Uzrok u osnovi inkontinencije je često multifaktorijalan, a dijareja joj često doprinosi. Uopšteno, uzroci inkontinencije se mogu klasifikovati kao neurogeni ili anatomski.

• Neurogeni uzroci uključuju oboljenja centralnog nervnog sistema i kičmene moždine, zajedno sa povredama stidnog nerva.
• Anatomski uzroci uključuju kongenitalne anomalije, procidenciju, inkontinenciju preliva usled začepljenja ili neoplazme i traumu.
• Najčešći traumatski uzrok inkontinencije je povreda analnog sfinktera tokom vaginalnog porođaja.
• Drugi uzroci uključuju anorektalne hirurške zahvate, povredu fekalitom ili frakturu karlice.

Nakon temeljne lekarske evaluacije radi detekcije osnovnih stanja koja bi mogla da doprinesu inkontinenciji, evaluacija se fokusira na ocenu analnog sfinktera i stidnih nerava. Testiranje terminalnog motornog latentnog perioda stidnog nerva može da detektuje neuropatiju. Analna manometrija može da detektuje niske pritiske u miru i pri stiskanju. Defekografija može da detektuje prolaps rektuma. Endoanalni ultrazvuk je dragocen u dijagnostici defekata sfinktera.

Terapija zavisi od osnovnog poremećaja. Dijareju bi trebalo lečiti konzervativno. Čak i u odsustvu otvorene dijareje, dodatak dijetarnih vlakana može da poboljša kontinenciju. Neki pacijenti mogu da odgovore na biološku povratnu spregu. Mnogi pacijenti sa defektom sfinktera su kandidati za preklapajuću sfinkteroplastiku. Inovativne tehnologije, kao što je stimulacija sakralnog nerva ili veštački crevni sfinkter pokazuju se korisnim kod pacijenata kod kojih druge intervencije ne uspevaju.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Inkontinencija appeared first on Svet Medicine.

Krvava dijareja i bol su karakteristični za kolitis; etiologija može da bude infektivna (invazivna E. coli, Shigella, Salmonella, Campylobacter, Entamoeba histolytica ili C. difficile), zapaljenjska bolest creva (ulcerativni kolitis ili Kronova bolest) ili ishemijska.

Direktni preparat stolice i kultura često mogu da dijagnostikuju infekciju.

Sigmoidoskopija ili kolonoskopija može biti od pomoći u dijagnostikovanju zapaljenjske bolesti creva ili ishemije. Međutim, ukoliko pacijent ima osetljivost trbuha, naročito uz peritonealne znake, ili bilo koju drugu naznaku perforacije, endoskopija je kontraindikovana.

Hronična dijareja može da predstavlja nešto težu kliničku dilemu. Hronični ulcerativni kolitis, Kronov kolitis, infekcija, malapsorpcija i sindrom kratkog creva mogu da izazovu hroničnu dijareju. Retko, karcinoidni sindrom i tumori ćelija ostrvaca (tumor koji luči vazoaktivni intestinalni peptid – VIP-om, somatostatinom, gastrinom) se prezentiraju ovim simptomom. Velike vilozne lezije mogu da izazovu sekretornu dijareju. Kolageni kolitis može da izazove dijareju bez ikakve očigledne abnormalnosti sluzokože. Zajedno sa kulturama stolice, testovima malapsorpcije i metaboličkim ispitivanjima, kolonoskopija može da bude dragocena u diferenciranju ovih uzroka. Biopsija treba da se izvrši, čak i ako sluzokoža kolona grubo izgleda normalna.

Sindrom iritabilnog creva je naročito uznemiravajuća konstelacija simptoma koja se sastoji od bola u trbuhu u vidu grčeva, nadimanja, konstipacije i urgentne dijareje. Obrada ne otkriva nikakve anatomske ili fiziološke abnormalnosti u osnovi. Kada se druga oboljenja isključe, ograničenja u ishrani i izbegavanje kofeina, alkohola i duvana mogu da pomognu u olakšanju simptoma. Antispazmodični lekovi i agensi koji povećavaju masu u crevima mogu da budu od pomoći.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Dijareja i sindrom iritabilnog creva appeared first on Svet Medicine.