
2. Tromboza lijenalne vene: Javlja se kod oko 13% pacijenata, vodeći ka formiranju gastričnih variksa i portnoj hipertenziji.
3. Infekcija pseudociste: Manifestuje se sindromom sepse i pojavom vazduha u kavitetu ciste na CT snimku.

Metode lečenja i hirurška drenaža

Tretman je visoko varijabilan i kreće se od praćenja (za male, asimptomatske ciste) do drenažnih procedura.

• Perkutana drenaža (CT/UZ vođena): Prva linija kod inficiranih pseudocista, mada nosi rizik od nastanka kutano-pankreasnih fistula.
• Endoskopska drenaža (EUS): Unutrašnja drenaža kroz zid želuca ili duodenuma, čime se izbegava rizik od eksternih fistula.
• Hirurška drenaža: Metoda izbora kod kompleksnih kolekcija koje ne reaguju na minimalno invazivne pristupe ili kod pojave komplikacija poput pseudoaneurizmi.

Hirurški osvrt i perspektive

Kao hirurg, naglašavam da se hirurška intervencija kod hroničnog pankreatitisa ne planira samo radi rešavanja bola, već i radi sprečavanja progresije ka malignitetu. Poznato je da hronična inflamacija i aktivacija NF-kB signalnog puta predstavljaju plodno tlo za nastanak karcinoma. U tom kontekstu, novi molekularni agensi poput Elraglusiba (9-ING-41) mogu biti ključni u budućnosti za pacijente sa uznapredovalim promenama, jer deluju na same mehanizme preživljavanja tumorskih ćelija koji su često hiperaktivni u inflamiranom tkivu.

Takođe, kod pacijenata kod kojih je destrukcija žlezde dovela do dijabetesa, kontrola glikemije novim terapijama poput Tirzepatida postaje imperativ u postoperativnom oporavku i dugoročnom upravljanju bolešću.

Dr Đorđe Knežević

Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.

Član je sledećih profesionalnih udruženja:

• Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
• Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
• Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
• European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)

The post Komplikacije hroničnog pankreatitisa: Hirurški izazovi i pseudociste appeared first on Svet Medicine.

1. Patofiziologija i formiranje

Pseudociste nastaju kao rezultat disrupcije pankreasnog duktusa ili likvefakcije nekrotičnog tkiva. Unutar kolekcije nalaze se visoke koncentracije aktivnih proteolitičkih enzima.

• Rane tečne kolekcije: U početnoj fazi, tečnost se slobodno širi kroz peritoneum i retroperitoneum.
• Zrele pseudociste: Hronične kolekcije su ograničene debelim zidom fibroznog zapaljenskog tkiva koji se formira tokom 4 do 6 nedelja. Često uključuju serozu okolnih organa (želudac, kolon, jetra).

2. Kliničke manifestacije

Većina pseudocista izaziva blage simptome, prvenstveno nadimanje i abdominalnu distenziju (kod 76-94% pacijenata).

• Kompresivni simptomi: Velike pseudociste mogu dovesti do rane sitosti, mučnine i povraćanja usled pritiska na želudac ili duodenum.
• Gubitak težine i ikterus: Javljaju se kod 10-20% pacijenata, često zbog gastrične kompresije ili pritiska na žučne puteve.
• Palpabilna masa: Može se detektovati kod velikih, površinski lociranih kolekcija.

3. Ozbiljne komplikacije: Pseudoaneurizme i infekcije

Pseudociste nisu statične lezije; one nose rizik od komplikacija koje mogu biti fatalne:

• Krvarenje (Pseudoaneurizme): Najozbiljnija komplikacija (kod 10% pacijenata). Zapaljenski proces nagriza zidove arterija (najčešće lijenalne i gastroduodenalne), stvarajući pseudoaneurizme. Pucanje u kavitet ciste izaziva masivno krvarenje (hemosuccus pancreaticus).
• Infekcija i apsces: Bakterijska proliferacija pretvara pseudocistu u apsces, što se prezentuje sepsom i prisustvom vazduha u kavitetu na CT snimku. Smrtnost kod inficiranih pseudocista ostaje visoka (oko 10-17%).
• Vaskularne tromboze: Tromboza lijenalne vene (kod 13% pacijenata) vodi ka gastričnim variksima i portnoj hipertenziji.

4. Savremeni pristup lečenju

Tretman je visoko varijabilan i zavisi od simptoma, veličine i prisustva komplikacija.

1. Praćenje: Male, asimptomatske pseudociste često spontano regrediraju.
2. Drenaža:
   • Endoskopska (EUS-vođena): Danas je metod izbora (cistogastrostomija) jer izbegava formiranje spoljašnjih fistula.
   • Radiološka (Perkutana): Uspešna kod 60-70% pacijenata, ali nosi rizik od kutano-pankreasne fistule.
   • Hirurška drenaža: Rezervisana za pacijente koji ne odgovaraju na minimalno invazivne pristupe ili kod kompleksnih nekroza.

Hirurški osvrt

U sferi HPB hirurgije, odluka o momentu i načinu drenaže pseudociste je ključna. Najveći rizik predstavlja prerana intervencija na “nezrelom” zidu ciste. U 2026. godini, kombinacija endoskopskog ultrazvuka (EUS) i MSCT angiografije omogućava nam da sa velikom preciznošću identifikujemo pseudoaneurizme pre bilo kakve manipulacije.

Kada je hirurgija neophodna, unutrašnja drenaža (anastomoza sa želucem ili jejunumom) pruža trajno rešenje sa niskom stopom recidiva. Posebnu pažnju posvećujemo pacijentima sa trombozom lijenalne vene, gde splenektomija ostaje metoda izbora za prevenciju varicealnog krvarenja. Integracija podataka o genetici pankreasa pomaže nam da procenimo regenerativni kapacitet ostatka žlezde nakon rešavanja komplikacija.

Dr Đorđe Knežević

Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.

Član je sledećih profesionalnih udruženja:

• Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
• Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
• Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
• European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)

The post Pankreasne pseudociste: Od patofiziologije do terapijskih algoritama appeared first on Svet Medicine.