1. Patofiziologija i formiranje

Pseudociste nastaju kao rezultat disrupcije pankreasnog duktusa ili likvefakcije nekrotičnog tkiva. Unutar kolekcije nalaze se visoke koncentracije aktivnih proteolitičkih enzima.

• Rane tečne kolekcije: U početnoj fazi, tečnost se slobodno širi kroz peritoneum i retroperitoneum.
• Zrele pseudociste: Hronične kolekcije su ograničene debelim zidom fibroznog zapaljenskog tkiva koji se formira tokom 4 do 6 nedelja. Često uključuju serozu okolnih organa (želudac, kolon, jetra).

2. Kliničke manifestacije

Većina pseudocista izaziva blage simptome, prvenstveno nadimanje i abdominalnu distenziju (kod 76-94% pacijenata).

• Kompresivni simptomi: Velike pseudociste mogu dovesti do rane sitosti, mučnine i povraćanja usled pritiska na želudac ili duodenum.
• Gubitak težine i ikterus: Javljaju se kod 10-20% pacijenata, često zbog gastrične kompresije ili pritiska na žučne puteve.
• Palpabilna masa: Može se detektovati kod velikih, površinski lociranih kolekcija.

3. Ozbiljne komplikacije: Pseudoaneurizme i infekcije

Pseudociste nisu statične lezije; one nose rizik od komplikacija koje mogu biti fatalne:

• Krvarenje (Pseudoaneurizme): Najozbiljnija komplikacija (kod 10% pacijenata). Zapaljenski proces nagriza zidove arterija (najčešće lijenalne i gastroduodenalne), stvarajući pseudoaneurizme. Pucanje u kavitet ciste izaziva masivno krvarenje (hemosuccus pancreaticus).
• Infekcija i apsces: Bakterijska proliferacija pretvara pseudocistu u apsces, što se prezentuje sepsom i prisustvom vazduha u kavitetu na CT snimku. Smrtnost kod inficiranih pseudocista ostaje visoka (oko 10-17%).
• Vaskularne tromboze: Tromboza lijenalne vene (kod 13% pacijenata) vodi ka gastričnim variksima i portnoj hipertenziji.

4. Savremeni pristup lečenju

Tretman je visoko varijabilan i zavisi od simptoma, veličine i prisustva komplikacija.

1. Praćenje: Male, asimptomatske pseudociste često spontano regrediraju.
2. Drenaža:
   • Endoskopska (EUS-vođena): Danas je metod izbora (cistogastrostomija) jer izbegava formiranje spoljašnjih fistula.
   • Radiološka (Perkutana): Uspešna kod 60-70% pacijenata, ali nosi rizik od kutano-pankreasne fistule.
   • Hirurška drenaža: Rezervisana za pacijente koji ne odgovaraju na minimalno invazivne pristupe ili kod kompleksnih nekroza.

Hirurški osvrt

U sferi HPB hirurgije, odluka o momentu i načinu drenaže pseudociste je ključna. Najveći rizik predstavlja prerana intervencija na “nezrelom” zidu ciste. U 2026. godini, kombinacija endoskopskog ultrazvuka (EUS) i MSCT angiografije omogućava nam da sa velikom preciznošću identifikujemo pseudoaneurizme pre bilo kakve manipulacije.

Kada je hirurgija neophodna, unutrašnja drenaža (anastomoza sa želucem ili jejunumom) pruža trajno rešenje sa niskom stopom recidiva. Posebnu pažnju posvećujemo pacijentima sa trombozom lijenalne vene, gde splenektomija ostaje metoda izbora za prevenciju varicealnog krvarenja. Integracija podataka o genetici pankreasa pomaže nam da procenimo regenerativni kapacitet ostatka žlezde nakon rešavanja komplikacija.

Dr Đorđe Knežević

Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.

Član je sledećih profesionalnih udruženja:

• Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
• Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
• Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
• European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)

The post Pankreasne pseudociste: Od patofiziologije do terapijskih algoritama appeared first on Svet Medicine.

1. Mehanizam oštećenja: Uloga CFTR kanala

CFTR predstavlja regulisani membranski anjonski kanal. Normalno se nalazi na fluid-sekretornim epitelnim ćelijama znojnih žlezda, respiratornog sistema, digestivnih organa (pankreas i bilijarni sistem) i vas deferens-a.

Njegova primarna funkcija je olakšavanje anjonskog transporta (hlorida i bikarbonata) kroz ćelijsku membranu. Kod teških mutacija CFTR gena (npr. CFTRsev/CFTRsev genotip), potpuni gubitak ove funkcije vodi ka:

• Hiperviskoznoj sekreciji: Pankreasni sok postaje gust, što dovodi do opstrukcije duktalnog sistema.
• Pankreasnoj insuficijenciji: Nemogućnost digestije nutrijenata kod novorođenčadi vodi u tešku pothranjenost. Savremena terapija oralnim suplementima pankreasnih enzima omogućava preživljavanje, ali pacijenti ostaju suočeni sa progresivnom bolešću pluća, koja je danas najčešći uzrok smrti.

2. Histopatologija i inflamacija

Odsustvo CFTR funkcije vodi u rani početak fibroze. Histološka slika pankresa kod cistične fibroze više odgovara hroničnom pankreatitisu nego prostoj atrofiji. Prisustvo inflamacije ukazuje na to da destrukcija organa nije samo pasivan proces “isušivanja” kanala, već aktivni zapaljenski proces koji u najtežim slučajevima potpuno uništava žlezdu već tokom prve godine života.

3. Genetska kompleksnost: Spektar od 1500 varijanti

Do danas je opisano preko 1500 genetskih varijanti CFTR gena. One ne izazivaju jednako oštećenje funkcije kanala, što rezultira širokim kliničkim spektrom:

• Teški oblici: Hronični pankreatitis sa potpunom egzokrinom i endokrinom insuficijencijom.
• Blaži oblici: Rekurentni akutni pankreatitis ili potpuno asimptomatski tok. Kompleksnost manifestacija dodatno modifikuju metabolički faktori i faktori životne sredine, čineći cističnu fibrozu jednim od najizazovnijih entiteta u savremenoj genetici i gastroenterologiji.

Hirurški osvrt

Iako se pacijenti sa cističnom fibrozom retko podvrgavaju primarnim resekcijama pankreasa, poznavanje njihove patofiziologije je od kritičnog značaja za svakog hirurga. Kod pacijenata sa blažim mutacijama CFTR gena, često se susrećemo sa rekurentnim pankreatitisima koji mogu zahtevati hiruršku drenažu ili rešavanje komplikacija poput pseudocista.

U 2026. godini, integracija podataka o genetici pankreasa omogućava nam da prepoznamo pacijente koji su nosioci CFTR varijanti, a koji ne pokazuju klasičnu sliku cistične fibroze. Kod ovih pacijenata, hirurški rizik je povišen zbog sistemskih manifestacija bolesti, prvenstveno plućne funkcije, pa je multidisciplinarni pristup i adekvatna enzimska supstitucija osnova perioperativnog menadžmenta.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Cistična fibroza: Genetski determinisana destrukcija pankreasa appeared first on Svet Medicine.