Početkom oktobra meseca dodeljena je Nobelova nagrada za fiziologiju I medicinu dvojici naučnika (James Allison I Tasuku Honjo) za njihovo otrkiće u terapiji karcinoma negativnom inhibicijom imunske regulacije.

Ćelilje raka ubijaju milione ljudi svake godine I predstavljaju jedan od najvećih ljudskih izazova. Stimulacijom imunskog sistema u odbrani od ćelija raka ovogodišnji laureati su postavili potpuno nov koncept terapije karcinoma.

James P. Allison je istraživao dobro znan protein koji funkcioniše kao kočnica imunskog sistema. Uočio je da potencijal popuštanja kočnice I sledstveno prepuštanje našem imunskom sistemu napadanja karcinomskih ćelija. Paralelno s tim, Tasuku Honjo otkrio je protein imunskih ćelija te nakon pažljvih ispitivanja njegove funkcije, otkrio da takođe funkcioniše kao kočnica, ali sa drugačijim mehanizmom delovanja. Allison I Honjo su pokazali kako različite strategije u inhibiciji kočnica imunskog sistema mogu biti iskorišćene u tretmanu karcinoma.

Detaljnije o istraživanjima gore pomenutih naučnika možete naći na sajtu https://www.nobelprize.org

The post Nobelova nagrada za fiziologiju I medicinu za 2018. godinu appeared first on Svet Medicine.

Trojici američkih naučnika (Džefriju Holu, Majklu Rosbašu i Majklu Jangu) dodeljena je ovogodišnja Nobelova nagrada za medicinu ili fiziologiju, za njihovo otkriće molekularnih mehanizama koji kontrolišu biološke satove u ljudima, saopštio je komitet za nagradu.

Život na planeti Zemlji je prilagođen njenoj rotaciji. Tokom godina unazad mi znamo da živi organizmi, uključujući I čoveka, imaju unutrašnji, biološki časovnik koji im omogućuje da se prilagode normalnom dnevnom ritmu. Ali kako zaista ovaj sat funkcioniše? Jeffrey C. Hall, Michael Rosbash i Michael W. Young su ti koji su nam omogućili da imamo uvid u unutrašnjost biološkog sata I njegovo funkcionisanje. Njihova otkrića objašnjavaju kako biljke, životinje I ljudi adaptiraju svoj biološki ritam tako da se sinhronizuje okretanjem Zemlje oko svoje ose.

Koristeći vinske mušice kao model, ovogodišnji laureati su izolovali gen koji kontroliše normalan dnevni biološki ritam. Pokazali su da ovaj gen enkodira protein koji se akumulira u ćeliji tokom noći, a da se degradira potom tokom dana. Nakon toga identifikovali su I dodatne proteinske komponente ove mašinerije.

Sa izuzetnom preciznošću, naš unutrašnji sat prilagođava našu fiziologiju dramatično različitim fazama tokom dana. Sat reguliše kritične funkcije poput ponašanja, nivoe hormona, budnost-spavanje, telesnu temperaturu I metabolizam. Sada znamo da svi mulićelijski organizmi, uključujući I ljude, koriste slični mehanizam u kontrolni cirkadijalnog ritma. Veliki deo naših gena je regulisan ovim biološkim časovnikom I, posledično, pažljiva kalibracija cirkadijalnog ritma prilagođava našu fiziologiju različitim fazama tokom dana.

izvor

The post Nobelova nagrada za medicinu i fiziologiju za 2017. godinu appeared first on Svet Medicine.