Povišen holesterol u krvi predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za razvoj infarkta miokarda i moždanog udara.

Holesterol je uglavnom proizvod zasićenih masti iz hrane, pa su bolesti koje nastaju usled povišenog holesterola najčešće posledica nepravilne ishrane, a svega 5% uslovljeno je nasleđem i to su primarni poremećaji. Drugu grupu čine sekundarni poremećaji i nastaju u sklopu drugih bolesti – dijabetesa, gojaznosti, smanjene funkcije štitne žlezde, ili kao posledica upotrebe nekih lekova, alkohola ili nepravilne ishrane.

Masnoće u krvi nalaze se u obliku triglicerida i holesterola. Holesterol se u krvi nalazi u više oblika. LDL holesterol – “loš holesterol” je najodgovorniji za napredovanje procesa ateroskleroze i sužavanje krvnih sudova, dok HDL holesterol – “dobar holesterol” smanjuje taloženje štetnog holesterola u arterijama i usporava proces ateroskleroze. Povećane vrednosti holesterola dovode do nakupljanja masnih naslaga na zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog sužavanja, a kada se tako sužen krvni sud začepi krvnim ugruškom prekida se dotok krvi i nastaje infarkt miokarda, moždani udar ili bol u donjim ekstremitetima.

Kada je hrana u pitanju najvažniji izvor holesterola su meso, jaja, životinjske masti, mleko i mlečni proizvodi. Povećanje nivoa holesterola nastaje kao posledica visokokalorične ishrane koja sadrži visok unos holesterola i zasićenih masnih kiselina. Povećan unos koncentrovanih ugljenih hidrata, i alkohol takođe dovode do povećanja nivoa triglicerida u krvi.

Trebalo bi znati ciljne vrednosti masnoće u krvi. Poželjno je da:

• ukupni holesterol bude manji od 5 mmol/l,
• LDL holesterol manji od 3 mmol/l,
• HDL holesterol veći od 1 mmol/l,
• trigliceridi manji od 1,7 mmol/l.

Za uspešno lečenje poremećaja metobolizma holesterola i drugih masti neophodno je:

• regulisati ishranu,
• povećati fizičku aktivnost,
• primeniti lekove za sniženje holesterola ukoliko predhodne mere ostanu bez očekivanih rezultata.

Saveti za dijetu kod povišenog holesterola i triglicerida

• doživotno se pridržavati uputstva o pravilnoj ishrani;
• telesnu težinu održavati u granicama normale;
• o količini hrane koju treba unositi razgovarati sa dijetetičarem-nutricionistom;
• meriti težinu najmanje jednom u dve – tri nedelje;
• svakodnevno se baviti fizičkom aktivnošcu (brz hod, trčanje, plivanje, vožnja biciklom);
• alkohol i pušenje su zabranjeni;
• smanjiti upotrebu kuhinjske soli;
• hranu pripremati isključivo na ulju. Povrče kuvati, a ulje dodati na kraju kuvanja. Jednom upotrebljeno ulje ne sme se ponovo koristiti!
• za pripremu hrane koristiti sledeće postupke: kuvanje, kuvanje na pari, pečenje na žaru, priprema na teflonu;
• konzumirati manje količine mesa, a dva obroka nedeljno zameniti morskom ribom. Deo mesa zameniti sojom;
• povećati unos dijetnih vlakana (hleb od neprosejanog brašna, mekinje, cele jabuke, pasulj, grašak neoljušteni pirinač, kelj, krastavac, celer);
• za zaslađivanje koristiti veštačke zasladivace ili jesti nezasladenu hranu;
• jesti što više raznovrsne sveže salate sa malo ulja ili bez njega.

 Autorka je urednik portala NaDijeti.com

Članak je preuzet sa gornjeg linka uz odobrenje autorke

The post Holesterol i ishrana appeared first on Svet Medicine.