Kod oko 1 od 10 žena koje imaju decu potreban je hirurški zahvat za vaginalni prolaps. Prolaps prednjeg zida vagine se obično javlja usled slabosti u jakom sloju tkiva (fascia) koji deli vaginu od bešike.

Ova slabost može voditi osećaju punoće u vagini ili neprijatnom ispupčenju koje se proteže van vaginalnog otvora. To takođe može prouzrokovati poteškoće u mokrenju sa sporim ili isprekidanim mlazom, simptomima iznenadnog (urgentnog) nagona za mokrenjem ili povećanom učestalošću. Drugi naziv za prolaps prednjeg zida je cistokela.

Šta je prednja vaginalna plastika?

Prednja plastika, takođe poznata kao anteriorna kolporafija je hirurški zahvat kojim se koriguje ili jača fascijalni potporni sloj između mokraćne bešike i vagine.

Zašto se obavlja?

Cilj operacije je da se uklone simptomi ispupčenja prednjeg vaginalnog zida i/ili labavosti i da se poboljša funkcija bešike bez uticaja na seksualnu funkciju.

Kako se vrši operacija?

Operacija se može obaviti pod opštom, regionalnom ili lokalnom anestezijom: vaš lekar će odlučiti šta je najbolje za vas. Postoje brojni načini da se obavi prednja plastika. 

• Napravi se rez duž centra prednjeg zida vagine počevši blizu ulaza u vaginu i završavajući blizu vrha vagine.
• Koža vagine se tada odvaja od potpornog fascijalnog sloja koji je u osnovi. Oslabljene fascije se tada koriguju korišćenjem apsorpcionih šavova, koji će biti apsorbovani tokom 4 nedelje do 5 meseci u zavisnosti od materijala za šav.
• Ponekad se uklanja višak vaginalne kože i vaginalna koža se zatvara sa apsorpcionim šavovima, za koje je potrebno obično 4 do 6 nedelja da se apsorbuju.
• Materijal za ojačavanje u obliku sintetičke (trajne) mreže ili biološke (apsorpcione) mreže se može koristiti za korekciju prednjeg zida vagine. Mreža je obično rezervisana za slučajeve ponovljenog zahvata ili težak oblik prolapsa.
• Da bi se potvrdilo da je izgled unutar mokraćne bešike normalan i da nije bilo povrede bešike ili uretre tokom zahvata, može se obaviti cistoskopija.
• Na kraju operacije, u vaginu se može ubaciti štrajfna i kateter u mokraćnu bešiku. Ako je tako, ovo se obično uklanja nakon 3-48 sati. Štrajfna deluje kao kompresioni zavoj kako bi se smanjilo vaginalno krvarenje i stvaranje hematoma nakon operacije.
• Obično se korekcija prednjeg zida vagine kombinuje sa drugim hirurškim zahvatom, kao što je vaginalna histerektomija, korekcija zadnjeg zida vagine ili operacija zbog inkontinencije. 

Šta će se dogoditi nakon operacije?

Kada se probudite iz anestezije, imaćete infuziju koja će vam davati tečnost i možete imati kateter u bešici. Hirurg će vam možda postaviti štrajfnu u vaginu kako bi se smanjilo krvarenje u tkiva. I štrajfna i kateter se obično uklanjaju u roku od 48 sati od operacije. Obično se javi kremast sekret 4 do 6 nedelja nakon operacije. To je usled prisustva šavova u vagini; kako se šavovi apsorbuju, sekret će se postepeno smanjivati. Ako sekret ima jak miris, kontaktirajte vašeg lekara. Može vam se javiti sekret sa tragovima krvi odmah nakon operacije ili nedelju dana nakon operacije. Ova krv je obično retka i stara, braonkasta i rezultat je izbacivanja krvi zadržane ispod kože.

Koliko je uspešna operacija?

Navedene stope uspešnosti za koreciju prednjeg zida vagine su 70-90%. Postoji mogućnost da se prolaps vrati u budućnosti, ili da dođe do prolapsa drugog dela vagine za koji će vam biti potrebna dalja operacije.

Postoje li komplikacije?

Sa svakim hirurškim zahvatom, uvek postoji mali rizik za komplikacije. Nakon operacije se mogu desiti sledeće opšte komplikacije:

• Anestetički problemi. Sa modernim anesteticima i opremom za praćenje, komplikacije zbog anestezije su veoma retke.
• Krvarenje. Ozbiljno krvarenje zbog koga je potrebna transfuzija krvi nije uobičajena nakon operacije vagine (manje od 1%).
• Postoperativna infekcija. Iako se antiobiotici često daju neposredno pred operaciju i učinjeno je sve da operacija bude sterilna, postoji mala šansa da dođe do infekcije vagine ili karlice.
• Infekcija mokraćne bešike (cistitis) se javlja kod oko 6% žena nakon operacije i češće su ako se koristi kateter. U simptome spadaju pečenje ili bockanje prilikom mokrenja, učestalo mokrenja i ponekad krv u urinu. Cistitis se obično lako leči antibioticima.

Sledeće komplikacije su više specifično vezane za korekciju prednjeg zida vagine.

• Konstipacija je čest postoperativni problem i vaš lekar Vam može prepisati laksative za ovo; pokušavajte da održavate ishranu bogatu vlaknima i pijte dosta tečnosti.
• Bol tokom odnosa (dispareunija). Kod nekih žena može nastati bol ili nelagodnost prilikom odnosa. Iako se ulažu napori da se ovo spreči, ponekad je to neizbežno. Nekim ženama je odnos prijatniji nakon što je izvrši korekcija prolapsa.
• Oštećenje bešike ili uretre tokom operacije nije uobičajena komplikacija i obično se koriguje tokom operacije.
• Inkontinencija. Nakon velike korekcije prednjeg zida vagine, kod nekih žena se javlja urinarna inkontinencija zbog ispravljanja uretre (tubastog dela bešike). Ovo se obično rešava stavljanjem poveske ispod uretre.
• Komplikacije zbog mreže. Ako se za jačanje koristi mreža, postoji rizik od 5-10% da će doći do ći do izbacivanja mreže kada će biti potrebno sečenje kao procedura koja se može izvesti u ordinaciji ili kratko u operacionoj sali. Retko se javlja bol koji je povezan sa mrežom kako bi bilo potrebno da se ukloni deo ili cela mreža.

Kada mogu da se vratim svakodnevoj rutini?

U ranom postoperativnom periodu, treba da izbegavate situacije kada se vrši preveliki pritisak na korekciju, tj. podizanje, napinjanje, energične vežbe, kašljanje i konstipacija. Maksimalna jačina i zaceljivanje oko korekcije se javljaju za 3 meseca i sve do tada se mora voditi računa sa podizanjem tereta >10 kg. Obično se savetuje da se uzme bolovanje od 2 do 6 nedelja, a vaš lekar će vas usmeriti jer ovo zavisi od vrste vašeg posla i zahvata koji ste imali. Trebalo bi da možete da vozite i da budete sposobni za lakše aktivnosti kao što su kratke šetnje, 3 do 4 nedelje od operacije. Treba da sačekate pet do šest nedelja pre nego što pokušate odnos, a nekim ženama koriste dodatni lubrikanti tokom odnosa. Lubrikanti se lako mogu kupiti u supermarketima ili apotekama.

izvor: The International urogynecological association (IUGA), wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

The post Prednja vaginalna plastika (Korekcija bešike) appeared first on Svet Medicine.

Kod odraslih, ovo stanje je daleko češće među ženama, sa žensko-muškim odnosom 6:1. Prolaps ima sve veću prevalencu sa starošću kod žena i dostiže vrhunac u sedmoj deceniji života. Kod muškaraca, prevalenca nije vezana za starost. Simptomi uključuju tenezam, osećaj tkiva koje viri iz anusa koji može i ne mora spontano oslabiti, i osećaj nepotpunog pražnjenja. Pojava i curenje mukoznog sekreta može da prati protruziju. Pacijenti se takođe prezentuju sa nebrojenim funkcionalnim smetnjama, od inkontinencije i dijareje do konstipacije i izlazne opstrukcije.

Temeljna preoperativna evaluacija, uključujući testove pasaže kroz kolon, anorektalnu manometriju, testove terminalne motorne latence stidnog nerva, elektromiografiju i kinedefekografiju, može biti korisna. Kolon treba evaluirati kolonoskopijom ili barijumskom klizmom sa vazdušnim kontrastom, da bi se isključile neoplazme ili divertikularna bolest. Kardiopulmonarni status bi trebalo temeljno evaluirati zbog toga što udružene bolesti mogu da utiču na izbor hirurške procedure.

Primarno lečenje prolapsa rektuma je hirurško i opisano je više od 100 različitih procedura za lečenje ovog stanja. Operacije se mogu kategorisati kao abdominalne ili perinealne. Abdominalne operacije preduzimaju tri glavna pristupa:

(a) redukcija perinealne hernije i zatvaranje slepog okrajka (rekonstrukcija po Moskovicu);

(b) fiksacija rektuma, bilo prostetičkom petljom (rektopeksija po Ripštajnu i Velsu) ili rektopeksijom šavom; ili

(c) resekcija redundantnog sigmoidnog kolona.

U nekim slučajevima, resekcija se kombinuje sa fiksacijom rektuma (resekciona rektopeksija). Abdominalna rektopeksija sa ili bez resekcije se takođe sve više izvodi laparoskopski. Perinealni pristupi su usredsređeni na zatezanje anusa raznim protetičkim materijalima, nabiranjem sluzokože rektuma u vidu grebena (procedura po Delormu) ili reseciranjem prolabiranog creva preko perineuma (perinealna rektosigmoidektomija ili procedura po Altemajeru).

Pošto se prolaps rektuma javlja najčešće kod starijih žena, izbor operacije delimično zavisi od pacijentovog sveukupnog medicinskog stanja. Abdominalna rektopeksija (sa ili bez sigmoidne resekcije) nudi najtrajniju rekonstrukciju, gde se rekurencija javlja kod manje od 10% pacijenata. Perinealna rektosigmoidektomija izbegava abdominalnu operaciju i može biti pogodnija kod pacijenata visokog rizika, ali je povezana sa višom stopom rekurencije. Nabiranje sluzokože rektuma je efektno kod pacijenata sa ograničenim prolapsom. Procedure analnog serklaža su uopšteno napuštene.

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net, pixabay.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Prolaps (ispadanje) rektuma appeared first on Svet Medicine.

ETIOLOGIJA:

• Primarni (idiopatski) oblik
• Sekundarni oblik: reumatska groznica, koronarna bolest, hipertrofična kardiomiopatija, miokarditisi, ASD, VSD

KLINIČKA SLIKA: Većina bolesnika nema simptome. 
Mogu se javiti: bol u grudima, palpitacije sa ili bez aritmija, zamor, aritmija, često udružena sa DEFORMITETIMA KIČME (kifoza, skolioza), pa se smatra de je u pitnju nenormalni embrioni razvoj kolagenog tkiva, koji se istovremeno odražava na valvule i na kosti

FIZIKALNI NALAZ: 

Pri auskultaciji se čuje:

• SISTOLNI KLIK (PLJESAK) posle S1, a posle klika se čuje
• KASNI SISTOLNI ŠUM, kao odraz regurgitacije kroz mitralnu valvulu u kasnoj fazi sistole
• U značajnijoj regurgitaciji čuje se HOLOSISTOLNI ŠUM

DINAMSKA AUSKULATACIJA je ove jako bitna;

• SmanjujućI volumen LK (npr: smanjenjem venskog priliva=uspravan položaj tela) prolaps kuspisa se ranije javlja, pa se sistolni klik registruje ranije, a šum postaje duži

EKG promene su minimalne

• Inverzija T talasa u I, II, AVF, V4, V5, V6.
• često se opisuju aritmije
• sinusna aritmija, atrijalne i ventrikularne ekstrasistole, paroksizmalna tahikardija

KOMPLIKACIJE:

• kod 15% pacijenata, posle više godina može se razviti mitralna regurgitacija, infektivni endokarditis, tromboembolije

TERAPIJA:

1. Pacijenti bez aritmije i simptoma zahtevaju samo kontrolu
2. kod Aritmija primena antiaritmika (Propranolol)
3. Antiagregacioni lekovi (aspirin, dipiridamol)
4. Zamena valvule (zaliska)

Izvor: MedSkripte, yalemedicalgroup.org

The post Prolaps mitralne valvule (prolapsus valvulae mitralis) appeared first on Svet Medicine.