Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.

Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.

Postoje dva tipa šećerne bolesti:

• I tip – insulin zavisan – javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.
• II tip – insulin nezavisan – javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).

Prvi simptomi:

Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti – dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.

Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.

HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….

Tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.

Hipoglikemiju uzrokuje:

• prereskakanje obroka;
• unošenje premalo hrane;
• veća fizička aktivnost od uobičajne;
• prevelika doza insulina ili tableta;
• uzimanje alkohola;

Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin.

Glikemijski indeks namirnica

Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:

• I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;
• II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;
• III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;

Dijabetičar u ishrani treba da koristi namirnice sa niskim i umerenim glikemijskim indeksom!

Žitarice:

 PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene pahuljice, mekinje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

Voće:

PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretirane hemijskim supstancama.

Žvaćite, ne gnječite, ne miksirajte, jedite sa korim!

Povrće:

PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski indeks, bogate su dijetetskim vlaknima. Ovo su korisne namirnice i treba ih jesti jednom nedeljno!

Mleko i proizvodi:

PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!

Kombinacija namirnica

Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:

• DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka
• LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!

Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.

PRIMER: krompir – Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.

U početku sastavljanja vašeg jelovnika ovo će vam se činiti teško, ali ćete se vremenom izveštiti u biranju i kombinovanju namirnica. Bićete iznenađeni uspehom koji će vam doneti ovakav način kombinovanja hrane!

Primer jelovnika za jedan dan

Doručak:

• 50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.

Užina I:

• jabuka

Ručak:

• 50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti

Užina II:

• Šolja mleka ili jogurt

Večera:

• čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g

Obrok pred spavanje:

• Šolja mleka, jogurta ili voće

Fizička aktivnost

Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti. O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.
Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizičke aktivnosti su mnogobrojne:

• smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;
• smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );
• poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;
• poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;
• poboljšanje ostalih masnoća u krvi;
• smanjenje krvog pritiska;
• smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;
• ublažavanje stresa;
• pomoć u odvikavanju od pušenja;

Svakodnevna fizička aktivnost praktikuje se stalno!

Podsetnik:

• Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;
• Isplanirajte svoje obroke;
• Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;
• Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;
• Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;
• Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;
• Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;
• Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;
• Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;
• Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;
• Pravilna ishrana je osnova lečenja i sprovodi se doživotno;
• Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;
• Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;
• Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;
• Izbegavajte masnu hranu;
• Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola
• Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.
• Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;
• Redovno vežbajte, rekreirajte se;
• Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!

Јasna Anđelković, 
viši dijetetičar-nutricionista
Autorka je urednik portala NaDijeti.com
Članak je preuzet uz odobrenje autorke

The post Ishrana kod dijabetesa (šećerne bolesti) appeared first on Svet Medicine.

Patoanatomske karakteristike

Većina insulinoma je malih dimenzija – 90% je ispod 2 cm, a preko 50% ispod 1,5 cm u prečniku. Veći tumori su obično maligni, što se sreće u oko 10% slučajeva. Siguran dokaz maligniteta je prisustvo metastaza u limfnim čvorovima i jetri ili infiltrativni rast u okolno tkivo.

• Lokalizacija: Solitarni su u 80-90% slučajeva, ravnomerno raspoređeni u glavi, telu i repu pankreasa.
• Izgled: Makroskopski su tamne (plavo-ljubičaste) boje, okruglog oblika i čvršće konzistencije od okolnog parenhima.
• Specifičnost: Za razliku od gastrinoma, insulinomi su izuzetno retko ektopično locirani (ispod 1%).

Klinička slika: Whipple-ova trijada

Iako simptomi nisu uvek specifični, Whipple-ova trijada predstavlja zlatni standard za sumnju na insulinom:

1. Hipoglikemijske smetnje u vreme gladi ili nakon fizičkog napora.
2. Glikemija u napadu ispod 45mg% (2.5mmol/l).
3. Povlačenje simptoma odmah nakon davanja glukoze.

Simptomi nastaju usled neuroglikopenije (moždane ćelije su ekstremno osetljive na nedostatak glukoze) i manifestuju se kao konfuzija, gubitak svesti, amnezija ili epileptiformni grčevi. Često se ovi pacijenti, zbog bizarnog ponašanja, pogrešno smeste u psihijatrijske ustanove pre nego što se postavi prava dijagnoza.

Dijagnostika i lokalizacija

Temelj dijagnoze je 72-časovni test gladi. Visok nivo insulina u plazmi uz nisku glikemiju potvrđuje organski hiperinsulinizam (količnik insulin/glikemija >0.4).

Lokalizaciona dijagnostika: Hirurški izazov

Zbog male veličine tumora, lokalizacija je često otežana. Standardne metode (UZ, KT, NMR) otkrivaju do 50% tumora. Ukoliko su nalazi negativni, koriste se:

• Selektivna angiografija sa kalcijumskom stimulacijom.
• Endoskopska ultrasonografija (EUS).
• Transhepatička kateterizacija vena (rezervisana za najteže slučajeve).

Hirurško lečenje: Pristup dr Đorđa Kneževića

Hirurška istraživanja pokazuju da iskusan hirurg, uz pomoć intraoperativne ultrasonografije, može naći tumor u preko 90% slučajeva, čak i kada preoperativna dijagnostika zakaže.

Operativne tehnike

1. Enukleacija: Benigni tumori se odstranjuju pažljivim odvajanjem uz samu kapsulu. Poseban oprez je potreban kod tumora u glavi pankreasa zbog blizine Virsungovog kanala.
2. Distalna pankreatektomija: Primenjuje se kod tumora u telu i repu ako postoji rizik od lezije glavnog kanala.
3. MEN I pacijenti: Zbog multiplih tumora, često je indikovana distalna pankreatektomija uz pažljivu ekploraciju glave pankreasa.
4. Maligni insulinom: Zahteva radikalnije zahvate (kefalična duodenopankreatektomija ili distalna resekcija sa splenektomijom i limfadenektomijom).

Hirurški osvrt: Diferencijalna dijagnoza i rizici

Kao hirurg, naglašavam važnost isključivanja fakticijskog hiperinsulinizma (zloupotreba insulina ili antidijabetika). Takođe, u stanjima kao što je hronični pankreatitis, fibroza može značajno otežati palpaciju malog tumora.

Zanimljivo je uporediti insulinom sa savremenim metaboličkim terapijama koje smo analizirali. Dok insulinom uzrokuje patološki višak insulina, novi lekovi poput Tirzepatida i Semaglutida deluju na “pametan” način, stimulišući insulin samo kada je glukoza povišena, čime se izbegavaju hipoglikemijske krize koje su kod insulinoma dramatične i opasne po život.

Dr Đorđe Knežević

Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.

Član je sledećih profesionalnih udruženja:

• Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
• Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
• Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
• European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)

The post Insulinom: Najčešći endokrini tumor pankreasa appeared first on Svet Medicine.