Krvava dijareja i bol su karakteristični za kolitis; etiologija može da bude infektivna (invazivna E. coli, Shigella, Salmonella, Campylobacter, Entamoeba histolytica ili C. difficile), zapaljenjska bolest creva (ulcerativni kolitis ili Kronova bolest) ili ishemijska.

Direktni preparat stolice i kultura često mogu da dijagnostikuju infekciju.

Sigmoidoskopija ili kolonoskopija može biti od pomoći u dijagnostikovanju zapaljenjske bolesti creva ili ishemije. Međutim, ukoliko pacijent ima osetljivost trbuha, naročito uz peritonealne znake, ili bilo koju drugu naznaku perforacije, endoskopija je kontraindikovana.

Hronična dijareja može da predstavlja nešto težu kliničku dilemu. Hronični ulcerativni kolitis, Kronov kolitis, infekcija, malapsorpcija i sindrom kratkog creva mogu da izazovu hroničnu dijareju. Retko, karcinoidni sindrom i tumori ćelija ostrvaca (tumor koji luči vazoaktivni intestinalni peptid – VIP-om, somatostatinom, gastrinom) se prezentiraju ovim simptomom. Velike vilozne lezije mogu da izazovu sekretornu dijareju. Kolageni kolitis može da izazove dijareju bez ikakve očigledne abnormalnosti sluzokože. Zajedno sa kulturama stolice, testovima malapsorpcije i metaboličkim ispitivanjima, kolonoskopija može da bude dragocena u diferenciranju ovih uzroka. Biopsija treba da se izvrši, čak i ako sluzokoža kolona grubo izgleda normalna.

Sindrom iritabilnog creva je naročito uznemiravajuća konstelacija simptoma koja se sastoji od bola u trbuhu u vidu grčeva, nadimanja, konstipacije i urgentne dijareje. Obrada ne otkriva nikakve anatomske ili fiziološke abnormalnosti u osnovi. Kada se druga oboljenja isključe, ograničenja u ishrani i izbegavanje kofeina, alkohola i duvana mogu da pomognu u olakšanju simptoma. Antispazmodični lekovi i agensi koji povećavaju masu u crevima mogu da budu od pomoći.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Dijareja i sindrom iritabilnog creva appeared first on Svet Medicine.

Sigmoidoskopi mere 60 cm dužine. Puna dubina uvođenja može da omogući vizuelizaciju sve do splenične (lijenalne) fleksure, mada pokretljivost i dužina sigmoidnog kolona često ograničavaju stepen pregleda. Delimična priprema klistiranjima je obično adekvatna za sigmoidoskopiju i većina pacijenata može da toleriše ovu proceduru bez sedacije.

Kolonoskopi mere 100 do 160 cm dužine i sposobni su sa pregledaju čitav kolon (debelo crevo) i terminalni ileum (završni deo tankog creva). Potpuna oralna priprema creva je obično neophodna za kolonoskopiju, a trajanje i neprijatnost procedure obično zahtevaju sedaciju pri svesnom stanju.

I sigmoidoskopija i kolonoskopija se mogu koristiti dijagnostički i terapijski.

Elektrokauterizaciju uopšteno ne bi trebalo koristiti u odsustvu potpune crevne pripreme zbog rizika eksplozije crevnih gasova metana ili vodonika.

Dijagnostički kolonoskopi poseduju samo jedan kanal kroz koji instrumenti kao omče, bioptička klešta ili elektrokauter mogu da se provuku; ovaj kanal takođe obezbeđuje sposobnost sukcije i irigacije.

Terapijski kolonoskopi poseduju dva kanala, da bi omogućili istovremenu sukciju/irigaciju i upotrebu omči, bioptičkih klešta ili elektrokautera.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Fleksibilna sigmoidoskopija i kolonoskopija appeared first on Svet Medicine.

Standardni proktoskop je dug 25 cm i na raspolaganju sa različitim prečnicima. Najčešće se za dijagnostički pregled koristi proktoskop prečnika 15 do 19 mm.

Veliki (prečnika 25 mm) proktoskop je koristan za procedure kao što je

• polipektomija,
• elektrokoagulacija ili
• detorzija sigmoidnog volvulusa.

Manji “pedijatrijski” proktoskop (prečnika 11 mm) je bolje tolerisan od strane pacijenata sa analnom strikturom. Sukcija je neophodna za adekvatan proktoskopski pregled.

izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Proktoskopija appeared first on Svet Medicine.

Anoskopi se prave u raznim veličinama i imaju približno 8 cm dužine.

Veći anoskop daje bolju izloženost za analne procedure, kao što je podvezivanje gumenim trakama ili skleroterapija hemoroida.

Anoskop, sa montiranim opturatorom, treba da bude adekvatno podmazan i pažljivo uveden u analni kanal. Opturator se izvlači, vrši se inspekcija vizualizovanog analnog kanala, a zatim se izvlači anoskop. Rotira se za 90 stepeni i ponovo uvodi, da bi omogućio vizualizaciju sva četiri kvadranta kanala.

Ako se pacijent žali na jak perianalni bol i nije u stanju da toleriše digitalni pregled rektuma, anoskopiju ne treba pokušavati bez anestezije.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Anoskopija appeared first on Svet Medicine.