U svetu medicine, posebno u dermatologiji i ginekologiji, naziv mikonazol je dobro poznat. Ovaj sintetički antifungalni lek pripada grupi imidazola i predstavlja jedan od stubova u lečenju različitih gljivičnih infekcija. Njegova efikasnost, relativno dobara bezbednost i široka dostupnost u različitim farmaceutskim oblicima učinili su ga izborom broj jedan za mnoge pacijente i lekare.

Kako mikonazol deluje?

Mikonazol deluje fungicidno (ubija gljive) i fungistatično (sprečava dalji rast i razmnožavanje gljiva). On ometa biosintezu ergosterola, esencijalnog sastojka ćelijskog zida gljiva. Bez ergosterola, ćelijski zid postane propustljiv, što dovede do gubitka vitalnih komponenti i na kraju do smrti gljivične ćelije. Važno je napomenuti da mikonazol deluje selektivno na ergosterol, dok na sličan holesterol u ljudskim ćelijama ima minimalan uticaj, što ga čini relativno bezbednim za lokalnu primenu.

Za koje infekcije se koristi?

Mikonazol je indiciran za lečenje infekcija izazvanih vrstama gljiva koje su osetljive na njega, kao što su Candida spp. i dermatofiti. Najčešće se koristi za:

1. Kožne i noktne gljivične infekcije (dermatomikoze): Uključujući atletsko stopalo (tinea pedis), pršljen (tinea corporis), preponu (tinea cruris) i gljivu noktiju (onihomikoza). Nalazi se u obliku krema, masti, sprejeva i praha.
2. Vaginalne gljivične infekcije (vulvovaginalna kandidijaza): Ovo je jedna od najčešćih primena. Dostupan je u obliku vaginalnih kremova i supozitorija (čepića), često u pakovanjima za jednodnevno ili trodnevno lečenje.
3. Oralna kandidijaza (pega u ustima): U ovom slučaju koristi se u obliku oralnog gela koji se zadržava u ustima što je duže moguće.
4. Prevencija gljivičnih infekcija: Preparati u obliku pudra mogu se koristiti kod osoba sklonih gljivičnim infekcijama kože, naročito u toplim i vlažnim uslovima.

Važna uputstva i način primene

• Lokalna primena (krema, mast, sprej): Lek se nanosi na obolelu kožu i blagi rub oko nje, obično jednom ili dva puta dnevno. Pre nanošenja potrebno je očistiti i potpuno osušiti zahvaćeno područje. Važno je nastaviti sa tretmanom određeni broj dana i nakon što simptomi (svrab, crvenilo) nestanu, kako bi se sprečio recidiv.
• Vaginalna primena: Aplikatori se koriste za unošenje kreme ili supozitorija duboko u vaginu, najbolje pre spavanja. Preporučuje se izbegavanje seksualnih odnosa tokom tretmana ili korišćenje kondoma, jer se mikonazol može oštetiti latex.
• Oralni gel: Nanosi se na zahvaćenu sluznicu u ustima čistim prstom i ne treba ga progutati niti razređivati tečnošću bar 30 minuta nakon primene.

Mogući neželjeni efekti

Mikonazol se uglavnom dobro podnosi. Lokalni neželjeni efekti su retki i obično blagi, a mogu uključivati:

• Blago peckanje, crvenilo, iritaciju ili svrab na mestu primene.
• Kod vaginalne primene, moguć je prolazni goreći osećaj ili iritacija.
• Veoma retko se mogu javiti alergijske reakcije.

Ako se pojavi izražena iritacija, osip ili bilo koji drugi znak preosetljivosti, primenu leka treba prekinuti i konsultovati lekara.

Upozorenja i mere opreza

• Preosetljivost: Ne koristiti ako postoji alergija na mikonazol ili bilo koji drugi sastojak preparata.
• Trudnoća i dojenje: Za lokalnu primenu na koži se obično smatra bezbednim, ali pre upotrebe vaginalnih oblika ili oralnog gela u ovom periodu neophodno je konsultovati lekara.
• Interakcije sa drugim lekovima: Iako su retke kod lokalne primene, važno je obratiti pažnju ako se istovremeno koriste određeni lekovi, kao što su oralni antikoagulansi (warfarin). Uvek informisati lekara ili farmaceuta o svim lekovima koje koristite.
• Izbegavati kontakt sa očima.

Zaključak

Mikonazol je pouzdan i veoma efikasan lek u borbi protiv najčešćih gljivičnih infekcija kože, sluznica i vagine. Njegova široka upotreba potvrđena je decenijama kliničke prakse. Ipak, iako su mnogi preparati sa mikonazolom dostupni bez recepta (OTC), uvek je preporučljivo pročitati uputstvo pre upotrebe. Ako simptomi ne popuste nakon predviđenog vremena lečenja (obično nekoliko dana do nedelju dana), ili ako se infekcija često vraća, obavezno posetite lekara kako bi se utvrdio tačan uzročnik i odredila dalja terapija.

Napomena: Ovaj članak ima informativni karakter i ne zamenjuje stručni savet lekara ili farmaceuta. Pre upotrebe bilo kog leka, pa i mikonazola, obavezno konsultujte zdravstvenog radnika.

• Daktanol® mikonazol oralni gel; 20mg/g; tuba, 1x40g BOSNALIJEK D.D. – Bosna i Hercegovina
• Daktanol® mikonazol oralni gel; 20mg/g; tuba, 1x40g GALENIKA AD BEOGRAD – Republika Srbija
• Daktanol® derm mikonazol krem; 20mg/g; tuba, 1x30g BOSNALIJEK D.D. – Bosna i Hercegovina
• Daktanol® derm mikonazol krem; 20mg/g; tuba, 1x30g GALENIKA AD BEOGRAD – Republika Srbija
• Gino-daktanol® mikonazol vagitorija; 200mg; strip, 1x7kom BIONIKA PHARMACEUTICALS D.O.O. – Republika Severna Makedonija
• Gino-daktanol® mikonazol vagitorija; 200mg; strip, 1x7kom GALENIKA AD BEOGRAD – Republika Srbija
• ROJAZOL® mikonazol krem; 20mg/g; tuba, 1x30g BELUPO, LIJEKOVI I KOZMETIKA D.D. – Hrvatska

The post Mikonazol appeared first on Svet Medicine.

Normalne vrednosti intrakranijalnog pritiska (IKP):

•  kod odraslih 70-100cm H₂O
•  kod dece 45-90cm H₂O.

Volumen intrakranijalne i intraspinalne šupljine je stalan i iznosi 1650ml. U fiziološkim uslovima, konstantne vrednosti IKP obezbeđuju:

•  zapremina mozga → oko 1400ml
•  zapremina cerebrospinalne tečnosti (CST) → oko 150ml
•  intrakranijalni krvni volumen → oko 75ml.

U toku zapaljenskih bolesti CNS-a, uzroci povišenja IK pritiska su:

• edem mozga
• poremećaj hidrodinamike CST
• poremećaj autoregulacije cerebralne cirkulacije, cerebralna vazodilatacija, povećanje IK krvnog volumena i povećanje cerebralnog krvnog protoka.

Posledice povišenja intrakranijalnog pritiska su:

• smanjenje moždanog perfuzionog pritiska (MPP= razlika između arterijskog i IK pritiska, 70-100mmHg)
• hipooksigenacija
• neuronsko oštećenje.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA Meningi i CerebroSpinalne Tečnosti (CST)

Mozak i kičmena moždina su obavijeni sa 3 opne:

•  spoljna opna → dura mater
•  srednja opna →  arahnoidea
•  unutrašnja opna → pia mater

Arahnoidea i pia mater predstavljaju leptomeninge. Između njih je šupljina ispunjena likvorom. Prostor u kome cirkuliše likvor deli se na spoljni sistem (cerebralni, subarahnoidalni i perivaskularni prostor) i unutrašnji sistem (lateralne, III i IV moždana komora, cisterne cerebelomedularis i pontis). Likvor se stvara u plexus chorioideus-u bočnih komora koje komuniciraju sa III, ova sa IV moždanom komorom a ova sa canalis centralis medulae spinalis. Resorbuje se u tzv. Pacchioniovim granulama u subarahnoidalnom prostoru.

Funkcija likvora je višestruka: zaštita od potresa i toplote, regulisanje IKP, hidratacija mozga, uloga u metabolizmu mozga, uticaj elektrolita likvora na podražljivost nervne ćelije, hormonski uticaj hipofize preko likvora, imunobiološka reakcija.

Likvor je bistra tečnost, kao “izvorska voda”, po sastavu najbliža ultrafiltratu krvne plazme. Normalni nalazi likvora:

•  broj ćelija 3-5 ly
•  ŠUL 2-4 mmol/l (50-60% vrednosti ŠUK-a)
•  proteini 0,2-0,4 g/l
•  hloridi 115-118 mmol/l

Količina likvora kod odraslih je 140-160ccm, kod dece 40-60ccm. Za 24 sata stvori se 400-500ccm likvora. Uzorak likvora za analize se dobija lumbalnom punkcijom (LP), najčešće između L3 i L4. Uzima se do 5ml kod odraslih, odnosno do 2ml kod dece.

ETIOLOGIJA MENINGEALNOG SINDROMA

•  meningitisi
•  moždana krvarenja
•  tumori mozga (benigni i maligni)
•  apscesi mozga i ciste
•  kongestija mozga
•  traume glave (frakture lobanje, kontuzije)

MENINGITISI

– To su zapaljenja moždanica izazvana infektivnim agensima, alergijskim, toksičnim, fizičkim i hemijskim noksama. Klinički je to skup simptoma i znakova iz meningealnog sindroma praćen patološkim nalazom u likvoru i opštim infektivnim sindromom. Meningizam je skup simptoma i znakova iz meningealnog sindroma sa normalnim nalazom u likvoru.

ETIOLOGIJA MENINGITISA

1. BAKTERIJSKI MENINGITISI

• Neisseria meningitidis
• Streptococcus pneumoniae
• Haemophylus influenzae
• Staphyloccus aureus
• Streptococcus pyogenes
• Klebsiella pneumoniae
• Proteus mirabilis
• E.coli
• Mycobacterium tuberculosae– TBC meningitis je jedini bakterijski meningitis sa bistrim likvorom

2. VIRUSNI MENINGITISI

• Enterovirusi (ECHO, Polio, Coxsackie), Influenza, Mumps, HSV 1, HSV 2, Adeno, E.Barr, LCMV

3. SPIROHETOZNI I RIKECIJALNI

• Borrelia burgdorferi, Leptospira, Treponema pallidum, Ricketsiae

4. GLJIVIČNI MENIGNITISI

• Candida albicans, Cryptococcus neoformans

5. PARAZITARNI MENINGITISI

• Askaride, Trichinella spiralis, Taenia solium, Taenia saginata, Toxoplasma gondii

6. MENINGITISI IZAZVANI FIZIČKO-HEMIJSKIM AGENSIMA:

• endogena uremija, diabetes mellitus, udisanje otrovnih gasova, insolacija

7. TOKSOALERGIJSKI MENINGITISI

Svi navedeni meningitisi od 2. do 7. spadaju u grupu meningitisa sa bistrim likvorom → meningitis serosa s. lymphocytaria

PATOGENEZA

Meningitisi prema načinu nastanka mogu biti primarni i sekundarni.

• PRIMARNI
• Ulazna vrata- sluzokoža nazofarinksa, ređe digestivni trakt, placenta i koža
• Put prenošenja- kapljični, ređe fekooralni i transplacentarno

Do CNS uzročnik prodire na 3 načina:

1. iz krvi u likvor prodorom kroz horioidni pleksus
2. iz krvi u likvor kroz zidove kapilara mozga
3. direktno iz nazofaringsa u subarahnoidalni prostor na bazi mozga limfnim putem

• SEKUNDARNI
• poznato ili nepoznato žarište
• per continuitatem (otitis)
• metastatski (pneumonija)
• u toku sepse (salmoneloza)

PATOANATOMIJA

Prema patoanatomskim promenama razlikujemo tri stepena zapaljenske reakcije leptomeninga:

1. kongestija meninga
2. serozno zapaljenje meninga
3. gnojno zapaljenje meninga

• I KONGESTIJA
  • hiperemija meninga sa hipersekrecijom likvora, bez migracije elemenata iz krvi u likvor
  • klinička slika meningizma (povišen ICP, nalaz u likvoru uredan)

• II SEROZNI MENINGITIS
  • hiperemija moždanica, hipersekrecija likvora, edem i zapaljenje moždanica uz migraciju limfocita i eksudaciju proteina
  • LIKVOR
    • bistar, pritisak povišen
    • pleocitoza 300-1000 el.(ly)
    • hiperproteinorahija (Pandy +)
    • glikorahija normalna
  • TBC Meningitis – jedini serozni meningitis sa hipoglikorahijom

     

• III PURULENTNI MENINGITIS
  • pored eksudacije i degeneracije i nekrotične promene, sa migracijom polimorfonukleara koji obrazuju gnojna telašca, eksudacija proteina velika (fibrinogena)
  • LIKVOR
    • mutan (polimorfonukl.+ bakterije)
    • pleocitoza500-10 000 el/mm³(gran.)
    • proteinorahija visoka
    • hipoglikorahija

Klinička slika MENINGITISA

Meningitis se manifestuje kroz tri sindroma:

1. – infektivni
2. – meningealni
3. – likvorni

I – INFEKTIVNI SINDROM

• febrilnost, opšta slabost, anoreksija

II – MENINGEALNI SINDROM
skup simptoma i znakova koji nastaju kao posledica povišenog IKP:

1. glavobolja
2. povraćanje
3. opstipacija
4. objektivni MENINGEALNI ZNACI (odbrambeni refleksi koji ukazuju na povećan tonus vratne i lumbalne muskulature):

1. ukočen vrat
2. Kernigov znak (Kerningov znak je pozitivan ukoliko ispitivač nije u mogućnosti da uspravi trup pacijenta (koji je na početku u ležećem položaju) tako da zaklapa sa nogama prav ugao (već zaklapa tup ugao))
3. gornji i donji Bružinski
4. Vujićev znak (Vujićev znak → Bolesnik leži u postelji, noge mu se postave u položaj blage spoljašnje rotacije a ruke u položaj supinacije; znak je pozitivan ukoliko pri pasivnom podizanju glave bolesnika dođe do blage unutrašnje rotacije nogu i pronacije ruku)
5. meningealni položaj (opisthotonus)
   

 NESTALNI ZNACI:

• znaci pojačanog senzibiliteta: fotofobija, hiperakuzija, hiperestezija
• neurovegetativni poremećaji: bradikardija, opstipacija, dermografizam, apnea…
• eflorescencije na koži: petehije, makule…
• herpes simplex na koži i sluzokožama
• poremećaji svesti: somnolencija, sopor, koma

III – LIKVORNI SINDROM

• povećana brzina isticanja likvora
• izgled: bistar, mutan, hemoragičan
• promene boje
• broj elemenata
• nivo belančevina
• nivo šećera
• nivo hlorida

Meningitisi se prema izgledu likvora dele na:

• meningitis sa mutnim likvorom (bakterijski)
• meningitis sa bistrim likvorom (virusni, TBC, leptospirozni, mikotični, nedovoljno lečen bakterijski)
• meningitis sa hemoragičnim likvorom (maligni meningokokni, teški TBC, anthrax)

DIJAGNOZA MENINGITISA

Svaki meningealni sindrom praćen febrilnim stanjem suspektan je na meningitis.
Lumbalna punkcija obavezna u slučaju:

•  glavobolje
•  povraćanja
•  ukočenosti vrata.

Kod beba → napeta fontanela → vrednost kao svi mening. znaci zajedno → apsolutna indikacija za Lumbalnu Punkciju

Lumbalna punkcija je:

• dijagnostička (nalaz likvora, etiologija)
• terapijska (otpuštanjem likvora smanjuje se IKP i ublažavaju simptomi)
• kontrolna procedura

Etiološka dijagnoza postavlja se izolacijom uzročnika i serološkim reakcijama.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA MENINGITISA

• Tumori,
• krvarenja,
• edem mozga,
• meningizam

TERAPIJA

I – KAUZALNA

•  antibiotici, antivirusni (aciklovir)
•  tuberkulostatici

II – SIMPTOMATSKA
III – NEGA

Izvor: Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine, MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Opšte karakteristike meningitisa i meningealni sindrom appeared first on Svet Medicine.

ETIOLOGIJA:

• bakterije,
• gljivice,
• rikecije

Bakterijski endokarditis

ETIOLOGIJA:

• Streptococcus viridans et pyogenes
• Streptococcus pneumoniae
• Staphilococcus aureus
• Naisseria gonorhoeae et meningitidis
• Haemophilus influenzae

NAJČEŠĆI UZROCI ENDIKARDITISA VEŠTAČKIH VALVULA SU:

• Staphilococcus aureus, ali i
• gram negativne (G-) bakterije: Serratia, Pseudomonas

PODELA NA:

• akutne i
• subakutne

Da li će doći do pojave jednog ili drugog oblika endokarditisa, zavisi od virulencije bakterije, kao i od otpornosti organizma. Osim toga, akutni može da pređe u subakutni, ali i subakutni može da akutizira.

Za nastanak akutnog endokarditisa ne mora da postoji oštećenje zalistaka, dok se subakutni bakterijski endokarditis javlja kod osoba sa jatrogenim ili stečenim valvularnim manama

AKUTNI BAKTERIJSKI ENDOKARDITIS

– je zapaljenje normalnih, izmenjenih ili veštačkih valvula, izazvano infekcijom u toku teške bakterijemije (stafilokokni apscesi, postpartalne infekcije karlice, pneumokokne infekcije), kao komplikacija hiruških zahvata na srcu ili drugih agresivnih dijagnostičkih ili terapijskih postupaka

PATOGENEZA:

1. Bakterijemija: ulaz infekcije može biti razičit
2. Specifična osobina nekih bakterija da se lepe na zaliske (enterokoke, staphilococcus aureus, streptococcus viridans)
3. Oštećenje endotela: što omogućava stvaranje bakterijskih kolonija (stečena ili urođena srčana mana, ateroskleroza, kalcifikacije, mikrotrombi)

Endokarditis više zahvata LEVU STRANU SRCA (aortni i mitralni zalistak), ali može da zahvati i desnu (naročito kod narkomana)

• Karakteriše ga pojava VEGETACIJA i ULCERACIJA koje su duboke.
• Sa tih vegetacija se mogu otkidati TROMBOEMBOLUSI, što dovodi do pojave PERIFERNIH EMBOLIJA.
• Može doćI i do AKUTNE PERFORACIJE ZALISKA. 
  Ruptura papilarnog mišića i zaliska se ređe javlja.
• Moguće su i promene u miokardu, u vidu apscesa, hemoragije, degeneracije mišićnih vlakana.
•  

KLINIČKA SLIKA:

• Početak bolesti je izuzetno buran.
• Zdrave osobe dobiju izrazito visoku temperaturu, septično stanje sa groznicom u toku prve nedelje, javljaju se ŠUMOVI.
• Ako dođe do perforacije zaliska ili rupture mišića ili hordi, dolazi do ZASTOJNE SRČANE INSUFICIJENCIJE
• Kako su trombi na zaliscima veliki, embolizacija je, često, prvi znak bolesti, pa se bolesnik obraća lekaru zbog PETEHIJA ili PURPURA

LABORATORIJA:

• povišena sedimentacija, leukocitoza, anemija,
• uzimanje krvi za hemokulturu TREBA PONAVLJATI za vreme febrilnosti

EHO !!!

KOMPLIKACIJE;

• Metastatski apscesi u bubrezima, slezini, mozgu
• Sklonost krvarenju, periferne arterijske embolije

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA:

• sepsa,
• milijarna tuberkuloza (TBC), tifus, malarija,
• purpure druge etiologije

LEČENJE TREBA ZAPOČETI ODMAH !!!

• Visokim dozama antibiotika

SUBAKUTNI BAKTERIJSKI ENDOKARDITIS

– je bolest urođenih ili stečenih srčanih mana ili ugrađenih veštačkih valvula. Ulazna vrata infekcije su različita (stomatološke intervencije, kateterizacija uretera, kolonoskopija, infekcije srca, ugradnja pacemakera)

PATOGENEZA:

• Bolest karakterišu VEGETACIJE različitih veličina, koje se sastoje od fibrina i trombocita
• Tkivo zalistaka pokazuje znake upale i nekroze. Na ivici nekroze postoje znaci stvaranja granuloma (infiltracija limfocitima, histocitima, gigantskim ćelijama)
• U vreme stvaranja ožiljka, fibrozno tkivo proliferiše i javlja se fagocitoza bakterijskih kolonija, hijalinizacija i kalcifikacija
• Odvajanjem trošnih fibrinskih vegetacija od mesta infekcije, dolazi do EMBOLIZACIJE u plućnom ili sistemskom krvotoku (mozak, slezina, bubreg, gastrointestinalni trakt, ekstremiteti), gde dolazi do infarkta i apscesa
• Miokardne promene su predstavljene izraženom degeneracijom. 
  Difuzni miokarditis se srešće u 20-50% slučajeva i obično je praćen znacima zastojne srčane insuficijencije

KLINIČKA SLIKA:

Inkubacija traje oko 7 dana

• Opšti znaci nastaju postepeno. 
  Malaksalost, subfebrilnost, brzo zamaranje, gubitak apetita. 
  MogućI su i artritisi velikih zglobova
• Splenomegalija
• OSLEROVI ČVORIĆI traju satima ili danima (na prstima ruku ili nogu ili na drugim delovima ekstremiteta, a posledica su imunološke reakcije)
• JANEWAY LEZIJE u vidu ograničene hemoragije na tabanima ili rukama, a posledica su septične embolije

FIZIKALNI NALAZ:

pregled otkriva 3 glavna znaka:

1. UROĐENU ILI STEČENU VALVULARNU MANU ILI VEŠTAČKU VALVULU. 
   Ukoliko su ranije postojali šumovi na srcu, sada mogu da se menjaju pojavom novog šuma (zavisno od lokalizacije, češće na levom srcu). Zbog ulceracija zalistaka, rupture tendinozne horde, proširenja srca ili vegetacija na zaliscima

   Tonovi su MUKLI, zbog postojećeg miokarditisa, kada se čuje i galop, a postoje i znaci zastojne srčane insuficijencije. Moguć je i AV blok različitog stepena

2. POVIŠENA TELESNA TEMPERATURA
3. SPLENOMEGALIJA

DIJAGNOZA:

• povišena sedimentacija, normohromna anemija, hematurija
• leukociti normalni
• povišeni gama-globulini u serumu; povišeni IgM
• hemokultura se uzima u vreme maksimalne telesne temperature. Pozitivna je u 50% slučajeva. 
  Uzroci negativne hemokulture: prethodna terapija antibioticima, gljivični endokarditis, endokarditis uzrokovan L formom bakterija

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA:

• recidivi reumatske groznice, tuberkuloza, grip, tifus, leukemije
• trombotični endokarditis i mixom leve pretkomore = povišena telesna temperatura, šum na srcu, embolije

Najbitnije je odmah posumnjati na dijagnozu, jer ako se terapija ne započne u prve dve nedelje, bolest ima lošu prognozu. Zato, pojava temperature nepoznatog porekla, kod bolesnika sa veštačkom valvulom ili srčanim manama, može odmah da ukaže na ovu dijagnozuDg !!!

Bitna je stalna ponavljana hemokultura.

Najčešći uzroci smrti su zastojna srčana insuficijencija i bubrežna insuficijencija

TERAPIJA:

• Antibiotici – visoke doze (Penicilin G, Streptomicin, Gentamicin)
• terapija traje 6 nedelja i ne prekida se na pad telesne temperature i negativnu hemokulturu.
• Po prestanku terapije, stalno pratiti pacijenta.
• Recidivi su najčešći u prve 4 nedelje i ako se dogode, treba ponoviti terapiju

GLJIVIČNI ENDOKARDITIS

Uzročnici:

• Candida,
• aspergilus,
• histoplazma

ETIOLOGIJA

• Promene su na mitralnom i aortnom zalisku
• Trošne vegetacije čest su uzrok embolija u sistemskom krvotoku
• Na gljivičnu infekciju treba posumnjati ako klinička slika ličI na subakutni bakterijski endokarditis, a hemokultura je negativna.
• Bitno je uraditi i serološke reakcije.

TERAPIJA:

• Amfotercin B
• 5 – Fluorocitozin (samo ako je očuvana funkcija bubrega)
• terapija traje 6 nedelja

PROGNOZA je loša !!!

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, medscape, brown.edu, umm.edu,

The post Infektivni endokarditis (bakterijski endokarditis, gljivični endokarditis) appeared first on Svet Medicine.