• Asimptomatska infekcija virusom (HIV) (Z21)
• Morbus HIV in graviditate, partu et puerperio (O98.7)

B20 Sida-Bolest stečenog nedostatka imuniteta sa zaraznim i parazitarnim bolestima
Morbus HIV – morbus deficientiae immunitatis acquisitae cum morbis infectivis et parasitariis adjun.

B20.0 Sida sa infekcijom uzrokovanom mikobakterijama
Morbus HIV cum infectione mycobacteriali

B20.1 Sida sa drugim infekcijama uzrokovanim bakterijama
Morbus HIV cum infectionibus bacterialibus adjunctis aliis

B20.2 Sida sa citomegalovirusnom bolešću
Morbus HIV cum morbo cytomegalovirali adjuncto

B20.3 Sida sa drugim infekcijama uzrokovanim virusima
Morbus HIV cum infectionibus viralibus adjunctis aliis

B20.4 Sida sa kandidijazom
Morbus HIV cum candidiase adjuncta

B20.5 Sida sa drugim mikozama
Morbus HIV cum mycosibus adjunctis aliis

B20.6 Sida sa zapaljenjem pluća(Pneumocystis carinii)
Morbus HIV cum pneumonia (Pneumocystis carinii) adjuncta

B20.7 Sida sa drugim mnogobrojnim infekcijama
Morbus HIV cum infectionibus multiplicibus adjuncta aliis

B20.8 Sida sa drugim zaraznim bolestima i parazitarnim bolestima
Morbus HIV cum morbis infectivis et parasitariis adjunctis

B20.9 Sida sa neoznačenom zaraznom bolešću ili parazitarnom bolešću
Morbus HIV cum morbo infectivo sive parasitario adjuncto non specificato

B21 Sida sa zloćudnim tumorima
Morbus HIV cum neoplasmatis malignis adjunctis

B21.0 Sida sa Kaposijevim sarkomom
Morbus HIV cum sarcomate Kaposi adjuncto

B21.1 Sida sa Burkittovim tumorom limfne žlezde
Morbus HIV cum lymphomate Burkitt adjuncto

B21.2 Sida sa drugim tipovima ne-Hodgkinovih tumora limfnih žlezda
Morbus HIV cum typis lymphomatis non Hodkin adjunctis aliis

B21.3 Sida sa drugim zloćudnim tumorima limfnog,hematopoeznog i srodnog tkiva
Morbus HIV cum neoplasmatis malignis textus lymphatici,haematopoietici et textus affinis adjun.aliis

B21.7 Sida sa mnogobrojnim zloćudnim tumorima
Morbus HIV cum neoplasmatis malignis multiplicibus adjunctis

B21.8 Sida sa drugim zloćudnim tumorima
Morbus HIV cum neoplasmatis malignis adjunctis aliis

B21.9 Sida sa neoznačenim zloćudnim tumorom
Morbus HIV cum neoplasmate maligno adjuncto,non specificato

B22 Sida sa drugim označenim bolestima
Morbus HIV cum morbis alis specificatis adjunctis

B22.0 Sida sa oboljenjem mozga
Morbus HIV cum encephalopathia adjuncta

B22.1 Sida sa intersticijalnim limfoidnim zapaljenjem pluća
Morbus HIV cum pneumonia interstitiali lymphoidi adjuncta

B22.2 Sida sa “sindromom pustoši”
Morbus HIV cum “wasting syndroma”

B22.7 Sida sa mnogim bolestima
Morbus HIV cum morbis multiplicibus adjunctis

B23 Sida sa drugim stanjima
Morbus HIV cum statibus adjunctis aliis

B23.0 Akutni sindrom side
Syndroma HIV infectionis acuta

B23.1 Sida sa opštim oboljenjem limfnih žlezda
Morbus HIV cum lymphadenopathia (persastenti) generali adjuncta

B23.2 Sida sa hematološkim i imunitetskim poremećajima
Morbus HIV cum immunohaemopathiis adjunctis

B23.8 Sida sa drugim označenim stanjima
Morbus HIV cum statibus adjunctis aliis,specificatis

B24 Sida,neoznačena
Morbus HIV,non specificatus

The post B20-B24 Sida – Bolest izazvana humanim virusom koji slabi imunitet appeared first on Svet Medicine.

Američka agencija za lekove (FDA) odobrila je primenu leka Trogarzo (ibalizumab-uiyk), novi antiretrovirusni lek za odrasle sa HIV-om, kod kojih HIV infekcija se ne može sa uspehom lečiti drugim terapijskim protokolima. Trogarzo se primenjuje intravenski u jednoj dozi svake dve nedelje, I koristi se u kombilaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima.

Dok se većina pacijenata sa HIV-om može uspešno lečiti korišćenjem kombinacije dva ili više antiretrovirusnih lekova, dotle mali procenat pacijenata pokazuje multirezistentnost na primenjene terapijske protokole, označavajući ove pacijente kao visoko rizične za sve HIV-povezane komplikacije pa I progresiju bolesti ka smrtnom ishodu.

Sigurnost I efikasnost leka Trogazgo ispitana je kroz kliničku studiju na preko 40 teško obolelih pacijenata sa multirezistentom HIV-1 infekcijom, kod kojih je visok nivo virusa (HIV-RNA) u krvi I pored upotrebe antiretrovirusnih lekova. Mnogi od ovih pacijenata su prethodno bili tretirani sa 10 I više antiretrovirusnih lekova. Tokom primene leka kod većine je zapažen znatni pad u vrednosti nivoa HIV-RNA u krvi. Nakon 24 nedelje primene leka kod 43% pacijenata postignuta je HIV-RNA supresija.

Mađu najčešće prijavljivanim neželjenim efektima terapije navode se dijareja, mučnina, svrab.

Lek je proizvod farmaceutske kompanije TaiMed Biologics USA Corp.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Trogarzo – Novi lek u terapiji HIV (AIDS) appeared first on Svet Medicine.

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS ove godine se održava pod sloganom “Testiranje je u modi! Testiraj se na HIV!”. Tim povodom svi zainteresovani građani moći će četvrtak 1. decembra 2016. u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd (Bulevar despota Stefana 54a) besplatno da se savetuju i testiraju na HIV. Testiranje će se vršiti na IV spratu u periodu od 8-18 časova.

Sa HIV infekcijom može dugo i kvalitetno da se živi, ukoliko je infekcija otkrivena na vreme i uz redovno uzimanje terapije. Terapija je u Srbiji besplatna i dostupna svima kojima je potrebna. Od procenjenih 3200 osoba koje u Srbiji žive sa HIV-om, svaka treća ne zna da je inficirana. Podaci registra za HIV/AIDS Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd pokazuju da se svake godine izvestan procenat novootkrivenih HIV infekcija registruje u odmakloj fazi, što kao posledicu ima veći rizik za obolevanje i umiranje.

Cilj UNAIDS-a za 2020. godinu glasi 90-90-90. Otkriti 90% HIV inficiranih, omogućiti lečenje 90% inficiranih i postići maksimalan efekat terapije kod 90% lečenih. Ako nije mogao rizik da se spreči, od izuzetnog značaja je što pre proveriti svoj HIV status. Zato još jednom ističemo značaj testiranja na HIV, koje uvek treba da bude praćeno savetovanjem.

Gradski zavod za javno zdravlje Boegrad

The post Besplatno testiranje na HIV u Beogradu appeared first on Svet Medicine.

 Istorijat

Postoji više teorija o poreklu HIV-a. Danas je dosta prihvaćena “lovačka teorija” po kojoj je HIV virus nastao ukrštanjem dva tipa SIV virusa (simian immunodeficiecy virus) od koga oboljevaju šimpanze (Pan troglodytes troglodytes). Prema ovoj teoriji, virus je nastao kod šimpanze koja je bila inficirana sa oba tipa SIV virusa a transmisija na čoveka se odigrala tokom obreda inicijacije koji postoje u nekim afričkim plemenima a koji podrazumevaju konzumaciju živog, termički neobrađenog srca šimpanze (na taj način mladi lovci dokazuju pred ostalim članovima plemena da su postali odrasli muskarci).

Prisustvo HIV virusa, dokazano u uzorcima plazme i limfnog čvora uzetih 1959.g. i 1960.g. u DR Kongu, kao i uzorcima tkiva tinejdžera koji je umro 1969.g. u Sent Luisu, SAD i norveškog mornara koji je umro 1976.g., sve u vreme kada nije bio razvijen genetski inženjering, opovrglo je sve teorije zavere da je virus veštački kreiran u laboratoriji.

Bolest je prepoznata kao poseban klinički entitet 1981.g. u SAD među grupom mladih homoseksualaca i grupom intravenskih narkomana obolelih od retke oportunističke infekcije – Pneumocystis carinii pneumonije (PCP). 1983.g., dva naučnika, Robert Gallo i Luc Montagnier, nezavisno su jedan od drugog otkrili novi infektivni agens, prisutan u krvi obolelih. Gallo je novootkriveni virus nazvao HTLV-III (humani T-limfotropni virus 3), a Montagnier LAV (lymphadenopathy-associated virus). Kasnije se ispostavilo da je reč o istom virusu pa je preimenovan u HIV 1. 1985.g. je otkriven HIV2. Gaëtan Dugas, stjuard kanadske avio-kompanije smatra se indeks slučajem (patient zero) HIV-a u Severnoj Americi (transmisija virusa iz Afrike).

Nije poznato da je ijedna infektivna bolest do sada za tako kratko vreme izazvala tako veliki strah i interesovanje u celom svetu kao što je to slučaj sa sidom. Procenjuje se da je danas oko 40 miliona ljudi u svetu inficirano virusom HIV-a. Konzervativci sidu koriste kao činjenicu da “seksualna revolucija jede svoju decu” a kler je smatra “kaznom božjom” za homoseksualce i narkomane.

I pored ogromnog broja naučnika angažovanih na rešavanju problematike HIV-a, još uvek nije pronadjen način da se inficirane osobe izleče niti je pronađena vakcina da se zdravi ljudi zaštite. Otkriven je, međutim, veliki broj antiretroviralnih lekova koji su doveli do produženja životnog veka obolelih. Vest o izlečenju prvog pacijenta od HIV-a pojavila se u medijima 2008. ali samo izlečenje nije još zvanično naučno potvrđeno. U pitanju je pacijent Timothy Ray Brown koji je pored toga što je bio inficiran HIV-om bolovao i od akutne mijeloidne leukemije. Gero Hütter, nemački hematolog, došao je na ideju da pacijentu presadi koštanu srž od donora koji je rezistentan na HIV (poznato je da postoje ljudi koji ne poseduju CCR5 receptore na površini limfocita odgovorne za ulazak virusa u ćeliju; najviše ih je u populaciji skandinavskih zemalja, a na drugom mestu su balkanske zemlje). Na taj način, Hütter je navodno uspeo da izleči pacijenta i od HIV-a i od leukemije. Vreme će pokazati da li je ovo stvarno i bio prvi slučaj uspešnog izlečenja.

Etiologija

Virus humane imunodeficijencije (HIV) pripada porodici Retrovirida, rodu Lentivirusa (RNK virus). Zahvaljujući glikolipoproteinskom omotaču virus je osetljiv na najobičnije dezinficijense i deterdžente. Ova njegova osobina ima veliki značaj u epidemiologiji side. Na temperaturi od 56C ugine već za 30 minuta a u kiseloj ili baznoj sredini za 10min. Relativno je otporan na UV i jonizujuće zrake.

Epidemiologija

Rezervoar infekcije je isključivo čovek a izvor mogu biti sve telesne tečnosti. Načini transmisije (prenosa infekcije) su:

1.  seksualni put
2.  krv, krvni derivati (nesterilne igle, špricevi)
3.  vertikalna transmisija (sa majke na dete, najčešće u toku porođaja)

AIDS nije više bolest homoseksualaca, prostitutki, hemofiličara i narkomana. Svako ko se na bilo koji način rizično ponaša može dobiti infekciju (nije dakle akcenat na rizičnim grupama već na rizičnom ponasanju).

• TELESNE TEĈNOSTI KAO IZVOR INFEKCIJE

Infektivnost zavisi od vrste telesne tečnosti i stadijuma HIV infekcije. Uvek su infektivni krv, semena i presemena tečnost, vaginalni sekret i majčino mleko. HIV se ne može preneti pljuvačkom, plodovom vodom, likvorom, sinovijalnom tečnošću niti preko suza i znoja.

• SEKSUALNI PUT PRENOŠENJA INFEKCIJE

Dominantan je način prenošenja u Africi. Postoji globalni trend porasta ovog načina prenošenja. Makar i jedan jedini, bilo koji oblik seksualnog opštenja, ako je nezaštićen → rizičan je.

• KRV, KRVNI DERIVATI, INTRAVENSKA APLIKACIJA DROGA

Korišćenje zajedničkog šprica ili igle (kod i.v.. narkomana) ili zajedničke slamčice za kokain je rizično. Drugi načini aplikacije nisu per se rizični. Od 1985.g. (kada je uvedeno obavezno testiranje jedinica krvi na HIV) mogućnost da neko primi transfuzijom inficiranu krv je samo teoretska (1:650 000, zbog “perioda prozora”- videti u daljem tekstu).

Prosečan rizik od inficiranja HIV-om, pod pretpostavkom izlaganja odgovarajućem infektivnom izvoru, pri različitim načinima (putevima) ekspozicije:

•  Transfuzija HIV+ krvi: 90%
•  Porođaj (za dete HIV+ majke): 20-25%
•  I.V. upotreba droga, deljenje igle: 0, 67%
•  Receptivni analni odnos: 1-3%
•  Insertivni analni odnos: 0,1%
•  Receptivni vaginalni odnos: 0,1%
•  Insertivni vaginalni odnos: 0,01%
•  Receptivni oralni odnos sa ejakulacijom: 0,1%
•  Receptivni oralni odnos bez ejakulacije: ?
•  Insertivni oralni odnos: ?

HIV se NE MOŽE DOBITI uobičajenim kućnim kontaktom sa HIV inficiranom osobom: rukovanjem, poljupcem u obraz, boravkom u istoj prostoriji, spavanjem u istom krevetu, korišćenjem zajedničkog kupatila i toaleta (odvojiti pribor za ličnu higijenu – brijač, četkica za zube).

Mehanizam nastanka HIV infekcije

Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti, virus mora prvo da dospe u krv. Delovima svog omotača (gp 120 i gp 41) se prikači za receptore na površini CD4+ T-limfocita (koreceptor CCR5). Nakon vezivanja, virus ulazi unutar ćelije, ugrađuje svoj genetski materijal u genetski materijal ćelije (uz pomoć enzima reverzne transkriptaze) i na taj način počinje da se razmnožava (koristeći mehanizme replikacije i transkripcije domaćina). Ishod je najčešće smrt inficiranih ćelija. Tokom vremena dolazi do postepenog opadanja broja Th limfocita (oko 1200/mm³ ima ih kod zdrave osobe; kada broj padne ispod 200/mm³ nastupa SIDA).

Imunski odgovor na HIV je humoralni (B limfociti luče Anti-HIV antitela) i celularni (CD4= T helper= Th limfociti- orkestratori imunskog odgovora i CD8= T citotoksični= Tc limfociti).

U roku od 5 do 7 dana virus dospeva u krv (iz izvora infekcije; za to vreme prolazi kroz mukozu ili epidermis i dermis, regionalne limfne čvorove a preko njih u krv).

Stadijumi HIV infekcije

•  Akutni retroviralni sindrom [Antitela]
•  Asimptomatski period [CD4 <1000]
•  Rana simptomatska HIV infekcija [CD4 <500]
•  Oportunističke Infekcije “AIDS” [CD4 <200]
•  Uznapredovali “AIDS” [CD4 <50]

Akutni retroviralni sindrom

Oko 50-80% osoba ima neke simptome dok ostatak prođe ovaj period asimptomatski. Simptomi se obicno jave 1-6 nedelja nakon HIV infekcije. U pitanju su blagi simptomi koji prolaze bez specifičnog lečenja. Ova faza se naziva i bolest serokonverzije. Akutni retroviralni sindrom se može ispoljiti kao:

• sindrom mononukleoze- febrilnost, faringitis, limfadenopatija, ospa-raš

• meningealni sindrom

•  gripozni sindrom.

Klinički asimptomatska faza

Ovaj stadijum u proseku traje oko 10 godina, ali može trajati i znatno kraće ili nešto duže, što je sve individualno. Prolazi bez ikakvih simptoma (eventualno mogu biti uvećani limfni čvorovi). Količina virusa u perifernoj krvi pada ali se i dalje mogu detektovati Anti-HIV antitela.

Rana simptomatska HIV infekcija

Kako vreme odmiče, imunski sistem nije više u stanju da se izbori sa virusom:

• funkcija limfnih čvorova slabi usled dugogodišnje intenzivne aktivnosti;
• virus mutira i postaje više patogen za Th-limfocite;
• organizam nije više u stanju da održava tempo zamene T-ćelija koje su uništene i njihov broj počinje da pada.

AIDS

Sida je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno najteža faza infekcije. Praktično svi organi i sistemi mogu biti zahvaćeni HIV infekcijom kada dođe do AIDS-a. Infekcije su neobične ili po svom uzročniku ili po lokalizaciji, zbog toga što kod zdravih ljudi nikada ne izazivaju promene (ili jako retko). Nazivaju se oportunističke infekcije. Javljaju se i specifične vrste tumora. Ove infekcije i tumori jednim imenom se nazivaju AIDS indikativne bolesti.

Plućne manifestacije AIDS-a

• Kašalj je jedan od najčešćih simptoma.
• Sinusitis (uporni, rezistentni na terapiju)
• Pneumocystis carinii pneumonia (PCP): suv kašalj, dispnea
• Tuberkuloza: znojenje, hemoptizije
• Bakterijska pneumonija (bakteriološki pregled sputuma)
• Kapoši sarkom (prisustvo i kožnog oblika, bronhoskopija)
• Rak pluća (prisustvo rizikofaktora)
• ostali: Criptococcus

Neurološke manifestacije

• Periferna neuropatija
• Post-herpetička neuralgia
• Syphilis
• Glavobolje
• Ekspanzivne lezije (CD4<200)
• Meningitis

EKSPANZIVNE LEZIJE CNS-a:

• Toksoplazmoza mozga
• Primarni limfom mozga
• Progresivna multifokalna
• leukoencefalopatija(PML)
• HIV demencija- HIV encefalopatija ne spada u ekspanzivne lezije

Dijagnostika HIV infekcije

METODE ZA UTVRĐIVANJE:

1.  Prisustva virusa ili delova virusa (izolacija virusa, ELISA p24, PCR)
2.  Prisustva antitela na virus ili njegove delove (ELISA, Western blot)

Rutinski screening test- ELISA antiHIV test

• Potvrdni tzv. konfirmacioni test je WESTERN BLOT
• Još precizniji i bolji je PCR – Polimerase chain reaction (Polimerazna lančana reakcija)
• P24 ELISA je ranije pozitivan ali ne tako osetljiv

   

• Test se radi najranije 4-6 nedelja posle rizičnog kontakta (prosečno 2 meseca), ponavlja se na 3 i 6 meseci.
• Mogućnost da je neko ostao negativan na testu a suštinski je inficiran posle godinu dana je TEORETSKA
• ELISA nije 100% sigurna → lažno pozitivan ili negativan rezultat
• Period prozora (Window time): 
  period od 6 nedelja do 6 meseci (prosecno 1,2-2,1 mesec) kada su rutinski ELISA testovi negativni a čovek je sustinski inficiran

Lečenje HIV infekcije

• ANTIRETROVIRALNI LEKOVI (HAART- Highly Antiretroviral Therapy)
• Ostali LEKOVI → ANTIMIKROBNI LEKOVI (antibiotici, antigljivični, antiparazitarni lekovi),
  CITOSTATICI, zračna terapija

ANTIRETROVIRALNI LEKOVI

• NIRT– Nukleozidni Inhibitori Reverzne Transkriptaze
• NNIRT– NeNukleozidni Inhibitori Reverzne Transkriptaze
• PI– Proteaza Inhibitori
  – Inhibitori fuzije 2003.
  – Inhibitori integraze 2008.
  – Inhibitori koreceptora 2008.

Postojeći antiretroviralni lekovi

Kombinovana terapija
2 NIRT + 1 NNIRT ili 1 PI !!!

Prevencija HIV infekcije i AIDS-a

• Specifična prevencija- vakcina ne postoji
• Problemi konstrukcije vakcine:

– Mutagenost virusa
– Bezbednost vakcine
– Nedovoljno efikasna mrtva
– Podjedinične vakcine

MERE NESPECIFIĈNE PREVENCIJE

1.  Prevencija seksualne transmisije
2.  Prevencija prenošenja preko krvi
3.  Prevencija prenošenja sa majke na dete

1. PREVENCIJA SEKSUALNOG PRENOŠENJA INFEKCIJE

• Izbegavanje seksualnog odnosa sa HIV+ osobom
• Redukcija broja partnera
• Upotreba prezervativa (kondoma)

  Zašto baš prezervativ?

• Predstavlja mehaničku barijeru
• Sprečava trudnoću i druge polne bolesti
• Jeftin je i lako dostupan

2. PREVENCIJA UPOTREBE NESTERILNIH IGALA

• Prevencija intravenske narkomanije
• Ako već ne mogu preći na metadonski ili neki drugi program lečenja:
  OBUKA → jednokratni špric i jednokratna igla, nikada ne upotrebljavati zajednički pribor, dezinfekcija mesta za ubod.

3.PREVENCIJA PRENOŠENJA INFEKCIJE SA MAJKE NA DETE

• Savetovanje HIV+ žena
• Savetovanje HIV+ trudnica
• Medicinski prekid trudnoće
• Lečenje HIV+ trudnica
• Zabrana dojenja
• O ishodu trudnoće odlučuju žena i lekar zajedno…

• Ako se na vreme dijagnostikuje HIV infekcija i primeni odgovarajuća profilaksa (terapija), a porođaj adekvatno završi, rizik vertikalne transmisije je manji od 2 % . Bez profilakse, rizik da beba bude inficirana u slucaju HIV+ majke je oko 40%.

Postekspoziciona profilaksa- PEP

R I Z I K

•  Rizik izlaganja krvi i patogenima iz krvi je blago viši za zdravstvene radnike nego za osobe koje ne rade sa krvlju.
•  Perkutana povreda (ubod iglom ili posekotina oštrim predmetom )
•  Kontakt sluzokože ili ne-intaktne kože (koža koja je razderana ili zahvaćena dermatitisom ). RIZIK ZNATNO NIŽI

Rizik infekcije posle perkutane povrede:

•  Za hepatitis B virus ( HBV), ako je krv: 23-37-62%
•  Za hepatitis C virus ( HCV ), rizik prenošenja HCV infekcije je oko 1.8% ( 0-7% )
•  Za HIV, rizik prenošenja je oko 0.3%

Rizik infekcije je viši u slučaju:

• izlaganja većoj kolicini krvi ili druge infektivne tečnosti
• izlaganja krvi pacijenta u uznapredovaloj fazi bolesti
• duboke perkutane povrede
• povrede šupljom iglom napunjenom krvlju

Osnovne mere predostrožnosti

• Pranje ruku
• Koristiti zaštitnu opremu: rukavice, zaštitne naočare i maske
• Rukavice se obavezno nose pri svakom pristupu venskoj i arterijskoj krvi
• Koristiti igle uz oprez:
  – koristiti igle u sigurnom okruženju
  – kontejner za odlaganje igli u blizini
  – ne vršiti rekap igli

P E P 2. korak: PRIJAVA I DOKUMENTACIJA

PRIJAVITI

PEP PROTOKOL
ZDRAVSTVENI DOSIJE MEDICINSKOG RADNIKA
Potrebno je zabeležiti:

•  datum i vreme izlaganja
•  detalji događaja: gde i kako je došlo do izlaganja, mesto izlaganja na telu, ako je izlaganje povezano sa iglom treba zabeležiti tip igle
•  detalji izlaganja: tip i količina tečnosti ili materijala, težina izlaganja

PEP 3. korak: ISPITIVANJE IZLAGANJA

RIZIK POSTOJI

☻ Krv ☻ Ejakulat ☻ likvor
☻ Sinovijalna tečnost ☻Pleuralna tečnost
☻ Peritonealna tečnost ☻ Perikardijalna tečnost
☻ Vaginalni sekret ☻ Amnionska tečnost

RIZIK NE POSTOJI
osim ako ne sadrže vidljivu krv:

Urin Sputum Saliva
Stolica Emesis Nosni sekret
Suze Znoj

PEP 4. korak: ISPITIVANJE IZVORA IZLAGANJA
kada je pacijent koji predstavlja izvor poznat

• Testirati pacijenta na HbsAg, HCV-At i HIV-At
• NE preporucuje se PCR HIV RNK
• Razmotriti korišćenje brzog HIV-At testa
• Ako osoba koja predstavlja izvor NIJE HIV pozitivna dalje praćenje zdravstvenog radnika nije potrebno
• Za pacijente koji ne mogu da se testiraju, razmotriti medicinsku dijagnozu, kliničke simptome i anamnezu rizičnih ponašanja

Kada pacijent koji predstavlja izvor NIJE poznat:

• Ispitati verovatnoću visoko rizičnog izlaganja:
  • Razmotriti verovatnoću infekcije medju pacijentima u okruženju izlaganja:
    npr.koliki je nivo prenošenja infekcije u tom društvu?
    Da li se klinika / bolnica brine o većem broju HIV bolesnika?
• Ne ispitivati upotrebljivane igle na patogene, jer je pouzdanost ovakvih nalaza nepoznata

• HIV PEP treba da se započne ODMAH, NAJDALJE DO 36h, posle toga zatražiti savet stručnjaka
• TRAJANJE 4 NEDELJE

Izlaganja HIV-u

•  osnovni režim 2 leka, adekvatan za većinu izlaganja
•  prošireni režim 3 leka, za izlaganja koja predstavljaju povišen rizik
•  Ako je posle incidenta nepoznat nivo rizika, bolje je započeti osnovnu PEP sa 2 leka , nego odložiti PEP.
•  Ako su informacije o izvoru nepoznate, i doneta je odluka da se započne PEP, onda ne treba odlagati PEP, jer terapija može da se menja ako je potrebno i ako je započeta PEP. Ako se požaţe da je pacijent koji predstavlja izvor HIV negativan, treba prekinuti PEP.

Izvor: Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine, MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post HIV infekcija i AIDS appeared first on Svet Medicine.

 Virus direktno napada ćelije organizma, i to najviše CD4 pozitivne T ćelije. To su ćelije imunog sistema organizma, odgovorne za odbranu od različita stanja i/ili bolesti. Na spoljašnjem omotaču imaju CD4 receptor za koji se vezuje HIV i ulazi u ćeliju. Inficiranjem CD4+ ćelija, HIV dovodi do slabljenja funkcije imunog sistema (imunodeficijencija), kada se stvaraju uslovi za pojavu tzv. oportunističkih infekcija i tumora. HIV može da inficira i druge ćelije u oraganizmu:

• druge ćelije imunog sistema i koštane srži,
• neke ćelije crevne sluznice i nervnog sistema.

Koja je razlika između HIV-a i AIDS-side? HIV je virus koji izaziva AIDS-sidu.

Koliko vremena je potrebno da HIV izazove AIDS-sidu?

Trenutno, prosečan period vremena između HIV infekcije i pojave znakova koji ukazuju na AIDS-sida dijagnozu su 8 do 11 godina. Ovaj period varira od osobe do osobe i zavisi od mnogih faktora uključujući zdravstveno stanje i ponašanje inficirane osobe. Danas postoje mnogi medicinski tretmani koji mogu produžiti vreme za koje HIV oslabljuje imuni sistem. Postoje tretmani koji mogu sprečiti ili izlečiti određene bolesti koje se javljaju vezano sa AIDS-sidom. Kao i kod drugih bolesti, rano otkrivanje infekcije nudi veće mogućnosti za lečenje kao i preventivnu zdravstvenu negu.

Kakva je veza između HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija (PPI)?

Ukoliko osoba ima polno prenosivu infekciju to povećava rizik od infekcije HIV-om u zavisnosti od toga da li određena PPI uzrokuje oštećenje sluzokože ili kože. Ukoliko određena PPI uzrokuje iritaciju kože, rane i oštećenja čine da HIV lakđe prodire u telo tokom seksualnog kontakta. Čak i one PPI koje ne uzrokuju oštećenja ili rane mogu da oslabe imunološku odbranu u genitalnoj regiji tako da se HIV prenosi lakše. 

Kako je nastao HIV?

Na jednoj od prezentacija porekla HIV, kao na 6-oj konferenciji o retroviralnim i oportunističkim infekcijama (Chicago, January 1999),  prezentovana je pretpostavka o ‘prelasku’ HIV-a na ljudsku vrstu sa jedne vrste šimpanze, najverovatnije kroz kontakt preko krvi tokom lova ili dresiranja životinja. CDC smatra da su činjenice predstavljene na ovoj konferenciji do sada najjači dokaz da HIV-1 potiče od čovekolikih primata. Poznato je da je virus postojao u SAD-u, Haitiju i Africi od 1977-1978. Tokom 1979, redak oblik upale pluća, raka i drugih bolesti je zabeležen od strane doktora u Los Anđelesu i Njujorku. Ono što je spajalo ove slučajeve jeste da takvo stanje bolesti nije uobičajeno za ljude sa zdravim imunim sistemom. 1982. godine Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) dao je zvaničan naziv bolesti AIDS (Acquired Immune Deficiency Syndrome). 1984-te virus odgovoran za slabljenje imunog sistema je identifikovan kao HIV (Virus Humane Imunodeficijencije). 

Kako mogu da znam da sam se inficirao/la HIV-om?

Jedini način da se sazna je test na HIV infekciju. Ne možemo se osloniti na simptome da bi procenili da li smo ili nismo inficirani HIV-om. Mnogo ljudi koji su inficirani HIV-om nemaju nikakve simptome bolesti dugi niz godina. Takođe, ne možemo se osloniti na simptome da bismo odredili da li osoba ima AIDS-sidu. Simptomi koji su povezani sa AIDS-om su slični kod mnogih drugih bolesti. AIDS-sida dijagnozu postavlja doktor na osnovu posebnih kriterijuma koje je ustanovio CDC. 

Koji su simptomi HIV infekcije?

Primarna HIV infekcija je prvi stadijum u razvoju HIV bolesti, kada je virus unet u telo. Neki istraživači koriste izraz akutna HIV infekcija da bi opisali period vremena od trenutka kada je osoba zaražena HIV-om do trenutka kada antitela koja se bore protiv virusa počnu da se proizvode u telu (uobičajen je period od 6 do 12 nedelja). Neki ljudi inficirani HIV-om osećaju simptome gripa. Ovi simptomi, koji obično traju nekoliko dana uključuju temperaturu, groznicu, noćno znojenje i osip. Drugi ljudi nemaju iskustvo ”akutne infekcije”, ili osećaju toliko blage simptome da je moguće da ih ni ne primete. Ukoliko ste doveli sebe u rizik od HIV infekcije pre nekoliko dana i sada osećate simptome gripa, moguće je da HIV uzrokuje takvo stanje organizma, ali isto tako je moguće da imate neku drugu viralnu infekciju. 

Koji su simptomi AIDS-side?

Ne postoje zajednički simptomi za individualne slučajeve dijagnostikovane kao AIDS-sida. Kada je oštećenje imunog sistema teže, osobe počinju da pate od oportunih infekcija (te infekcije se zovu oportunističke jer ih uzrokuju organizmi koji ne mogu da štete zdravom imunom sistemu ljudi pa uzimaju mogućnost da napreduju kod ljudi koji žive sa HIV-om. Više ovih teških infekcija, bolesti i simptoma spadaju pod zajednički naziv koji je definisao CDC kao ”AIDS” – sida. Prosečno vreme za koje se ispolji AIDS kod onih osoba koje su inficirane je 7 do 10 godina. 

NAČINI PRENOŠENJA HIV INFEKCIJE

1. Nezaštićeni seksualni kontakt sa HIV pozitivnom osobom (analni, vaginalni i oralni seksualni kontakt bez upotrebe kondoma). HIV se nalazi u presemenoj tečnosti, semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu i u maloj koncentraciji u pljuvačci, mokraći, suzama) i pravilna upotreba kondoma je najefikasniji način smanjenja rizika prenosa HIV infekcije.

   Seksualni odnos (vaginalni i analni): U genitalijama i rektumu, HIV može inficirati mukozne membrane direktno ili prodreti kroz posekotine i oštećenja nastala tokom odnosa (mnoga od takvih oštećenja prolaze neprimećena). Nezaštićen vaginalni i analni odnos je praksa visokog rizika

   Oralni seks (usta-penis, usta-vagina): Usta su neprijateljska sredina za HIV (u semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu ili krvi) što znači da je rizik od HIV transmisije kroz grlo, desni i oralne membrane manji nego kroz vaginalne i analne membrane. Ali, u svakom slučaju, zabeleženi su slučajevi kada je HIV prenešen oralnim putem, tako da ne možemo da kažemo da je HIV inficirana semena tečnost, vaginalni sekret ili krv u ustima bezbedan. Nezaštićen oralni seks je praksa nižeg rizika.

2. Kontakt sa zaraženom krvlju – da bi se HIV preneo putem krvi potrebno je da se direktno unese ubrizgavanjem ili da osoba koja dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju ima otvorenu ranu na telu (“krv na krv”). Prenosi se korišćenjem nesterilisanog pribora za ubrizgavanje psihoaktivnih i drugih supstanci, tetoviranje nesterilnim priborom, menstrualna krv… HIV pozitivne osobe ne mogu biti dobrovoljni davaoci krvi.
   
3. Prenos HIV-a sa majke na plod, dete. Oko 30% dece HIV pozitivnih majki se zarazi pre, tokom i ubrzo nakon rođenja. Dojenjem se zarazi oko 50% dece. HIV pozitivna trudnica može roditi zdravu bebu ako se: 
   a) tokom trudnoće primenjuje propisana ARV terapija 
   b) porođaj obavi Carskim rezom 
   c) bebi daje ARV terapija prvih meseci po porođaju 
   d) beba ne doji.

KAKO SE HIV NE PRENOSI

HIV se ne može preneti uobičajenim kontaktima: ljubljenjem u obraz, grljenjem, rukovanjem, dodirom odeće, kijanjem, kašljanjem, kontaktom sa pljuvačkom, suzama, znojem. Ne može se preneti upotrebom predmeta: razmena peškira, pijenje iz iste čaše, korišćenje telefona, novca, kvaka… Ne može se preneti korišćenjem raznih usluga: transportnih, javnih kupatila, toaleta (ne prenosi se stolicom niti mokraćom), sauna, bazena, frizerskih i ksalona Ne može se preneti korišćenjem usluga lekara i stomatologa, ukoliko se ispoštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti (korišćenje sterilisanog pribora, rukavica itd) tokom medicinskih intervencija i procedura (primena različitih dijagnostičkih i terapijskih mera, pa ni davanje veštačkog disanja “usta na usta”, “usta na nos”). Ne može se preneti primanjem transfuzije krvi, dobrovoljnog davanja krvi i organa, ukoliko se poštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti (testiranje).

UPOTREBA DROGA I HIV

Upotreba droga sa sobom nosi visok rizik od prenošenja HIV infekcije. Korišćenje zajedničkog pribora za ubrizgavanje droge predstavlja direktan rizik za prenos HIV infekcije i Hepatitisa. Drugi rizik dolazi od lakšeg ulaska u nezaštićene seksualne odnose pod dejstvom droga, jer je moć procenjivanja i odlučivanja promenjena.

Korišćenja droga sa sobom nosi razne fizičke i mentalne rizike i jedini način da se oni u potpunosti eliminišu je ne koristiti droge uopšte. Naravno, ovo nije realno, jer je odluka o korišćenju ili ne korišćenju krajnje individualna, važno je biti svestan zdravstvenih rizika koje različite droge nose sa sobom i imati dovoljno znanja pre eksperimentisanja sa drogama.

Jedno je sigurno…sve droge utiču na sposobnost procenjivanja pojedinca, “uspavljuju” odbrambeno-sigurnosne mehanizme, i, vrlo verovatno će dovesti pojedinca u situacije koje bi pod normalnim okolnostima možda izbegao.  Seks je često prisutan uz upotrebu droga i u takvim situacijama teže je setiti se značaja sigurnog sexa, što dovodi u rizik od trudnoće i HIV i PP infekcija.

Rizik intravenskog korišćenja droga

Korišćenje istog pribora za ubrizgavanje droga je najlakši put za prenošenje HIV infekcije, Hepatitisa B i C, jer inficirana krv dolazi direktno u krvni sistem korisnika preko šprica. Čak i male količine krvi na ruci, «kukeru», povezu ili u vodi mogu biti dovoljne da se inficira drugi korisnik. Nedavne studije pokazale su da HIV virus može da opstane u korišćenom špricu najmanje 4 nedelje.

Kako bi se smanjio rizik od prenosa HIV i Hepatitis infekcija, NIKADA ne treba deliti pribor, treba prati ruke pre korišćenja i pažljivo čistiti sav svoj pribor. Najefikasniji način čišćenja šprica je, najpre vodom, zatim dezinfekcionim sredstvom, koje treba ostaviti u špricu oko tri minuta i onda ponovo isprati vodom. Pri čišćenju treba izbaciti svu zaostalu krv iz šprica, mućkajući u njemu hladnu vodu oko 30 sekundi. Zvuči naporno, ali je samo pitanje navike. Naravno, bilo bi idealno svaki put koristiti novi pribor, ili bar koristiti isključivo sopstveni pribor, koji takođe treba čistiti da bi se sprečilo stvaranje bakterija.

Rizik nezaštićenog sexa i dejstva droga

SAMO SIGURAN SEX JE DOBAR SEX

Droge i sex idu zajedno, pogotovo droge koje deluju stimulativno kao što su ekstazi, kokain, amfetamini itd. Mnogi ljudi povezuju svoju odluku za nezaštićen sex sa upotrebom droga upravo zbog pomerene moći prosuđivanja. Upotreba droga često je praćena lakšim stupanjem u seksualne odnose, samim tim i promiskuitetom, koji nosi opasnost samo ako se pri tome ne koristi efikasna zaštita (kondom) od HIV virusa i drugih polno prenosivih infekcija.

Na primer, metamfetamini oslobađaju dopamin koji pojačava uzbuđenje, stimuliše i produžava često nezaštićen sexualni odnos. Kokain takođe pojačava seksualno uzbuđenje i produžava erektivno stanje. Popers se ponekad koristi u gay populaciji pri analnom sexu kako bi se opustio analni sfinkter. Studije su pokazale da korišćenje metamfetamina, popersa, spida itd. duplo povećava opasnost od HIV infekcije, jer ove droge deluju dehidrirajuće i time je sluzokoža anusa, vagine i usta sklonija pucanju.

Često podcenjivana legalna droga koja sa sobom nosi veliki rizik je alkohol. Iako u osnovi depresiv, alkohol u određenim dozama, takođe pojačava seksualnu želju i smanjuje moć procenjivanja i odlučivanja, pa je veoma često uzrok stupanja u nezaštićene seksualne odnose. Razlika u odnosu na ostale droge je što je alkohol legalan, pa se često zaobilazi procena rizika od HIV i drugih PPI koju alkohol nosi sa sobom. Visok rizik leži i u činjenici da korisnici droga ponekad prodaju sexualne usluge u razmenu za novac ili drogu, često uz odsustvo moći postavljanja uslova pod kojima će se sex odvijati, čime se rizik kod korisnika droge duplira.

Upotreba muškog kondoma

Da bi vas kondom uspešno zaštitio od polno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, treba da znate kako da ga pravilno koristite. Zato sledi kratko uputstvo i neki saveti koji će vam pomoći da uvek pravilno koristite kondom.

Kondom potisnite na jedan kraj vrećice i pažljivo otvorite pakovanje na drugom kraju. Izvucite kondom vodeći računa da kondom ne oštetite rubovima vrećice, noktima, nakitom ili zubima. Pakovanje treba otvarati isključivo prstima, a ne zubima.

Proverite da li su navoji sa spoljne strane. Ta strana je premazana lubrikantima.

Povucite kožu sa vrha penisa i prislonite kondom. Kondom obavezno stavite pre nego što penis dodje u dodir sa telom partnera. Odmotajte kondom do korena penisa. Drugom rukom i dalje držite vrh kondoma.

Prstima istisnuti vazduh sa vrha kondoma da bi ostao prostor za spermu. Tako ćete smanjiti rizik od pucanja kondoma.

Nakon ejakulacije izvucite penis dok je još uvek u erekciji, pridržavajući kondom palcem i kažiprstom da ne bi spao. Ako tokom odnosa dođe do spadanja kondoma, upotrebite novi.

Pažljivo skinite kondom, vežite čvor na slobodnom kraju i bacite ga u kantu.

SAVETI

• Temperatura tela može da ošteti kondom zato ih ne treba držati u zadnjem džepu ili novčaniku.
• Čuvajte kondome dalje od izvora toplote i direktne sunčeve svetlosti. Držite ih na hladnom i suvom mestu da bi ste umanjili šansu od pucanja kondoma.
• Ako se pravilno čuva kondom će trajati od 3 do 5 godina pošto je proizveden. Pre upotrebe obavezno proverite datum proizvodnje utisnut na rubu kesice.
• Ako pakovanje izgleda oštećeno ili ako je kondom suv i nesavitljiv bacite ga i uzmite drugi.
• Kondom koristite samo jedanput. Uzmite novi za svaku erekciju.
• Ne odmotavajte kondom pre nego što ga stavite na uzdignut penis.
• Stavite kondom pre seksualnog kontakta. Male količine tečnosti koje se otpuštaju pre i posle erekcije može da sadrži izvesne količine sperme koje su dovoljne da prouzrokuju trudnoću i seksualno prenosive infekcije.
• Da bi se poboljšalo seksualno zadovoljstvo i umanjio rizik od pucanja na unutrašnjost kondoma može se staviti par kapi lubrikanta na bazi vode.
• Sa lateks kondomima nikako ne koristiti uljne lubrikante (biljna i bebi ulja, vazelin…)
• Ako pre odnosa koristite ulja za masažu ili kreme obavezno operite ruke pre rukovanja sa kondomom.
• Kondom treba koristiti pri vaginalnom, analnom i oralnom seksu kao zaštitu od polno prenosivih infekcija.
• Nikada ne koristi isti kondom za vaginalni i analni seks
• Kondome koristite i na seksualnim igračkama zbog zaštite od polnih bolesti.
• Ne bacajte kondome u wc šolje pošto nisu bio-razgradivi.
• Bezbednije je kupovati kondome u apotekama ili ih kupovati u celofanom zapakovanim paketima. Treba izbegavati kupovinu kondoma na trafikama.
• Najpreporučljiviji kondomi za zaštitu od PPI i HIVa su lubrikanizovani lateks kondomi

Upotreba ženskog kondoma

Početkom devedesetih, tačnije 1992. godine, Ženska zdravstvena organizacija (The Female Health Company) predstavila je ženski kondom (The Reality Female Condom). Ženski kondom, koji se još naziva femidom, je tanki, mekani, vrećasti poliuretanski plastični uložak, dugačak oko 15 centimetara, koji se stavlja tako da oblaže vaginu. Ima dva savitljiva prstena: unutrašnji prsten sa zatvorenim krajem koji se stavlja u vaginu i spoljni prsten koji ostaje izvan vagine i prekriva spoljne polne organe. Ovo kontraceptivno sredstvo je izrađeno od poliuretana pa se može koristiti sa bilo kojim tipom lubrikanta bez da se ugrozi kontracepcijska sigurnost.

Lagano protrljati spoljašnji deo da bi se osigurala ravnomerna raspoređenost lubrikanta. Izvaditi kondom iz pakovanja.

Proveriti da li je unutrašnji prsten na donjem zatvorenom delu kondoma i držati kondom tako da otvoreni kraj visi nadole.

Palcem i srednjim prstom stegnuti unutrašnji prsten.

 Pronaći najzgodniji položaj za stavljanje kondoma.

Srednjim prstom gurnite kondom u vaginu. Voditi računa da kondom bude postavljen pravo u vagini i da ne bude uvrnut.

 Spoljašnji prsten i oko centimetar i po kondoma treba da ostane izvan vagine.

 Treba paziti da penis uđe u kondom, a ne da sklizne u vaginu.

Da biste izvadili kondom, malo ga zavrnite i povucite.

Zamotajte kondom u papir ili pakovanje i bacite ga u kantu.

SAVETI

• Temperatura tela može da ošteti kondom zato ih ne treba držati u zadnjem džepu ili novčaniku.
• Čuvajte kondome dalje od izvora toplote i direktne sunčeve svetlosti. Držite ih na hladnom i suvom mestu da bi ste umanjili šansu od pucanja kondoma.
• Ako se pravilno čuva kondom će trajati od 3 do 5 godina pošto je proizveden.
• Pre upotrebe obavezno proverite datum proizvodnje utisnut na rubu kesice. Ako pakovanje izgleda oštećeno ili ako je kondom suv i nesavitljiv bacite ga i uzmite drugi.
• Kondom koristite samo jedanput. Uzmite novi za svaku erekciju.
• Ne odmotavajte kondom pre nego što ga stavite na uzdignut penis.
• Stavite kondom pre seksualnog kontakta. Male količine tečnosti koje se otpuštaju pre i posle erekcije može da sadrži izvesne količine sperme koje su dovoljne da prouzrokuju trudnoću i seksualno prenosive infekcije.
• Da bi se poboljšalo seksualno zadovoljstvo i umanjio rizik od pucanja na unutrašnjost kondoma može se staviti par kapi lubrikanta na bazi vode.
• Sa lateks kondomima nikako ne koristiti uljne lubrikante (biljna i bebi ulja, vazelin…) Ako pre odnosa koristite ulja za masažu ili kreme obavezno operite ruke pre rukovanja sa kondomom.
• Kondom treba koristiti pri vaginalnom, analnom i oralnom seksu kao zaštitu od polno prenosivih infekcija.
• Nikada ne koristi isti kondom za vaginalni i analni seks
• Kondome koristite i na seksualnim igračkama zbog zaštite od polnih bolesti.
• Ne bacajte kondome u wc šolje pošto nisu bio-razgradivi.
• Bezbednije je kupovati kondome u apotekama ili ih kupovati u celofanom zapakovanim paketima. Treba izbegavati kupovinu kondoma na trafikama.
• Najpreporučljiviji kondomi za zaštitu od PPI i HIVa su lubrikanizovani lateks kondomi

Izvor

The post HIV AIDS SIDA appeared first on Svet Medicine.