Etiologija

•  Morbilli virus → grupa paramiksovirusa
•  Neotporan je u spoljašnjoj sredini.
•  Ima teratogeno dejstvo na plod čoveka.
•  Ostavlja doživotan imunitet.

Epidemiologija

•  Rezervoar infekcije je čovek
•  Izvor infekcije nazofaringealni sekret
•  Put prenošenja je kapljični
•  Mesto ulaska: sluzokoža nazofarinksa
•  Epidemijski (jesen-zima-proleće)
•  Obavezna vakcinacija od 1971. godine
•  Posle toga još dve velike epidemije (1980. i 1993 .godine).

PATOGENEZA

•  Prilagođava se i razmnožava na sluzokoži respiratornog trakta. Širi se sa ćelije na ćeliju i dolazi do regionalnih limfnih žlezda. Limfotokom dospeva u krvotok → primarna viremija (nalazi se na malim limfocitima i makrofagima). Krvotokom stiže u tkiva i organe bogate RES-om, razmnožava se i ponovo prodire u krvotok → sekundarna viremija. Dolazi do susreta T-senzibilisanih limfocita sa T-limfocitima nosiocima virusa, te virus se oslobađa i stimuliše B-limfocite na stvaranje neutrališućih antitela.

Klinička slika

•  INKUBACIONI STADIJUM 9-11 dana
•  KATARALNI STADIJUM
•  OSIPNI STADIJUM
•  STADIJUM REKONVALESCENCIJE

KATARALNI STADIJUM

•  traje i do 7 dana
•  postepen početak
•  temperatura postepeno raste
•  oči suze, sekrecija iz nosa, suv naporan kašalj
•  gubitak apetita
•  umor, malaksalost do prostracije

Objektivni nalaz u kataralnom stadijumu:

•  bled u licu sa konjunktivitisom, rinitisom
•  ždrelo i tonzile hiperemični jezik obložen
•  na plućima bronhitični nalaz
•  srčana akcija prati temperaturu
•  na kraju stadijuma patognomoničan znak za morbille: Koplikove mrlje na sluzokoži obraza

OSIPNI STADIJUM

•  pogoršanje svih znakova prethodnog stadijuma
•  temperatura 40C
•  epistaksa, povraćanje, proliv
•  plačna maska

EGZANTEM

•  predilekciono mesto: iza ušiju
•  širi se od glave prema donjim ekstremitetima tokom 2-3 dana
•  ne štedi nijedan deo kože tela
•  nije praćena subjektivnim smetnjama
•  ospa je makulopapulozna
•  monomorfna
•  vide se zdravi delovi kože
•  koža je meka, topla, baršunasta
•  povlači se istim redom kao što se i javljala
•  posle povlačenja ospe ostaje hiperpigmentacija

ENANTEM

•  ospa na sluzokožama se naziva enantem
•  enantem je mrljast i vidi se na mekom nepcu
•  zahvata sve sluzokože i ako je obilan pogoršava bolest
•  izrazito ispoljen enantem predstavlja virusne komplikacije bolesti.

REKONVALESCENCIJA

• Rekonvalescencija kod morbilla je duga
• Bolesnik je sklon bakterijskim superinfekcijama
• Celularni imunitet je suprimiran
• BCG proba se ne radi 6 nedelja jer je negativna

Klinički oblici

• Laki oblici:

– Morbilli sine catarrhe
– Morbilli sine exanthemate

• Teški oblici:

– Hemoragični Morbilli
– Asfiktični Morbilli
– Atakso-adinamični morbilli
– Munjeviti ili hiperpiretični
– Morbilli vakcinisanih

Komplikacije

• PREMA ETIOLOGIJI:
  • virusne i bakterijske

     

• PREMA LOKALIZACIJI:
  • na respiratornom traktu,
  • na digestivnom traktu i
  • CNS-u
    (otitis media, sinuzitis, pneumonija, morbilozni meningoencefalitis)

     

• PREMA VREMENU NASTAJANJA:
  • rane i
  • kasne

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

•  Anamneza, epidemiološka anketa, klinička slika i tok → hronologija nastajanja simptoma
•  Leukopenija sa limfocitozom
•  Potvrda serološkim analizama RVK IH ELISA
•  Diferencijalna dijagnoza se odnosi na svaki stadijum pojedinačno.

TERAPIJA I ZAŠTITA

•  simptomatska
•  u bakterijskih komplikacija kauzalna
•  vakcinacija živom atenuisanom vakcinom (MMR) posle 12 m. i revakcinacija u 14-15 godini.

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Morbili (male boginje) appeared first on Svet Medicine.

Grupa bolesti kod kojih je ospa pravilo uključuje sledeće bolesti: Morbilli, Rubella, Varicella, Variola, Exanthema subitum, Megalerythema epidemicum i Scarlatina. Sve nabrojane bolesti su virusne etiologije osim Scarlatine koja je izazvana piogenim streptokokom.

Zajedničke karakteristike virusnih osipnih bolesti

Uzročnici su virusi neotporni u spoljašnjoj sredini. Rezervoar je čovek a izvor infekcije nazofaringealni sekret u poslednjoj trećini inkubacionog stadijuma i tokom osipnog stadijuma. Prenose se kapljičnim putem. Sezona je jesen zima proleće. Bolest se javlja endemo-epidemijski

Patogeneza

•  Generalizovano oboljenje
•  Primarna i sekundarna viremija
•  Virusi su dermotropni izazivaju egzantem i enantem
•  Neurotropni
•  Imaju teratogeno dejstvo na plod čoveka
•  Imunitet je doţivotan osim kod Rubelle
•  Prenosi se transplacentarno i prvih 6 meseci novorodjenčad zaštićena pasivnim antitelima.

Kliničke karakteristike

•  Cikličan tok telesne temperature i ospa
•  Inkubacioni period koji je asimptoman (asimptomatski)
•  Kataralni stadijum
•  Osipni stadijum
•  Stadijum rekonvalescencije

OSIPNI STADIJUM

•  PREDILEKCIONO MESTO
•  ŠIRENJE OSPE
•  U odnosu na delove tela
•  Vremenski
•  Da li štedi pojedine delove tela
•  Morfologija ospe
•  Evolucija eflorescencija
•  Monomorfna polimorfna
•  Distribucija ospe
•  Koža u momentu izbijanja ospe
•  Subjektivne smetnje
•  Povlačenje ospe
•  Promene na koţi posle povlačenja
•  E N A N T E M

Ospa kao patognomoničan znak:

•  rozeola kod trbušnog tifusa
•  petehije kod meningokokne sepse
•  U ovoj grupi bolesti ospa ima i prognostički značaj

Bolesti za koje treba znati da mogu imati ospu:

• Mumps infekcija, EBV infekcija, Leptospiroza,
• Enterovirusne infekcije

Bolesti kod kojih se ospa nikada ne javlja

• difterija, tetanus, pertussis

Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Ospa u infektivnim bolestima appeared first on Svet Medicine.